227

PHYLUM CHORDATA
SUBPHYLUM VERTEBRATA
SUPERCLASSIS GNATHOSTOMATA

19. CLASSIS CHONDRICHTHYES hrskavičave ribe

SUBCLASSIS ELASMOBRANCHII
Ova grupa obuhvata morske stanovnike čija telesna dužina varira od pola metra do 20
metara. Imaju hrskavičav skelet, plakoidne krljušti i heterocerkno repno peraje. Glava je
napred izvučena u sužen produžetak - rostrum. Usni otvor leži na ventralnoj strani tela i ima
oblik poprečnog proreza.
Najčešće imaju 5 pari škržnih kesa odvojenih medjusobno škržnim pregradama
(SEPTALNE ŠKRGE). Svaka škržna kesa komunicira škržnim otvorom sa spoljašnjom
sredinom. Kod nekih pripadnika ove grupe izmedju prvog ili viličnog i drugog ili
podjezičnog viscelarnog luka nalazi se rudimentirana duplja sa otvorom - spiraculum. Ova
duplja može da nosi lažnu škrgu ili pseudobranchiu.
RIBLJI MEHUR kod hrskavičavih riba ne postoji.
SRCE ima conus arteriosus.
CREVO sadrži unutrašnju spiralnu pregradu.
Izvodni kanali polnih žlezda, mokrovodi i završni deo creva obrazuju KLOAKU.
Polovi su razdvojeni. Razlikuju se po obliku trbušnih peraja koja kod mužjaka
funkcionišu kao spoljašnji kopulacioni organ - PTERYGOPODIUM. Prednji deo holonefrosa
služi za sprovodjenje sperme. Jajne ćelije ženki padaju u telesnu duplju i zatim dospevaju u
jajovode. Jajovodi pozadi obrazuju proširenja označena kao uterus i ulivaju se zajedničkim
otvorom u kloaku.
Jaja Elasmobranchii su krupna i sadrže veliku količinu vitelusnog materijala. Kod
viviparnih oblika kao što su Torpedo i mnoge ajkule, jaja imaju tanak omotač, dok su kod
ostalih obavijena čvrstom kožastom opnom.
Podklasa Elasmobranchii obuhvata oko 360 vrsta.

SUPERORDO SELACHOIDEI - AJKULE

Telo je vretenastog oblika. Repno peraje je snažno. Palatokvadratna hrskavica je
nazubljena. Zubi su rasporedjeni u nekoliko redova i neprestano se obnavljaju.
Većina ajkula su viviparne.

ORDO HEXANCHIFORMES
FAM. HEXANCHIDAE
Hexanchus griseus – sivi volonja (Sl. R I-1) www.elasmodiver.com
Dužina tela ove ajkule je oko 5 m. Sa bočne strane glave ima 6 škržnih proreza.
Aktivna je na većim (oko 1500 m), ali i na manjim dubinama mora. Hrani se ribama.
 228

ORDO LAMNIFORMES

FAM. LAMNIDAE
Lamna nasus – dugonosa psina (Sl. R I-2) www.arkive.org
Cetorchinus maximus – gorostasna psina (Sl. R I-3) www.pinterest.com
Vrste roda Cetorchinus se hrane zooplanktonom koji se sakuplja kroz gustu mrežu
branhiospina. Ovo su najveće današnje ajkule.
Cetorchinus maximus je dugačka do 13 m.

FAM. CARCHARHINIDAE
Carcharhias glaucus - plava ajkula (Sl. R I-4) www.shark-references.com
Predstavnici roda Carcharhias su dugi i preko 4 m. Ovo su najčešće vrste ajkula.
Hrane se ribom, a napadaju i ljude.
Galeorhinus galeus – pas butor (Sl. R I-5) www.fishesofaustralia.net.au
Dugačak je 1.2 do 1.7 metara.
Mustelus asterias – pas glušac (Sl. R I-6) www.marlin.ac.uk
Vrste roda Mustelus imaju zaravnjene četvrtaste zube koji služe za drobljenje hrane, a
hrane se rakovima i mekušcima. Poseduju dva dorzalna peraja. Maksimalna dužina je do
1.8.metara.

FAM. SCYLIORHINIDAE
Scyliorhinus canicula - morska mačka (Sl. R I-7) www.en.wikipedia.org
Pripadnici roda Scyliorhinus takodje imaju dva dorzalna peraja i hrane se rakovima i
mekušcima. Scyliorhinus canicula polaže krupna jaja u paketima. Dostiže dužinu tela do 1
metar.

