Čvorak

Čvorak (lat. Sturnus vulgaris) je najrasprostranjenija i najčešća

vrsta iz porodice čvoraka (Sturnidae) u Evroaziji. Ljudi su ih naselili i
na drugim kontinentima (čvorci su uneseni u SAD 1890. puštanjem
na slobodu 100 jedinki u New Yorku. Danas milioni čvoraka
nastanjuju SAD i Kanadu), i jedna su od najčešćih ptica na svetu.

Izgled
Telo čvoraka je dugo između 19 i 22 cm, i nešto je manji od kosova.
Imaju značajno kraći rep od kosova, a u letu im krila izgledaju
šiljasto trouglasto. Mužjaci su prosečno 81 gram nešto teži od
prosečnih ženki, koja ima oko 76 grama.
Obično perje čvorka su pera crnkaste boje s metalno zelenim do
purpurnim sjajem, a vrhovi su beli do bež boje. Zbog tih vrhova celo
telo izgleda prošarano svetlim tačkama. Perje krila i repa je crno-
smeđe oivičeno svetlo smeđim, a deo perja na krilima ima i ivicu s
metalnim odsjajem. Svadbeno perje se razvija u proleće gubitkom
svetlih ivica perja, pa celo telo postaje jednobojno crnkasto s
metalnim odsjajem. Kljun im je u običnom perju crnkast, a u svadbenom žut. Noge su im crvenosmeđe,
a šarenice tamno smeđe. Razlike između polova su malene. Ženke imaju nešto manje intenzivan
metalni odsjaj od mužjaka, a one niti u svadbenom perju retko gube tačkasti izgled. Boja uz koren
donjeg dela kljuna je kod mužjaka u svadbenom perju plavosiva, a kod ženki belkasta.
Mladunci po napuštanju gnezda nemaju metalni odsjaj, telo im je zemljanosmeđe, i samo na grlu
belkasto. Noge su im tamno smeđe, a kljun smeđ i bez sjaja.

Pevanje
Čvorci celu godinu "pevaju", najčešće stajaći na nekom istaknutom mestu, a u vreme sedenja na jajima
u neposrednoj blizini šupljine s gnezdom. Dok intenzivno pevaju, kostreše perje, i lepršaju ispruženim
krilima. Čvorak je poznat po sposobnosti imitiranja drugih životinjskih glasova. Dugotrajan, isprekidan
pev čvorka sastoji se od velikog broja uzdižućih ili padajućih različitih zvukova koji mogu podsećati na
zvižduke, zvečanje, šištanje kao i imitaciju raznih drugih
životinjskih ili tehničkih zvukova. Često imitiraju pevanje ptica
iz svoje okoline, čak i grabljivica, ali i lajanje pasa, zvuk kosilice
ili u novije vreme mobilnih telefona. Glasovi upozorenja zavise
o vrsti ugroženosti. Za opasnost iz vazduha upozoravaju
oštrim, kratkim i višekratno brzo jedan za drugim pevanjem
"špett, špett", a za opasnost sa zemlje ponavljajućim, dugim
"brrrrrrt" ili "črrrr".
Čvorak u svadbenom perju

Rasprostranjenost
Čvorci žive u borealnom i um erenom području pa do severnih granica Mediterana, Evrope i Azije od
Islanda i Norveške do srednjeg Sibira, odprilike do Bajkala. Najsevernija granica rasprostranjenosti
čvoraka u Evropi je sever Norveške i poluostrvo Kola, istočno od toga sever Urala, a zatim se spušta do
oko 60° severne dužine. Južna granica prolazi Evropom kroz severnu Španiju, jugom Francuske, Italije i
Hrvatske do severa Grčke. U Aziji granica prolazi Turskom, severom Iraka i Irana, Afganistana,
Pakistana i severozapadom indije sve do severozapada Mongolije. Pored toga, čvorci su naselili
jugozapad Afrike, Novi Zeland, Australiju i severnu Ameriku. Danas Ameriku nastanjuje sve od arktičke
Kanade do suptropskih delova Meksika.

