УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ У КРУШЕВЦУ

Штетни инсекти у производњи и

ускладиштеним ратарским
производима и савремени аспекти
заштите

др Соња Кетин
Приступно предавање
25.3.2019.
 Увод
• Штеточине гајених биљки су: инсекти,
гриње, нематоде, пужеви, глодари.
• Инсекти су најбројније штеточине биљака.
Познато је око милинон врста инсеката, од
којих су око 5 хиљада врста сматра
економски штетним.
• У нашој земљи регистровано је око хиљаду
врста штетних инсеката, али знатно мањи
број проузрокује економски значајне штете.
 Инсекти
• Инсекти (лат. Insecta) су су најмногобројнија класа животиња.
• Врло су разнолики по облику и начину живота;већином су малих размера;
тело им је састављено из три јасно одељена дела: главе, груди и трбуха; на
глави имају пар писака и три пара усних делова; на грудима са доње стране
имају три пара чланковитих ногу а са горње два пара крила, ређе један пар
или су без њих. Према грађи крила и усног апарата деле се на многобројне
редове: тврдокрилце, опнокрилце, правокрилце, лептире, двокрилце,
риличаре итд
• Развијају се преображајем (метаморфозом) која може да буде потпуна
(обухвата jaje, ларву, лутку и одраслог инсекта)
• или непотпуна (без стадијума лутке).
• Играју значајну улогу у природи, као опрашивачи биљака, a многи су велике
штеточине пољопривредних и шумских култура или паразити човека (бува,
стеница) и домаћих животиња (обад, голубачка мушица). Многи су
преносиоци епидемичних болести човека и стоке (тифус, маларија, спаваћа
болест). Многи су корисни као паразити и предатори штетних инсеката;
директно су корисни пчела и свилопреља.
Анатомија инсекта A - Глава (cephalon); B - Груди (thorax) C - Трбух (abdomen)
1. антена 2. доње оцеле 3. горње оцеле 4. око 5. мозак (церебрална ганглија)
6. prothorax 7. дорзална артерија 8. трахеје 9. мезоторакс 10. метаторакс 11.
предње крило 12. задње крило 13. стомак 14. срце 15. јајник 16. задње црево
17. анус 18. вагина 19. нерви (абдоминална ганглија) 20. малпигијеве цевчице
21. pillow 22. канџе 23. тарзус (tarsus) 24. тибија (tibia) 25. фемур (femur) 26.
трохантер (trochanter) 27. предње црево 28. торакална ганглија 29. кук, кокса
(coxa) 30. пљувачне жлезде 31. подждрелна ганглија 32. усни апарат
 Инсекти
• Процењује се да постоји око 800.000 описаних
врста инсеката, што је више од броја свих
осталих врста животиња заједно.
• Инсекти живе на свим местима на Земљи, у
свим окружењима, мада је јако мали број
инсеката прилагођен животу у мору. Постоји
око 5.000 врста Odonata, 2.000 Mantodea,
20.000 скакаваца, 170.000 лептира, 120.000
мушица, 82.000 hemiptera, 350.000 буба, и
110.000 врста мрава и пчела.
• Наука о инсектима се зове ентомологија
 Инсекти
• Многи инсекти у природи имају корисну улогу.
Око 80 % биљака опрашује се посредством
инсеката, а неки уништавају разне штетне
инсекте(бубамара) и користе човеку(пчела).
• Величина инсекта је од неколико милиметара
до неколико сантиметара. Штету чине сисањем
сокова или изгризањем. Нападају све делове
биљака: корен, стабло, лишће, цвет, плодове.
Имају три пара ногу и по томе се разликују од
осталих штеточина.
• После парења женке полажу много јаја из којих
се пиле ларве. Ларве причињавају штету
хранећи се, расту, пресвлаче се мењајући
кошуљицу неколико пута и бивају све сличније
одраслим инсектима, у које се постепено
претварају.
 Инсекти
• Другу групу чине инсекти из чијих се јаја пиле
ларве које се претварају у лутке, а оне у
одрасле инсекте. Ови стадијуми се потпуно
разликују од стадијума ларве.
• Инсекти презимњавају на разним местима, у
стадијуму јаја, ларве, лутке или одраслог
инсекта. Најчешће презимљавају у земљи
(лутке трешњине муве, жичари), испод
биљних остататка (бучари, биљне стенице).
Облик презимљавања је сталан за сваку
штеточину.
 Инсекти
• Живот инсекта је повезан с условима
средине у којој живе. Активност и штетност
инсеката зависе од температуре,
влажности, светлости, врсте хране и других
услова.
 Подела
Према грађи тела, инсeкти се сврставају у
• ПРАВОКРИЛЦЕ (ровац, попац, скакавац),
• ЈЕДНОСКРИЛЦЕ(купусна и житна стеница),
• РЕСИЧАРЕ(трипс),
• ТВРДОКРИЛЦЕ(житни бауљар),
• ЛЕПТИРЕ(купусари, совице),
• ОПНОКРИЛЦЕ(репична лисна оса),
• ДВОКРИЛЦЕ(трешљина и купусна мув
 Инсекти
• Гриње или прегљеви имају 4
пара ногу, веома су ситни, мањи
од пола милиметра. Нападају
многе биљке, нарочито воће и
соју, а често се јављају у
стакленицима. Суво и топло
време током летњих месеци
погодује њиховом развоју и
штетама. КРПЕЉ
 Заштита- инсектициди
• Према намени пестициди деле се у неколико група
• Инсектициди су средстава за сузбијање штетних
инсеката
• Фунгициди-сузбијају гљиве које проузрокују болести
• Хербициди су средсатв којима се уништајау корови
• Акарициди -сузбијају штетне прегњеве(гриње)
• Лиамциди-сузбијају штетне пужеве
• Родентициди-средстав која сузбијају штетне глодаре
• Авициди-сузбијају штетне птице
• Бактерициди-сузбијају бактерије које проузрокују
биљне болести
 Инсектициди
Према начину деловања деле се на
• Контактне(сузбијаjу додиром са било којим делом
тела)
• Утробне или дигестивне(делују преко органа за
варење)
• Системичне(крећу се биљним соковима и трују
инсекте када сишу или гризу опрскану биљку)
• Инхалационе или фумиганте(делују преко органа за
дисање)
Већина инсeктицида делује истовремено на два или
више начина. Линдан има контактно, дигестивно и
инхалационо дејство.
 Појмови
• Активна материја (АМ) је најважнији састојак
пестицида, носилац његове ефикасности и
биолошког деловања. Линдан ЕC20 садржи
20% активне материје. У 100 грама средства
има 20 грама линдана. Остало чине носач и
помоћне материје.
• Активна материја + носач +разређивач +
емулгатор и друге помоћне материје чине
препарат.
 Појмови
• Доза је количина препарата или АМ која се
употребљава на одређеној јединици
површине или запремине.
• Концентација је количина ам или
препарата потребна да би се справила
течност за прскање. %
 Отровност пестицида

