Обични врабац

С Википедије, слободне енциклопедије

Врабац покућар

 Цвркут врапца (помоћ·инфо)

Женка врапца покућара

Статус угрожености

Најмање угрожен (IUCN 3.1) [1]

Научна класификација

Царство: Animalia
 Тип: Chordata

Класа: Aves

Ред: Passeriformes

Породица: Passeridae

Род: Passer

Врста: P. domesticus

Биномно име

Passer domesticus

(L., 1758)

Карта распрострањености домаћег

врапца:

     природно станиште      област где их

је човек увео

Врабац покућар, или домаћи врабац или врабац (лат. Passer domesticus) је

припадник породице врабаца (Passeridae). Насељава већину
простора Европе и Азије. Данас је то најраспрострањенија птица на планети. [2]
Човек их је намерно или ненамерно увео у потсахарску Африку, у већи део
обе Америке, на Нови Зеланд и у Аустралију. У Америци га називају енглеским
врапцем како би га разликовали од аутохтоног америчког врапца. У
градове Сједињених Држава су европски врапци масовно доношени између 1850.
и 1875. године како би смањили број штеточина. Грешка је касно увиђена, а
врапци су се већ одомаћили. До 1883. године су их сматрали за штеточину, а
њихово увођење као катастрофу.[3]

Садржај

 1Опис и исхрана

 2Гнежђење

 3Домаћи врапци у свету

o 3.1Домаћи врапци у Европи

o 3.2Домаћи врапци у Аустралији

o 3.3Домаћи врапци у Северној Америци

 4Галерија слика

 5Референце

 6Спољашње везе

Опис и исхрана[уреди | уреди извор]

Домаћи врабац је мала птица дужине од 14 до 16 центиметара. Мужјак има сиву

круну, образе и стомак, док су врат и кљун црне боје. На лето, кљун је плаво-црн,
а ноге су браон боје. У зиму, перје је бледе и суморне боје, док је кљун жућкасто-
браон. Женка нема црну боју на врату, кљуну и глави, нити сиву круну. Млади
врапци имају тамније браон паперје и перје, а кљун је светложут.
Млади врапци се хране ларвама инсеката, углавном ларвама штеточина.
Одрасли, између осталог, једу семење и зрневље, а понекад лове и лептире. У
пролеће, врапце привлачи цвеће, поготово жуте боје, којим се такође хране
(шафран, јагорчевина).

Гнежђење[уреди | уреди извор]
Младунци домаћег врапца у гнезду

Врапци се гнезде на различитим местима: испод стрехе, у рупама и шупљинама

зграда, на пузавици и бршљану око кућа, на морским гребенима и у жбуњу. Гнездо
смештено у бршљану или у рупи често је неуредно, изграђено од сламки и
остатака смећа и напуњено перјем. Пространа и добро изграђена гнезда су она на
дрвећу и у грмљу, највише у сеоским крајевима.
Домаћи врапци су веома агресивни око отимања места где ће се гнездити и често
насилно уништавају гнезда претходних станара, а понекад директно граде
сопствено гнезда на постојеће, у којем се налазе живи птићи. Ласте и птице из
рода плаве птице (лат. Sialia) су посебно осетљиве на овакво понашање.
Пет до шест прашњавих јаја, ишараних црно-сивим пегама на крем белој подлози
су типичан опис јаја која легу врапци. Варирају у величини и облику, као и у
шарама. Домаћи врабац има најкраћи инкубациони период од свих птица - 10 до
12 дана. У Новој Енглеској, у САД, женка у току лета може да излеже и до 25 јаја.

Домаћи врапци у свету[уреди | уреди извор]

Домаћи врапци у Европи[уреди | уреди извор]

