Red Rodentia – glodari

Sa ukupno 2015 vrsta, glodari predstavljaju najveci i najuspesniji red koji obuhvata vise od jedne trecine svih rodova i vise od
polovine svih vrsta danasnjih sisara. Tu spada oko 5000 vrsta I podvrsta koje su podeljene na 443 roda svrstana u 29 porodica.
Po broju vrsta najbogatija je porodica Muridae sa 1326 predstavnika i porodica Sciuridae sa 273 predstavnika. Uprkos velikoj
raznolikosti oblika i navika, glodari se mogu vrlo lako izdvojiti od drugih redova kako u danasnjem obliku tako i kod nadjenih
fosilnih primeraka. Najprimitivniji zivi glodar aplodont spada u grupu Sciurognathi (ranije Sciuromorpha), ali glodari iz prasolike
grupe Hystricognathi (ranije Hystricomorpha) su nesumnjivo izdanak glavnog prvobitnog stabla i stoga predstavljaju direktne
potomke primitivnog tipa iz epohe paleocena. Prvobitni misoliki glodari (misevi Novog sveta) su evoluirali u severnoj hemisferi
pre nekih 40 miliona godina (kraj eocena i pocetak oligocena). Nakon toga su se sirili ka jugu na kontinentalna poluostrva Istoka,
Afrike i Juzne Amerike. Pravi savremeni misevi i pacovi su se razvili kasnije u istom severnom podrucju, a zatim se sirili takodje
na jug potiskujuci miseve Novog sveta sve dok se ovi nisu nastanili na izolovanim podrucjima u Starom svetu, daleko na jugu.
Uopsteno govoreci, adaptivna radijacija glodara odvijala se od srednjeg eocena do pliocena. Osnovne osobenosti glodara su
specificna gradja i specifican raspored zuba, sa snazno razvijenim gornjim i donjim sekuticima ili glodnjacima (incisivi) bez
korena, koji rastu tokom celog zivota. Sekutici su prevuceni gledju samo sa prednje strane. Izmedju sekutica i kutnjaka nalazi se
dijastema, krezubina ili medjuprostor. Mladi se radjaju goli, zatvorenih ocnih kapaka i slusnih kanala. Na razvoj I rast mladunaca
moze uticati njihov broj u nakotu. Novorodjeni iz manjih nakota prosecno su tezi i bolje napreduju od onih iz nakota sa vecim
brojem novorodjenih jedinki. Cesto se desava da mali nakot ne prezivi jer mladunci ne mogu da izazovu dovoljnu stimulaciju
laktacije kod majke. Na rastenje mladunaca znacajno uticu i materinski feromoni I ponasanje majki u periodu dojenja.
Nedostatak od svega 25% hrane u periodu graviditeta ima za posledicu smanjenu laktaciju, a time i umanjenu telesnu tezinu
nakota. Ukoliko hrane ima u izobilju, uz ostale pogodne faktore, laktacija zenki se moze dvostruko produziti. Muzjaci imaju mali
udeo u uzgoju mladunaca I najcesce ga ignorisu. U izvesnim slucajevima ocevi cak ubijaju mladunce. Medjutim, znacaj muzjaka
u pozitivnom smislu ogleda se u tome sto njegovim prisustvom ili prisustvom mirisa njegovog urina I fecesa u gnezdu ili njegovoj
blizini dolazi do inhibicije istrazivacke aktivnosti, odnosno umanjenja individualnog radijusa aktivnosti mladunaca. U prvom
periodu podizanja mladunaca majka ispoljava izuzetnu agresivnost u slucaju opasnosti po leglo. Prisustvo tudjeg mladunca
stimulativno deluje na zenku u smislu dojenja i usvajanja. Briznost majki ogleda se i u tome sto, ukoliko se dogodi da mladunce
zaluta nakon napustanja gnezda, majka ga trazi i vraca koristeci se pritom vizuelnim, auditornim i taktilnim culima. U
slucajevima kada je leglo ugrozeno, zenka spretno i brzo sklanja mladunce na sigurno mesto.

