Плацентални сисари

Ања Реџовић, 10.б

У животном циклусу
највећег броја група правих
сисара постоје 2 генерација
зуба - млечни и трајни зуби.
Начин исхране је веома
разнолик.Посебно су
специјализовани
преткутњаци и кутњаци
биљоједа (хербивора) који
користе тврду биљну храну
(траву).
Карактеристика мозга "правих
сисара" је постојање коре
церебралних хемисфера, која је
доминантна по величини у
односу на друге делове мозга.

Ред бубоједа има релативно мали

примитиван мозак  (као код
торбара без вијуга). То је најстарији
тип сисара. Зубало се састоји од
бројних оштрих зуба. Хране се
инсектима. Чуло мириса је развијено
- јеж (зиму проводи у дубоком сну),
кртица (не преспава зиму), ровчица.
Бубоједи
Ред љиљака (слепи мишеви,
шишмиш). Они су једини сисари прави
летачи. Између веома издужених
прстију предњих удова, бокова тела и
задњих удова разапета је танка и
мекана кожица која функционише као
крило. Он не може да лети као птица,
јер му кости нису шупље и читаво тело
је доста тешко и за то стално лепрша
крилима при лету. У летењу по мраку
очи су им од мале помоћи. При лету се
руководе нечујник ултразвуцима, које
испуштају из себе и чији се одјек браћа
до њих, указујући им да се присуство и
удаљеност околних предмета (на
пример, присуство жице дебљине 1мм
и удаљене 2м). За то они имају велике
ушне шкољке.
Они су по броју врста друга
група сисара после глодара.
Постоји малобројна група
великих љиљака, које се хране
биљкама и нема способност
ехолкације.
Љиљци вампири Јужне
Америке и Мексика хране се
крвљу птица или неких сисара
(крупна стока, некада и човек).
У њиховој пљувачки налазе се
супстанце које спречавају
коагулацију крви жртве.
Постоје љиљци који се хране
рибом, које лове одмах испод
површине воде.
Ред крезубица су сисари тропских крајева Јужне Америке и
одликују их упрошћено грађени зуби или одсуство зуба.
Лењивци живе на дрвећу обешени јаким канџама. Мравојед
има јако издужену рилицу и дуг лепљив језик, којим хвата
мраве и термите.
Ред глодара је највећа група
сисара, која укључује скоро
половину укупног броја сисара.
Одликује их постојање једног
пара секутића у горњој и доњој
вилици, који стално расту.
Имају задње кутњаке.
Размножавају се више пута
годишње
Веверица живи на дрвећу,
мрмот и текуница се
укопавају у земљу, лаброви
се налазе дуж водених
токова, скочимиш (Азија) има
дуге задње ноге и креће се у
крупним скоковима, мишеви,
пацови, леминзи (живе у
тундри и северним шумама),
хрчци, слепо куче.
Ред зечева и њихових
сродника (кунићи) има мали
број врста. Имају по два пара
секутића у горњој вилици
који стално расту.
Ред копнених месождера
одликује постојање
снажних очњака, а
последњи преткутњак или
први кутњак представља
моћан зуб раскидач, којим
месождер раскида храну и
дроби кости. Остали
кутњаци су са оштрим
грбама, способни за
раскидање и ситњење
хране. Имају хитре ноге са
канџама и одлично
развијена чула.
Породица паса,
лисица, вукова и
шакала настањује
веома различите
типове стаништам
почев од артичких па
до тропских. У мањој
мери су
специјализовани на
карниворни начин
исхране, (као што су
то на пример мачке).
То важи и за
припаднике
породице медведа.
Породица медведа - мрки
медвед је чест у нашим
шумама и храни се
мешовитом храном.
Крволичнији је бели медвед,
који живи у северним
поларним пределима и храни
се пр етежно туљанима. Међу
медведима је чувена велика
панда, која се храни
бамбусовим изданцима. Живи
само у западном Сечуану
(Кина) и има их мање од 1000.
Породица ракуна и малих
панди су сродне медведима.
Породица ласица, творова
обично има добро
развијене аналне мирисне
жлезде, које су посебно
велике код творова и служе
за одбрану.