ORDO SQUALIFORMES
FAM. SQUALIDAE
Familiji pripada 18 rodova sa 63 vrste.
Telo je dugačko do 1.8 metara.
Squalus acanthias – kostelj (Sl. R I-8) www.arkive.org

SUPERORDO BATOIDEI - RAŽE

Ove ribe su specijalizovane za život na dnu plićih delova mora. Telo im je
dorzoventralno spljošteno, te imaju oblik lista. Grudna peraja su jako proširena i leže sasvim
sa strane tela. Raže plivaju talasastim pokretima proširenih grudnih peraja. Rep je sužen, a
ledjno peraje potisnuto sasvim nazad. To su većinom slabo pokretne ribe koje uglavnom
miruju na podlozi zarivene u pesak. U vezi sa načinom života stekle su zaštitnu boju okoline,
pa se teško uočavaju na podlozi. Gornja strana tela je pigmentisana, a ventralna strana je
svetla. Oči leže odozgo, a usta, nosni otvori i škržni prorezi na ventralnoj strani tela.
Završetak tela je većinom jako sužen. Hrane se beskičmenjacima. Jaja su zaštićena čvrstom
ljuskom. Postoje i viviparne vrste.
U ovaj nadred spada 340 vrsta.
 229

ORDO RAJIFORMES

FAM. TORPEDINIDAE
Ova familija uključuje 9 rodova sa 22 v rste.
Torpedo marmorata – drhtulja (Sl. R I-9) www.uniprot.org/taxonomy
Telo drhtulje je zaokruženog oblika bez rostruma. Ima električni aparat koji je nastao
transformisanjem mišićne mase. Radja 10-14 živih mladunaca i ima veliko prostranstvo.

FAM. RAJIDAE
Raja clavata – raža (Sl. R I-10) www.en.wikipedia.org
Ovaj predstavnik ima pljosnato telo sa izduženim rilom. Živi u Atlantskom okeanu,
Sredozemnom i Jadranskom moru. Dostiže dužinu oko 1 metar.

SUBCLASSIS HOLOCEPHALI
I ovo su morski stanovnici koji imaju izduženo telo sa velikom glavom. Tanak
dugačak rep završava se heterocerknim repnim perajem. Spirakulum ne postoji. Škržni otvori
su pokriveni kožnim škržnim poklopcem. U toku celog života zadržavaju hordu. Dužina tela
pripadnika ove podklase kreće se od 60 cm do 2 metra. Oplodjenje je unutrašnje.
Ova podklasa obuhvata 3 familije, 6 rodova i 34 vrste.
Žive na dnu mora na dubini od 100 do 1500 m, a hrane se mekušcima.

ORDO CHIMAERIFORMES
FAM. CHIMAERIDAE
Familiji pripadaju dva roda sa 35 vrsta.
Chimaera monstruosa (Sl. R I-11) www.proleksis.fzmk.hr
Dugačka je do 1.5 metar. Ima veliki areal rasprostranjenja. Živi na dubinama 100 do
1000 metara.
 230

PHYLUM CHORDATA
SUBPHYLUM VERTEBRATA
SUPERCLASSIS GNATHOSTOMATA

20. CLASSIS OSTEICHTHYES - košljoribe

Uglavnom imaju 4 para OPERKULARNIH ŠKRGA koje su smeštene u
operkularnoj duplji, a ona je zaštićena škržnim poklopcem.
Skelet je delimično ili potpuno okoštao.
Većina ima RIBLJI MEHUR.
Usta su, osim kod Chondrostei smeštena na prednjem kraju glave.

SUBCLASSIS ACTINOPTERYGII
Naziv su dobile prema obliku parnih peraja čiji je bazalni deo jako skraćen i pokretni
deo ekstremiteta je zglobljen neposredno na rameni ili karlični pojas.

