Balkanski ris

Osobine
Obini ris je znatno vei od ostalih vrsta risova. Duina tela im je do 1,30 m (uz dodatak repa od
11 do 25 cm) a u ramenima su visoki oko 65 cm. U srednjoj Evropi, zavisno od podruija gde
ive, proseno su teki od 20 do 26 kg (krajnje vrednosti su 12 do 37 kg). enke su s prosenom
teinom od 17 do 20 kg (krajnosti su 12 do 29 kg) znatno lake od mujaka. Zajedniko svim
vrstama risova su iljaste ui s uperkom dlake na vrhu, i kratak rep. Krzno im je ukasto do
sivo smee i esto proarano tamnijim pegama, eventualno prugama. are zavise od okoline i od
podruja do podruja su razliite. Ova vrsta ima izraene uperke, due dlake na obrazima. Imaju
vrlo otar vid i istaknut sluh koji im omoguava da lako otkriju plen. U veini aspekata,
ponaanje risa podsea na ponaanje leoparda. Uglavnom ive samakim ivotom, iako ponekad
nekoliko risova ivi zajedno. Vrlo su divlji i obino ih je teko videti u prirodi.
Nain ivota
Ris je samotnjak koji lovi pre svega u sumrak i nou. Spektar njegove lovine su mali i srednje
veliki sisari, ptice, zeevi, kunii, veverice, zmije, ali i vei sisari poput divokoza, srna pa ak i
irvasa, zavisno od toga koje vrste ive na njegovom stanitu. Neujno im se prikrade strelovitom
brzinom, skoi na njih i srui ih na tlo. Nakon to pojede svoj plen, odlazi da se odmori u svoje
skrovite. Vrlo se retko poneka jedinka specijalizira na domae ivotinje kao to su koze ili ovce.
Lovi tipino kao sve make: prikrada se iz zasede, zaskoi lovinu ili je sustigne u kratkom trku
(najvie do 20 m). rtvu ubija zubima i kandama. Ris veoma efikasno ubija odabrane rtve
zahvaljujui savrenoj koordinaciji izmeu mozga i kienki - "senzora" smetenih u uima,
naroito nou, jer dobro vidi (6 puta bolje od oveka) zahvaljujui mogunosti adaptacije zenica
na svetlosne uslove. Ris vidi crno belu i kolor sliku. Sitnije rtve jede cele, a krupnije odvlai na
skriveno mesto, gde najpre jede meke delove, pa onda ostatak, kou ne cepa i ne lomi krupnije
kosti. Nepojedenu rtvu obeleava mokraom i lepljivom pljuvakom. Vraa se na skriveni
nepojedeni plen, a kada je uznemiren naputa i svee ulovljeni plen. U oskudnici jede i umske
plodove. esto menja svoje prebivalite pratei srne u njihovim migracijama, kojima se hrani.
Zabeleeni su i vrlo retki napadi na ljude koji su se dogodili skoro iskljuivo u samoodbrani.
Dnevno prelazi od 5 do 25 km. Uglavnom ide istim prolazima. Ponovo poseuje neku teritoriju
tek posle 7-10 dana. "Svoju" teritoriju obeleava mokraom i izmetom. Svoju teritoriju ne

naputa, osim u vreme parenja, u vreme sezonskog seljenja izvora hrane ili kada je proganjan od
strane lovaca.
Razmnoavanje
Mujak i enka se sreu samo kratko radi parenja izmeu januara i aprila. Nakon skotnosti od
deset nedelja, enka koti dvoje, troje mladunaca na nekom mirnom mestu i oni ostaju uz majku
do sledeeg prolea. Smrtnost mladunaca je vrlo velika, tako da samo oko polovine mladunaca
doivi godinu dana. Oekivani ivotni vek im je 10-12 godina, ali postoje i izvetaji o jedinkama
koje su doivele i dvadesetetiri godine.
Rasprostranjenost
Ris je najvea evropska maka zastupljena sa dve podvrste: severna, koja je krupnija, a ivi
na Balkanu, Rumuniji, u Slovakoj (Karpati) i u Rusiji do Urala i Kavkaza, i juna, koja je
sitnija, a ivi na Pirinejskom poluostrvu. U Srbiji je vrlo proreen, pa je pod stalnom zabranom
lova, a naseljava ar planinu, Koritnik, Prokletije, Mojstirsko - Drake planine, Nacionalni park
Tara, Nacionalni park erdap, Severni Kuaj - Miro, Deli Jovan, Juni Kuaj, Staru
planinu, Rtanj, Ozren, Devicu, a njegovo prisustvo je registrovano i na drugim lokalitetima u
Srbiji (Deliblatska peara, Sievaka klisura, Mokra gora, kanjon Trenjice, kanjon Uvca,
Ovarsko - kablarska klisura, Sokolske planine, Svrljike planine...). Areal rasprostranjenja je
nekad bio vrlo irok, od Atlantskog do Tihog okeana. Brojnost mu je danas veoma mala, pa se u
nekim zemljama vre napori za njegovo ponovno naseljavanje. U Srbiji je zakonom zatiena
vrsta, usled male veliine populacije. Redovan lov na risa nije dozvoljen. Primerci su pronaeni i
u Vojvodini. Stanovnik je gustih uma i renih klisura koje se prostiru na 1000 do 1500 m n.v.
Zauzima teritoriju od 5 do 100 km.