POLJORIVREDNA KOLA SA DOMOM UENIKA - FUTOG

MATURSKI RAD
DERATIZACIJA OBJEKATA ZA SMETAJ
DOMAIH IVOTINJA























2

SADRAJ:

- POJAM DERATIZACIJE
- OSNOVNI CILJEVI SPROVOENJA DERATIZACIJE
Osnovne karakteristike glodara
- DERATIZACIJA
- MONITORING, ODNOSNO UTVRIVANJE BROJNOSTI GLODARA
- POSTUPCI UNITAVANJA PACOVA I MIEVA
Prevetivne mere
Fizike mere
Bioloke mere
Hemijske mere
- ODABIR METODE SUZBIJANJA TETNIH GLODARA
- SPROVOENJE DERATIZACIJE
- PRAVILA OPREZA
- TOKOM DERATIZACIJE
- LITERATURA



































3

POJAM DERATIZACIJE

1. Deratizacija pretstavlja skup mera u borbi protiv tetnih miolikih glodara u cilju smanjenja
mogunosti oboljenja od bolesti koje prenose glodari ili su rezervoari zaraze kao i zbog
smanjenja ekonomskih teta. Takoe su znaajni i estetski aspekti, vojno-odbrambeni, a
posebno aspekti borbe za zatitu ivotne sredine.

2. Deratizacija je skup razliitih mera koje se preduzimaju s ciljem smanjenja populacije
tetnih glodara ispod praga tetnosti, zaustavljanja razmnoavanja ili potpunog unitenja
glodara koji su prirodni rezervoari i prenosioci uzronika zaraznih bolesti .

3. Deratizacija je skup mehanikih, fizikikih, biolokih i hemijskih mera kojima je cilj
suzbijanje i trajno eliminiranje tetnih glodara iz odreenog prostora.



OSNOVNI CILJEVI SPROVOENJA DERATIZACIJE


Prisustvo i poveana brojnost tetnih glodara pored znaajnih ekonomskih teta uzrokuje i
epidemioloko zdravstvene efekte, imajui u vidu injenicu da su oni uzronici i prenosioci niza
zaraznih i epidemijskih oboljenja oveka, domaih i divljih ivotinja.

Sve bolesti koje oni prenose mogu se podeliti na one uzrokovane:
bakterijama (tularemija, bruceloza, leptozporioza, tuberkuloza, kuga, salmonela)
rikecijalna i virusima (slinavka, ap, besnilo, linfocitarni hariomeningitis, hemoraguna
groznica i dr.)
parazitima (trihineloza, ljominoza, kokcidoza)
protozoama ( toksiplazmoza, ambijoza, sarlocistoza i dr.)
gljivicama (razliiti vidovi dermatoloki i trihofitija)

Pojava miije groznice, ekonomske tete koje priinjavaju glodari su osnovni razlozi zbog kojih
se mora posebno voditi rauna o farmskom uzgoju stoke i zatiti samih objekata od uticaja tetnih
glodara. Svetska zdravstvene organizacija procenjuje da oko 33 miliona tona hrane namenjeno
ljudskoj ishrani biva pojedeno ili uniteno irom sveta od strane glodara, tako da se na taj nain gubi
5% od ukupne proizvedene hrane u svetu.

Rauna se da deseterostruko vie hrane zagade (izmetom, mokraom, neprijatnim mirisom)
nego to pojedu i uine je neupotrebljivom za ljudsku i ivotinjsku ishranu, kao i mogunost da tu
istu zagaenu hranu izmeaju sa raznom nezagaenom hranom i materijalima.

Deratizaciju je neophodno izvoditi na celokupnom prostoru, u cilju prvenstveno zdravstvene
zaite ivotinja kao i odravanju brojnosti tetnih glodara na biolokom minimumu.

Glodari (Rodentia) su najbrojniji red sisara; ima ih preko 3000 vrsta. To su dabar, nutrija, kuni,
zec, voluharica, hrak, veverice, mi, pacov, puh, inila...