Хијене које живе у Африци
и Јужној Азији познате су
по исхрани лешинама.
Великој породици мачака
припадају најокретнији и
најсавршенији месождери.
Имају хитре ноге са
увлачљивим канџама, витко
 тело и лак, нечујан ход, добра
развијена чула и радије лове
из заседе. Најкрупнији су међу
мачкама лав и тигар. Тигар је
крволочнији од лава и напада
крупни плен, може и домаћу
стоку па и човека. Живи у
Јужној и Средњој Азији и на
Далеком истоку. Мање крупне
су афрички и азијски леопард
и амерички јагуар и пума.
Рис је крупна мачка са
кићанкама на ушима. Живи у
Азији, Европи и Северној
Америци.
Ред морских лавова, фока и
моржева - перајари-обједињује
морске месождере. Обично живе у
хладним морима. Већи су од
копнених месождера, забележена је
маса тела од 3600 кг. Њихови удови
су трансформисани у права весла, а
тело има облак торпеда. У
поткожном слоју налази се дебео
слој масти. Могу дуго и дубоко да
роне. Одликује их брзо развиће
младих јединки, најбрже међу
сисарима. У току парења су у
великим групама на копну, док код
неких перајара (моржева на
пример) мужјаци немају хареме.
Фоке или туљани су без ушних
шкољки и са задњим удовима
окренутим у назад.
Моржеви имају јако развијене
горње очњаке.
Ред китова, делфина и њихових
сродника је у потпуности прилагођен
а животу у воденој средини. Могу да
роне и до 2 сата и могу да искористе 3
пута више кисеоник ваздухом унет у
плућа у односу на копнене сисаре.
Плави кит чије је тело дуго око 30 м и
масе од 160 тона највећи је кичмењак
који је икада живео. Кожа је глатка,
скоро да и нема длака, без жлезда и
са поткожним слојем масног ткива.
Предњи екстремитети су претворени у
пераја, покретна само у раменом
зглобу, док су задњи екстремитети
редуковани. Репно пераје је
хоризонтално положено. Чуло мириса
код ових сисара је скоро одсутно. Они
стварају различите звуке и имају
изражену способност примања звука.
Неки делфини користе ехо
својих звукова за грубо
претраживање околине.
Мужјаци неких китова песмом
привалче женке које се налазе
и до 185 км удаљене. Делфини
су познати по способности
рационалног закључивања.
Данашњи китови и њихови
сродници припадају двема
групама.
У првој групи су китови са
зубима (нарвали, китови
уљешуре и делфин).
Китови плочани немају зубе,
већ на непцима имају рожне
плоче које вертикално висе са
горње вилице и служе као сито
на коме се задржава ситна
храна (планктонски ракови и
мекушци). Њима припадају
гренландски китови, сиви
китови, плави и грбасти
китови.
Ред копитара укључује мали број
родова и врста, знатно мање у
односу на пипакре. На ногама им је
снажно развијен само трећи прст,
којим ст упају на подлогу, док су
остали прсти слабије р азвијени или
сасвим закржљали као код коња на
пример. Врхови прстију заштићени
су снажним копитом (рожна
творевина). Немају кључну кост у
раменом појасу, пр едње ноге имају
највише 3 или 4 прста, а задње
највише 3 прста. Имају издужену
лобању и велики број зуба.
По савременој класификацији коњи,
зебре, магарци и њима сродни
копитари припадају једном роду.
Данашњи носорози су крупни,
снажно грађени, релативно
кратких и широких
екстремитета са по три прста.
Њихови рогови (један или два)
кожног су порекла. Носорози
су изразито угрожени, посебно
азијске врсте.
Копитарима припадају и
тапири у Јужној Америци и
малајском полуострву.
Ред папкара обухвата типичне
биљоједе. Сви се они одликују
тиме што су им на ногама добро
развијена само 2 прста, трећи и
четврти док су остали закржљали.
Оба та прста превучена су на
врховима рожним навлакама у
виду папака. Обично немају
кључну кост. Код ових биљоједа
постоји јако разлагање целулозе
од стране микроорганизама, који
обично настањују желудац и
задњи део црева. Папкари имају
рогове, који су у потпуности
коштане творевине или су рогови
рожни са коштаном основом.
