Универзитет у Крагујевцу

Природно-математички факултет

Семинарски рад из предмета

Морфологија и систематика хордата

Тема: Мишићна структура код водоземаца

Студент: Ментор:
Јована Момчиловић 214/2013 Доц. др Светлана Милошевић Златановић

Крагујевац, јануар, 2015.

Садржај:

Увод...............................................................................................................3
1. Водоземци................................................................................................4
2. Мишићни систем код кичмењака...........................................................8
3. Мишићна структура код водоземаца...................................................10
4. Закључак................................................................................................15
Бибилиографија.........................................................................................16

2
Увод

Водоземци (Amphibia) се сматрају првим кичмењацима који су настанили

копно, пре око 400 милиона година. Термин Amphibia се користи за означавање
било које јединке из реда кичмењака која се налази на еволутивној скали између
риба и гмизаваца и означава у дословном преводу двоструки живот, обе врсте
живота, односно, указује на живот живот у наведена два станишта подједнако
(Amphi - оба вида/облика, bios - живот).
Ларве водоземаца су сличне рибама, живе у води и дишу на шкрге, док
одрасли водоземци живе на копну и дишу кроз плућа и кожу. Наравно постоје и
изузеци, мада већина њих први део свог живота проводи у води, док одрасле
јединке живе углавном на копну.
Управо су ларве један од разлога због којих већина водоземаца мора живети
у влажним подручјима. Ипак, ово није једини разлог. Они су везани за воду и због
тога што њихова јаја немају љуску, због чега постоји могућност исушивања.
Такође, кожа водоземаца нема заштитни омотач који може спречити исушивање, а
собзиром на чињеницу да је већина одраслих користи приликом дисања, она мора
остати влажна. У супротном, може доћи до гушења.
Дакле, на основу наведеног, може се рећи да су водоземци, као ларве,
водене јединке, а да су одрасли водоземци, копнене јединке, које дишу плућима у
одраслом добу, имају влажну кожу која садржи многе жлезде, и које такође
одликује недостатак канџи.1 Оваква функционална дефиниција сигурно није
савршена, с обзиром на постојање изузетака.
Циљ овог рада биће да приближи основне карактеристике класе водоземаца
и да посебно прикаже структуру мишићног система. Прво поглавље ће обухватити
саму класу водоземаца, њихову класификацију, као и навођење основних особина.
Друго поглавље ће указати на саму мишићну структуру и њихову поделу, док ће у
трећем поглављу фокус бити на мишићној структури водоземаца, на примеру
жабе, као једног од представника. На крају, у закључку, ће бити дат кратак осврт
свега написаног.

1
http://ohs-bio.www1.50megs.com/Biology_Notes/Amphibians.htm (Приступљено:17.01.2015)

3
1. Водоземци

Водоземци су кичмењаци којих, како се наводи, има укупно око 7000 врста.
Водоземци су први четвороножни кичмењаци. Групе риба од којих су водоземци
настали имале су пераја различите грађе, али не екстремитете какви су се
постепено развили код првих водоземаца. Поред скелета (осовинског, главеног и
скелета екстремитета), значајне промене у односу на ове групе риба догодиле су
се и у организацији коже, слушног апарата,начину дисања (доминација плућа) и,
донекле, у репродукцији.2
Водоземци не могу да регулишу телесну температуру, одн.
температура њиховог тела зависи од температуре средине, па је управо ово главни
ограничавајући фактор њиховог распрострањења.
Што се тиче коже водоземаца, она је танка и на њој не постоје чврсте
спољашње творевине које је могу заштитити. Она је слузава и прожета крвним
судовима. Ово омогућава животињама да део гасова (код појединих и целокупна
размена гасова) размењују и преко ње. Кожа је пропустљива и за воду и штетне
материја које су у њој растворене.3
Кожу влажном одржава и слуз коју она непрекидно лучи. Ова слуз
спречава, до одређене границе, губљење воде из организма, и представља
заштитини слој који спречава бактерије и гљивице да продру у кожу и тело ових
животиња.
Код водоземаца, приликом адаптације на сувоземни начин живота, дошло је
до промена на њиховом респираторном и крвном систему. Срце се састоји из
две преткоморе и једне коморе. Имају мали и велики крвоток. Кроз њихово срце
протиче мешовита крв. Већина водоземаца има четири уда. На предњим се налази
по четири, а на задњим по пет прстију.
Како је претходно написано, већина група у животном циклусу пролази
кроз стадијум ларве, која живи у води и дише на (спољашње или унутрашње)
шкрге, док у одраслом стадијуму, животиње дишу претежно преко плућа.

2
Симовић, Александар и група аутора: Водоземци и гмизавци Авале, Српско херпетолошко
друштво ,,Милутин Радовановић'', Београд, 2013, стр. 1.
3
Исто.

