Krokodil

Krokodili su red tropskih grabljivaca. Uz ptice, to su jedini do danas preživeli

"potomci" velike grupe gmizavaca. Prema tome, njihovi recentni najbliži srodnici su
ptice. Njihovo je srodstvo dokazivo čitavim nizom osobina, ali pre svega građom
sistema za cirkulaciju krvi. Zbog koštanog oklopa, krokodile nazivaju i oklopljenim
gušterima.

Svi danas živeći krokodili žive u rekama i jezerima tropskih oblasti i suptropskog
područja,.Kao prilagođavanje životnoj okolini, ove životinje jako dobro plivaju i
prikrivaju se u vodi tako, da miruju uronjeni u vodu pri čemu iz vode izviruju jedino
oči i nosnice.

Osobine
Građa tela kao i fiziologija današnjih krokodila je izrazito prilagođena životu u vodi.
Tu spada vodoravno spljošteno telo s uglavnom isto spljoštenom gubicom, dok im je
rep spljošten postrance, a krokodili ga koriste uglavnom kao kormilo. Zavisno od
vrste, telo im može biti dugo od 1,20 pa do 7 m, a nađeni su fosili dugi i do 12
metara. Krokodili rastu celog života.

Glava

Lobanja im je izdužena, a oči su tokom evolucije pomerene visoko prema vrhu

lobanje. Na očima imaju tri kapka, gornji, donji i migavicu. Nosnice, smeštene na
vrhu gubice povezane su sistemom kanala sa dušnikom, tako da mogu da dišu i
punih usta, a kad su pod vodom, mogu ih, kao i ušni otvor, hermetički zatvoriti.
Većina krokodila ima relativno široku gubicu koja omogućuje raznovrsnu ishranu.
Jedino neke vrste gavijala koje se hrane pretežno ribom imaju izrazito usku i
izduženu gubicu.
Lobanja krokodila je kompaktna. Njen jedini pokretni deo je donja čeljust. Na
gornjoj strani gubice i zadnjem delu glave su kosti lobanje srasle sa kožom koja je
neposredno iznad njih, između kože i kostiju postoji poseban sloj.

Čunjasti zubi imaju samo jedan vrh i smešteni su u udubljenjima gornje i donje
čeljusti. Zavsino od vrste, broj, oblik i dužina zuba variraju. Kad imaju zatvorenu
gubicu, kod aligatora su zubi donje čeljusti smešteni unutar reda zuba gornje
čeljusti, dok kod pravih krokodila četvrti zub donje čeljusti ulazi u udubljenje u
gornjoj čeljusti i spolja je vidljiv. Krokodili redovno menjaju zube, pri čemu se "zubi
za zamenu" razvijaju u šupljinama « aktivnih zuba». Svaki zub se zameni u roku od
dve godine, pri čemu se prednji menjaju češće od zadnjih.

Odozgo prema dole: glava američkog aligatora , nilskog krokodila i indijskog gavijala

Oklop

Krokodili su ime "oklopljeni gušteri" dobili po svom ljuskastom oklopu koji je,
naročito na leđima, ojačan koštanim pločama. Pri tome se završni sloj kože, epiderm,
sastoji od različitog broja slojeva kolagenskih vlakana. U najranijim razdobljima
života životinje ona ima dva do tri takva sloja, a tokom života se pod njih slažu novi,
tako da kod jednog odraslog američkog aligatora mogu biti i do 24 takva sloja jedan
ispod drugog. Krokodili ne menjaju "košuljice" kao neki drugi reptili. Spoljni sloj se
obnavlja samo jednostavnim trošenjem ribanjem.

Rožnate leđne ljuske sastoje se od crepasto složenih rožnatih pločica koje se

nazivaju leđni štit. Ispod tog štita smeštene su koštane ploče, čiji broj variira zavisno
od vrste od četiri do deset takvih ploča, uvek složenih uzdužno. I na vratu životinje
su ispod rožnatih ljuski ovakve pločice smeštene koštane pločice i pri tome stvaraju
uzorak tipičan za pojedinu vrstu. I trbuh životinje prekriven je takvim štitom, no
gotovo kod ni jedne vrste taj štit nije podložen koštanim pločicama. Leđne i trbušne
rožnate ljuske tvore na repu prstenove koji od korena repa imaju dva reda ljuskavih
zubaca, koji se prema kraju približavaju i pred kraj repa prelaze u jedan red tih
zubaca. Ova zaštita je snažnije razvijena što je vrsta manja. S veličinom vrste zaštita
je slabija, jer je životinja zaštićena već svojom veličinom.