Brojnost im zavisi od fiziolokog stanja populacije, meteorolokim uslovima, klimi, izvoru
hrane, stanitu, predatorima, bolestima, delovanju ljudi...



4

Osnovne karakteristike glodara su:

Graa i raspored zuba. Glodari imaju jako razvijene sekutie, tzv. glodnjake i to po 2 u
svakoj vilici. Oni su bez korena, kao kost, i stalno rastu. Sekutii su samo sa prednje strane
prevuene sa gleu. Stoga se sa te strane manje troe i tako se zaotre kao dleto. Drugih
sekutia i onjaka nemaju, ponekad nemaju ni prednjih kutnjaka, pa im je izmeu glodnjaka
i kutnjaka vei prostor bez zuba (diastema). Kutnjaci su podeeni za mrvljenje i mlevenje
hrane, a mogu da ih imaju od 2 do 6. Pri glodanju pomiu donju vilicu horizontalno, napred-
nazad, a ne gore-dolje.
Visoki potencijal razmnoavanja. Glodari imaju brojne i este okote.
Dobro razvijena ula dodira, ukusa, mirisa, sluha. Vid je slabo razvijen.
Izrazito intenzivan metabolizam i tome je podreena fiziologija ishrane i navike. Pacov
dnevno pojede 10% svoje teine.
Obino su mali i hitri. Neki od njih koriste prednje udove za pridravanje hrane. Veina njih
ima lezde koje lue secret neprijatnog mirisa.


Familija Muridae pravi mievi i pacovi


Telo je manje, zdepasto, vitko, glava je izduena, njuka iljasta, ui velike, rep dugaak i
okrugao, prstenast ili krljuast. Dele se na prave mieve ili pacove.

U bliskoj ovekovoj zajednici ive Mus musculuc (domai mi) i dve vrste pacova Rattus
rattus (crni pacov) i Rattus norvegiscus (sivi pacov), kao najvee i najopasnije tetoine u privredi.

Mus musculuc (domai mi) je dug oko 2 cm, a rep je dug koliko i telo. Ui su srazmerno
duge, tanke, savijene i pokrivaju oi. Dlaka je meka, najee sive boje, ali sreu se i sasvim beli ili
crni mievi. Vrlo je plodan. enka se koti od 6 do 10 puta godinje, a u okotu bude od 6 do 8
mladih. Polna zrelost nastupa u 3 mesecu ivota. ivi u blizini oveka, na svim mestima gde se
hrana skuplja, uva ili prerauje. Hrani se sa svim to nae, spada u svatojede (omnivore), ali
preferira skrobnu hranu. Preko leta odlazi u oblinja polja, a u jesen se ponovo vraa.

Rattus rattus (crni pacov) je omanji, teine izmeu 170 i 230 gr. Lea su mi crna, a trbuh
tamno siv. Njuka je otra, a rep je dui od tela ili iste duine. Oi su buljave, ui velike i odvojene
od glave. Ima veliku rasprostranjenost po zemlji. Kod nas je dosta potisnut od strane sivog pacova,
a sree se jo u primorskim gradovima. Spada u omnivore. Ne kopa rupe, ali ivi u rupama zidova,
drvenarije i gornjim suvim delovima zgrada. enka okoti od 6 do 8 mladunaca, 3 do 6 puta
godinje.

Rattus norvegicus (sivi pacov) je vei i snaniji od crnaog pacova, odrasle jedinke dostiu
teinu od 250 do 550 gr, pa ak i do 1000 gr. Sive je boje ili vie-manje rie, ree mrke, dok je
trbuh svetlije boje. Njuka je tupa, rep debeo i obino je krai tela. Oi su velike i crne, ui su male,
zarasle u dlaku i polusavijene i ne dopiru do oiju.
Sivi pacov je u 18. Veku poeo da prodire u Evropu iz Azije i poeo je da svuda potiskuje
crnog pacova. Sivi pacov je jai, lukaviji i plodniji od crnog, lako se prilagoava raznim ivotnim
uslovima, hrani se sa ime stigne, krvoloan je, esta je pojava i kanibalizma naroito ako je jedinka
slaba i bolesna. Kopa rupe, ivi u blizini zaliha hrane. Gnezda pravi od krpa i hartije,a naroito voli
blistave predmete, pa tako se u gnezdu esto nau razne metalne stvari, ogledala, inuve enka
se koti 5 do 6 puta godinje i na svet donosi i do 10 mladih. Polnu zrelost dostiu izmeu 2 i 4
meseca starosti.