1. Породице свиња и нилских коња формирају једну од три основне
групе савремених папкара.
2. Друга основна група папкара укључује породицу камила (једногрба и двогрба у
Африци и Азији), као и лама у Јужној Америци. Екстремитети су издужени,
двопрсни.
3. Преживари чине трећу
најразноликију и најбројнију
групу папкара. Имају посебне
полумесечасте наборе на гризној
површини зуба, којима
уситњавају храну. Желудац се
састоји из 4 дела - бураг где
почиње варење, капуља одакле
се храна враћа понову у уста, где
бива поново жвакана да би
најзад доспела у друга два
желудца - листовац и сириште.
Припадници породице јелена,
срндаћа, лоса, ирваса и сродника
обично живе у стадима. Имају
рогове коштане творевине
пресвучене меканом кожом, који
красе само мужјаке (код ирваса и
женка има рогове). Сваке године
у пролеће израсту им нови
рогови, који се почетком зиме,
после периода парења одбацују.
Породица
жирафа живи у
Африци, има
дуге предње
ноге и врат и
кратке коштане
рогове
прекривене
кожом.
Породица говеда, антилопа,
бизона, оваца, коза и
дивокоза је широко
распрострањена група
преживара. Негранати
рогови се састоје од коштане
основе на чеоним костима и
рожне навлаке. Они се
најчешће не замењују.
Реду сурлаша припадају две врсте -
афрички слон јужно од Сахаре и
иднијски слон у југоисточној Азији.
Међутим, током скоро целог терцијера
они су били широко распрострањени
по северној Америци, Европи и
Африци. Последњи мамути су изумрли
пре око 10 000 година. Данашњи
слонови су највећи копнени сисари и
достижу масу и до 7000 кг. Имају сурлу
(месната творевин а настала
срашћивањен носа и горње усне), на
којој се налазе на врху један или два
прстолика израштаја. Сурла служи за
све врсте хватања, за узимање хране и
воде, за изражавање. Слонове кљове
су моћно развијени и мало повијени
секутићи, који служе за кидање коре
дрвета, за ријење земље и као оружје.
Имају 4 крупна кутњака којима мељу
храну. Тело је готово без длака и са
крупним ушним шкољкама које
обезбеђују добар слух.
Ред примата потиче од
прастарих бубоједа. Код већине
примата палац може да се
супротстави осталим прстима,
који имају сензитивни јастучић
(јагодицу) и код већине група
постоје нокти уместо канџи.
Екстремитети могу да се
покрећу у више равни. Њихово
зубало се састоји од секутића,
очњака и квргавих кутњака,
карактеристичних за
сваштоједе. Примате одликује
способност виђена дубине
простора, као и виђење боја.
Карл Лине је у примате убројао мајмуне и човека, дао им име primates (lat. primus-
први, највиши). Ови сисари укључују две основне групе:
1. Полумајмуни имају низ примитивних особина, као што је исхрана инсектима,
издужена њушка, бочно постављене очи, релативно мали мозак - лемур.
2. Насупрот њима је група која обухвата мајмуне, човеколике мајмуне, човека и његове
изумрле сроднике. Ови примати имају кратко лице, чуло мириса је слабо развијено,
напред постављене велике очи, мозак знатне величине, менструални циклус.
Тропске шуме Јужне
Америке насељавају
широконосни мајмуни.
Има их и у средњој
Америци. Имају дуге
репове, мало тело.
Хране се воћем.
Претставници су
капуцинери
(Ј.Америка) и
дрекавац.
Усконосни мајмуни
(Африка и Азија) -
павијани, који
живе у чопорима
(Африка).
Становници Азије
су макако и бундер
мајмуни.
Човеколики мајмуни
су крупнији, са дугим
предњим удовима,
закржљалим репом,
високо развијеним
мозгом и духовним
способностима.
Најкрупнији је горила
(Африка), орангутан
је становник
прашума Борнеа и
Суматре, шимпанза
(Африка), који је са
најразвијенијим
духовним
способностима.
Хвала на пажњи!