SUPERORDO CHONDROSTEI - ŠTITONOŠE

Skelet ovih riba je hrskavičav, ali su telo i lobanja pokriveni snažnim koštanim
pločama kožnog porekla koje na telu grade 5 nizova štitova.
Glava je napred šiljasto izvučena i usni otvor leži na ventralnoj strani u obliku
poprečnog proreza, što liči na Elasmobranchii. Ispred škrga koje su zaštićene škržnim
poklopcem leži spirakulum sa lažnom škrgom - pseudobranchia.
Osovinski skelet je CHORDA DORSALIS. Iznad nje su gornji ili neuralni luci -
arcus neuralis basidorsalia, a ispod horde su donji ili hemalni luci - arcus haemalis
basiventralia. Ovi luci predstavljaju prve začetke kičmenih pršljenova.
Heterocerkno repno peraje je snažno razvijeno.
RIBLJI MEHUR je spojen preko ductus pneumaticus sa jednjakom.
CREVO sadrži spiralnu pregradu.
SRCE ima conus arteriosus.
Izvodni kanali ekskretornih i polnih organa izlivaju se zasebno, pa kloaka ne postoji.
Semenici komuniciraju preko bubrega sa mokrovodima, koji time imaju funkciju
urogenitalnog kanala jer sprovode i mokraću i spermu. Ženke izbacuju veliki broj sitnih jaja u
vodu. Oplodjenje je u spoljašnjoj sredini.
Štitonoše obuhvataju svega 24 vrste koje žive pretežno u morima na severnoj
polulopti. U doba parenja uglavnom odlaze u slatke vode da se mreste.

ORDO ACIPENSERIFORMES
Neke vrste ovoga reda su anadromne, što znači da iz mora prelaze u slatke vode na
mrest, a kod nekih se ceo životni ciklus odigrava u slatkoj vodi. Mogu dostići telesnu masu i
do 1000 kg. Hrane se beskičmenjacima dna.
 231

FAM. ACIPENSERIDAE
Genus Huso uključuje 2 vrste. Najpoznatija je:
Huso huso – moruna (Sl. R I-12) www.aquaportail.com
Genus Acipenser obuhvata 20 vrsta medju kojima će se spomenuti:
Acipenser ruthenus - kečiga (SL. R I-13) www.hlasek.com
Acipenser sturio - atlanska jesetra (Sl. R I-14) www.angelwahn.de
Acipenser maccarii – jadranska jesetra (Sl. R I-15)
www.ristorantefonteviva.com
Acipenser nudiventris – sim (SL. R I-16) www.iucnredlist.org
Acipenser gueldenstaedti colchicus – ruska jesetra (Sl. R I-17)
www.elfwdr.nl
Acipenser stelatus – pastruga (Sl. R I-18) www.hlasek.com
Od navedenih vrsta, samo kečiga živi i mresti se u slatkim vodama, dok su ostale
vrste anadromne.
Acipenser sturio dostiže dužinu do 6 metara. Zenka polaže oko 2 000 000 jaja.

ORDO POLYPTERIFORMES
To su ribe zmijolikog izgleda. Telo je pokrivemo ganoidnim krljuštima. Ledjno peraje
je rastavljeno na desetak delova. Imaju dificerkno repno peraje.Skelet je potpuno okoštao.
Ovaj red uključuje 10 vrsta. koje nastanjuju slatke vode Afrike.
Polypterus bichir – nilski bihir (Sl. R I-19) www.pbase.com
Polypterus senegaliensis – senegalski bihir (Sl. R I-20)
www.zierfishzucht.halle.de

SUPERORDO HOLOSTEI – KOŠTANI GANOIDI

To su prastare ribe koje žive u vodama Severne Amerike. Javile su se u permu, a
napreduju u juri i kredi.
Imaju koštani skelet, ganoidne krljušti, u SRCU conus arteriosus, a u CREVU
spiralnu pregradu. Dostižu dužinu tela do 25 cm.
Lepidosteus osseus (Sl. R I-21) www.en.wikipedia.org
Telo je pokriveno rombičnim ganoidnim krljuštima, a kičmeni pršljenovi su
opistoceleni. Nema spirakulum.
Amia calva (Sl. R I-22) www.seniouszyfish.com
Ledjno peraje je izduženo. Svaki segment u repnom delu kičmenog stuba sadrži dva
kičmena pršljena. Kao i prethodni predstavnik, nema spirakulum.

