http://www.besplatniseminarskiradovi.

com

UVOD
Verovatno ni jedna ivotinjska vrsta ne pobuuje u ljudima toliko razliitih oseaja kao zmije. Zmije kod veine ljudi zapadnih, industrijalizovanih drutava izazivaju strah i gaenje. Meutim, mnoga plemena u Africi i Aziji smatraju zmiju simbolom plodnosti i raanja, a negde i boanstvom. Mnogi naunici u svetu prouavaju biologiju zmija, posebno njihovu ekologiju, ponaanje i fiziologiju. Posebnu granu istraivanja ine prouavanja zmijskih otrova. Ofidizam (ugriz otrovne zmije i njegove posledice) je jos uvek znaajan uzrok smrti u nekim delovima sveta. Osim toga, neke bioloske aktivne supstance iz zmijskih otrova koriste se za leenje nekih patoloskih stanja kod oveka (na primer, za razbijanje krvnih ugruaka u krvnim sudovima koji su odgovorni za nastanak sranog ili modanog udara). Ljudi su oduvek iveli sa zmijama, plaili ih se ili im se klanjali, traili nain da se od njih zatite ili da ih iskoriste. O zmijama ima bezbroj predanja i legendi. U svakom sluaju zmije su pobuivale, ali i dalje pobuuju panju naunika i obinog sveta. Svakog dana saznajemo neto novo o njima, ali uprkos tome one uvek ostaju misterija.

Klasifikacija zmija
Zmije spadaju u klasu gmizavaca (Reptilia), podklasa Lepidosauromorpha, red gmizavaca sa krljutima (Squamata) i podred zmija (Serpentes). Osim zmija, u gmizavce sa kljutima spadaju jo i guteri (Sauria) i

Amphisbaenia. Sistematsko razvrstavanje zmija jo uvek nije zavreno. Od svih gmizavaca, zmije su najslabije taksonomski obraene. To se posebno odnosi na porodicu Colubridae. Podred zmija deli se u sledee porodice:
1. Anomalepididae
2. Leptotyphlopida

3. Typhlopidae 4. Loxocemidae 5. Xenopeltidae 6. Aniliidae 7. Uropeltidae

Cylindrophiinae Uropeltinae

8. Boidae
Boinae Erycinae

9. Pythonidae 10. Tropidophiidae

Ungaliophiinae Tropidophiinae

11. Bolyeriidae 12. Acrochordidae 13. Colubridae

Opte karakteristike zmija

Zmije imaju jako izdueno, oblo telo pokriveno ronatin krljutima, koje se zavrava tankim repom. Glava im je jajolikog ili trouglastog oblika, kod nekih vrsta sasvim nejasno odvojena od trupa. Nemaju spoljanje udove i mokranu beiku. Ipak izuzetnu pokretljivost im obezbeuje veoma razvijena kimenica. Takoe rebra su im isto kao i kimenica dobro zglobljena, sto im omoguava lake kretanje usled nedostatka nogu. Imaju i veoma razvijenu miinu muskulaturu, pa im je lako da se pokreu napred i nazad. Sluna kost je dobro razvijena, ali bez bubne opne i slunog kanala. Zmije zvune talase primaju putem podloge. Levo pluno krilo je veoma zakrljalo, dok kod nekih

vrsta u potpunosti izostaje. Oni kapci su srasli u providnu izboinu, odatle ukoen pogled kod zmija. Jezik je dug i ravast, a slui kao organ ula dodira i ula mirisa. Mozak je slabo razvijen i u odnosu na veoma razvijenu kimenu modinu zakrljao. Viline kosti su duge i pokretljive, pa zmija moe jako razjapiti eljust i progutati i plen vei od same sebe. Jednjak i eludac su takoe veoma rastegljivi. Neke zmije svoj plen prvo udave pa ga zatim gutaju, dok druge, otrovne, prvo otruju plen pa tek kada otrov pone delovati, prelaze na gutanje. Izuzetak je belouka koja svoj plen guta iv. Zubi su im veoma otri i malo povijeni, a slue za hvatanje i pridravanje plena. Kod otrovnica, zubi su uplji i kroz njih se otrov ih lezda ubrizgava u telo rtve. Otrovnice kao otrovni aparat imaju otrovne lezde, koje lue otrov, miie, pomou kojih se isti istiskuje i kanale unutar zuba, kroz koje se otrov ubrizgava u telo rtve. Zmije se ne perutaju ve roni pokriva (zmijsku kouljicu) presvlae nekoliko puta godinje. Sve zmije su mesoderi i veoma su prodrljive. Sitne vrste se hrane glistama i insektima, a krupnije kimenjacima. Neke jedu samo jaja. Mogu veoma dugo da izdre bez hrane (ak i po godinu dana). Mujaci imaju parne kopulatorne organe. Zmije se po pravilu razmnoavaju jajima, osim nekih vrsta koje raaju ive mladunce. Nemaju glas, a siktanje nastaje usled naglog istiskivanja vazduha kroz grkljan. Rasprostranjene su po celom svetu, ali ih najvie ima u tropskim i suptropskim krajevima. Razlog za ovo je nemogunost da same reguliu svoju telesnu temperaturu, pa zato najee borave u predelima gde je najnia zimska temperatura iznad 18 stepeni celzijusa. Ima ih na kopnu i u vodi.