4
 Дакле, што се тиче оплођења, оно је код њих спољашње. Они полажу јајне
ћелије у разноврсна слатководна станишта, из којих се развија ларва. Јајне ћелије
су обавијене танком опном и подложна су исушивању у случају да се нађу изван
водене средине. Метаморфозом се образују одрасле јединке које углавном живе на
копну. Упоредо са метаморфозом се врши и прелазак дисања са шкржног н2а
плућни начин дисања.4

Слика 1: Животни циклус водоземаца

Извор:http://www.fenokulu.net/portal/Sayfa.php?
Git=KonuKategorileri&Sayfa=Resimler&baslikid=10&resimid=1688

Што се тиче класификације код водоземаца, разликују се:

1. репати водоземци - Caudata;
2. безрепи водоземци - Anura и
3. безноги водоземци - Gimnophiones.5

Код репатих водоземаца се као карактеристике истиче то да имају издужено

тело и дуг, бочно спљоштен или ваљкаст реп. Предње и задње ноге су приближно
исте дужине и постављене су хоризонтално у односу на труп. Прсти су код њих
јасно раздвојени и имају их, на предњим ногама, по четири, а на задњим, по пет. С
обзиром на то да су им екстремитети кратки и бочно постављени, и да им се труп

4
https://prezi.com/qtpjvcq7flxt/vodozemci-amphibia (Приступљено:17.01.2015)
5
Исто.

5
вуче по подлози, репати водоземци се релативно споро крећу. За кретање по води,
односно пливање, главни покретачки орган им је реп.6
У ову групу водоземаца спадају:
1. даждевњак - Salamandra;
2. мрмољак - Triturus и
3. човечја рибица - Proteus anguinus.7

Оно што се, као карактеристично, наводи за даждевњака и мрмољка јесте

да њихова кожа садржи низ жлезди које луче слуз непријатног мириса због чега су
они непривлачан плен. Такође, за њих је својствено и то да им се екстремитети и
реп могу регенерисати. Још се наводи и да су активни у пролеће. Наиме, када дође
јесен, они се паре на копну, и женке са ембрионима који ће се касније развити у
ларве улазе у стање зимског сна. Када дође пролеће, оне иду ка мирнијим
деловима воде и ту полажу ларве. 8 Што се мрмољака тиче, они се ретко могу
срести на копну. У пролеће, они улазе у воду и једино се могу видети како
испливавају на површину, како би удахнули ваздух.
Када говоримо о безрепим водоземцима, потребно је нагласити да у њих
спада жаба. Њих карактеришу дужи и већи задњи удови у односу на предње, па се
оне по копну крећу у скоковима. Прсти су им, код већине врста, спојени пловним
кожицама, што олакшава пливање, с обзиром да се код њих као главни орган за
пливање јављају управо ноге, и то задње. Оне имају способност споразумевања
звуцима, јер код многих врста мужјаци имају звучне кесе поред или испод усне
дупље које служе као резонаторске кутије.
За неке жабе је карактеристично да имају грубу, зрнасту кожу и сматра се
да су оне отпорније на недостатак одговарајуће количине влаге у станишту, док се
друге карактеришу танком и глатком кожом и не могу дуго да опстану у сувим
условима.9
Код жаба се, након оплођења, из оплођених јаја излежу ларве – пуноглавци,
које ни по чему не подсећају на одрасле жабе. Они имају кратко, јајасто тело и дуг,
пљоснат реп. Дишу преко шкрга, које су углавном прекривене кожом (унутрашње

6
Симовић, Александар и група аутора: Водоземци и гмизавци Авале, Српско херпетолошко
друштво ,,Милутин Радовановић'', Београд, 2013, стр. 5.
7
https://prezi.com/qtpjvcq7flxt/vodozemci-amphibia (Приступљено:17.01.2015)
8
Исаиловић, Црнобрња, Јелка и група аутора: Водоземци и гмизавци Београда, Очување
биодиверзитета заштитом угрожених врста, Еколошко друштво Ендемит, Београд, 2012, стр. 32.
9
Исто, стр. 42.