SUPERORDO TELEOSTEI – PRAVE KOŠLJORIBE

Imaju koštani skelet.
Krljušti su uglavnom cikloidne, ređe ktenoidne.
Kičma je sastavljena od amphicoelnih kičmenih pršljenova. Na njih se nastavljaju
rebra. Grudnica ne postoji.
Najčešće imaju homocerkno repno peraje.
Crevni kanal ne sadrži spiralnu pregradu. Kod nekih vrsta postoje pilorični nastavci.
Kod mnogih predstavnika RIBLJI MEHUR pomoću ductus pneumaticus komunicira
sa jednjakom, dok se kod drugih u toku ontogeneze ta veza prekida.
 232

Četiri para škržnih lukova koji vode poreklo od trećeg, četvrtog, petog i šestog
viscelarnog luka leže u zajedničkoj škržnoj duplji. Škržni aparat je zaštićen škržnim
poklopcem - operculum koji se sastoji od 4 kosti. Neke košljoribe mogu da udišu neposredno
i atmosferski vazduh. Za tu funkciju im služe naročita proširenja u škržnim dupljama
snabdevena krvnim sudovima.
SRCE sadrži bulbus arteriosus koji predstavlja zadebljali početak aorte ventralis.
Izvodni kanali polnih organa i mokrovodi izlivaju se zasebno iza analnog otvora, pa
kloaka ne postoji.
Oplodjenje je uglavnom spoljašnje, mada ima nekih viviparnih predstavnika kod kojih
je unutrašnje oplodjenje. Neke (Serranus scriba) su hermafroditi. Jaja i spermatozoidi se
izlučuju u vodu na pogodnim mestima. Neke od ovih riba u doba mresta preduzimaju duga
putovanja (jegulja, losos).
Pripadnici ovog nadreda naseljavaju sve vodene biotope. Nalaze se i na dubini od
800 metara, ali i u vodama na 4500 m. nadmorske visine. Neke vrste žive u termalnim
vodama (do 430 C), a ima ih i u prohladnim (-1.8 0 C).
Recentnih Teleostei ima oko 30 000 vrsta, tako da oni predstavljaju dominatnu grupu
vodenih životinja. Neke od njih pripadaju sledećim taksonomskim kategorijama:

ORDO ANGUILLIFORMES
Red uključuje 20 familija, 136 rodova i 350 vrsta.

FAM. ANGUILLIDAE
Anguilla anguilla – jegulja (Sl. R II-1) www.hlasek.com
Zmijolikog je izgleda sa redukovanim trbušnim perajima, dok je repno peraje
dificerkno. Koža je glatka i ljigava. Mužjak dostiže dužinu od 0.5 m, a ženka oko 1.5 m. Ovaj
rod je klasičan primer katadromnih migracija. Mužjaci žive u morima pored obale i oko ušća
velikih reka i ne zalaze u kopnene vode. Oni postaju polno zreli oko 7-8. godine. Ženke žive
u rekama i jezerima Evrope i dostižu polnu zrelost oko 8-9. godine. U doba parenja ženke u
ogromnim jatima napuštaju svoja slatkovodna staništa i rekama putuju u more, gde se sastaju
sa mužjacima i zatim zajedno nastavljaju putovanje duž Atlantskog okeana do Bermudskih
ostrva gde se vrši oplodjenje. Ikra se polaže na velikim dubinama. Ove jegulje tamo provode
ostatak života. Mlade larve koje se izlegu iz jaja ne liče na roditelje. Pljosnate su i imaju malu
glavu. Po završetku preobražaja mlade jegulje u ogromnim jatima putuju prema obali gde se
mužjaci zadržavaju, a ženke prodiru dalje u kontinentalne vode Evrope gde ostaju do polne
zrelosti. Putovanje mladih jegulja od mesta rodjenja do evropskih obala traje oko 3 godine.
Inače rod Anguilla čini 16 vrsta.

FAM. CONGRIDAE
Ovoj familiji pripada 22 roda.
Conger conger – ugor (Sl. R II-2) www.turkishseafoods.com

FAM. MURAENIDAE
Ova porodica uključuje 16 rodova.
Muraena helena – murina (Sl. R II-3) www.colapisci.it
Obe vrste iz ove dve porodice žive u moru i imaju širok areal rasprostranjenja. To su
tipične grabljivice. Prva dostiže dužinu od 3 m i težinu do 50 kg. Druga je šarene boje, bez
grudnih peraja, dugačka do 1.5 m. Ima otrovni aparat u ustima.
 233

ORDO CLUPEIFORMES
Uključuje komercijalno značajne vrste riba. Većina njih se hrani planktonom. Ovaj
red čini oko 300 vrsta grupisanih u 3 familije.To su morski stanovnici.