1
U Evropi, na područjima gde živi, nastanjuje sva staništa. Izuzetak su zatvorene velike površine šuma,
velika poljoprivredna područja bez drveća ili grmlja, kao i područja viša od 1500 m/nM. Žive i u
gradovima, sve do najužeg centra. Najveća gustoća je u područjima s grupama drveća u kojima postoje
šupljine a imaju u blizini i zelene površine gde mogu naći hranu.

Podela
Podjela čvorka na podvrste je sporna. Razlikovanje se zasniva gotovo jedino na neznatnim razlikama u
težini i metalnog odsjaja pojedinih skupina perja. U prirodi ih je gotovo nemoguće razlikovati.

Razmnožavanje
Čvorak gradi malo neuredno gnezdo od suvog lišća, grančica,
travki, slame, korenja, dlake, vune i perja u najrazličitijim
vrstama šupljina. Pretežu šupljine u stablima, ali i pukotine u
stenama, prihvataju i kućice za ptice u gradovima, kao i različite
šupljine na zgradama svih vrsta.
Čvorci žive u paru u vreme gnežđenja i podizanja mladih. Mužjaci
mogu biti monogamni, često se spare s nekoliko ženki (simultana
poligamija), ili se za sledeće parenje u sezoni spare s drugim
ženkama (sukcesivna poligamija). Prvo leglo u sezoni je u
srednjoj Evropi vrlo sinhronizirano između 10. i 30. aprila. Jaja su
jednobojna, svetlo zelena do svetlo plava, prosečne težine od 6,6 grama a velika su 31 x 21 mm. Leglo
ima 4 do 8 jaja na kojima ptice leže 11 do 13 dana, a ptići izleću iz gnezda nakon 17 do 21 dana.
Većina mladunaca u srednjoj Evropi napušta gnezda između 20. maja i 10. juna. Drugo leglo mladunci
napuštaju sredinom pa do kraja avgusta.

Hrana
Uopšteno, čvorak je svaštožder.Zavisno o godišnjem dobu, glavna hrana je različita. U proleće i rano
leto, hrane se pre svega beskičmenjacima koji žive na zemlji, i to insektima, ali i kišnim glistama i
malim puževima. Nakon toga, u prehrani preteže voće i razne bobice. Pored toga, koriste i ljudske
otpatke u naseljima i smetlišta.
Čvorci na odmoru za vreme selidbe

Selidba
Zavisno o području gde se pare i podižu mladunce, čvorci se
ponašaju na sva tri načina: negde su stanarice, na drugim
područjima skitalice, dok su drugde prave selice. A osim pravih
selica, ova druga dva oblika ponašanja ne sledi cela populacija
čvoraka nekog područja. Tako su čvorci u Velikoj Britaniji i
Irskoj gotovo u pravilu stanarice. U Belgiji između 50 i 70%
populacije ne napušta zemlju gde se gnezdi, dok u Holandiji
ostaje samo oko 20% populacije, a 80% prezimljuje u
Engleskoj, Belgiji i severnoj Francuskoj na udaljenosti od oko
500km. Srednjeevropska populacija je delomična selica, tu je udeo populacije koja ostaje u letnjem
staništu između 2,5 % i 8 %. Prema severu i istoku, sve jedinke populacije napuštaju letnja staništa. U
jesen gotovo svi čvorci Skandinavije, Finske, istočne Poljske, severa Ukrajine i Sibira napuštaju letnja
staništa.
Udaljenosti između letnjih i zimskih staništa srednjeevropskih populacija čvoraka su između 1.000 i
2.000 km. Veći deo ove populacije prezimljuje u području Sredozemlja i severozapadne Afrike, kao i uz
zapadne obale Evrope.
Između sredine jula i početka avgusta mladunci populacije sa severoistoka kreću na takozvanu
međuselidbu. Pravac ovog dela selidbe je uglavnom isti kao i pravac selidbe odraslih ptica prema
2
zimovalištima. Selidba mladunaca se prekida zbog potpunog mitarenja. Početkom septembra počinje
prava selidba koja vrhunac doseže sredinom oktobra, i potpuno je dovršena krajem novembra.
Povratak počinje u februaru, i krajem marta je dovršena u srednjoj Evropi, a na severu Evrope krajem
maja.