Način života
Okolina

Sve danas živeće vrste prilagođene su građom tela i načinom života semiakvatičnom
životu, pri čemu životinje veliki deo života provode u vodi. Uz samo jedan izuzetak,
svi krokodili žive pretežno u slatkoj vodi, no mogu se sresti i u slanoj vodi u blizini
morske obale. Pri tome, neke vrste daju prednost otvorenim vodama jezera i većih
reka, kao i vrsta koje biraju potoke i žive u obalnom području. Nastanjuju tropska
područja, uz izuzetak obe vrste aligatora koji žive u severnijim područjima, ali samo
u onima, gde su blage zime. Uz ova svojstva, njihova pojava zavisi i od količine
moguće lovine, povoljnih mesta za polaganje jaja, veličini konkurencije ali i o lovu
kojem su izloženi.

Lov i prehrana

Svi krokodili su mesožderi. Gotovo sve vrste love bilo koji plen koji mogu da uhvate
ali i s obzirom na veličinu da savladaju. Vrlo malo vrsta su specijalizovane samo na
određene vrste plena. To su samo vrste s uskim gubicama i zubima poput vrše (neki
gavijali i australijski krokodil) koji su se specijalizovali za lov na ribe. Mlade
životinje i manje vrste love pretežno kukce, žabe i male sisare, dok odrasle životinje
velikih vrsta love sve što mogu da uhvate. Nije retkost ni kanibalizam pre svega
mladih jedinki iste vrste. Uprkos svom tromom izgledu, krokodili reaguju izuzetno
brzo, a vrlo su okretni i na suvom.

Parenje i socijalno ponašanje

Krokodili polažu jaja u gnezda. Razlikuju se dva osnovna tipa gnezda:

brežuljkasta gnezda ženka slaže od biljnog materijala koji kasnije procesom

truljenja "proizvodi" potrebnu toplinu za jaja,
jamasta gnezda su jame koje ženka iskopa, a prekriva ih biljnim materijalom.

Ž enka krokodila polaže između 20 i 80 jaja u tako pripremljena gnezda. Razvoj

mladunaca zavisi od temperature u leglu. Njihova jaja nemaju polne hromozome, pa
se zbog toga iz svakog jaja potencijalno mogu razviti jedinke oba pola. Ako jaja
sazrevaju pri temperaturi od oko 30°Celzijusa, iz jaja se izležu ženke, ali ako je
temperatura u gnezdu oko 34° iz jaja će se izleći isključivo mužjaci. Ako su jaja
položena na raznim dubinama gnezda, velika je verovatnoća da će se izleći mladunci
različitog pola.

Kad odrastu, krokodili nemaju prirodnih neprijatelja, ali njihove mladunce

ugrožavaju ptice, varani, ili čak i pripadnici iste vrste. Tako se procenjuje, da oko
90% krokodila strada u ranom razdoblju, ili čak još kao embrion. Čitav niz
grabljivaca dolazi u obzir kao mogući neprijatelji krokodila u tom vrlo ranom
razdoblju njihovog života. Pored toga, embrioni mogu uginuti i zbog loših klimatskih
uslova kao i ako se u gnezdu razviju gljivice. Kod velikog broja vrsta krokodila ženke
ostaju pored gnezda i štite ga od pljačkaša. Neposredno pred izleganje, mladunci se
javljaju kreketavim glasovima, i tada majka pomaže mladuncima otkopavajući
gnezdo. Uzima ih u gubicu, nosi ih do vode i još neko vreme ostaje uz mladunce
štiteći ih od grabljivaca ali i od pripadnika vlastite vrste.

MILOŠ GERUN VI 3