6
шкрге). Током даљег развића, са наступањем метаморфозе, реп се полако смањује,
а почињу да се формирају екстремитети: прво се развијају задње ноге. Младе,
потпуно формиране жабе имају два пара ногу, немају реп, и дишу преко плућа (и,
делом, преко коже). Многе врсте жаба након метаморфозе напуштају водена
станишта.10
На крају, што се тиче безногих водоземаца, потребно је истакнути да они
живе у земљи, и да су им управо из овог разлога, удови закржљали, а њихово тело
добило змијолик облик. Овакав облик тела је оно што их разликује од свих
осталих водоземаца. Оно што их такође одликује је и закржљали реп који се код
већине тупо завршава.11
У оквиру безногих водоземаца имамо следеће фамилије:

1. Caeciliidae - цецилије
2. Ichthyophiidae - азијске цецилије;
3. Rhinatrematidae;
4. Scolecomorphidae - афричке цецилије;
5. Typlonectidae - водене цецилије и
6. Uraeotyphlidae - индијске цецилије.12

10
Симовић, Александар и група аутора: Водоземци и гмизавци Авале, Српско херпетолошко
друштво ,,Милутин Радовановић'', Београд, 2013, стр. 12.
11
http://www.bionet-skola.com/w/Beznogi_vodozemci (Приступљено: 18.01.2015)
12
Исто.

7
2. Мишићни систем код кичмењака

Мишићне ћелије су високоспецијализоване ћелије које су способне за

контракције, односно, способне су да се грче и опружају.Управо захбаљујући овим
процесима оне учествују у покретању делова тела или тела у целини, или пак
поспешују кретање различитих течности у организму каква је на пример крв у
крвним судовима.
Имајући у виду морфолошке и физиолошке особине, све мишићне ћелије
можемо груписати у три основне групе:
1. попречно-пругасте;
2. глатке и
3. срчане мишићне ћелије.13

Попречно-пругасте мишићне ћелије су код већине кичмењака удружене у

скупине и на тај начин учествују у формирању попречно-пругасте, скелетне
мускулатуре. Оно што карактерише ове ћелије јесте то да су јако крупне, да
поседују велики број нуклеуса и да њихову плазму карактеришу попречне пруге.
Уз површину ових мишићних ћелија се налазе сателитске ћелије, док се између
суседних попрећно-пругастих миђићних ћелија налазе елементи везивних ткива и
континуирани капилари а на површини нервни завршеци.14

Слика 2: Морфолошке одлике попречно-пругасте мишићне ћелије

Извор: http://www.bio.bg.ac.rs/materijali_katedri/06-misicna-tkiva.pdf
13
Шербан, Нада: Основи хистологије (радна верзија), Биолошки факултет, Београд, 2007, стр. 131.
14
Исто, стр. 133-137.

8
 Што се тиче глатких мишићних ћелија, њих одликује вретенаст и издужен
облик. Оне најчешће формирају снопове или образују слојеве и на тај начин
стварају глатку мускулатуру. Прилоком њене изградње учествују компоненте
везивног и нревног ткива, али и капилари. Овом мускулатуром се одликују зидови
цревне цеви, жучног канала, мокраћне бешике, делова система за дисање, утеруса
и бројних крвних судова.15

Слика 3: Морфолошке одлике глатке мишићне ћелије

Извор: http://www.bio.bg.ac.rs/materijali_katedri/06-misicna-tkiva.pdf

Основну масу мишића срчаног зида, миокарда али и почетних региона

плућних вена чине срчане мишићне ћелије, односно, кардиоцити. Под овим
појмом се подразумевају следеће категорије ћелија: радне, секретне и атипичне
срчане мишићне ћелије које нису исте по морфолошким и функционалним
одликама. Ипак, нез обзира на те разлике ове ћелије имају неке морфолошке
карактеристике попречно-пругастих али и глатких мишићних ћелија. По облику су
скраћено вретенасте и донекле гранате.

Слика 4: Скупина срчаних мишићних ћелија

Извор: http://www.bio.bg.ac.rs/materijali_katedri/06-misicna-tkiva.pdf
15
Исто, стр. 147-152.

9
3. Мишићна структура код водоземаца

10
11
12
13
14
4. Закључак

15
Бибилиографија

1. Исаиловић, Црнобрња, Јелка и група аутора: Водоземци и гмизавци

Београда, Очување биодиверзитета заштитом угрожених врста,
Еколошко друштво Ендемит, Београд, 2012.
2. Симовић, Александар и група аутора: Водоземци и гмизавци Авале, Српско
херпетолошко друштво ,,Милутин Радовановић'', Београд, 2013.
3. Шербан, Нада: Основи хистологије (радна верзија), Биолошки факултет,
Београд, 2007.
4. http://ohs-bio.www1.50megs.com/Biology_Notes/Amphibians.htm
5. http://www.fenokulu.net/portal/Sayfa.php?
Git=KonuKategorileri&Sayfa=Resimler&baslikid=10&resimid=1688
6. https://prezi.com/qtpjvcq7flxt/vodozemci-amphibia
7. http://www.bionet-skola.com/w/Beznogi_vodozemci
8. http://www.bio.bg.ac.rs/materijali_katedri/06-misicna-tkiva.pdf
.

16