Zmije otrovnice
Postoji velika razlika izmeu otrovnih ivotinja i ivotinja otrovnica. Otrovne ivotinje zovu se i kriptotoksine, i imaju otrovan jedan deo tela (npr. neke vrste riba), a nemaju organe specijalizovane za ubrizgavanje otrova u telo rtve. ivotinje otrovnice (fenerotoksine) se od otrovnih ivotinja razlikuju po jednoj maloj, ali veoma bitnoj osobini. ivotinje otrovnice u svom organizmu poseduju lezde koje lue otrove, ali to je jo bitnije, poseduju organe specijalizovane za ubrizgavanje otrova u telo rtve. Na taj nain ivotinje otrovnice se brane od napadae ili hvataju plen. Zmije otrovnice spadaju u ovu grupu ivotinja, a njihov specijalizovani organ za ubrizgavanje otrova su zubi. Od otprilike 3000 vrsta zmija koliko danas ivi na Zemlji za oveka je opasno 10 - 12% (otprilike 300 - 360 vrsta), a nekoliko stotina vrsta je otrovno, ali nekodljivo za oveka. Poto zmije, kao i ostali gmizavci, ne mogu regulisati

sopstvenu telesnu temperaturu, najbrojnije su u tropskim i suptropskim podrujima gde najnia zimska temperatura ne pada ispod 18 stepeni Celzijusa. Zanimljivo je da na svakom kontinentu broj vrsta zmija neotrovnica premauje broj vrsta otrovnica. Izuzetak je Australija gde je broj vrsta otrovnica daleko vei nego neotrovnica. Osim toga, u Australiji ive zmije iji se otrov smatra najtoksinijim meu svim zmijama. Postoje dve porodice zmija otrovnica:
1. Elapidae (guje) i 2. Viperidae (ljutice i jamiarke).

U porodicu guja spadaju kobre, mambe, koralne zmije, australijske otrovnice, morske zmije, i jos neke zmije Azije i Afrike. U porodicu ljutica i jamiarki spadaju evropske, azijske i africke ljutice, zvearke, i junoamericke i azijske jamiarke.

Graa otrovnog aparata

Graa otrovnih zuba i otrovnog aparata razliita je kod guja i ljutica. Kod guja su otrovni zubi smeteni na prednjem delu gornje vilice. Nepokretni su i, kada su usta zatvorena, smeteni su u konom naboru u donjem delu usne upljine. Osim toga, zubi mnogih guja nemaju uplji kanal unutar otrovnih zuba ve su njihovi zubi duboko ulebljeni. Otrovni zubi su povezani sa otrovnim lezdama koje proizvode otrov. Kada ovakva zmija ugrize, iz lezde potee otrov kroz zub (ili leb) u ranu. Specijalnu prilagoenost poseduju neke africke i azijske kobre. One zbog posebne grae otrovnih zuba mogu prskati otrov na udaljenost i do 3 metara i tako se braniti od napadaa. Otrov ima jako nadraujuce dejstvo na oi i, ako se odmah ne ispere, moe dovesti do trajnog slepila. Po toj osobini posebno su poznate etiri vrste africkih kobri. To su crnovrata kobra (Naja nigricollis), mozambika kobra (Naja mossambica), crvena kobra (Naja pallida) i ringhal (Hemachatus haemachatus). I neke vrste azijskih kobri takoe mogu prskati otrov.

Ljutice i jamiarke imaju najrazvijeniji otrovni aparat i zube. Kod njih su zubi takoe smeteni u prednjem delu gornje eljusti i izgledaju kao injekcijske igle, ali su pokretni. Kada nisu u upotrebi, zubi su u ustima savijeni unazad i prekriveni su zatitnim konim naborom. Prilikom ugriza, zubi se uspravljaju i otrov iz otrovne lezde potee kroz zubni kanal u ranu. Jamiarke poseduju i specijalne organe smetene u jamice izmeu nosnih otvora i oiju. Ti organi su termoreceptori i zmija ih koristi da u mraku pronae toplokrvni plen. Ovi organi spadaju meu najosetljivije receptore u ivotinjskom svetu i mogu registrovarati temperaturnu razliku od 0,001C. Jo uvek se ne zna kako mozak zmije rekonstruie termosliku koju stvaraju ovi organi. Osim gore navedenih porodica, otrovne su i neke zmije iz porodice Colubridae. Ova porodica obuhvata 60% svih zmija i u nju su razvrstane mnoge neotrovne zmije (sve nae neotrovnice spadaju u ovu porodicu). U toj porodici , meutim, ima nekoliko vrsta zmija koje imaju ulebljene otrovne zube koji su smeteni otpozadi u gornjoj vilici i ne mogu se savijati kao kod ljutica ili jamiarki. Prilikom ugriza, zmija mora vrsto zagristi plen i pri tome eljustima praviti pokrete kao da vae kako bi zadnjim otrovnim zubima prinela plen i unela otrov u telo rtve. Veina otrovnih zmija ove porodice nije opasna za oveka, ali postoji nekoliko vrsta koje svojim ugrizom mogu nauditi. Ugrizi boomslanga (Dyspholidus typus) i tzv. ptijih zmija (rod Thelotornis) su smrtonosni za oveka. Od ugriza boomslanga umro je poznati ameriki herpetolog Karl P. Schmidt, a od ugriza zmije Thelotornis kirtlandii nemaki herpetolog Robert

Mertens.

