Zašto noć?

- Mnoge noćne životinje su prešle na noktularni način života zbog predatora, hrane ili zbog visokih
dnevnih temperatura (npr u pustinji).

OSOBINE:
- dobro razvijena čula sluha i mirisa i vida
- mekano (bešuman let) i nabuhlo(pravi telo krupnijim nego što jeste)perje
- ptice sa malo straha, ne plaše se borbe
- nakon noćnog lova zavlače se u tamna mesta gde spavaju tokom dana
- pare se u proleće i tada se oglašavaju
- gnezde se na mestima gde ima puno plena

VID SOVA
Sovina očna jabučica više liči na cev i to povećava fokusnu dužinu oka i daje joj teleskopski vid.
Ona ima velike dužice koje mogu puno da rašire zenice i prikupe puno svetlosti. Obe ove
adaptacije joj pomažu da primeti mali plen iz daleka i pri slabom svetlu. U potpunom mraku, sove
kao što je šumska sova, oslanjaju se na svoj fantastičan sluh da bi locirale plen. Sove vide sto puta
bolje nego čovek na velikim razdaljinama, posebno noću, ali ne mogu videti ništa bliže od 10 cm.
Sovino oko poseduje malo ćelija koje su osetljive na boju, tako da većina sova vidi malo boja ili
samo crno – belo.

Kako one imaju dobar noćni vid, često se misli da su slepe pri jakom svetlu. To nije tačno, zato što
njihove zenice imaju širok spektar prilagođavanja. To im omogućava da prava količina svetlosti
pogodi mrežnjaču. Neke vrste mogu čak videti bolje od ljudi pri jakom svetlu.

Poređenja radi, ljudi imaju vidno polje od 180º, od kojih je 140º binokularni vid. Šljuke imaju
neverovatan vidokrug od 360º zato što su im oči postavljene sa strane. Međutim, manje od 10º
tog vidokruga čini binokularni vid. Vidokrug sova je oko 110º. Od toga 70º čini binokularni vid.

Sova
Sove su nocne ptice grabljivice. Imaju kratko telo sa rastresitim mekanim perijem: Rastresito
perije sova omogucava necujan let,sto je jedna od adaptacija koja im omogucava nocni lov plena.
Plen hvataju snaznim kandzama. Odlikuju se dobrim culom sluha.Sove ne grade gnezda vec jaja
polazu u supljine drveca ili u gnezda drugih pticа.

ZANIMLJIVOSTI
1. Mnoge vrste sova imaju asimetrične uši koje im daju vrhunski sluh i mogućnost da tačno
odrede gde se plijen nalazi, iako ga ne vide.
2. Neke vrste na glavi imaju pernate izrasline koje podsećaju na uši ali nemaju ništa sa čulom
sluha. Ovi snopovi perja ukazuju na raspoloženje ptice, pomažu joj da se kamuflira ili joj koriste
kako bi pokazala agresiju.
3. Najveća populacija zimujućih malih ušara na svijetu nalazi se u Kikindi, Srbija.
4. Sove imaju mogućnost da rotiraju glavu čak za 270 stepeni!
5. Ove neobične grabljivice imaju tri para kapaka. Jedan im služi za spavanje, jedan za treptanje, a
jedan ima ulogu da čisti oči i sprečava infekcije.
6. Sova kukuvija može da pojede do 1000 miševa godišnje i mnogi poljoprivrednici pokušavaju da
ih privuku kako bi vršile deratizaciju poljoprivrednih površina. Ova vrsta je najpoznatija po
srcastom obliku lica.
7. Sove su mesožderke i hrane se glodarima, malim ili srednjim sisarima, noćnim insektima,
ribama i drugim pticama. Nakon što svare hranu, one ispljunu čvrste ostatke kao što su zubi, kosti,
krzno, perje i ostalo što nisu mogle da svare.
8. Perje ovih ptica ima krajeve različite mekoće što im pomaže da priguše zvuk dok lete. Njihova
široka krila i lagana tela takođe ih čine tihim letačima što hvatanje plijena čini još lakšim.
9. Kod većine vrsta sova ženke su veće, teže i agresivnije od mužjaka. Perje ženke je obično
šarenije u odnosu na mužjaka.
10. Nisu sve vrste sova noćne ptice. Njihova dnevna aktivnost zavisi od sezonske količine dnevne
svijetlosti i tame, zalihe hrane i staništa.
11. Grupa sova ne zove se jato, već parlament.
12. Arheolozi su pronašli fosile sova stare čak preko 58 miliona godina. Najveći fosil sove koji je
pronađen bio je visok skoro jedan metar.
13. Sove su dugo bile kulturni simboli koje su stare civilizacije koristile u razne svrhe. Pronađene
su slike sova na zidovima pećina u Francuskoj, među egipatskim hijeroglifima, a nalaze se i u
umjetničkim prikazima Maja.

