Жабе

Осетљивост и покретљивост:
Забе се крецу тако сто скацу. Неке врсте не скачу већ се крећу четвороношке,
као нпр. смрдљива крастава жаба. Ова врста има кратке задње ноге па не може
да скаче, али зато доста добро трчи.
 Размножавање:
Оплођење код заба обавља се у спољашњој средини. Полне целије се избацују
преко клоаке у спољашњу средину. Клоака је просирење у које се уливају
канали полног система,система за варење и излучивање. У огромном броју
окупљају се око воде (језера, мочваре) у току једне или две ноћи годишње када
је сезона парења. У доба парења мужјаци се оглашавају звуцима који су
карактеристични за одређену врсту и препознатљивост само женкама те
врсте. Забе могу да положе одједном више хиљада јаја у води, из јаја се излезу
ларве које се називају пуноглавци.
Исхрана:
 Систем за варење цине ; уста, рацваст лепљив језик, ситни зубићи (смештени
углавном на горњој вилици , онемогуцавају плену да побегне из
уста),једњак,зелудац,црево и колоака. Водоземци се хране углавном
инсектима,црвима,пузевима и стоногама. Органи за изучивање код заба су
бубрези. Налазе се са обе стране кичме у горњем делу тела. Одводи бубрега,
мокраћоводи, изливају се у мокраћну бесику, која је настала као просирење на
доњој страни клоаке. 
Дисање:
Забе када су на копну дису преко плуца, а када су у води преко козе. Водоземци
имају затворен крвни систем. 
Раст и развој:
Оплођена јаја су обавијена слузавим омотачем који им омогућава да лебде у
води. Из њих се развијају ларве - пуноглавци. Пуноглавци личе на рибе,дису
преко скрга,хране се биљном храном. Како немају екстремитете пливају помоћу
издуженог и пљоснатог репа. Током преображаја у одрасле јединке ,
пуноглавци губе реп, црева им се скраћују,постају грабљиви , скрге нестају и
уместо њих се развијају плућа. Ларвама током преображаја прво се појављују
задње , а потом и предње ноге. На крају преображаја нестаје реп.
Адаптивне карактеристике:
 Унутрашња грађа и њихове физиолошке адаптације биле су сличне рибама, али
су се од њих разликовали по томе што су могли да напусте воду и траже
повољне услове у некој другој бари. То је крајем девона и почетком карбона,
када је исушивање бара била честа појава, представљало је адаптивну предност
у односу на рибе. Живели су искључиво у слаткој води, што су и данашњи
водоземци задржали. Изузетак је једна врста жаба Јужне Азије која може да
живи у мочварама са сланом водом. У мозгу водоземаца најбоље су развијена
три дела: предњи , средњи и задњи.