esto ljudi postavljaju pitanje: "Koja zmija je najotrovnija?". Ovo pitanje bi moda trebalo da glasi: "Koja zmija godinje ugrize najvei broj ljudi?" Naime, postoje vrlo otrovne zmije koje ive u predelima gde ivi mali broj ljudi, tako da gotovo i ne dolaze u dodir sa njima. Dobar primer za to je zmija pustinjski taipan (Oxyuranus microlepidota) koja zivi u pustinjskim podrujima Australije. Ova zmija ima najtoksiniji otrov od svih poznatih zmija. Meutim, ona ivi u udaljenim pustinjskim predelima i nije agresivna, tako da gotovo i nema ljudskih rtava izazvanih ugrizom ove zmije. Mnogo vie ljudi ugrizu zmije u podruima koja su gusto naseljena ili tamo gde zmije prilaze kuama ili stajama privuene velikim brojem glodara koji su veini zmija glavna hrana. Osim toga, smrt od posledica zmijskog ugriza zavisi i od pravilne medicinske pomoi i nege nakon to se ugriz dogodio. Mnoga podruja Afrike i Azije gde ljudi i zmije otrovnice ive jedni blizu drugih udaljena su od veih medicinskih centara, pa nema kvalitetne medicinske pomoi. Vrlo je teko tano odrediti koliko godinje ljudi umre od posledica ugriza, jer su mnoga mesta gde se oni najesce dogaaju udaljena i podaci o ugrizu nikad ne dospevaju u u javnost. Opte govorei, smrtnost od ujeda zmija je vrlo mala u podrujima sa dobro razvijenom medicinskom pomoi (na primer, u SAD, Australiji i u Evropi), a velika u nerazvijenim podrujima Afrike, Azije i Juzne Amerike. Iako je teko rei od kojih zmija ljudi najee stradaju, mogue je naznaiti koje su zmije najopasnije u pojedinim podujima sveta.

Zmije Evrope
U Evropi relativno mali broj ljudi strada od ugriza zmija. Razlog je to u Evropi nema tako opasnih i otrovnih zmija kao na primer u Africi ili Aziji. Osim toga, medicinska pomo i nega su u gotovo svim delovima Evrope lako dostupni, pa je mogue zapoeti leenje ugriza pre nego to se razviju po ivot opasni simptomi. U Evropi ive samo opasne zmije otrovnice iz porodice ljutica. Veina evropskih ljutica je vrlo mala (mnoge su manje od 60 cm), pa ako i doe do napada i ujeda, koliina ubrizganog otrova je vrlo mala. Sve evropske ljutice imaju otrov u kom preovlauju hematotoksine materije. One izazivaju poremeaje u broju krvnih elija, poremeaje u mehanizmu zgruavanja krvi, i trenutno razaraju tkiva. Nakon ujeda javlja se bol i otok koji se brzo iri od mesta ujeda. Na mestu ujeda i u njegovoj okolini javljaju se i plikovi ispunjeni bistrom tenou. Ako je ubrizgana vea koliina otrova, a ujed se ne lei, kao jedna od komplikacija (iako vrlo retko) moe da se javi i pojava gangrene. Najei su ujedi na prstima ruku ili nogu. Posebno opasni su ujedi u glavu, vrat ili u krvne ile. U Evropi ljudi najee stradaju od poskoka (Vipera ammodytes), riovke (Vipera berus), italijanske (Vipera aspis) i panske ljutice (Vipera latastei). Od svih njih najopasniji je poskok. Poskok je ujedno i najvea evropska otrovnica. enke narastu do oko 60 cm, ali mujaci mogu porasti i do 1 m. Kod nekih populacija primetna je razlika u boji izmjeu mujaka i enki. Mujaci su pepeljasto sivi, a enke su najee smee, sivosmee ili crvenosmee. Na leima se nalazi karakteristina "cik - cak" linija koja je kod nekih primeraka izlomljena, i cini rombove. Na vrhu poskokove njuke nalazi se mali rog. Poskok se hrani guterima, malim glodarima i pticama. Pari se u prolee, a u jesen enka okoti 3 - 10 (ponekad i vise) ivih mladunaca. Nije agresivan i ako

se uznemirava nee odmah napasti nego e samo siktati i pokuati da pobegne. esto je potrebno jako ga isprovocirati da bi ugrizao. Ako, meutim, doe do napada, potrebno je potraiti lekarsku pomo, jer je ujed poskoka jako otrovan. Prvi simptomi trovanja su bol i(ili) oticanje ugrizenog dela tela. Otok se javlja 2 - 3 minuta nakon ugriza i brzo se iri. Kod velikih primeraka zubi mogu biti po itav centimetar dugi, pa otrov moe biti unesen dupoko pod kou ili ak i u mii to ubrzava razvoj simptoma trovanja. Poto se poskoci lako odravaju i razmnoavaju u zatoenitvu, oni se esto koriste kao izvor otrova za proizvodnju antiseruma. Riovka (Vipera berus) je najrasprostranjenija zmija Evrope i najrasprostranjenija zmija uopte. Prostire se preko itave Evrope, kroz Rusiju sve do obale Tihog okeana. U vedskoj se moe nai i u Arktikom pojasu. Nema je u junoj paniji, junoj Italiji na jugu Balkanskog poluostrva i na nekin veim Mediteranskim ostrvima. To je jedna od retkih zmija ija je biologija dobro prouena. Voli vlanija stanita od poskoka. Za razliku od poskoka, ee se nalazi u nizijama, u blizini bara ili movara. U Alpima se moe nai i preko 2000 metara n/m. U jesen na svet donosi ive mladunce. Otrov riovke nije tako jak kao otrov poskoka, iako kod nekih osoba moe doi do jaih oteenja tkiva. Simptomi trovanja su bol i oticanje. Ujed riovke uglavnom nije smrtonosan za zdravog, odraslog oveka. Ipak, preporuuje se pomoc lekara.

Zmije Azije
U Aziji verovatno najvie ljudi strada od peane efe i od Russell-ove ljutice (Daboia russelli). Ona je esta sela, a aktivna je nou. Tada se i

blizu

dogaa najvei broj napada, jer mnogi ljudi u Indiji hodaju bosi. Otrov razara tkiva i krvne elije, a neleeni ujed najee ima fatalan ishod.

Vrlo opasne zmije su i kraitovi (rod Bungarus). Kraitovi uglavnom nisu dui od 1 m, ali imaju izuzetno toksian otrov koji deluje na nervni sistem. Kontrastno su obojeni: najee su crni ili tamno smei sa utim, belim ili crvenkastim poprenim prugama. Zanimljivo je ponaanje prugastog kraita (Bungarus fasciatus). Prugasti krait je po danu potpuno bezopasan. Moete ga uzeti i u ruku a on nee ni pokuati da vas ugrize ve e nalik na bespomonu ivotinjicu samo uvui glavu u ve sklupano i savijeno telo. Meutim, nocu je to sasvim druga zmija. Vrlo je agresivan i odmah se brani ugrizom. Slino se ponaaju i neke druge vrste kraitova. Veliki broj ljudi u Juznoj Aziji strada od kraitova na spavanju. U tim krajevima, ljudi na selu najee spavaju na podu kraj otvorenih vrata i prozora. Nou su kraitovi vrlo aktivni i esto uu u kuce u potrazi za mievima, pa prilaze ljudima koji spavaju. Poto se ljudi u snu nesvesno okreu, esto se desi da prignjee zmiju koja zatim ima odbrambenu reakciju i dolazi do napada ugrizom. Sherman A. Minton Jr. u svojoj knjizi "Venomous Reptiles" navodi sluaj koji je opisao holandski lekar F. Kopstein 1932. godine: Otac i sin zajedno su spavali u kolibi. Odjednom je mladi osetio kako mu preko ruke gmie zmija. Brzo je povukao ruku i odbacio zmiju od sebe pri cemu ga je ona ugrizla za jagodicu prsta. Zmija je pala pola metra dalje na njegovog oca kog je ugrizla za nogu. Oba oveka su ubrzo umrla. Zmija je bila krait.

Iako ljudi umiru i od ujeda Indijske kobre (Naja naja) broj ujedenih ljudi je relativno mali u odnosu na brojnost populacije kobri i ljudske populacije. Razlog je to to se kobra smatra utelovljenjem nekih indijskih boanstava, pa mnogi ljudi paze da kobrama ne smetaju i ne naude. ak se negde (na primer, u mestu igali)

odravaju festivali sa zmijama. Ljudi pre takvih dogaaja sakupljaju kobre i nakon festivala briljivo ih vracaju na mesto na kom su ih nali.

U podruju june i jugoistone Azije ivi i kraljevska kobra (Ophiophagus hannah) koja je najvea otrovnica na svetu. Nisu retki primerci duine 4,5 m. Poto ivi iskljuivo u umskim podrujima, retko dolazi u dodir sa ovekom, pa je broj ujeda ove zmije vrlo mali. Najee bivaju ugrieni krotitelji zmija u Burmi i na Tajlandu koji za svoje predstave koriste ove zmije. Ujed je vrlo opasan, jer kobra ugrizom izlui veliku koliinu jakog otrova. Zabeleen je sluaj kada je kraljevska kobra ugrizla slona u koni nabor na vrhu surle, pa je slon za nekoliko sati uginuo.

Zmije Afrike
Pretpostavlja se da veoma veliki broj ljudi strada od ujeda siktavice (Bitis arietans). Siktavica je prilino troma i nespretna zmija, ali ima veoma brz napad. Najee prilazi ljudskim naseljima jer su tamo brojni glodari kojima se hrani. esto odaje svoju prisutnost glasnim siktanjem po emu je i dobila ime. Veoma je rasprostranjena u Africi juno od Sahare i esta je u blizini ljudskih naselja. Otrov je vrlo toksian i kod velikog broja neleenih sluajeva izaziva smrt. Meutim, najopasnija otrovnica i verovatno najvei ubica meu svim zmijama je jedna mala zmija koja se zove peana efa (Echis carinatus). Peana efa je rasprosranjena po itavoj Africi, na Bliskom i Srednjem Istoku, i u Aziji sve do Indije. esto ivi u blizini ljudskih naselja i to u kolonijama, tako da gde se nae jedna verovatno ima i mnogo