FAM. CLUPEIDAE
Familija uključuje 63 roda.
Alosa fallax milotica – zlatva (Sl. R II-4) www.en.wikipedia.org
Alosa pontica – crnomorska haringa (Sl. R II-5) www.fishbase.com
Alosa caspia nordmanni – dunavska haringa (Sl. R II-6) www.fish.kiev.ua
Clupea pilchardus – sardina (Sl. R II-7) www.en.wikipedia.org
Sprattus sprattus – papalina (Sl. R II-8) www.marlin.ac.uk
Genus Clupea se karakteriše time da se njegovi predstavnici sa zagrevanjem vode
kreću duž obala mora ka severu, a sa hladjenjem ka jugu.

FAM ENGRAULIDAE
Ovoj porodici pripada 13 rodova.
Engraulis encrasicolus – inćun (Sl. R II-9) www.en.wikipedia.org

ORDO GADIFORMES
Ovom redu pripada 6 familija.
Sa izuzetkom manića, to su ribe koje žive u dubljim i hladnim morskim vodama,
naročito u severnom delu Atlanskog okeana.
FAM. GADIDAE
RIBLJI MEHUR je zatvoren. Punjenje mehura se vrši izdvajanjem gasova iz krvi u
zidovima mehura. Peraja su mekana i savitljiva. Trbušna peraja leže ispred grudnih.
Lota lota – manić (Sl. R II-10) www.silurus.acnatsci.org
Merluccius merluccius - oslić (Sl. R II-11) www.commons.wikimedia.org
Prvi predstavnik živi u slatkim vodama, dok je drugi morska riba.

ORDO ZEIFORMES
U ovaj red spada 6 familija, 19 rodova i 40 vrsta.
FAM. ZEIDAE
Pripadnici ove familije žive u moru na dubini do 200 m.
Zeus faber – kovač (Sl. R II-12) www.cibsub.cat

ORDO SYNGNATHIFORMES
Ovo su isključivo morske ribe. Grudna peraja su mala, a trbušna redukovana. Nemaju
zube. RIBLJI MEHUR je zatvoren. Škrge su rasporedjene u čupercima. Mužjaci imaju
kožni nabor na trbuhu u obliku torbe u koju stavljaju oplodjena jaja i nose ih sa sobom dok se
ne razviju mladunci. Hippocampus antiquorum - morski konjić ima dugačak, tanak i savitljiv
rep koji omogućuje da se prikači na vodene biljke.
FAM. SYNGNATHIDAE
Ove ribe mogu da podnesu različit intenzitet saliniteta.
Hippocampus antiquorum - morski konjić (Sl. R II-13)
www.en.wikipedia.org
Syngnathus abaster – šilce (Sl. R II-14) www.marinespecies.org
Syngnathus typhle – tupokljuno šilo (Sl. R II-15) www.undervattensbilder.se
 234

ORDO SCORPAENIFORMES
Ovo je raznovrstan red jer mu pripada 21 familija, 250 rodova i oko 1000 vrsta. I ovo
su morske ribe.
FAM. SCORPAENIDAE
Scorpaena scrofa – škrpina (Sl. R II-16) www.commons.wikimedia.org

ORDO GASTEROSTEIFORMES
Obuhvata 8 familija, 48 rodova i 225 vrsta. Široko je rasprostranjen u marinskim i
slatkim vodama.
FAM. GASTEROSTEIDAE
Gasterosteus aculeatus – bodonja (Sl. R II-17) www.hlasek.com
Pripadnici roda Gasterosteus se karakteristično ponašaju za vreme reprodukcije.
Mužjaci grade gnezda, stimulišu ženke da u njih polažu jaja, oplode ih, a zatim osvežavaju
vodu u kojoj se jaja razvijaju. Sve vreme čuvaju jaja od predatora.
Pungitius platygaster – gregorac (Sl. R II-18) www.ihtiofauna.org

ORDO MUGILIFORMES
160 vrsta iz 18 rodova čine ovaj red.
FAM. MUGILIDAE
Žive u toplim morima, na čijem dnu se hrane, ali zalaze i u slatke vode.
Mugil cephalus – cipol (Sl. R II-19) www.unitedfisheries.co.nz
Liza romanda – cipol balavac
Liza aurata – cipol zlatac

ORDO SILURIFORMES
Ovaj red je bogat jer obuhvata obuhvata 31 familiju, 242 roda i oko 2000 vrsta.

FAM. SILURIDAE
Silurus glanis - som (Sl. R II-20 a,b) foto Lukač
Som je najveća slatkovodna riba Evrope. Može da dostigne dužinu 4-5 m, a težinu
do 400 kg. Naseljava ravničarske slatke vode. Nema krljušti. Ima tri para brkova od kojih je
jedan znatno duži. Polnu zrelost dostiže u četvrtoj godini života.

