-Дабар- Дабар 

или бобар (лат. Castor) је род који укључује 2 живуће водене и копнене

животињске врсте (европски и канадски дабар), које су највећи глодари 
северне хемисфере.[1][2] Даброви су познати по изградњи брана, канала и ложа
(домова). Они су друга по величини врста глодара на свету (након капибара).
Њихове колоније граде једну или више брана како би се осигурала мирна,
дубока вода којом се штите од предатора, као и да би могли да преносе
плутајућу храну и грађевински материјал. Северноамеричка популација даброва
била је некад већа од 60 милиона, док је 1988. имала 6–12 милиона. Овај пад
популације резултат је екстензивног лова даброва због крзна, ради жлезда које
се користе при изради лекова и парфема, и због тога што обарање дрвећа и
плављење водених путева могу да ометају употребу земљишта за друге намене
 • Шишмиши су једини летећи сисари, а уз птице и једини
-Slepi miš- активно летећи кичмењаци. Неке групе сисара, као што су 
летећа веверица, бодљорепа веверица и летећи калонг,
нпр. имају летне кожице између удова, али могу само
клизити с вишег положаја према доле. Насупрот томе,
шишмиши могу узлетети и увис.
• Летна кожица садржи два слоја коже, а протеже се од
коријена шаке до рамена и између ногу. Тај део се
назива уропатагиум, који укључује и реп (ако постоји), а
обично служи за обухватање плена. Палац је кратак, а
нема га само у породици Furipteridae и завршава с канџом,
док су преостала четири прста јако продужена и напињу
летну кожицу. Велешишмиши претежно имају канџу и на
другом прсту, а већина ситношишмиша је нема. Трн на
пети служи за затезање репне летне кожице. За разлику од
већине других сисара, задње ноге шишмиша су окренуте
уназад и завршавају с пет прстију, на којима су канџе.
Густо, свиленкасто крзно им је обично сиво до смеђе боје,
иако постоје њихове и беле и шарене врсте.
 Аксолотл је најпознатији мексички неотенични репати водоземац из фамилије 
тиграстих даждевњака. Ларве ове врсте не пролазе кроз метаморфозу, тако да одрасле

-Аксолотл- јединке живе у води и задржавају шкрге. Аксолотл потиче из језера која се сада већим
делом налазе испод града Мексика. Аксолотли се користе у биолошким истраживањима
као модел-организми, због способности да регенеришу делове тела, лаког узгајања и
великих ембриона. Врста се сматра критично угроженом.[1]
Опис
Репродуктивно зрео аксолотл, у узрасту 18–24 месеци, дугачак је од 15 до 45 cm, најчешће
око 23 cm. Аксолотли поседују карактеристике ларви даждевњака попут спољашњих шкрга
и репног пераја које иде од главе. Главе су им широке, а очи немају капке. Удови су им
слабо развијени и имају дуге прсте.
 Жирaфа

• Жирaфа је афрички сисар из реда папкара, највиши од свих копнених 

животиња. Мужјаци могу бити високи од 4.5 до 5.5 метара и тежити до
1,360 килограма. Рекордна маса једног мужјака је износила приближно
2.000 kg, а висина 5.87 m.[2] Генерално, мужјаци су крупнији од женки, које
су од мужјака ниже 70-100 cm.[3]
• Жирафе су сродству са јеленима, антилопама и говедима, али су груписане
у засебну фамилију, фамилију жирафа (Giraffidae) у коју још спада њихов
најближи рођак, окапи. Жирафе живе на простору од Чада до Јужне Африке.
• Укупна популација жирафа је процењена на 110.000 до 150.000 јединки. 
Кенија са 45,000, Танзанија са 30.000 и Боцвана са 12.000 жирафа имају
највеће популације.[4
Црвена панда
• Црвена или мала панда (лат. Ailurus fulgens) је углавном биљоједни сисар, незнатно већи од домаће 
мачке, дужине око 56 центиметара. Црвена панда настањује Хималаје у Непалу и јужној Кини.
• Обе врсте панди имају сличне особине и медведа и ракуна. Њихов заједнички предак води порекло
од пре 10 милиона година и настањивао је области широм Евроазије. Фосили црвене панде су
ископани на местима од Кине на истоку до Уједињеног Краљевства на западу и у скорије време су
пронађени у Северној Америци.[2][3]

• Црвена панда је класификована у угрожене сисаре. Популација се процењује на мање од 2.500

одраслих јединки, а овај број континуирано опада услед одвојених и усамљених популација.[4]
Фока
• Фока или права фока (лат. Phoca) је род перајара који припада породици правих фока (Phocidae).
• Такође, фока је назив за неколико других родова и врста водених сисара из групе перајара, који
спадају у породице:
• правих фока (Phocidae) и
• ушатих фока (Otariidae).