drugih. Tony Phelps u svojoj knjizi "Poisonous Snakes" navodi da ova zmija verovatno ubije najvie ljudi od svih zmija. To je posledica njenog velikog podruja rasprostranjenosti, estog ivota u blizini ljudi, i injenice da, iako mala (najvei primerci dostiu jedva 60 cm), ima vrlo toksian otrov. Zabeleeni su smrtni sluajevi od ugriza efe duge oko 20 cm. Efa nije plaljiva i ne bei nego zauzima karakteristian odbrambeni stav. Ona brzo poinje da uvija svoje telo tako da joj ljuske struzu jedna o drugu. Poto se na svakoj ljuski nalazi mali greben, struganje stvara poseban zvuk, karakteristian za ovu zmiju. Otrov je izuzetno toksian za oveka. Izaziva krvarenja iz svih sluznica i spreava zgruavanje krvi tako da je mogue iskrvariti i iz, na primer, ranica koje nastaju pri brijanju. Osim ovoga, otrov izaziva i jaka oteenja tkiva. Uprkos pravilnom leenju vrlo su este i naknadne komplikacije delovanja otrova, tako da smrt moze nastupiti i 15 dana nakon ujeda. Iako gore navedene vrste ubiju najvie ljudi, stanovnici africkih sela najvie se boje crne mambe (Dendroaspis polylepis). Crnu mambu smatraju najopasnijom zmijom na svetu. Ona naraste do 3 m duine (neki izuzetno veliki primerci i do 4 m!), a vrlo je brza i agresivna. Iako postoje prie da mamba moe prestici auto u brzoj vonji, precizna merenja su pokazala da mamba ne moe da se kree bre od 20 - tak km/sat, iako je i to vrlo velika brzina za zmiju. Iako se pojedini primerci razlikuju po svojoj agresivnosti, najagresivniji su mujaci u prolee kada brane teritorij od drugih mujaka. Tada i samo pribliavanje mambi na 10 - tak metara moe imati kobne posledice. Naime, mamba se razlikuje od ostalih zmija po tome to esto ima obiaj da prva napadne bez ikakvog povoda. Pri napadu, mamba esto izdigne prednji deo tela visoko iznad zemlje tako da kod oveka nisu retki ujedi na glavi i vratu. Pri tome se pribilava rtvi velikom brzinom, poluotvorenih usta i duboko itei. Iskusni lovci na zmije kau da se tada treba odmah baciti u stranu, jer mamba prilikom napada ne skree i (najee) ne ponavlja neuspeli napad. Zbog toga je najbolje ne pribliavati se crnoj mambi na prostoru koji nije otvoren (na primer, u umi). Zavretak napada ponekad moe biti tako brz da rtva bude ugriena 5 - 6 puta u roku od 3 - 4 sekunde, a da i ne primeti na koja mesta je ugriena. Poto je mamba vrlo velika, ona ubrizga veliku koliinu vrlo toksinog otrova koji deluje na nervni sistem - zaustavlja disanje i spreava gutanje. Otrov ima brzo delovanje tako da leenje zmijskim antiserumom treba zapoeti u roku od nekoliko minuta nakon nastanka ujeda. Neleeni sluajevi imaju smrtnost od

100%. U Africi ive i tri vrste zelenih mambi. One su najee u umskim predelima koji nisu gusto naseljeni tako da verovatno ugrizu manji broj ljudi. Osim toga, za razliku od crne mambe, one nisu toliko agresivne i brze.

Zmije Severne Amerike

U Severnoj Americi ivi 19 vrsta zmija otrovnica: 15 vrsta zvearki, vodena mokasina, rusoglavka, i dve vrste koralnih zmija. Zvearke, rusoglavka i vodena mokasina su jamiarke, a koralne zmije spadaju u porodicu Elapidae. Od svih njih najpoznatije su zvearke. Znaajne su po tome sto na vrhu repa imaju tzv. zveku koju nema ni jedna druga vrsta zmija. egrtaljka se sastoji od labavo spojenih suvih segmenata koe koje zmija ne odbacuje pri presvlaenju. Pri pokretanju, segmenti stvaraju poseban zvuk, karakteristican za zvearke. Novoroena zvearka nema egrtaljku, ali je nakon 3 - 4 presvlaenja ve moe koristiti. Najglasnije su egrtaljke koje imaju 8 - 11 segmenata. Po broju segmenata ne moe se ustanoviti koliko se puta zmija u ivotu presvukla, jer segmenti sa vrha egrtaljke esto otpadaju, pa egrtaljke mogu biti krae ili due nezavisno od broja presvlaenja.

Zvearke mogu biti razliite duine. Najvea vrsta moe biti duga preko 2 m, a najmanja oko 60 cm. One ive i na najrazliitijim stanitima, od pustinja do suptropskih movara. Najvea od svih je istona dijamantska zvearka (Crotalus adamanteus). Najvei ulovljeni primerak bio je dug oko 2,4 m. Ona ivi na Floridi i nekoliko susednih drava. Naziv dijamantna dobila je po tome sto na leima ima mnogobrojne etvrtaste

are koje po obliku podseaju na dijamante. Ako joj priete, poee glasno da sike i koristiti egrtaljku, ali pri tome uvek pokuava da pobegne u bilo kakvo sklonite. Njen otrov nije jako toksian, ali je ubrizgana koliina vrlo velika i, ako se ujed ne lei, najee dolazi do smrti. Ne voli prisustvo ljudi i izbegava boravak u njihovoj blizini, ali zbog velike melioracije i kultivacije velikih podruja Floride sve je ee primorana na to, i ljudi su sve vie izloeni napadima ove zmije. Zato je u Americi pokrenuta akcija za ouvanje ove ugroene vrste zmije. Zapadna dijamantna zvearka (Crotalus atrox) naraste do 2 m, a nastanjuje velika podruja Teksasa, Novog Meksika, Arizone i Arkanzasa. Slina je istonoj dijamantnoj zvearki, ali je manja od nje i manje intenzivno obojena. Osim toga, ona izbegava movarna stanista i ivi u suvim stepama i polupustinjskim podrujima. Za razliku od istone srodnice, ova zvearka ne bei nego se suoava sa napadaem. Zbog velike agresivnosti i podruja na kom ivi (visoka gustina naseljenosti), zapadna dijamantna zvearka se smatra za jednu od najopasnijih zmija SAD. umska zvearka (Crotalus horridus) je jedina vrsta zvearke koja ivi na gusto naseljenom severoistoku SAD. je verovatno prva vrsta zvearke kojom su se susreli prvi ameriki doseljenici. ivi u umskim predelima, ali i u blizini reka i jezera. Nije neto naroito agresivna i potrebno je dosta je isporovocirati da bi napala. I ova vrsta zvearke je ugroena, jer su njena stanita u protekloj deceniji mnogo unitavana. Ovu vrstu zvearke u svojim obredima koriste sledbenici Crkve gospodina Isusa Hrista. Ujedi u krugovima sledbenika ove sekte vrlo esti, ali oni najeste ne trae nikakvu medicinsku pomo, pa je broj povreenih osoba vrlo veliki.