FAM. ICTALURIDAE
Ictalurus nebulosus - američki somić (Sl. R II-21 a,b) foto Lukač
Poreklom je iz Severne Amerike, a u našim vodama je introdukovan i veoma se dobro
aklimatizovao.

ORDO PERCIFORMES
Ovo je najobimniji red riba jer uključuje 20 podredova, 150 familija i oko 6900 vrsta.
To je dominatna komponenta faune riba mora, a takodje i mnogih tropskih i subtropskih
slatkovodnih basena.

FAM. CENTRARCHIDAE
Lepomis gibbosus – sunčanica (Sl. R III-1) foto Lukač
Micropterus salmoides – pastrmski grgeč, bas (Sl. R III-2) www.hlasek.com
 235

Ove dve vrste su slatkovodne, a vode poreklo iz Severne Amerike. Kod nas su
unesene,a sunčanica se izuzetno dobro adaptirala.

FAM. PERCIDAE
Perca fluviatilis – grgeč (Sl. R III-3) foto Lukač
Sander (Stizostedion) lucioperca – smudj (Sl. R III-4) foto Lukač
Sander (Stizostedion) volgense – smudj kamenjar (Sl. R III-5)
www.ihtiofauna.org
Gymnocephalus cernuus – balavac (Sl. R III-6) www.hlasek.com
Gymnocephalus schraetser – prugasti balavac (Sl. R III-7) www.hlasek.com
Zingel zingel – veliki vretenar (Sl. R III-8) www.hlasek.com
Zingel streber – mali vretenar (Sl. R III-9) www.ihtiofauna.org
Nekoliko žbica ledjnog i analnog peraja su tvrde. Telo je pokriveno ktenoidnim
krljuštima. Trbušna peraja su jako pomerena napred i leže obično ispred grudnih. RIBLJI
MEHUR većinom nema izvodni kanal. Većina vrsta živi u moru, a navedeni predstavnici u
slatkoj vodi.

FAM. GOBIIDAE
Neogobius fluviatilis – rečni glavoč (Sl. R III-10) www.hlasek.com
Neogobius kessleri – bičkaš (Sl. R III-11) www.hlasek.com
Ovo su slatkovodni predstavnici.

FAM. SERRANIDAE
Porodici pripada 370 vrsta
Roccus labrax – barncin (Sl. R III-12) www.en.wikipedia.org
Živi u moru.

FAM SPARIDAE
Sparus auratus – komarča (Sl. R III-13) www.biopix.com
Dentex dentex – zubatac (Sl. R III-14) www.aixa.biz
Dostiže dužinu do 1 m.
Pripadnici ove familije žive u moru ili u bočatnim vodama.

FAM. LABRIDAE
70 rodova sa 470 vrsta čine ovu familiju
Labrus viridis – zelena smokvica (Sl. R III-15) www.cotebleue.org
Labrus berggylta – šarena smokvica (Sl. R III-16)
www.commons.wikimedia.org

FAM SCOMBRIDAE
Ova familija uključuje najbolje plivače medju ribama.
Scomber scomber – skuša (Sl. R III-17) www.kids.britanica.com
Thymnus thymnus – tunj (Sl. R III-18) www.altackle.com
Za njih je karakteristična migracija u zavisnosti od temperature morske vode slično
kao kod roda Clupea.
Thymnus thymnus može dostići telesnu masu i do 800 kg.

FAM. XIPHIDAE
Xiphias gladius – sabljarka (Sl. R III-19) foto Kostić
Živi u Sredozemnom moru i Atlantskom okeanu. Ima sabljastu izduženu gornju vilicu
dužine do 1 m.
 236

ORDO PLEURONECTIFORMES
Ovaj red obuhvata 6 familija, 115 rodova i oko 500 vrsta
FAM. SOLEIDAE
Solea vulgaris – list (Sl. R III-20) www.astumatura.com

ORDO TETRAODONTIFORMES
Čine ga ribe neobičnog izgleda. One imaju proširenje želuca koje se može napuniti
vodom i vazduhom Na taj način riba povećava svoju veličinu kada je napadnuta.
U ovaj red spada 10 familija, 98 rodova i 340 vrsta.
Mola mola – veliki bucanj (Sl. R III-21) www.apexpredators.com
Može dostići dužinu i do 3 m. i masu od 900 kg. Polaže i do 300 miliona jaja.