Ponašanje
Socijalno ponašanje
Čvorci su izraženo društvene ptice. Celu godinu se kreću u grupama, a delom i u vrlo velikim jatima.
Jedino na mestu gde je gnezdo ponašaju se teritorijalno, no i to se odnosi samo na oko 10 metara od
gnezda, ali ne i na hranilišta koja isto koriste u grupama. Ptice koje se ne gnezde i u tom razdoblju
nastavljaju živeti u skupinama. Mladunci koji su od sredine maja samostalni, odmah se okupljaju u jata,
koja se u hranidbenim područjima koncentrišu. U vreme međuselidbe mladunaca jata se povećavaju i
dosežu maksimum sredinom maja.
Noću ptice i spavaju zajedno. Za spavanje biraju pre svega velika područja obrasla trskom, ali to mogu
biti i šumarci ili tlo obraslo gustim grmljem. Često spavaju i u centru gradova. Tako se noću na
Berlinskoj katedrali okuplja oko 40.000 jedinki čvoraka. U zimovalištima na takvim zajedničkim
prenoćištima može se okupiti i više od milijun jedinki. Predvečer se okupljaju na uzvišenijim mestima i
od tamo u čvrstoj skupini odleću zajedno na prenoćišta. Manje skupine pri tome lete nisko, dok velika
jata s više hiljada jedinki nad mestom gde će noćiti oblikuju čitav oblak, iz kojeg se spuštaju siralno,
tako da iz daljine jako potsećaju na tornado.
Neprijatelji
Vremenski snažno sinhronizovano gneždenje, okupljanje u jato čim postanu samostalni i način života u
skupini celu godinu uključujući i spavanje u grupi služe značajnim delom izbegavanju predatora. Iako
velika jata privlače predatore, opasnost za pojedinu pticu je bitno manja u velikoj skupini.
Spektakularno je sinhronizovano kretanje velikog jata kod približavanja predatora u letu. Jato se, slično
kao kod nekih riba, trenutno zbija u oblik gotovo jednak kugli, i zatim pulsira ili leluja poput valova. To
služi pre svega da onemogući ili oteža predatoru odabir jedne jedinke.
Potraga za hranom
Hranu traže pretežno na zemlji, skupljajući sve sitne beskičmenjake koje nađu i iskljucaju iz mekog tla.
Za razliku od kosova, na tlu se kreću hodanjem, a ne skakutanjem. Često se kreću zajedno sa stokom
koja pase, a njihova leđa koriste kao mesto s kojeg imaju dobar pregled nad okolinom. Pored toga,
čvorci traže hranu i u višoj vegetaciji, skupljajući gusenicei druge beskičmenjake, ili kljuca voće.Insekte
koji lete sačekuju na nekom povišenom mestu i love ih leteći, a ako je skupina veća, ustrajnim letom ih
prati i lovi.

Razvoj populacije
Najkasnije od sredine 19. Veka ukupna evropska populacija čvoraka je značajno povećana. Kao rezultat
tog povećanja, čvorci su bitno raširili područje naseljavanja prema istoku i severu. To povećanje
nastavljeno je do oko sredine 20. veka. Smatra se, da su razlozi tog povećanja bili blaga klima, veliko
povećanje zelenih površina kultiviranjem i odvodnjavanjem močvara, širenjem plantaža voća, vinograda
i maslinika, kao i povećanje plodnosti tla đubrenjem. Ovi faktori doveli su do boljih mogućnosti ishrane
kako u područjima gnežđenja, tako i u zimovalištima.
Nakon otprilike 60tih godina prošlog veka dolazi do značajnog smanjenja ukupne populacije u
severozapadnoj i severnoj Evropi.