Мужјак врапца покућара

У великим деловима Европе популације домаћих врабаца опада. У Холандији,

врапци се чак сматрају за угожену врсту птица, а од 1980-их година њихов број је
преполовљен. Али, после коса, то је ипак друга најчешћа птица тамо. Тренутно се
број процењује на пола до милион парова. Слична је ситуација и у Уједињеном
Краљевству где је 64% укупне популације нестало у последњих 25 година. [4]
Укупна бројност популације у Европи, на основу података IUCN Црвене листе,
износи између 130 и 270 милиона јединки[1].
Постоји неколико разлога због чега се смањује број ових птица. Један од
изненађујућих је и увођење безоловног горива, које при сагоревању ослобађа
високо отровна једињења, као што је метил нитрит.[5]
Домаћи врапци у Аустралији[уреди | уреди извор]
Домаћи врапци су донесени у Аустралију између 1863. и 1870. године. Првобитно
су пуштени у држави Викторија, а потом и у остале градове,
укључујући Сиднеј, Бризбејн и Хобарт на Тасманији. Убрзо су постали штеточина
у целој источној Аустралији, али се њихова инвазија спречила у Западној
Аустралији, где се сваки примерак уништио.[6]
Домаћи врапци у Северној Америци[уреди | уреди извор]
Иако постоје подаци о опадању бројности популације, домаћи врапци су и даље
једна од најчешћих птица које насељавају Северну Америку. Популација се
процењује на приближно 150 милиона.[7]
У САД и Канади домаћи врабац је једна од три врста птица које нису законом
заштићене. Друге две врсте птица су европски чворак и домаћи голуб. Све три
врсте су уведене и сада су најраспрострањеније. Врапци, као и чворци, убијају
одрасле плаве птице и њихове младе, како би заузели своје подручје за гнездење.
[8]

Галерија слика[уреди | уреди извор]



Младунче домаћег врапца

 

Женка домаћег врапца

 
 

Маркица Фарских Острва из 1999. године са паром врабаца

 

Домаћи врабац
 

Домаћи врабац
 

Јаја домаћег врапца

 

Врапци у парку Чаир у Нишу

Обични врабац
С Википедије, слободне енциклопедије
 Врабац покућар

 Цвркут врапца (помоћ·инфо)

Женка врапца покућара

Статус угрожености

Најмање угрожен (IUCN 3.1) [1]

Научна класификација

Царство: Animalia

Тип: Chordata
 Класа: Aves

Ред: Passeriformes

Породица: Passeridae

Род: Passer

Врста: P. domesticus

Биномно име

Passer domesticus

(L., 1758)

Карта распрострањености домаћег

врапца:

     природно станиште      област где их

је човек увео

Врабац покућар, или домаћи врабац или врабац (лат. Passer domesticus) је

припадник породице врабаца (Passeridae). Насељава већину
простора Европе и Азије. Данас је то најраспрострањенија птица на планети. [2]
Човек их је намерно или ненамерно увео у потсахарску Африку, у већи део
обе Америке, на Нови Зеланд и у Аустралију. У Америци га називају енглеским
врапцем како би га разликовали од аутохтоног америчког врапца. У
градове Сједињених Држава су европски врапци масовно доношени између 1850.
и 1875. године како би смањили број штеточина. Грешка је касно увиђена, а
врапци су се већ одомаћили. До 1883. године су их сматрали за штеточину, а
њихово увођење као катастрофу.[3]
 Садржај

 1Опис и исхрана

 2Гнежђење

 3Домаћи врапци у свету

o 3.1Домаћи врапци у Европи

o 3.2Домаћи врапци у Аустралији

o 3.3Домаћи врапци у Северној Америци

 4Галерија слика

 5Референце

 6Спољашње везе

Опис и исхрана[уреди | уреди извор]

Домаћи врабац је мала птица дужине од 14 до 16 центиметара. Мужјак има сиву

круну, образе и стомак, док су врат и кљун црне боје. На лето, кљун је плаво-црн,
а ноге су браон боје. У зиму, перје је бледе и суморне боје, док је кљун жућкасто-
браон. Женка нема црну боју на врату, кљуну и глави, нити сиву круну. Млади
врапци имају тамније браон паперје и перје, а кљун је светложут.
Млади врапци се хране ларвама инсеката, углавном ларвама штеточина.
Одрасли, између осталог, једу семење и зрневље, а понекад лове и лептире. У
пролеће, врапце привлачи цвеће, поготово жуте боје, којим се такође хране
(шафран, јагорчевина).

Гнежђење[уреди | уреди извор]
Младунци домаћег врапца у гнезду

Врапци се гнезде на различитим местима: испод стрехе, у рупама и шупљинама

зграда, на пузавици и бршљану око кућа, на морским гребенима и у жбуњу. Гнездо
смештено у бршљану или у рупи често је неуредно, изграђено од сламки и
остатака смећа и напуњено перјем. Пространа и добро изграђена гнезда су она на
дрвећу и у грмљу, највише у сеоским крајевима.
Домаћи врапци су веома агресивни око отимања места где ће се гнездити и често
насилно уништавају гнезда претходних станара, а понекад директно граде
сопствено гнезда на постојеће, у којем се налазе живи птићи. Ласте и птице из
рода плаве птице (лат. Sialia) су посебно осетљиве на овакво понашање.
Пет до шест прашњавих јаја, ишараних црно-сивим пегама на крем белој подлози
су типичан опис јаја која легу врапци. Варирају у величини и облику, као и у
шарама. Домаћи врабац има најкраћи инкубациони период од свих птица - 10 до
12 дана. У Новој Енглеској, у САД, женка у току лета може да излеже и до 25 јаја.

Домаћи врапци у свету[уреди | уреди извор]

Домаћи врапци у Европи[уреди | уреди извор]

Мужјак врапца покућара

У великим деловима Европе популације домаћих врабаца опада. У Холандији,

врапци се чак сматрају за угожену врсту птица, а од 1980-их година њихов број је
преполовљен. Али, после коса, то је ипак друга најчешћа птица тамо. Тренутно се
број процењује на пола до милион парова. Слична је ситуација и у Уједињеном
Краљевству где је 64% укупне популације нестало у последњих 25 година. [4]
Укупна бројност популације у Европи, на основу података IUCN Црвене листе,
износи између 130 и 270 милиона јединки[1].
Постоји неколико разлога због чега се смањује број ових птица. Један од
изненађујућих је и увођење безоловног горива, које при сагоревању ослобађа
високо отровна једињења, као што је метил нитрит.[5]
Домаћи врапци у Аустралији[уреди | уреди извор]
Домаћи врапци су донесени у Аустралију између 1863. и 1870. године. Првобитно
су пуштени у држави Викторија, а потом и у остале градове,
укључујући Сиднеј, Бризбејн и Хобарт на Тасманији. Убрзо су постали штеточина
у целој источној Аустралији, али се њихова инвазија спречила у Западној
Аустралији, где се сваки примерак уништио.[6]
Домаћи врапци у Северној Америци[уреди | уреди извор]
Иако постоје подаци о опадању бројности популације, домаћи врапци су и даље
једна од најчешћих птица које насељавају Северну Америку. Популација се
процењује на приближно 150 милиона.[7]
У САД и Канади домаћи врабац је једна од три врста птица које нису законом
заштићене. Друге две врсте птица су европски чворак и домаћи голуб. Све три
врсте су уведене и сада су најраспрострањеније. Врапци, као и чворци, убијају
одрасле плаве птице и њихове младе, како би заузели своје подручје за гнездење.
[8]

Галерија слика[уреди | уреди извор]



Младунче домаћег врапца

 

Женка домаћег врапца

 

Маркица Фарских Острва из 1999. године са паром врабаца

 
 

Домаћи врабац
 

Домаћи врабац
 

Јаја домаћег врапца

 

Врапци у парку Чаир у Нишу

Обични врабац
С Википедије, слободне енциклопедије

Врабац покућар
  Цвркут врапца (помоћ·инфо)

Женка врапца покућара

Статус угрожености

Најмање угрожен (IUCN 3.1) [1]

Научна класификација

Царство: Animalia

Тип: Chordata

Класа: Aves
 Ред: Passeriformes

Породица: Passeridae

Род: Passer

Врста: P. domesticus

Биномно име

Passer domesticus

(L., 1758)

Карта распрострањености домаћег

врапца:

     природно станиште      област где их

је човек увео

Врабац покућар, или домаћи врабац или врабац (лат. Passer domesticus) је

припадник породице врабаца (Passeridae). Насељава већину
простора Европе и Азије. Данас је то најраспрострањенија птица на планети. [2]
Човек их је намерно или ненамерно увео у потсахарску Африку, у већи део
обе Америке, на Нови Зеланд и у Аустралију. У Америци га називају енглеским
врапцем како би га разликовали од аутохтоног америчког врапца. У
градове Сједињених Држава су европски врапци масовно доношени између 1850.
и 1875. године како би смањили број штеточина. Грешка је касно увиђена, а
врапци су се већ одомаћили. До 1883. године су их сматрали за штеточину, а
њихово увођење као катастрофу.[3]

Садржај
  1Опис и исхрана

 2Гнежђење

 3Домаћи врапци у свету

o 3.1Домаћи врапци у Европи

o 3.2Домаћи врапци у Аустралији

o 3.3Домаћи врапци у Северној Америци

 4Галерија слика

 5Референце

 6Спољашње везе

Опис и исхрана[уреди | уреди извор]

Домаћи врабац је мала птица дужине од 14 до 16 центиметара. Мужјак има сиву

круну, образе и стомак, док су врат и кљун црне боје. На лето, кљун је плаво-црн,
а ноге су браон боје. У зиму, перје је бледе и суморне боје, док је кљун жућкасто-
браон. Женка нема црну боју на врату, кљуну и глави, нити сиву круну. Млади
врапци имају тамније браон паперје и перје, а кљун је светложут.
Млади врапци се хране ларвама инсеката, углавном ларвама штеточина.
Одрасли, између осталог, једу семење и зрневље, а понекад лове и лептире. У
пролеће, врапце привлачи цвеће, поготово жуте боје, којим се такође хране
(шафран, јагорчевина).

Гнежђење[уреди | уреди извор]

Младунци домаћег врапца у гнезду

Врапци се гнезде на различитим местима: испод стрехе, у рупама и шупљинама
зграда, на пузавици и бршљану око кућа, на морским гребенима и у жбуњу. Гнездо
смештено у бршљану или у рупи често је неуредно, изграђено од сламки и
остатака смећа и напуњено перјем. Пространа и добро изграђена гнезда су она на
дрвећу и у грмљу, највише у сеоским крајевима.
Домаћи врапци су веома агресивни око отимања места где ће се гнездити и често
насилно уништавају гнезда претходних станара, а понекад директно граде
сопствено гнезда на постојеће, у којем се налазе живи птићи. Ласте и птице из
рода плаве птице (лат. Sialia) су посебно осетљиве на овакво понашање.
Пет до шест прашњавих јаја, ишараних црно-сивим пегама на крем белој подлози
су типичан опис јаја која легу врапци. Варирају у величини и облику, као и у
шарама. Домаћи врабац има најкраћи инкубациони период од свих птица - 10 до
12 дана. У Новој Енглеској, у САД, женка у току лета може да излеже и до 25 јаја.

Домаћи врапци у свету[уреди | уреди извор]

Домаћи врапци у Европи[уреди | уреди извор]

Мужјак врапца покућара

У великим деловима Европе популације домаћих врабаца опада. У Холандији,

врапци се чак сматрају за угожену врсту птица, а од 1980-их година њихов број је
преполовљен. Али, после коса, то је ипак друга најчешћа птица тамо. Тренутно се
број процењује на пола до милион парова. Слична је ситуација и у Уједињеном
Краљевству где је 64% укупне популације нестало у последњих 25 година. [4]
Укупна бројност популације у Европи, на основу података IUCN Црвене листе,
износи између 130 и 270 милиона јединки[1].
Постоји неколико разлога због чега се смањује број ових птица. Један од
изненађујућих је и увођење безоловног горива, које при сагоревању ослобађа
високо отровна једињења, као што је метил нитрит.[5]
Домаћи врапци у Аустралији[уреди | уреди извор]
Домаћи врапци су донесени у Аустралију између 1863. и 1870. године. Првобитно
су пуштени у држави Викторија, а потом и у остале градове,
укључујући Сиднеј, Бризбејн и Хобарт на Тасманији. Убрзо су постали штеточина
у целој источној Аустралији, али се њихова инвазија спречила у Западној
Аустралији, где се сваки примерак уништио.[6]
Домаћи врапци у Северној Америци[уреди | уреди извор]
Иако постоје подаци о опадању бројности популације, домаћи врапци су и даље
једна од најчешћих птица које насељавају Северну Америку. Популација се
процењује на приближно 150 милиона.[7]
У САД и Канади домаћи врабац је једна од три врста птица које нису законом
заштићене. Друге две врсте птица су европски чворак и домаћи голуб. Све три
врсте су уведене и сада су најраспрострањеније. Врапци, као и чворци, убијају
одрасле плаве птице и њихове младе, како би заузели своје подручје за гнездење.
[8]

Галерија слика[уреди | уреди извор]



Младунче домаћег врапца

 

Женка домаћег врапца

 

Маркица Фарских Острва из 1999. године са паром врабаца

 

Домаћи врабац
 

Домаћи врабац
 

Јаја домаћег врапца

 

Врапци у парку Чаир у Нишу