Od otprilike 3000

vrsta zmija koliko

danas ivi na
Zemlji za oveka
je opasno 10 12% (300 - 360
vrsta), a nekoliko
stotina vrsta je
otrovno, ali nije
opasno za oveka.

Poto zmije, kao i

ostali gmizavci, ne
mogu smanjivati i
poveavati vlastitu
telesnu
temperaturu,
najbrojnije su u
tropskim i
suptropskim
podrujima.

Zanimljivo je da na
svakom kontinentu
broj vrsta zmija
neotrovnica
premauje broj
vrsta otrovnica.
Osim u Australiji,
gde ive zmije iji
se otrov smatra
najtoksinijim
meu svim
zmijama.

U porodicu guja
spadaju kobre,
mambe, koralne
zmije, australijske
otrovnice, morske
zmije, te jo neke
zmije Azije i
Afrike.

Kraljevska
kobranajopasnija
zmija
otrovnica

U porodicu ljutica
i jamiarki
spadaju evropske,
azijske i afrike
ljutice, egrtue,
te junoamerike i
azijske jamiarke.

Kod guja su zubi

smeteni u delu
gornje eljusti.
Nepokretni su i,
kada su usta
zatvorena, smeteni
su u konom naboru
u donjem delu usne
upljine, neke guje
nemaju uplji kanal.

Zubi su povezani sa otrovnim lezdama koje

proizvode otrov. Kada zmija ugrize, iz lezde
potee otrov kroz zub u ranu. Neke afrike i
azijske kobre mogu zbog posebne grae
otrovnih zubi trcati otrov na udaljenost i do
3 metara i tako se braniti od napadaa.

Otrov ima jako nadraujue delovanje na oi i,

ako se odmah ne ispere, moe dovesti do
trajne slepoe. Posebno su po toj osobini
poznate tri vrste afrikih kobri. To su crnovrata
kobra, mozambika kobra, crvena kobra.

Ova zmija ima

najtoksiniji otrov
od svih poznatih
zmija. Meutim,
ona ivi u
udaljenim
pustinjskim
predelima i nije
agresivna, tako da
gotovo i nema
ljudskih rtava
izazvanih ugrizom
ove zmije.

Mnogo vie ljudi

ugrizu zmije u
podrujima koja su
gusto naseljena ili
tamo gdje zmije
prilaze kuama ili
stajama privuene
velikim brojem
glodara koji su
veini zmija glavna
hrana.

Osim toga, smrt od posledica zmijskog ugriza

zavisi i od pravilne medicinske pomoi i nege
nakon sto se ugriz dogodio. Mnoga podruja
Afrike i Azije gde ljudi i zmije otrovnice ive jedni
blizu drugih udaljena su od veih medicinskih
centara, pa nema kvalitetne medicinske pomoi.

Pretpostavlja se da
dosta ljudi strada
od siktavice. To je
prilino troma i
nespretna zmija, ali
joj je napad
strahovito brz.
Najee prilazi
ljudskim naseljima
zbog blizine
glodara.

esto odaje svoju

prisutnost glasnim
siktanjem po emu je
i dobila ime. Veoma
je rasprostranjena u
Africi juno od
Sahare i esta je
blizu ljudskih naselja.
Otrov je vrlo toksian
i u velikom broju
neleenih sluajeva
izaziva smrt.

Iako prethodno navedene vrste ubiju

najvie ljudi, stanovnici afrikih sela najvie
se boje crne mambe. Crnu mambu smatraju
najopasnijom zmijom na svetu. Ona naraste
do 3 m duine, neki izuzetno veliki primerci
i do 4 m, a vrlo je brza i agresivna.

Zavretak napada zna da bude toliko brz da objekat

napada bude ugrizen 5 - 6 puta u roku od 3 - 4
sekunde, a da i ne primeti na koja je mesta ugrizen.
Posto je mamba vrlo velika, ona ubrizga veliku
koliinu vrlo toksinog otrova koji deluje na ivani
sistem - zaustavlja disanje i spreava gutanje.

Zmije iz roda pravih

pitona, nastanjuju
Afriku i jugoistonu
Aziju, a nastanjuju i
Australiju. U zadnje
vreme pitoni kao
bioinvazori osvajaju
delove Floride.
Evropu u prirodi
pitoni ne nastanjuju.

Ovo je burmanski piton.

Pitoni su otporni.
enke legu od 15
pa do vie od 100
jaja, a oblik je od
vrste do vrste
razliit. Za razliku
od veine drugih
reptila koji legu
jaja, enke pitona
provode poseban
oblik brige o leglu.

Kako bi zatitile
svoja jaja,
omotaju se oko
legla, titei ih na
taj nain dva do
tri meseca, dok se
mladi ne izlegnu
iz jaja.

Jedna ili moda i

vie vrsta mogu
regulisati
temperaturu unutar
legla povisujui
vlastitu
temperaturu
treperenjem miia,
ili je sniavaju
labavei omatanje
oko jaja i putajui
vazduh u leglo.

Iako se porodica u
koju spadaju
pitoni u nekim
jezicima ak
naziva "divovske
zmije", nisu sve
vrste ove
potporodice zaista
velike.

Jedna vrsta iz roda

Antaresi naraste
jedva do 70
centimetara. Ali su
zato u rodu pravih
pitona najvee
zmije na svetu,
koje mogu dosei i
najveu duinu
blizu 10 metara.

Belouka je najpoznatija
zmija naih naroda.
Belouka moe da dostigne
duinu od 120-150 cm,
a enke su krupnije od mujaka.

Smuk je naa najvea zmija.

Moe narasti i preko 2 m.
Telo smuka je dugako i
vitko, ali ipak dosta
snano.
Bono je delom spljoteno,
pa mu je visina vea nego irina.

arka spada u grupu zmija

otovnica. Snane jedinke
mogu dostii duinu do
80 cm. Mujak i enka se
razlikuju po tome to je
telo mujaka krae i ue,
a rep deblji nego kod enke.
Osnovna boja tela arki je
kod mujaka osenena svetlijim, a enke
tamnijim tonovima

Ugriz poskoka je esto

smrtonosan. Prirodno mu
je stanite kr Dinarida.
Nalazimo ga i u Lici,
na Ravnoj Gori. U Crnoj Gori
i Srbiji javalja se u svim predjelima.
Javlja se i na prostoru BiH.

AUTORI:
Nikola,Milko,Marko VI-2
IGU BIGU LE