5

IZGLED I MORFOLOKE RAZLIKE IZMEU SIVOG
(Rattus norvegicus) I CRNOG (Rattus rattus) PACOVA










SIVI PACOV CRNI PACOV


MORFOLOKI IZGLED DOMAEG MIA (Mus musculus)


DOMAI MI

PRIKAZ NAPADA GLODARA NA UDAKIRANU I RINFUZNU ROBU USKLADITENU
U MAGACINU

DAKIRANA ROBA RINFUZ ROBA

DOMAI MI
Mus musculus
SIVI I CRNI PACOV
Rattus norvegicus i Rattus rattus

6

DERATIZACIJA suzbijanje pacova i mieva


1. MONITORING, ODNOSNO UTVRIVANJE BROJNOSTI GLODARA

Danas se jasno razlikuju dve strategije kontrole brojnosti populacije tetnosti glodara. To su:

Reaktivna strategija
Proaktivna strategija

Reaktivna strategija se odnosi na reavanje akutnih problema u vezi sa tetnim glodarima tj.
predstavlja samu deratizaciju ili smanjenje veliine populacije tetnih glodara upotrebom
rodenticida.

Proaktivna strategija je u znatnoj prednosti na reaktivnom, a podrazumeva ne samo primenu
rodenticida ve i kontrolu stanita glodara, kontrolu izvora hrane, kontrolu kretanja glodara, a tek na
samom kraju primenu rodenticida.

Kvantitativno ocenjivanje gustine populacije kod glodara sloen je posao i zahtevan razliite
statistike i tehnike podatke. Uobiajeni izrazi REDAK, EST, MNOGOBROJNI su
subjektivni da bi mogli da izraze gustinu populacije.

Dosta dobar i pouzdan nain utvrivanja glodara je anketni metod:
Kada se jedinke sivog pacova ne viaju, ali su prisutne tete koje ovaj glodar priinjava,
tada se primenjuje njihova brojnost u odnosu od 1-100.
Ukoliko se pacovi viaju povremeno u sumrak i nou, procenjuje se da broj jedinki iznosi
izmeu 100-500.
Kada se pacovi redovno viaju nou, a ponekad danju, u tom sluaju njihova brojnost se
kree od 500-1000 jedinki
Redovno vianje jedinki sivog pacova u velikom broju nou i vie njih danju ukazuje na
brojnost od 1000-5000 ivotinja.

Procenu i kontrolu brojnosti populacije miolikih glodara na otvorenim povrinama poeljno je
vriti sistematski bar 4 puta godinje (svake sezone), a najmanje dva puta (u jesen i prolee).

Kada bi se na prostoru farme uzeo prosean broj tetnih glodara od 500-1000 jedinki po objektu
doli bi smo do minimalne vrednosti za 10 objekata od 5000 do 10 000 i raunajui samo 100
grama zagaene hrane po jedinki dolo bi se do brojke od 500 do 1 000 kg, to predstavlja
ogromne koliine hrane kao i zdravstvene opasnosti, koje taj problem nosi.













7

2. POSTUPCI UNITAVANJA PACOVA I MIEVA


PREVENTIVNE MERE

Pod obveznom (preventivnom) deratizacijom kao optom merom, podrazumevaju se i sve
mere kojima se stvaraju nepovoljni uslovi za ulaenje, zadravanje i razmnoavanje tetnih glodara
na povrinama, u prostorima ili objektima koje su osobe korisnici obveznih DDD mera duni
provoditi, a to su:

1. agrotehnike mere (duboko oranje, prekopavanje, paljenje stanita, esto prisustvo ljudi na
polju)

2. tehnoloko-manipulativne mere podrazumevaju odreene naine skladitenja i manipulacije
robom, (stanita, ambari, ostave...); slaganje robe na police i u pakete.