Period odrastanja do polne zrelosti traje relativno kratko, kod vecine vrsta oko 3 meseca. Fertilnost ili reproduktivna aktivnost
kod zenki traje i do dve trecine ukupne duzine zivota, a kod muzjaka I duze. U celini uzev, misoliki glodari se odlikuju visokim
potencijalom razmnozavanja. Zenke vecine vrsta su poliestricne. Estrusni ciklus obuhvata cetiri stadijuma: proestrus (uvecanje i
sazrevanje folikula i jajnih celija u njima), estrus (zenka je tokom ove faze spremna da prihvati muzjaka i obicno dolazi do
kopulacije t. j. sparivanja), diestrus I (oplodjenje jajnih celija, u folikulima koji su ovulirali pocinje stvaranje zutih tela a atrofiraju
mladi folikuli) i diestrus II (uvecanje Grafovih folikula I razvoj jajnih celija u njima). Intenzitet reprodukcije umnogome zavisi od
klimatskih faktora, u prvom redu od temperature. Neke vrste glodara pretezno se razmnozavaju tokom toplih letnjih meseci,
druge pak u rano prolece i jesen, a ima i onih na ciju reprodukciju spoljasnja temperatura nema veceg uticaja. Ishrana je takodje
znacajan faktor za razmnozavanje. Uskracivanjem hrane kod zenki dolazi do sprecavanja implantacije oplodjenih jajnih celija, a
ukoliko se implantiraju veci broj zametaka i embriona ugine. Periodi bremenitosti i laktacije kratko traju, priblizno 20 do 30
dana, a kod malog broja vrsta I duze (oko 70 dana). Duzina zivota kod vecine predstavnika glodara retko prelazi 3 godine. Culo
dodira misolikih glodara je jedno od najvaznijih cula. Vecina vrsta glodara su nocne zivotinje, a snalazenje u mraku je
prepusteno culu dodira, pri cemu taktilne dlake ili vibrise, rasporedjene na ledjnoj i bocnim stranama tela i njusci, imaju vaznu
ulogu. Nakon kratkog perioda vremena potrebnog za taktilno upoznavanje sa predmetima koji se nalaze u okolini, kretanje u
mraku postaje sigurno i ustaljeno. Ova sposobnost se naziva tigmotaksis. Slican tigmotaksisu je kinestezis, odnosno sposobnost
zivotinje da predmete percipira telesnim dodirom ili takozvanim misicnim culom. Culo vida igra relativno malu ulogu kod vecine
vrsta glodara, a kod nekih predstavnika ovo culo je odsutno. Pojedine vrste dobro vide i nocu. Skoro je sigurno da su pacovi i
misevi slepi za boje. Vecina vrsta misolikih glodara je u stanju da jasno identifikuje objekte na udaljenosti do 15 metara. Culo
mirisa je veoma dobro razvijeno i ima znacajnu ulogu u zivotu glodara. Ono je narocito znacajno za razmnozavanje, agresivno
ponasanje, pri uzgajanju mladunaca itd., kao i u izboru hrane. Glodari imaju dobro razvijeno culo sluha. Oni cuju zvuke koji su
iznad granice cujnosti coveka. Osim sto percipiraju ultrazvucne talase, glodari su u stanju i da ih proizvode. Ovi zvuci se koriste u
cilju komunikacije izmedju jedinki iste vrste. Glodari koriste ovaj oblik komunikacije zbog toga sto se ultrazvucni talasi brzo
apsorbuju u vazduhu I cvrstim predmetima i na taj nacin ne dolazi do skretanja paznje predatora na njih kao plen. Ultrazvuk,
kojim se oglasava muzjak pacova na primer, sluzi za udvaranje. Naime, kod estrusne zenke ultrazvuk muzjaka izaziva stanje
zavodljivog ponasanja ili takozvanog ljubavnog zara. Ultrazvucni talasi imaju ulogu i u agresivnom ponasanju. Novorodjene
jedinke takodje emituju ultrazvucne talase I to najcesce u slucaju nastanka nezeljenih promena u njihovoj neposrednoj okolini.
Razlog ovom oglasavanju lezi u zelji da se privuce paznja majke. Najveci broj vrsta ovog reda su biljojedi (herbivori), ali ima i
onih koji su svastojedi (omnivori). Mnogi predstavnici prikupljaju hranu i gomilaju je u posebnim spremistima. Kopacka
aktivnost je izuzetno razvijena. Jedna od znacajnih aktivnosti glodara, narocito zenki, je pravljenje gnezda. Glodari koji zive na
podrucju nase zemlje (ukupno 33 vrste) pripadaju porodicama miseva (Muridae), puhova (Myoxidae), skocimisa (Dipodidae) i
veverica (Sciuridae) podreda Sciurognathi. Najmnogobrojnije su vrste u okviru porodice Muridae i to one koje pripadaju
potporodici voluharica (Arvicolinae) i potporodici pravih miseva (Murinae), sa ukupno 25 vrsta. Za poljoprivredu I sumarstvo od
posebnog znacaja su sledece vrste:

Ordo Rodentia (glodari)

Subordo Sciurognathi

Fam. Muridae (misoliki glodari, misevi I pacovi)

Subfam. Murinae (pravi misevi i pacovi)

Sp. = Species (vrsta): Apodemus agrarius (poljski ili prugasti mis), Apodemus flavicollis (zutogrli
mis), Apodemus sylvaticus (mali sumski mis), Mus hortulanus(mis humkas), Mus musculus (kucni
mis), Rattus norvegicus (sivi pacov), Rattus rattus (crni pacov);

Subfam. Cricetinae (hrcci)

Sp. Cricetus cricetus (obican hrcak);

Subfam. Arvicolinae = Microtinae (voluharice i ondatre)

Sp. Arvicola terrestris (vodena voluharica), Clethrionomys glareolus (ridja ili sumska voluharica),
Microtus arvalis (obicna ili poljska voluharica), Microtus (= Pitymus) subterraneus (podzemna
voluharica), Ondatra zibethicus (bizamac ili ondatra);

Subfam. Spalacinae (slepi kucici)

Sp. Nannospalax leucodon (slepo kuce);

Fam. Myoxidae = Gliridae = Muscardinidae (puhovi)

Subfam. Myoxinae

Sp. Myoxus (= Glis) glis (veliki ili debeli puh), Muscardinus avellanarius (puh lesnikar ili mali puh);

Fam. Sciuridae (veverice, tekunice, mrmoti)

Subfam. Sciurinae (prave veverice)

Sp. Sciurus vulgaris (obicna ili ridja veverica), Spermophilus (= Citellus) citellus (evropska tekunica).