Pripadnici ova dva poslednja reda su morski stanovnici.

ORDO CYPRINIFORMES
U ovom redu koji uključuje 6 familija, ima više biljojedih nego mesojedih vrsta.

FAM. CYPRINIDAE
Ovo je raznovrsna familija kojoj pripada 200 rodova sa oko 1600 vrsta.
Alburnus alburnus – uklija (Sl. R IV-1) foto Lukač
Squalius (Leuciscus) cephalus – klen (Sl. R IV-2) foto Lukač
Leuciscus idus – jaz (Sl. R IV-3) www. fishbase.com
Rhodeus sericeus – gavčica (Sl. R IV-4) foto Lukač
Ženka gavčice pomoću legalice polaže jaja u škrge slatkovodnih školjki gde se zatim
razvijaju mladunci.
Gobio gobio – krkuša (Sl. R IV-5) www.wikipedia.org/wiki
Ovo je mala ribica sa krupnim krljuštima i vrlo kratkim brkovima.
Barbus barbus – mrena (Sl. R IV-6) www.hlasek.com
Mrena ima 4 izraštaja oko usta u obliku brkova. Ikra ove ribe je u doba parenja
otrovna.
Ballerus (Abramis) ballerus – kesega (Sl. R IV-20) foto Lukač
Abramis brama – deverika (Sl. R IV-18) www.kolafish.ru
Abramis sapa – crnooka deverika (Sl. R IV-19) www.rybarizatec.cz
Aristichthys nobilis - sivi tolstolobik (Sl. R IV-9) foto Lukač
Aspius aspius – bucov (Sl. R IV-24) www.commons.wikimedia.org
Blicca bjoerkna – krupatica (Sl. R IV-21) www.estanbul.com
Carassius carassius – karaš (Sl. R IV-12) www.commons.wikimedia.org
Carassius gibelio – babuška (Sl. R IV-13) www.hjemebark.atlasian.net
Ctenopharyngodon idella - beli amur (Sl. R IV-10) www.en.wikipedia.org
Cyprinus carpio – šaran (Sl. R IV-7) foto Lukač
Hypophthalmichthys molitrix - beli tolstolobik (Sl. R IV-8)
www.exoticfishaquarium.com
Chondrostoma nasus – skobalj (Sl. R IV-26) www.commons.wikimedia.org
Mylopharyngodon piceus – crni amur (Sl. R IV-11) www. changshengyuye.com
Pelecus cultratus – sabljarka (Sl. R IV-23) www.ihtiofauna.org
Phoxinus phoxinus – gagica (Sl. R IV-17) www.hlasek.org
Pseudorasbora parva – amurski čebačok (Sl. R IV-14) foto Lukač
Rutilus rutilus – bodorka (Sl. R IV-15) foto Lukač
 237

Scardinius erytrophthalmus – crvenperka (Sl. R IV-16) foto Lukač

Vimba vimba – plavonos (Sl. R IV-22) www.ro.wikipedia.org
Tinca tinca – linjak (Sl. R IV-25) foto Lukač

Od navedenih vrsta u naše slatke vode su sa Dalekog istoka introdukovani beli i sivi
tolstolobik, beli i crni amur, babuška i amurski čebačok. Sve one pripadaju tzv. “kineskom
kompleksu”. U otvorenim vodama najbolje su se prilagodili babuška i amurski čebačok, dok
se beli i sivi tolstolobik gaje u ribnjacima kao konzumne ribe.

FAM. COBITIDAE
U ovu familiju spada 20 rodova i oko 100 vrsta.
Cobitis taenia – vijun (Sl. R V-1) www.hlasek.com
Missgurnus fossilis – čikov (Sl. R V-2) www.sites.google.com
Žive u slatkim vodama.

ORDO SALMONIFORMES
Pripadnici ovoga reda su anadromne ili isključivo slatkovodne ribe.