3. higijensko tehnike mjere:
spreavanje kapanja vode iz vodovodnih cevi,,
spreavanje zadravanja vode u lokvama,
pravovremeno uklanjanje organskog i ostalog otpada,
speavanje pristupa glodara do mesta odlaganja organskog otpada,
sakupljanje organskog otpada u zatvorenim kontejnerima,
pravilno skladitenje i manipulacija hranom,
speavanje pristupa glodara do zaliha hrane,
primereno uskladitenje hrane kako bi se omoguio vizuelni pregled prostora,
povremeno preslagivanje uskladitene hrane i
uzgoj negrmolikih i nepuzajuih biljaka oko objekata gde se mogu skrivati glodari

4. graevinsko tehnike mere:
zatvaranje svih otvora oko dovodnih i odvodnih instalacija na nain da se sprei ulaz
tetnih glodara,
zidovi bez otvora s glatkim donjim delom,
pravilno izvoenje i ugradnja vrata sa metalnim okvirom,
ugradnja zatitnih mrea na prozore i ostale otvore,
ugradnja sifona i prepreka u kanalizacionom sistemu


Pored sprovoenja preventivnih mera deratizacije, naglasak mora da se stavi na biolokoj,
fizikoj i mehanikoj metodi, jer je prvenstvena namera smanjiti uslove ulaenja, zadravanja i
razmnoavanja, a samo kad izostane rezultat treba primjenjivati i hemijsku metodu tj. izlaganje
otrovnih mamaka.

U ofanzivnim deratizacijama, koje za cilj imaju smanjenje prisutne populacije, redosljed je
obrnut, ali se mere prevencije ne smiju preskoiti da ne doe do reinfestacije. U protivepidemijskim
deratizacijama koje za cilj imaju brzo smanjenje prisutne populacije hemijska metoda je dominatna,
a po potrebi moe biti dozvoljena i upotreba akutnih otrova.





8

FIZIKE MERE


Fizika metoda je primena postupaka u kojima koristimo zvuk, lepak i mehanie klopke
(pacolovke i miolovke), sa ciljem teranja ili sprijeavanja ulaenja i zadravanja glodara u
ciljanom prostoru. Fizike mere se sprovode u sluajevima ukoliko je u objektu utvren manji broj
pacova i mieva.

a) zvuk da bi sprijeili ulaenje ili zadravanje glodara u nekom prostoru koriste se ureaji
koji emituju stalno ili u razmacima frekvencije koje iritiraju glodare ili zvukove koji
oponaaju glasove ptica grabljivica. Potrebne su este promene, posebno frekvencija, jer se
glodari vrlo brzo privikavaju i otkrivaju da nema prave opasnost

b) lepak to su specijalni jaki lepkovi koji svojim osobinama omoguavaju hvatanje i
onesposobljavanje tetnih glodara u lepljive klopke. Nanose se na drvene ili metalne ploe
koje se stavljaju na puteve kojima se kreu glodari

c) mehanike klopke postupak hvatanja ivih primeraka i specijalizovane klopke za
hvatanje.





BIOLOKE MERE


Bioloka metoda je primena postupaka koji reguliu uslove za rast i razvoj, ali i koritenje
usluga prirodnih neprijatelja predatora. Pod biolokim metodama podrazumevaju se:

a) prirodni neprijatelji predatori glodara zmije, mungosi, ptice grabljivice, kune, lasice,
make i psi koji u slobodnoj prirodi imaju veliku i znaajnu ulogu u odravanju bioloke ravnotee.
U ciljanom suzbijanju retko se koriste usluge prirodnih neprijatelja, posebno ivotinja. Dobro je
poznato da je najbolji prirodni deratizer zmija, ali zmije se vrlo retko koriste u ciljanom suzbijanju
glodara.
Najee se koriste make i psi. Iako su ciljano najee korieni prirodni neprijatelji, treba
znati i uzeti u obzir injenicu da se esto koriste netani podaci. Nisu sve make dobri lovci, a ni svi
psi ne love glodare i treba imati odreenu dozu rezerve u njihovom korienju.

b) kanibalizam bilo je pokuaja da se iskoristi i posebno stimulira (usmeri) kanibalizam,
pa je uzgojen pacov - vuk. Zbog slabog delovanja postupak je brzo naputen. Dresirani pacov-vuk
brzo naleti na boljeg i jaeg pacova, a uzgoj pacova - vuka je komplikovan, nehuman i skup.
9

c) mikroorganizmi pokualo se sa ciljanim korienjem, kao npr. Salmonellu typhimurium
i Salmonellu enteritidis-gartneri, no usprkos poetnim dobrim rezultatima, postupak je ubrzo
naputen zbog brze pojave imuniteta i prevelikog rizika za ovjeka.


HEMIJSKE MERE


Hemijska metoda je primena pesticida rodenticida (raticida sredstava za suzbijanje pacova i
muricida tj. sredstva za suzbijanje mieva), odnosno izlaganje zatrovanih mamaka sa
antikoagulantima I. i II. generacije ili gasova, sa ciljem smanjenja ukupnog broja populacije tetnih
glodara ispod praga tetnosti, zaustavljanja razmnoavanja ili potpunog unitenja populacije tetnih
glodara.

Suzbijanje, tanije trovanje tetnih glodara hemijskim sredstvima, danas je najraireniji i
najee koriten nain smanjenja populacije pacova i miolikih glodara i zato se u praksi pojam
deratizacije esto izjednauje samo s koritenjem, tj. izlaganjem otrova u obliku zatrovanih
mamaka.

Rodenticidi, odnosno raticidi i muricidi (jer se najee koriste za suzbijanje, odnosno trovanje
pacova i mieva) su hemijska sredstva namjenjena za suzbijanje tetnih vrsta glodara. U praksi
rodenticidi se primjenjuju kao:

stomani otrovi u obliku zatrovanih mamaka akutni i antikoagulanti
gasovi direktna primena - nervni i zaguljivci
hemosterilizanti - u obliku zatrovanih mamaka

Rodenticidi se prema nainu i brzini delovanja dijele na :
brzo-delujue, akutne rodenticide i
sporo-delujue, hronine, antikoagulacijske rodenticide.

Rodenticidni mogu biti u obliku:
praha,
granula,
pasta,
tenosti,
gasa,
blokova...

Aplikacija otrova se moe vriti peroralno i per inhalacionem, odnosno otrovi mogu biti
digestivni ili respiratorni

Akutni otrovi se koriste samo u strogo kontrolisanim uslovima, kao to je npr. brod, zakljuana
skladita i sl., ili ukoliko je prisutna izrazita (akutna) najezda glodara.

Potrebna svojstva akutnih rodenticida:
bezopasan za ljude i korisne ivotinje u koncentracijama letalnim za glodare,
ne izaziva rezistenciju,
ne kontaminira okolinu,
prikladna cena.

10

Primena akutnih rodenticida:
suve granule ili kompletni mamci (parafinizirane ili briketizirane), sa nosaem biljnog
ili animalnog porekla,
teni mamci; voda, biljno ulje, mleko,
praak za posipanje rupa i staza; praak e sa poda prei na ape i sa apa u usta,
gas

Akutni, brzo-delujui ili trenutni rodenticidi dovode do smrti za manje od 24 sata nakon
intoksikacije. Kod nekih otrova smrt moe da nastupi za nekoliko minuta. Primena akutnih
rodenticida zahteva POSEBNE MERE OPREZA! Velika veina akutnih rodenticida nema antidot.
Otrovani glodari upozoravaju na opasnost i upozoravaju ostale i zbog toga e samo 5-10%
GLODARA biti iskljueno; ne radi se o sistemskoj deratizaciji.
Od brzih otrova u deratizaciji korisre se : jedinjenja cinka, arsena, fosfora, talijuma,
natrijuma, strihtina i drugi.


Sporo-delujui (kumulativni) rodenticidi se dele na:

1. Hidroksikumarine: varafin, kumahlor, kumatetralil
2. Inandione: difenakum i hlorofacinon

Sporo-delujui (kumulativni) rodenticidi su antikoagulacijski rodenticidi koji
onemoguavaju koagulaciju krvi. Stoga male ranice, koje se normalnim okolnostima ne vide,
postaju opasne po ivot. ivotinja ugine od iskrvarenja.

Ranije su se koristili preparati na bazi jedinjenja metala i to najee jedinjenja arsena,
barijuma, talijuma, fosfora i strihnina, a postoje i preparati na bazi cink-fosfida, koji deluju tako to
se posle peroralnog unoenja, cink fosfid u elucu, pod dejstvom HCL, eludanog soka, razlae i
daje otrovni gas fosforvodonik (PH3), sa izrazitim delovanjem na CNS, krvne sudove, jetru i
bubrege.

U poslednje vreme se koriste antikoagulantni preparati. Od kumarinskih preparata najee su u
upotrebi varfarin, brodifakum, kumahlor, kumatetralil i difenakum. Od indandionskih derivata
poznati su pindon, difacinon, hlorfacinon, fentolacin itd. Veoma je bitno znati koji je rodenticid
korien, jer terapija tj. antidot, zavisi od unetog toksina. ivotinje se mogu otrovati jednokratnim
uzimanjem velike doze preparata ili kontinuiranim unoenjem manjih doza preparata za dui
vremenski period tj. hroninim trovanjem.


3. ODABIR METODE SUZBIJANJA TETNIH GLODARA

Da bi se postigao cilj deratizacije tj. smanjenje glodara na bioloki minimum, svaka deratizacija
trebala bi biti kombinacija svih metoda suzbijanja, zato i govorimo o integralnom suzbijanju.

Koja e se metoda primeniti zavisi od:
- tipa deratizacije, odnosno vrsti deratizacije (preventivna, ofanzivna, protivepidemijska)
- vrsti suzbijanih glodara (pacov, mi, voluharica)
- graevinsko-tehnikim karakteristikama objekta (montani, vrsti)
- namjeni objekta (prehrambeno-proizvodni, bolnica, kola, hotel)
- karakteristikama terena (park, panjak, uma)
- prisustvu drugih ivotinja i sl. (kuni ljubimci, ivotinje u uzgoju, divlja).

11

Izbor i vrsta formulacije zatrovanih mamaka, nain i dinamika izlaganja i mere opreza zavise od
vrste tetnih glodara koji se suzbijaju, biolokim svojstvima tetnih glodara, brojnosti populacije te
o svojstvima i nameni povrine, prostora ili objekata.

Hemijske mere deratizacije, odnosno naini izlaganja zatrovanih mamaka, mogu da se
sprovode:
- zapraivanjem primena rodenticidnih prakova za posipanje rupa i puteva kretanja tetnih
glodara,
- izlaganjem rasutih rodenticidnih mamaka,
- izlaganjem krutih (parafiniziranih) rodenticidnih mamaka,
- izlaganjem pojilica s vodenim rastvorima rodenticida,
- fumigacijom primjena gasova.


4. SPROVOENJE DERATIZACIJE


Pre sprovoenja deratizacije, nephodno je izvriti odreene radnje koje predstavljaju preduslov
uspeha u akciji, a tu spadaju:

Inspekcija objekata i utvrivanje prisutnih vrsta i populacija tetnih glodara
Plan rada
Izbor raticida i/ili muricida
Izbor hraniva za pripremu mamaka
Obavetenje graana o deratizaciji
Organizovanje nekodljivog uklanjanja uginulih glodara
Skupljanje i uklanjanje mamka nakon zavrene akcije deratuzacije

Nain izlaganja zatrovanih mamka mora biti paljivo odabran, planiran i mora osigurati
maksimalno pokrivanje ugroenih povrina. Mora biti izveden na nain da su izloeni zatrovani
mamci postavljeni na mesta na kojima su dostupni i prihvatljivi tetnim glodarima.

Izbor hraniva za pripremu mamaka je najvaniji pri izvoenju deraizacije. Njihov izbor
zavisi od objekta u kom se vri dertizcija i uvek se odabere ona vrsta hraniva koju glodari nemaju
na raspolaganju. Najee za pripremu mamaka se koriste prekrupljene itarice, slatka hraniva,
meso, mesne preraevine, riba, mlena hraniva kao i otpaci od hrane. Mamci se pripremaju u
posebnim sudovima,a radnici moraju da nase zatitne rukavice i odela.

Tokom sprovoenja mera deratizacije mora se izraditi Plan i raspored izlaganja zatrovanih
mamaka, kako bi se moglo pratiti uzimanje i nestanak zatrovanih mamaka. Plan izlaganja i raspored
izlaganja zatrovanih mamaka mora sadravati podatke o kritinom mjestu i koliini izloenog
zatrovanog mamka, kao i koliinu nadometenog zatrovanog mamka na kritinoj taki tokom
sprovedenog uvida u uspenosti sprovedene mere.

Deratizacija obuhvata sledee radnje:

Pripremni deo sistemske deratizacije
Sprovoenje sistematske deratizacije
Analiza sprovedene sistematske deratizacije



12

1.Pripremni deo sistematske deratizacije

Da bi se uspeno obavila deratizacija na odrivom nivou na celom prostoru farme neophodno je
obezbediti sledee materijalne i ljudske resurse:

Za prostor farme za uzgoj 500 tovljenika, potrebna koliina mamaka za deratizaciju iznosi
200-500 kg za jedan tretman,
minimum 2 radnika za obavljanje deratizacije,
3 radna dana za izvrenje posla,
Termin za obavljanje posla: prolee i/ili jesen,
Monitoring, odnosno utvrivanje brojnosti glodara,

2.Sprovoenje sistematske deratizacije

Detaljni pregled objekata i postavljanje preparata (biocida) u aktivne rupe ili postavljanje
preparata u deratizacione kutije.

Oprema za izvoenje deratizacije

to se tie opreme za izvoenje deratizacije ona mora da bude kvalitetna u svim navedenim
segmentima.
Oprema za pripremu mamaka
Oprema za uvanje raznoenje
mamaka
Oprema za postavljanje mamaka
Oprema za sakupljanje leeva
otrovanih glodara
Oprema za zatitu deratizera

Sastavni deo plana deratizacije obuhvata
sistem izvianja same akcije, odnosno gde zapoinje i
kako dalje razvijati akciju suzbijanja tetnih glodara.

Uzimanje zatrovanih mamaka moe se vriti poevi, od sredita mesta prema periferiji
(otvorena lepeza) ili obrnuto, od periferije prema centru (zatvorena lepaza), esto se koristi i metod
frontalnog izlaganja, od jednog kraja naseljenog mesta prema drugom kraju. Ponekad je uspeno
izlaganje mamaka po sistemu koncentrinih krugova. Bez obzira koji od naina izlaganja zatrovanih
mamaka elimo primenuti, osnovno pravilo je da se akcija sistematske deratizacije mora izvriti u
to kraem vremenskom periodu. Potrebno je jo znati da se danas u zemljama Evropske unije
koriste dva termina za nain izlaganja mamaka, a to su:

Pulsno ili ritmiko postavljanje mamaka, koje podrazumeva postavljanje 20g do 50g
mamaka po jednom aplikacionom mestu na svakih 7 dana.
Saturaciono: izlaganje mamaka, koje podrazumeva postavljanje vee koliine mamka 100g
do 150g po jednom aplikacionom mestu, ali u duim vremenskim intervalima.

Pored navedenih injenica da glodari ine znaajne ekonomske tete, da su prenosioci raznih
oboljenja, rezistencija glodara na antikoagulantne rodenticide esto slui, bolje reeno
zloupotrebljava, se kao izgovor i pokree propusta pri suzbijanju populacije glodara. Neuspeh
izvedene deratizacije prvenstveno se mora traiti u zastupljenosti aktivne materije u mamku,
koliini izloenih mamaka, njihovom nainu postavljanja i njihovoj prihvatljivosti.

13

5. PRAVILA OPREZA


U zatvorenim prostorima koji su namenjeni skladitenju, proizvodnji ili trgovini hrane, kao i
u prostorijma u kojima stalno borave ljudi, zatrovani mamci moraju se izlagati u kartonskim,
plastinim, drvenim ili metalnim deratizacijskim kutijama koje su obeleene brojevima i natpisom
OTROV. Na vlanim mestima ili mestima podlonim klimatskim promenama zatrovani mamci
nesmeju se izlagati u kartonskim deratizacijskim kutijama.

Deratizacijske kutije ili hranilita sa zatrovanim mamcima moraju biti postavljeni prema
Planu i rasporedu izlaganja zatrovanih mamaka sa tlocrtom objekta posebno izraenom za svaki
objekt na unapred odreenim kritinim mestima uz voenje evidencije o emi postavljanja i to na
nain da su dostupne tetnim glodarima, a da ne smetaju u obavljanju svakodnevnih procesa.

Deratizacijske kutije ili hranilita moraju biti sistematski nadgledane, po potrebi
nadopunjavane s novom koliinom zatrovanog mamca ili se zatrovani mamac povremeno mora
zamijeniti svjeim. Izvoditelj je obvezan ukloniti otedenu deratizacijsku kutiju i sakupiti ostatke
zatrovanog mamca nakon provedbe mere deratizacije te prikupiti i nekodljivo ukloniti uginule
glodavce iz i oko objekta .


6. TOKOM DERATIZACIJE


Svaka deratizacijska kutija sa mamcima evidentira se u deratizacijsku mapu koja je sastavni
deo "PLANA SPROVEDENE DERATIZACIJE". Tako moemo tano pratiti gde, koliko i koje
mamke glodari konzumiraju te ih po potrebi nadopunjavati.

Plan sprovedene deratizacije sadri:

upitnik za utvrvanje stanja u objektu
popis raticida kojima se sprovodi deratizacija,
nain - tehnologiju aplikacije
formulaciju preparata
mere opreza i zatite pri radu s ratidima
preporuke za spreavanje ponovne invazije glodara (infestacije)

Glodari konzumiraju postavljene mamke i viekratnim uzimanjem malih doza otrova dolazi
do kumulativnog uinka u njihovu organizmu to dovodi do spreavanja zgruavanja krvi i
unutranjeg krvarenja.
Tako otrovani glodari su usporeni, ak se i njihovi obrambeni instinkti izostaju. Jaka e ih
tera iz jazbina, a zna da se desi da i nakon postavljanja raticida naine tete na vodi, sokovima u
teterapaku ili mleku. Razlog tome je dehidracija i sadraj vode u tim artiklima koja samo ubrzava
proces uginua
Kada je deratizacija gotova, potrebno je mamke i uginule glodare ukloniti, a itav prostor
zahvaen deratizacijom podvrgnuti dezinfekciji. Razlog su patogeni mikroorganizmi koje su naneli
glodari svojim fekalijama, slinom i na krznu. Takoe se usled njihovog raspadanja uzrokuvanog
trovanjem na njihovim leevim razmnoavaju isti i drugi jo opasniji mikroorganizmi.
itav postupak trovanja glodara treba da traje sve do prestanka uzimanja mamaka, to se u
redovnim vremenskim intrevalima kontrolie nadziranjem postavljenih kutija i pregledom stanja
infestiranog prostora i skladitene robe. Uobiajeno postupak traje najvie nedelju dana, a u nekim
sluajevima i due.
14

LITERATURA :
- ZOOHIGIJENA ZA I,II I III RAZRED SREDNJE KOLE
- POLJOPRIVREDNA ZOOLOGIJA ZA STUDENTE STOARSTVA
- http://www.scribd.com/
- http://sr.wikipedia.org/wiki/