REPATI VODOZEMCI

Rasprostranjenosti i stanite
Nastanjuju svea, vlana stanita. Terestine vrste obino ive u umama pod stenama, ispod kojih
se pojavljuju nou kada love. Akvatini oblici ive na dnu potoka ili bara, esto pod kamenje.
Gotovo svi repati vodozemci su none ivotinje, koje danju tiho i skriveno miruju, pa u lov polaze
tek kada se spusti no ili ako pone padati kia. Ne daju nam prilike da im se pribliimo i da ih
promatramo. Vrste koje zive na kopnu vole mrane, vlane krajeve, malo izloene zrakama sunca.
Zavlae se pod kamenje, pod natrulo drvee ili u rupe u zemlji. Vodenjaci naputaju svoja stanita
samo povremeno, ali se po potrebi veoma brzo povlae u neposrednu blizinu obale, ili se ure
natrag u svoja obitavalita.
Repati vodozemci je red dananjih vodozemaca koji se od ostalih vodozemaca razlikuju po
prisustvu repa i dva para nogu priblino jednake veliine. Osim po ovim osobinama postoje i razlike
u skeletu i miiima.Repati vodozemci imaju valjkasto izdueno telo s jasno odvojenom glavom.
Veinom su to relativno sitni kimenjaci ija duina tela moe da bude od 3 - 150 cm, a najee je
od 5 - 15 cm. Najvei predstavnik Andreias dostie duinu od 1, 5 m i ivi u vodama Kine i Japana.
Gotovo svi, sem malog broja vrsta koje ive u vodi, imaju dva para funkcionalnih ekstremiteta.
Noge su kratke i postavljene su sa strane trupa pa kretanjem po vrstoj podlozi potiskuju telo ka
napred. Njihovo kretanje je kombinacija bonog talasanja tela zajedno sa hodanjem. Smatra se da
im je korak najsliniji onom kod prvobitnih vodozemaca. Samo kod nekih predstavnika.
Koa im je glatka, vlana ili sa sitnim, bradaviastim ispupenjima. Oi su dobro razvijene i osim
kod malog broja vrsta imaju one kapke, dok slunih kanala i bubnu opnu nemaju. Grudna kost je
ili slabo razvijena ili ne postoji, a rebra su kratka pa ne dopiru do grudne kosti.
Repati vodozemci mnogo diu koom i sluzokoom usne duplje pa su im plune kesice nene.
Mnoge vrste imaju u koi lezde koje stvaraju neugodne i otrovne izluevine. Te lezde mogu biti
nakupljene na glavi ili repu. Takve vrste su esto sjajno obojene, ime upozoravaju grabljivce.
Oploenje moe da bude spoljanje i unutranje. Kod unutranjeg oploenja nema fizikog
kontakta izmeu enki i mujaka ve mujak polae spermatofor u kome su spermatozoidi, a enka
ga uvlai u kloaku. U delovima kloake, se spermatozoidi odravaju pa svaka jajna elija koja proe
kroz kloaku biva oploena.
Mnogi repati vodozemci prolaze kroz dva perioda u ivotnom ciklusu:
1.larvu koja ivi u vodi i ima spoljanje krge
2.Odraslu jedinku koja nastaje metamorfozom larve, ivi na kopnu i die na plua ili preko vlane
koe.
U svim fazama ivota su mesoderi, a plen su im sitni zglavkari. Neke vrste ne metamorfoziraju ve
zadravaju izgled larve tokom itavog ivota, dok druge nemaju larvalni stadijum ve se mladi
izlegu iz jaja kao minijaturni odrasli. Opta podela da vodene vrste diu na krge, a kopnene
pluima nije univerzalna.
Repati vodozemci imaju najveu sposobnost regeneracije meu svim kimenjacima pa su zbog
toga mnogo eksperimentalno prouavani. Noga koja je odseena pri osnovi, cela se regenerie, a i
delovi usni, oi i repa, se jako dobro regeneriu, dok to svojstvo od unutranjih organa imaju delovi
plua.
Postoji deset familija u redu Caudata, svrstanih u tri podreda: