239

PHYLUM CHORDATA
SUBPHYLUM VERTEBRATA
SUPERCLASSIS GNATHOSTOMATA

21. CLASSIS AMPHIBIA - VODOZEMCI

SUBCLASSIS LISSAMPHIBIA
Ova podklasa obuhvata recentne vodozemce.

ORDO GYMNOPHIONA ili APODA – beznogi vodozemci

Telo ovih životinja je crvolikog ili zmijolikog oblika. Žive u vlažnoj zemlji ili na
drugim skrivenim mestima. Udovi su im potpuno redukovani. Rudimentisan je i rep.
Koža se sastoji od prstenastih nabora. Imaju kožni skelet u vidu koštanih ploča.
Kičmeni pršljenovi su amphicoelni, a lobanja tropibazična.
Nemaju grudnicu.
Oči su takodje zakržljale i njihovi rudimenti leže ispod kože. Ne postoje bubna opna
i slušni kanal.
Levo plućno krilo je zakržljalo.
Imaju bubreg na nivou holonephros-a.
Poseduju kopulatorni organ – phalodeum.
Većina beznogih vodozemaca polaže krupna jaja, a neki su viviparni.

U ORDO GYMNOPHIONA spada 6 familija, 34 roda i 170 vrsta i oni naseljavaju

tropski region Južne Amerike, Afrike i Azije.

FAM. ICHTHYOPHIDAE
To su beznogi vodozemci srednje veličine (oko 500 mm). Jedno leglo sadrži do 54
jajeta koje ženka čuva.
Ichthyophis glutinosus – cejlonska apoda (Sl. V-1)
www.calphotos.berkeley.edu
Živi u Indokini, Šri Lanki, na Sundskim ostrvima.

FAM. CAECILLIDAE
Caecillia gracilis (Sl. V-2) www. fieldherpforum.com

FAM.TYPHLONECTIDAE
Typhlonectes compressicaudata (Sl. V-3) www.flickr.com
Nastanjuje Gvajanu i Venecuelu.
 240

ORDO CAUDATA ili URODELA – repati vodozemci

Telo ovih vodozemaca je izduženo i valjkasto sa dugačkim, uglavnom spljoštenim

repom. Neki imaju dva para kratkih udova bočno postavljenih u odnosu na osovinu tela.
Kičmeni pršljenovi su procoelni, redje amphicoelni i opisthocoelni.
Rebra i to gornja, su vrlo kratka.
Grudnica je slabo razvijena, hrskavičave prirode ili ne postoji.
Nemaju bubnu opnu i slušni kanal.
Disanje je većinom preko pluća i kože, a kod nekih vrsta samo preko kože i sluznice
ždrela ili preko spoljašnjih škrga. Larve imaju 3 para spoljašnjih škrga.
Neki repati vodozemci zadržavaju celog života spoljašnje škrge i postaju polno zreli
kao larve. Ova pojava je označena kao neotenija.
Najveći broj grupa period parenja provodi u vodenoj sredini. Jedan broj vrsta je vezan
za terestrične sredine, ali za one koje imaju dovoljnu vlažnost.
Oplodnja je unutrašnja ili spoljašnja. Ženka uglavnom uvlači paketiće spermatofora u
kloaku.

ORDO CAUDATA se deli na 3 podreda kojima pripada 10 familija, 61 rod i 410

vrsta.
Dominiraju na severnoj polulopti. Centar diverziteta je u Severnoj i Centralnoj
Americi.

FAM HYNOBIIDAE
Telo je tanko sa dugačkim repom i pokretnim očnim kapcima. Dostižu dužinu do 15
cm. Imaju spoljašnje oplodjenje i kompletnu metamorfozu. Tokom parenja ženke grupišu
neoplodjena jaja u kese koje mužjaci prinose svojoj kloaci i prepokrivaju ih
spermatozoidima. Kod nekih vrsta mužjaci čuvaju oplodjena jaja do izvaljivanja larvi.
Hynobius keyserlingi (Sl. V-4) www.naturephoto-cz.com
Nastanjuje Evropu i istočnu Aziju.
Randodon siiibiricus (Sl. V-5) www.salamandersofchina.myspecies.info
Živi u Sibiru.

FAM. CRYPTOBRANCHIDAE
Pripadnici ove familije žive stalno u vodi i dišu istovremeno i na škrge i na pluća.
Odrasle životinje obično gube spoljašnje škrge, a unutrašnje škrge se zadržavaju celog života.
Imaju amphicoelne kičmene pršljenove i dva para ekstremiteta. U prvoj fazi reprodukcije
mužjaci prave gnezda u koje ženke polažu i do 450 neoplodjenih jaja. Mužjaci potom
izbacuju spermatozoide preko jaja i tada dolazi do oplodnje.
U ovu familiju spadaju najveći predstavnici repatih vodozemaca sa dužinom do 15
metara i masom tela do 20 kg..
Megalobatrachus maximus (Sl. V-6) www.allposters.com
Cryptobranchus alleganiensis (Sl. V-7) www.amphibianrescue.org
Prvi predstavnik živi u Kini i Japanu, a drugi u Severnoj Americi

FAM. AMBYSTOMATIDAE
Predstavnici ove porodice su dugački 7 do 22 cm. Većina vrsta koje imaju
metamorfozu vode terestrični način života. Ženke polažu do 200 jaja u vodene basene koje
brzo napuštaju.
Ambystoma tigrinum – američki aksolotl (Sl. V-8) www.ryanphotographic.com
Ovo je neotenična vrsta koja naseljava Severnu Ameriku.
 241

FAM. SALAMANDRIDAE – vodenjaci, daždevnjaci

Dužina tela ovih životinja je 7 do 31 cm. neke vrste imaju otrovne žlezde i
aposematsku obojenost. Larve poseduju 4 para škržnih otvora i tri para velikih spoljašnjih
škrga. Posle duge i složene „ljubavne igre“ ženka prihvata spermatofore i uvlači ih u kloaku.
Ova porodica kojoj pripada 15 rodova i 53 vrste sadrži najveći broj repatih
vodozemaca i svi oni naseljavaju Evropu i Aziju.
Triturus vulgaris – mali vodenjak (Sl. V-9) www.arkive.org
Triturus cristatus - veliki vodenjak (Sl. V-10) www.freenatureimages.eu
Triturus alperstis – alpski triton (Sl. V-11) www.clubbioo.net
Triturus dobrogicus – dunavski mrmoljak (Sl. V-12)
www.calphotos.berkeley.edu
Triturus carnifex - glavati mrmoljak (Sl. V-13) www.biolib.cz
Triturus karelinii – dugonogi mrmoljak (Sl. V-14) www.museumkiev.org
Salamandra salamandra – šareni daždevnjak (Sl. V-15) www.yale.edu
Salamandra atra – crni daždevnjak (Sl. V-16) www.commons.wikimedia.org
Pripadnici roda Triturus odlikuju se izraženim polnim dimorfizmom. Izmedju ženki i
mužjaka tokom parenja ne postoji fizički kontakt.
Što se tiče daždevnjaka (rod Salamandra), treba istaći da su obe vrste viviparne.

FAM. AMPHIUMIDAE
Telo je izduženo i zmijoliko, dužine 22 do 116 cm koje podseća na jegulju. Odrasle
jedinke imaju slabo razvijene ekstremitete, dok su kod larvi ekstremieti u odnosu na dužinu
tela znatno veći, tako da se koriste za kretanje. To su isključivo akvatični vodozemci koji
nastanjuju stajaće vode. Na kopno izlaze tokom kišnih dana. Hrane se larvama bezrepih
vodozemaca, ribama i puževima. U procesu parenja mužjak se obavija oko ženke prenoseći
spermatozoide direktno u njenu kloaku. Ženke polažu oko 200 jaja koje čuvaju do
izvaljivanja larvi.
Ovoj familiji priadaju svega 3 vrste, a ovde će se spomenuti.
Amphiuma means (Sl. V-17) www.en.wikipedia.org
koja živi u Severnoj Americi.

FAM. PLETHODONTIDAE
Dugački su od 5 do 20 cm. Imaju izduženo telo, dug rep i izbačene očne jabučice.
Prilikom izbacivanja jezika, izbacuje se i hipobranhijalni aparat. Respiratorni proces
pripadnika ove familije se uglavnom odvija kroz kožu i sluzokožu ždrela, pošto nemaju
pluća, a najčešće ni škrge. I u koži i u ždrelu se nalazi gusta mreža krvnih sudova.
U ovu familiju spada 24 roda sa 221 vrstom.
Centri diverziteta su Meksiko i Centralna Amerika.
Plethodon glutinosus (Sl. V-18) www.new.tovson.edu
Navedeni predstavnik naseljava američki kontinent.
Karakteristične su vrste iz rodova:
Pseudotriton (Sl. V-19) www.mindenpictures.com
Aneides (Sl. V-20) www.mindenpictures.com
Typhlotriton (Sl. V-21) www.caudata.org
i one žive u Severnoj, centralnoj i Južnoj Americi.
Hydromantes italicus – smedji bezplućaš (Sl. V-22) www.caudata.org
Prisutan je u južnoj Evropi.
 242

FAM. PROTEIDAE
Dužina tela ovih predstavnika je od 10 do 33 cm. Maksilarne kosti su redukovane.
Rep je pljosnat. Kičmeni pršljenovi su amphicoelni. Celog života imaju tri para spoljašnjih
škrga.
Proteus anguinus - čovečja ribica (Sl. V-23) www.sr.wikipedia.org/wiki
Telo čovečje ribice je izduženo, a koža nema pigmente. Ženke polažu od 12 do 70 jaja
ispod kamenja, a njih čuvaju i mužjaci i ženke.
Naseljava podzemne vode karsnog regiona Hrvatske i Slovenije.
Necturus maculosus – pegava glavašica (Sl. V-24) www.animaldiversity.org
Ovo je repati vodozemac čije je telo zdepasto i pigmentisano. Pari se tokom jeseni, a
ženka 20 do 190 jaja polaže narednog proleća. Mužjaci čuvaju jaja do izvaljivanja larvi.
Živi u jezerima Severne Amerike.

FAM SIRENIDAE
Ovi akvatični repati vodozemci dugački su od 10 do 91 cm. Nemaju karlični pojas i
zadnje ekstremitete. Znatno su redukovani i prednji ekstremiteti i nalaze se u blizini
spoljašnjih škrga. Oči su slabo razvijene. Ukoliko dodje do isušivanja vodenih basena u
kojima žive, repati vodozemci ove familije od sluznog omotača svog tela formiraju kokone.
Ženke polažu jaja pojedinačno na submerznu vegetaciju.
Siren lacertina (Sl. V-25) www.flickr.com
I ovaj predstavnik zadržava spoljašnje škrge. Telo je izduženo, prednje noge
zakržljale, a zadnje sasvim redukovane.
Nastanjuje jugoistok Severne Amerike.

ORDO SALIENTIA ili ANURA - žabe

Ovi vodozemci nakon preobražaja gube i poslednje ostatke repa. Široka glava
neprimetno prelazi u kratko i spljošteno telo. Kreću se dobro razvijenim nogama pri čemu su
zadnje noge duže od prednjih. Izmedju prstiju zadnjih nogu kod tipično vodenih vrsta nalaze
se dobro razvijene opne za plivanje.
Rebra su veoma kratka i ne dopiru do grudnice koja postoji kod ovog reda
vodozemaca.
Na glavi su nosni otvori, široka usta i krupne oči zaštićene očnim kapcima i
žmurnjačom – membrana nicticans. Ova opna leži ispod kapaka u prednjem uglu oka i
pomoću mišića može da se prevuče preko očne jabučice. Većina žaba ima bubnu opnu i
slušni kanal koji preko Eustahijeve tube komunicira sa ždrelom.
Muskulozan i veoma pokretljiv jezik pričvršćen je za dno usne duplje svojim
prednjim krajem. Sem kod pripadnika familije Bufonidae, nazubljena je samo gornja vilica.
Žabe mogu da proizvode zvuke. Mužjaci većine bezrepih vodozemaca imaju
rezonatore za pojačavanje proizvedenih zvukova, što je posebno značajno u doba parenja.
Larve žaba – punoglavci liče na ribe. Imaju 4 para spoljašnjih škrga koje se kratko
zadržavaju i ubrzo se zamenjuju unutrašnjim škrgama. Neke vrste žaba iz rodova Hyla,
Pelobates, Bufo, nakon preobražaja napuštaju vodenu sredinu i žive na vlažnim mestima, u
zemlji ili na drveću, ali u doba parenja ulaze u vodu.
Sem malog broja vrsta, oplodjenje je spoljašnje.
Izražen je polni dimorfizam jer su mužjaci sitniji od ženki. Kod nekih vrsta postoji
briga o potomstvu.
 243

ORDO SALIENTIA je najbrojniji red medju vodozemcima jer mu pripadaju 2

podreda, 21 familija, 300 rodova i oko 4160 vrsta.

SUBORDO AGLOSSA
Predstavnici ovog podreda nemaju jezik.

FAM. PIPIDAE
Veličina tela ovih žaba je 4 do 13 cm. Imaju opisthocelne kičmene pršljenove.
Eustahijeve tube se pri osnovi sjedijuju i zajedničkim otvorom komuniciraju sa ždelom.To su
izrazito akvatični bezrepi vodozemci koji imaju plovne kožice.
U ovu familiju spada 4 roda sa 26 vrsta.
Genus Pipa
Ženke pripadnika ovog roda nose jaja u udubljenjima kože dorzalnog dela tela gde se
odigrava razviće do punoglavca.
Pipa americana (Sl. V-26) www.biozoomer.com
Trajno živi u vodama tropskih krajeva Amerike i Afrike.
Pipa pipa – surinamska pipa (Sl. V-27) www.en.wikipedia.org
Ovo je endemična vrsta Južne Amerike.
Xenopus laevis – južnoafrička kandžasta žaba (Sl. V-28)
www.reptilesofaz.org
Nastanjuje stajaće vode sa malom količinom kiseonika.

SUBORDO PHANEROGLOSSA
Za razliku od prethodnog, pripadnici ovog podreda imaju jezik.

FAM. BOMBINATORIDAE – ognjene žabe

Koža ovih žaba sadrži otrovne žlezde. Zastupljena je aposematska obojenost. Kičmeni
pršljenovi su kao i kod prethodne familije opisthocoelni. Grudnica se na zadnjem kraju
račva. Imaju jezik u obliku diska. Ne poseduju bubnu opnu. Mužjak obuhvata ženku
zadnjim ekstremitetima. To su male žabe dužine 3.8 do 7.6 cm. Pare se dva ili tri puta
godišnje.
Ovoj familiji pripada 5 rodova sa 14 vrsta od koih neke trajno žive u vodama,
Evrope, Azije i Afrike.
Bombina bombina – crvenotrba ognjena žaba (Sl. V-29)
www.sr.wikipedia.org/wiki
Bombina variegata - žutotrba ognjena žaba (Sl. V-30)
www.burgaslak.es.org

FAM. PELOBATIDAE - češnjarke

Imaju kratke zadnje ekstremitete i glatku kožu. Dužina tela se kreće od 3.8 do 12.5cm.
Kičmeni pršljenovi su procoelni i opisthocelni. Vode noćni način života, pa im je zenica
vertikalna. U slučaju opasnosti ispuštaju miris koji podseća na beli luk. Vezane su za
peskovita područja. Jaja polažu u vodu, a iz njih se veoma brzo izvaljuju punoglavci.
Ova familija obuhvata 10 rodova sa 88 vrsta.
Pelobates fuscus – češnjarka (Sl. V-31) www.sr.wikipedia.org/wiki
Navedena vrsta se odlikuje mirisom belog luka. U vodu ulazi samo za vreme parenja.
Nastanjuje Evropu, Aziju, Severnu Ameriku i Afriku.
Pelobates syriacus balcanicus- sirijska češnjarka (Sl. V-32)
www.clubioo.net
 244