PATULJASTA SOVA
- porodica pravih sova
- gnezdi se u SAD i Meksiku
- najmanja i najlakša na svetu
- imaju duge noge pa često izgledau krivonogo
- često se mogu čuti kako dozivaju jedna drugu u sumrak
- mužjak i ženka se šetaju po drveću i dozivaju jedno drugo
- za gnezdo bira suguaro kaktus, platanu ili neko drugo tvrdo drveće
-obično leže 3 bela jaja koja se inkubiraju 3 nedelje, a nakon toga se izležu ptići (obično sredinom
juna ili početkom jula i do kraja jula ptići su gotovo spremni da se sami snalaze)

BULJINA
- poroica pravih sova
- najveća u Evropi; u svetu se takmiči sa Laponskom sovom po veličini
- ime je dobila po perjanim uškama na vrhu glave koje nemaju nikakve veze sa ušnim otvorima
koji su niže na glavi
-po spoljašnosti se ne mogu razlikovati mužjak i ženka; ali se razlikuju po perjanim uškama koje su
kod ženki spuštene
- lice je tamno i ima narandžaste oči
- aktivna je uglavnom noću
- bešuman let i ima razne tehnike leta
- može uhvatiti plen na zemlji ali i u punom letu; mogu da love i u šumi ali preferiraju otvorene
prostore
- mogu da žive 60 u zarobljeništvu a u divljini najviše 20 godina
- nemaju prave prirodne neprijatelje, pa su dalekovodi, saobraćaj i lov glavni uzroci smrti
-hrani se sitnim sisarima, ježevima i pticama, ako joj se posreći može da ulovi i zeca pa čak i zveri
kao što su kuna, lisica i mačka
- obično se gnezdi na tlu ili na stenama, špiljama i polupećinama ; jaja polaže na golu podlogu
- polog se uglavnom sastoji od 2-4 jaja, a mladi se izvaljuju iz jaja nakon 34-36 dana
- gnezdo napuštaju u dobu od 40 dana, a za let su sposobni s 50-60 dana
- osamostaljuju se od oko 20-24 nedelje starosti
- gnezdi se u brdovitim predelima na stenama i liticama, daleko od ljudi, a kod nas ih je nekada
bilo u ruševinama Kalemegdana
- u Srbiji je veoma retka i ugrožena, zbog proganjanja, uništavanja staništa i verovanja da može da
ponese jagnje ili ovcu ; kod nas naseljava Vršačke planine i prisutna je kao redak zimski gost

KUKUVIJA
- beo veo i srcolikog oblika
- srednje veličine
- ženke su krupnije od mužjaka
- prosečna težina iznosi oko pola kg
- najrasprostranjenija kopnena ptica, nema je samo na Antarktiku
- živi na mestima gde može da napravi gnezdo i gde ima dovoljno hrane (selo, grad, livade,
pustinje...)
- često se gnezdi na napuštenim seoskim kućama
- ženka leži na 4-6 jaja, kako koje snese, pa se ispile u različito vreme; to omogućava roditeljima
da ih hrane bez mnogo napora
- mlade sove poleću iz gnezda nakon navršenih 7-10 nedelja, ali se idalje vraćaju u roditeljsko
gnezdo
- osamostavljuju se 3 meseca, a polno sazrevaju sa 10 meseci
- žive u proseku više od godinu dana i donesu samo jednu ili dve generacije mladih
- često stradaju kao plen drugih grabljivica, kao što su zmije i druge vrste sova
- u narodu se veruje da zbog zvuka koji ispušta proriče bolest ili smrt, pa je ljudi iz straha ubijaju

ĆUK
- male veličine
- naseljava rubove šuma, gde se šume spajaju sa livadama i proplancima
- gnezde se u malim rupama u drveću i građevinama u južnoj Evropi, zapadnoj i srednjoj Aziji, a u
septembru kreću na put ka jugu Afrike, da bi se u aprilu ponovo vratile u istu rupu u kojoj se
gnezde; polažu 4-6 jaja
- hrani se sitnim glodarima i velikim insektima
- 2 čuperka koje podsećaju na uši ( govore agresivno ponašanje)
- procenjuje se da populacija u Srbiji u 21. Veku raste

DUGOREPA SOVA
- Ima okruglo lice, sitne crne oči ima duži rep (po tome je dobila ime)
- spada u grupu velikih sova
- gnezdi se u šupljinama drveća i gnezdima za koje se prethodno izborila ili je našla neko
napušteno
- godišnje podigne 2-3 mladunca
- naseljava četinarske šume, kod nas Vršačke planine
- populacija u Srbiji ima potencijal za povećanje
- Strogo zaštićena u Srbiji

KIVI
- veličine je domaće kokoške
- spada u ptice trkačice
2
- naseljava zimzelene šume Novog Zelanda i u najboljem slučaju mogu se naći 4-5 ptice na 1 𝑘𝑚
- najrasprostranjenija vrsta je Braon Kivi oko 35,000 primeraka
- telo joj je prekriverno perjem koje podseća na krzno ispod kojeg se kriju zakržljala krilca
- imaju dugačak tanak kljun
- kosti su im ispunjene koštanom srži
- izražen je polni dimorfizam; ženke imaju 2 jajnika a kod ostalih je aktivan samo 1
- polažu najveća jaja s obrzirom na njihovu veličinu; teži oko 25% telesne težine ženke
- čim žnka snese jaje, mužjak preuzima brigu o njemu; leži pored njih i igubi čak trećinu svoje
težine
- posle 11 nedelja izežu se mladi koji teže oko 300g i nakon 10 dana napuštaju gnezdo; ženke su
za parenje spremne nakon 4 godine, a mužjaci nakon 18 meseci
- normalna telesna temperatura je 38 stepeni , 2 stepena niže nego kod ostalih ptica, bliža je
temperaturi sisara
- ćutljive i stidljive su tokom dana, a noću su agresivne i teritorijalne
- životni vek je 30 godina i izlegne se samo trećina položenih jaja; broje oko 57,000 jedinki

GAK
- noćna čaplja
- od čaplji se razlikuje po kraćim nogama i debelom kratkom vratu
- glava joj je crna sa 2 odstojeća bela pera u vreme parenja
- veličine je oko 60 cm
- u lov izlazi u sumrak
- kada se izlegnu mladi roditelji love ribu i danju kako bi ih prehranili
- ptica selica; sa juga se vraća u mratu i gradi gnezdo na drveću koje i ne mora da bude u blizini
vode
- početkom maja snese 4-5 jaja plavozelene boje
- druželjubive ptice koje vole društvo drugih čaplji
- žive pored reka većeg dela Evrope
-u Srbiji gak je strogo zaštićen