To sa

su

Sve severnoamericke zvearke (osim jedne) imaju otrov u kom preovlauju hemotoksine materije. Otrov ima jako razarajue dejstvo na tkiva i

moe izazvati gangrenu. Glavni simptomi su bol i brzo oticanje ugrienog dela tela. Ponekad se javljaju i simptomi koji su povezani sa neurotoksinima u otrovu (promena u percepciji boja, promjenjen ukus i miris, itd). esta je i pojava plikova na koi koji su ispunjeni bistrim i/ili krvavim sadrajem.

U junim delovima SAD uz reke i jezera ivi vodena mokasina (Agkistrodon piscivorus). Ona raste do 1,5 m, a na nekim mestima moe biti vrlo esta. Na primer, floridske movare su pune vodenih mokasina. Hrani se uglavnom abama i ribama, ali lovi i male glodare. esto se moe zameniti sa vodenim zmijama. Najlakse se raspoznaje po karakteristinom ponaanju. Kada se ovek priblii obali, sve neotrovne zmije bee u vodu. Vodena mokasina, meutim, ne bei pred ljudima. Ujedi ove zmije vrlo su esti u junim dravama SAD. Otrov ima jako proteolitiko dejstvo i moe da izazove jaka oteenja tkiva. Ipak, smrtni sluajevi danas su vrlo retki.

(Agkistrodon rasprostranjena sve do naseljava podruja na jugu esta i u nizijama. Na se moe nai u batama oko

Rusoglavka contortrix) je preko istoka SAD Teksasa. Najee brdovita umska severu, ali je na movarnim istoku SAD esto vrtovima i kua gde dolazi iz

susednih uma. Poto je rusoglavka zatitno obojena, vrlo teko se prapoznaje na umskom tlu, pa je broj ujedenih osoba na istoku SAD veoma velik. Posebno esti su ujedi za vreme vikenda, kada mnoge porodice odlaze u prirodu. Simptomi ujeda su bol i otok. Ujed rusoglavke nije opasan za zdravog, odraslog oveka. Ipak, preporuuje se odlazak kod lekara, jer otrov moe da ima i jako proteoliticko dejstvo. Vodena mokasina i rusoglavka imaju hemotoksine otrove, pa je i njihovo delovanje slino delovanju otrova zvearki ovog podneblja.

Zmije Australije
U Australiji broj vrsta zmija otrovnica prilino nadmauje broj neotrovnih vrsta zmija. u Australiji ive zmije sa najtoksinijim otrovom ali te zmije ne zive blizu naseljenih mesta tako da ljudskih rtava gotovo da i nema. Na ovom kontinentu ive iskljuivo zmije otrovnice iz porodice Elapidae. Tu ivi i nekoliko vrsta vrlo opasnih zmija koje esto dolaze u dodir sa ljudima. Jedna od najopasnijih australskih otrovnica je taipan (Oxyuranus scuttelatus) koji naraste do 3 m. Rasprostranjen je u severnim i severoistonim podrujima Australije, u podruju tropske klime. Izbegava pustinjska i polupustinjska podruja. Taipan ujedom izlui malu koliinu vrlo toksinog otrova. Otrov taipana je dva puta jai od otrova kraljevske kobre, a deluje na nervni sistem: izaziva paralizu, poremeaje u zgruavanju krvi i oteuje miina vlakna. Ogledima je utvreno da otrov dobijen jednim ujedom moze usmrtiti nekoliko miliona mieva. Nakon ujeda, potrebno je to pre

zapoeti leenje posebnim zmijskim antiserumom, jer se vrlo brzo javlja trajna paraliza i oteenje miia. Srecom, u tim podrujima ne ivi veliki broj ljudi tako da su napadi i ujedi relativno retki. Smrtnost od neleenih ugriza je oko 80%. Zmija tigar (Notechis scutatus) ivi u junim i jugoistonim podrujima Australije. Poto su to delovi Australije koji su najgue naseljeni, ova zmija esto u kontaktu sa ovekom. U prigraima Sidneja i Melburna esto se nae i u batama. Naraste do 1,5 m, a ima vrlo neurotoksican otrov koji izaziva oteenja miia i poremeaje u krvotoku. Smrtnost od neleenih ujeda je oko 45%. Srodna zmija Notechis ater ivi na istom podruju i u Tasmaniji i okolnim ostrvima. Otrov ima istu toksinost i slian hemijski sastav. Australijska smea zmija (Pseudonaja textilis) ivi u celoj Australiji. Iako je koliina otrova koji se izlui pri ugrizu vrlo mala, otrov je vrlo toksian i izaziva jake poremeaje u zgruanju krvi, blokira rad nervnog sistema, i jako oteuje bubrege. Ova zmija usmrti vie ljudi u Australiji nego sve ostale zmije zajedno. Srodnici smee zmije su gvadir (Pseudonaja nuchalis) i dugit (Pseudonaja affinis). I njihov otrov deluje na isti nain, ali im je podruje rasprostranjenosti manje od smee zmije, pa ljudi retko dolaze u kontakt sa njima. Zmija Acanthophis antarcticus ivi po itavoj Australiji, ali izbegava pustinjska podruja. Iako je po izgledu i ponaanju slicna evropskim i amerikim ljuticama, ona nije ljutica nego pripada porodici guja. Njen otrov je neurotoksian i izaziva paralizu koja, na sreu, nije ireverzibilna kao kod trovanja otrovom taipana. Meutim, neleeni ugrizi su gotovo u 100% sluajeva smrtonosni, jer je otrov ove zmije etiri puta jai od otrova kraljevske kobre. Engleski naziv za ovu zmiju je Death adder i iz toga moete zakljuiti sve o njenoj otrovnosti.

Zmijski ujed i njegovo leenje

Ukupan broj ljudi koje ugrizu zmije (otrovnice i neotrovnice) je prilino veliki. Iako se u razvijenim zemljama Evrope, Afrike, Azije, Amerike i Australije trovanje usled zmijskog ujeda uspeno lei, u mnogim nerazvijenim zemljama posledice ujeda zmije otrovnice su fatalne u velikom broju sluajeva. Osim moguih fiziolokih posledica delovanja zmijskog otrova, kod ljudi je vrlo vaan i psiholoki uinak ujeda. Naime, kod veine ljudi zmije izazivaju jake negativne reakcije i strah tako da i ujedi neotrovnih zmija kod ljudi mogu izazvati nepredvidive, ponekad histerine, reakcije. Mislili biste da se ovakve reakcije javljaju samo kod ljudi koji se povremeno ili slucajno susreu sa zmijama. Meutim, psiholoka istrazivanja su pokazala da nepredvidive reakcije nisu nimalo retke kod osoba koje su stalno u dodiru sa zmijama (na primer, kustosi u zoolokim vrtovima). Zmijski otrovi su sloene meavine bioloki aktivnih supstanci iji je zadatak paralizovati ili usmrtiti plen. Otrov se, meutim, moze koristiti i u samoobrani. Biohemijskom analizom zmijskih otrova utvreno je da oni sadre mnogobrojne enzime. Do danas je utvreno najmanje 26 enzima od kojih su najvaniji proteoliticki enzimi, hidrolaze argininskih estara, enzimi slini trombinu, kolagenaze, hijaluronidaze, fosfolipaze, fosfoesteraze, acetilholin esteraze, ribonukleaze, deoksiribokukleaze, NAD nukleotidaze, laktat dehidrogenaze, L - aminooksidaze i adenozin trifosfataze. U otrovima se mogu nai i biloki aktivne supstance niske molekulske mase. One nemaju enzimsku aktivnost, ali je njihovo delovanje u otrovu vrlo vano. esto su one odgovorne za toksicno delovanje otrova. Tako, na primer, isti krotoksin izolovan iz otrova zvearki, ima 15 puta jae toksicno dejstvo nego sirovi otrov. On je izgraen od 18 aminokiselina, a denaturira hemoglobin, izaziva hemolizu, aktivira fibrinogen, oslobaa bradikinin, i izaziva poremeaje u disanju i smrt. U otrovima se mogu naci i supstance koje izazivaju zgruavanje krvi, ali i one koje sprecavaju zgruavanje. Poto su otrovi uglavnom proteinskog sastava, oni kod ujedenih mogu izazvati reakcije brze preosetljivosti (tzv. anafilaktiki ok). Meutim, ove reakcije na zmijske otrove su vrlo retke i javljaju se kod vrlo malog broja ujedenih osoba. Podela zmijskih otrova: Postoji vie podela zmijskih otrova, ali je najea na hemotoksine i neurotoksine otrove. Hemotoksini razaraju tkivo na mestu ugriza i dalje od njega, razaraju krvne elije (eritrocite i leukocite), utiu na zgruavanje krvi, a mogu otetiti i srce, skeletne miice, bubrege i plua. Neurotoksini ne izazivaju jaka razaranja tkiva ali utiu na nervni sistem

izazivajui ozbiljne promene u senzitivnim i motorikim centrima, i ometaju ili potpuno zaustavljaju disanje i rad srca. Miljenje da neka zmija ima hemotoksian ili neurotoksian otrov je pogreno. Ovde je re samo o kolicini pojedinih supstanci koje provlauju u nekom otrovu. Kod otrovnica preovlauju uglavnom hemotoksine supstance, ali ima i neurotoksinih. Isto tako, u otrovu zmija porodice Elapidae (guje) najzastupljenije su neurotoksine supstance, ali to nikako ne znai da u otrovu nema i hemotoksina.

Simptomi i posledice delovanja otrova: Pojava znakova trovanja zmijskim otrovom, i razvoj kasnijih posledica zavisi od velikog broja inilaca: starosti i mase rtve, mestu i dubini ujeda, broju ugriza, duini trajanja ugriza (koliini ubrizganog otrova), koliini straha zmije (to je zmija uplaenija koliina i koncentracija otrova su vei), vrsti i veliini zmije, stanju otrovnog sistema zmije (otrovnih lezda i zuba), osetljivosti osobe na otrov, patogenim mikroorganizmima prisutnim u ustima zmije u trenutku ugriza, i o brzini prve pomoi i kvalitetu kasnije medicinske pomoi u zdravstvenoj ustanovi. Ujed otrovnice se moe prepoznati po tragovima otrovnih zuba na mestu ujeda. U veini sluajeva, u roku od deset minuta nakon ujeda, javlja se otok koji se brzo iri od mesta ugriza i moe u roku od jednog sata, ako se ne zapone leenje, brzo zahvatiti itav ujedeni deo tela (na primer, ruku ili nogu). U mnogim sluajevima, uz otok javljaju se jo i lokalna krvarenja u povrinskim delovima. Zbog otoka, koa je vrlo napeta, sjajna i osetljiva na dodir.Limfni cvorovi u ujedenom delu tela ubrzo se poveaju i postaju bolni na dodir. U roku od tri sata nakon ujeda, na ujedenom delu tela, na povrini koe ponekad se javljaju mehurii ispunjeni seroznom tenou koja je, u nekim slucajevima, pomeana sa krvlju. Ovakav razvoj simptoma cesto prati jak bol koji se sa ujedenog dela iri u ostale delove tela. Od ostalih simptoma esto se javljaju slabost, povraanje, obilno znojenje, grevi u crevima, a ponekad i gubitak svesti. Neki se bolesnici ale i na utrnulost zahvaenog dela tela odnosno na pojavu utrnua usta ili usana. Neke otrovice u svom otrovu imaju i supstance koje spreavaju gruanje krvi i izazivaju krvarenje iz sluznica. Simptomi delovanja ovih supstanci su iroka unutrasnja i spoljanja krvarenja. Od posebnog znaaja su krvarenja sluzokoe usta. Simptomi ugriza kobre su lagani lokalni otok i, ponekad, bol koji se razvija desetak minuta nakon ujeda. Nakon ovih simptoma, javljaju se slabost, umor, pojaano luenje slina, otok kapaka, i paraliza miia lica, usana, jezika i drela. Puls je oslabljen, krvni pritisak nizak, a disanje oteano. Moe da se javi i paraliza skeletnih miica. Vid je jako oslabljen i javljaju se dvostruke slike. Ponekad se javlja i glavobolja. esta i veoma rasprostranjema su i odumiranja