FAM. RANIDAE – zelene žabe

Zadnje noge su snažno razvijene, a medju njihovim prstima se nalaze opne za
pliavanje. Dužina tela je varijabilna i kreće se od 1.5 do 36 cm. Jaja polažu u vodu i tu se
razvijaju punoglavci. Česta je pojava hibridizacije.
Ovo je sa 39 rodova i oko 600 vrsta raznovrsna familija, rasprostranjena širom sveta
osim na Grenlandu, većem delu Australije i na Novom Zelandu.
Rana dalmatina – šumska žaba (Sl. V-33) www.sr.wikipedia.org/wiki
Rana lessonae – mala vodena žaba ili jezerska žaba (Sl. V-34)
www.naturephoto-cz.com
Rana ridibunda – velika zelena žaba (Sl. V-35) www.sr.wikipedia.org
Rana kl. esculenta – mala zelena žaba (Sl. V-36) www.dbe.uns.ac.rs
Rana temporaria – mrka žaba (Sl. V-37) www.123rf.com
Rana arvalis – močvarna žaba (Sl. V-38) www.commons.wikimedia.org
Rana graeca – grčka žaba (Sl. V-39) www.sr.wikipedia.org
Mrka i šumska žaba su za vodu vezane samo za vreme parenja, dok ostale vrste trajno
ili uglavnom žive u vodi. Treba napomenuti da je Rana kl. esculenta hibrid izmedju Rana
lessonae i Rana ridibunda.
.
FAM. BUFONIDAE – krastave žabe
Vilice ovih žaba su bez zuba. Koža je debela i sadrži mnogobrojne žlezde od kojih
dosta njih luči otrovan sekret. Postoje zaušne kožne žlezde. Dužina tela se kreće od 2 do 23
cm. Žive pretežno na kopnu i u vodu zalaze samo u doba parenja. Bufonidae su skoro
kosmopolitska porodica jer odsustvuju iz Australije, sa Novog Zelanda, Gvineje i
Madagaskara.
I ovo je raznovrsna familija jer obuhvata 25 rodova i 340 vrsta.
Bufo bufo – mrka krastava žaba (Sl. V-40)
www.mwilsonherps.wordpress.com
Bufo viridis – zelena krastava žaba (Sl. V-41) www.clubioo.net/species
Ove dve vrste su rasprostranjene u Evropi, Aziji, Severnoj Americi
Bufo marinus – džinovska krastava žaba (Sl. V-42) www.crazy4images.com
Polaže i do 20 000 jaja koja su nanizana u želatinoznim trakama. Ove trake se
obmotavaju oko vodenih biljaka. Živi u južnoj Americi.

FAM. HYLIDAE - kreketuše

Žive na drveću, lišću i u žbunju, pa su stoga vrhovi prstiju prošireni u vidu jastučića
ili pijavki. U ovu familiju spadaju mali bezrepi vodozemci čija je dužina tela izmedju 1.5 i
9cm. Ženke polažu jaja u vodu ili na lišće, a neke vrste imaju i direktno razviće.
Kreketuše koje su kosmopolitska familija, su svrstane u 37 rodova sa 630 vrsta.
Hyla arborea – gatalinka (Sl. V-43) www.sr.wikipedia.org/wiki
Ovo je evropska vrsta koja u vodu ulazi samo za vreme parenja.
Poznate su vrste iz rodova:
Phyllomedusa
Gastrotheca
i oni nastanjuju Južnu Ameriku i Australiju.

FAM DENDROBATIDAE - otrovne žabe.

FAM. RHACHOPHORIDAE – leteće žabe