FAM. SALMONIDAE
Žive u hladnim brdskim vodama, a neke i u moru.
Neke pastrmke iz roda Salmo migriraju iz donjih delova reka u izvorišni deo radi
mresta.
Salmo trutta - potočna pastrmka (Sl. R V-3) www.hlasek.com
Ovo je brza i okretna riba sa duguljastim i tankim telom.
Salmo marmoratus – glavatica (Sl. R V-4) www.sr.wikipedia.org
Salmo letnica – ohridska pastrmka (Sl. R V-5) www.ihtiofauna.org
Salmo salar - atlanski losos (Sl. R V-6) www.dec.ny.gov
Oncorhynchus mykiss - kalifornijska pastrmka (Sl. R V-7)
www.luontoporti.com
Salmo salar i Oncorhynchus mykiss su primeri anadromnih migracija. Oni migriraju
iz mora u kopnene vode radi mresta prevaljujući na tom putu ogromne udaljenosti.
Hucho hucho – mladica (Sl. R V-8) www.ihtiofauna.org
Thymallus thymallus – lipljen (Sl. R V-9) www.hlasek.com

FAM ESOCIDAE
Esox lucius – štuka (Sl. R V-10) foto Lukać
Hitra grabljivica vitkog tela, može da dostigne dužinu do 2 m. Vilice su jako izvučene
i naoružane mnogobrojnim oštrim zubima.
Rod Esox obuhvata 5 vrsta

FAM. UMBRIDAE
Ovoj familiji pripada 3 roda.
Umbra krameri – crnka (Sl. R V-11) www.arkive.org
Crnka je slatkovodna riba malih dimenzija i sa našeg područja je skoro istrebljena.
Pripadnici roda Umbra u sušnom periodu mogu da se zakopaju u mulj.
 238

SUBCLASSIS SARCOPTERYGII
SUPERORDO CROSSOPTERYGII - ŠAKOPERKE
ORDO COELECANTHINI
Latimeria chalumnae (Sl. R V-12) www.oceanwideimages.com
To su paleozojske ribe. Njihova parna peraja imaju proširenu mesnatu osnovu,
pokrivenu krljuštima, sa snažnom muskulaturom unutra, tako da celo peraje ima oblike
lepeze i podseća na šaku. Imaju dva ledjna peraja, a repno peraje je heterocerkno kod
izumrlih ili dificerkno kod recentnih predstavnika. Poseduju spirakulum i otvor izmedju
temenih kostiju za parijetalni organ. Latimeria chalumnae je otkrivena 1938. godine u
Indijskom okeanu pored obale Kaplanda u južnoj Africi. Od Crossopterygii su se razvili
prapreci vodozemaca - Stegocephali koji predstavljaju polazne oblike tetrapodnih
kičmenjaka. S druge strane ove ribe stoje u vezi sa plućašicama - Dipnoi. RIBLJI MEHUR
funkcioniše povremeno kao organ za disanje, a sa jednjakom komunicira ventralno kao pluća
svih kopnenih kičmenjaka.

SUPERORDO DIPNOI -PLUĆAŠICE

Ove ribe predstavljaju poslednje ostatke jedne prastare grupe koja potiče iz devona i
stoji u bliskoj vezi sa Crossopterygii. Žive u slatkim vodama tropskih krajeva. Imaju
sposobnost da u doba kada presuše njihova vodena staništa predju na plućno disanje i udišu
atmosferski kiseonik. RIBLJI MEHUR ovih riba sadrži zadebljale zidove snabdevene
mrežom krvnih sudova i u doba suše funkcionišu kao pluća.
Njihov skelet je hrskavičav i sadrži samo elemente pokrovnih kožnih kostiju koje
zaštićuju lobanju.
CHORDA DORSALIS je osovinski skelet.
Repno peraje je dificerkno.
SRCE sadrži conus arteriosus.
CREVO ima spiralnu pregradu i završava se KLOAKOM.
Grupa je zastupljena sa tri predstavnika koji žive na tri kontinenta.

ORDO MONOPNEUMONES
Neoceratodus forsteri (Sl. R V-13) www.fishesofaustralia.net.au
Valjkasto telo je pokriveno krupnim cikloidnim krljuštima. Ledjno peraje ne postoji,
dok su parna peraja široka i lopatastog oblika.Ima jedan neparni RIBLJI MEHUR. Dostiže
dužinu do 2 m.
Živi u rekama Australije.

ORDO DIPNEUMONES
Protopterus aethiopicus (Sl. R V-14) www.tumbir.com
Lepidosiren paradoxa (Sl. R V-15) www.zoochat.com
Krljušti su sitne, a parna peraja tanka u obliku pipaka. RIBLJI MEHURI su parni.
Pluća su spojena sa jednjakom na ventralnoj strani. Ove ribe se razvijaju preobražajem, a
larve liče na larve vodozemaca.
Lepidosiren paradoxa živi u Južnoj Americi, a Protopterus aethiopicus u Africi.