tkiva (nekroze) na mestu ujeda. Svi ovi simptomi se veoma brzo razvijaju i znaci jakog trovanja su vidljivi ve nakon 30 minuta. Veina ovih simptoma je karakteristina za trovanje otrovom u kom preovlauju neurotoksine supstance. Pojava nekroze je siguran pokazatelj postojanja hemotoksinih supstanci u otrovu. Ujed kraita izaziva iste simptome kao i ujed kobre, ali nema nikavog oticanja niti bola na mjestu ujeda. Nakon razvoja simptoma ujeda kobre ili kraita ubrzo se javlja optii ok, koma i prestanak disanja. Zato je, u slucajevima trovanja ovakvim otrovom, potrebno vrlo brzo reagovati. Za trovanje mambinim otrovom znacajna je opta slabost, munina, povraanje, slabljenje vida, pojaano lucenje pljuvake, glavobolja i jaki bolovi u trupnom delu. Nakon ovakvih poetnih simptoma, razvija se jaka hipotenzija i ok respiratornih organa. Nakon ujeda australijskih otrovnica javlja se umor, munina i povraanje, bolovi u trbuhu, glavobolja, otean govor, opta slabost miia i paraliza koja u nekim slucajevima moze biti i trajna (na primer, u slucaju ujeda taipana). esto se javlja i oteenje elija miinog tkiva, a u mokrai se pojavljuje hemoglobin. Za ujed morskih zmija karakteristian bol u skeletnim miiima, posebno u vratnim miiima. Bol se pojaava pokretanjem glave. Oticanje se uopte ne javlja. Oko usta se esto javljaju trnci, a usta postaju suva. Ponekad se ujedene osobe ale na bol pri gutanju. Zenice su gotovo uvek prosirene. U sluajevima jakog trovanja javlja se respiratorni ok.

Iako veina zmija iz porodice Colubridae nije otrovna, postoji nekoliko vrsta koje u zadnjem delu gornje eljusti imaju udubljene zube. Ti zubi su povezani sa posebnom lezdom (tzv. Duvernoy - ovom lezdom) koja proizvodi otrov. Veina ovih vrsta nije opasna za oveka, ali ujedi nekih mogu izazvati trovanja opasna po ivot. Zmije porodice Colubridae za koje se zna da mogu biti opasne za oveka su boomslang (Dispholidus typus), ptije zmije (Thelotornis kirtlandi i T. capensis), mangrovska zmija (Boiga dendrophila), Psammophylax rhombeatus i Rhabdophis tigrinus. Ujed zmajura (Malpolon monspessulanus) koji zivi i kod nas moe izazvati glavobolju, muninu, povraanje i groznicu. Meutim, ovi simptomi najee traju samo nekoliko sati nakon ega sledi potpuni oporavak. Kod nas najvie ujeda ima u prolee i leto kada su zmije najaktivnije. Gotovo svi ujedi potiu od riovke ili poskoka.

ZAKLJUAK
Iako se danas trovanje zmijskim otrovom uspeno lei, i smrtnost usled posledica trovanja je znatno smanjena, ljudi se i dalje panino plae zmija. Nije vano da li su otrovne ili ne, svakodnevno ulivaju strah ljudima koji dolaze u kontakt sa njima. U Evropi ljudi najvie stradaju od ujeda poskoka. Najopasnije zmije sveta kao to su pustinjski taipan, crna mamba i kraljevska kobra ne predstavljaju opasnost za evropljane. Toksinost otrova ovih zmija je ogromna. Crna mamba poseduje neurotoksian otrov koji paralizuje telo, i veoma brzo potom ubija rtvu. Otrov koji mamba ubrizga jednim ujedom u stanju je da usmrti oveka za samo pola sata. Veliki broj neotrovnih zmija izgleda veoma slino otrovnim zmijama pa im je to odlian sistem za odbranu od grabljivaca. Tipian primer su koralne zmije. Otrovnice su prepoznatljive po prugastim arama jarkih boja, a veliki broj neotrovnica ima sline arene pruge pa ih samo najvei strunjaci mogu razlikovati. Ljudi su se uvek plaili, i dalje se plae zmija, ponekad sa razlogom, ponekad bez; ali bez obzira na strahove koje zmije pobudjuju u nama mi i dalje teimo da saznamo to vie o njima. Neki na to gledaju kao na upoznavanje neprijatelja. Bilo kako bilo zmije su uvek bile velika misterija koju je ovek teio i tei da otkrije. I svakim danom o njima saznajemo neto novo, ali uvek ostaju pitanja na koja naunici jo uvek nisu nali odgovor. http://www.besplatniseminarskiradovi.com