• У коју групу отрова спада пестицид може се

видети већ по ознакама на паковању

Група боја на паковању знак GHS

1 слова бела подлога црна ОТРОВ и
2 слова црвена подлога бела ОТРОВ и
3 слова црна подлога жута ОТРОВ
4 слова плава подлога бела ОПРЕЗ
 Појмови
• Перзистентност-времен трајања пестицида
након примене.
• Резистентност-отпорност према некој врсти
инсеката, а може бити природна или стечена.
• Компатибилност-могућност мешања два или
више препарата
• Каренца-најкраћи временски период који
мора да протекне од псоледње примене
пестицида до бербе или жетве
• Толеранција-мак. дозволњена количина
пестицида која сме да буде у гајеној бињци
 Заштита
• Носите се заштитна одећа, штитници за лице,
нос и уста, заштитне наочаре, капа, рукавице,
гумене чизме, респиратор и гас-маска са
филтером.
• Непотрошене количине се не оставњају за
други пут, већ треба присути на одређенбо
место далеко од бунара, засејаних површина и
пашњака.
• Прска се по тихом и мирном времену. У време
летњих врућина прска се у раним јутарњим
сатима или касним вечерњим. Запрашивање је
најбоље обавити ујутру, кад су биљке влажне.
По ветру постоји могућност тровања и
наношење у друга поља.
Врсте и промет пестицида у свету
• Promet pesticida u svetu u 2000. i 2001. g o d .
(Frederick M . Fisher, University of Florida)

Врста пестицида Промет у милионима долара

2000 2001
Хербициди 14.31 9 14.118
Инсектицид 9.102 8.7 63
Укупно 32 .769 31.756 31. 56
 ЗАШТИТА РАТАРСКИХ БИЉАКА
• Штеточине више врста биљака
• Жичари и грчице, нападају стрна жита.
• Биљка вене и пропада
• Препознавање-сламожуте ларве, до 25 Saturn 7,5 GR.
мм.Развој траје више година. Прелазе у
лутке. Одрасли инсекти се зову се скочи
бубе.
• Сузбијање-агротехничке мере смањују
бројност штеточина. Хемијско
сузбијање-инскетицид у гранулама. Не
препоруцује се диретно мешање
инсектицида и семена.
 Подгризајуће совице
• Наносе штету кукуризу, сунцокрету..
• Млађе гусенице оштећују лишће,а старије прегризају биљке на
местима где стабло прелази у корен.
• Препознавање-гусенице ових штеточина су величине 4-5
центриметра. Живе плитко у земљи. Током године имају до 2
генерације.Лептири гусенице најчешће полажу јаја на
закоровљеним усевима. Активни су ноћу, када лете на светло.
Највеће штете настају током лета и почетком јесени.
• Сузбијање-хемијско сузбијање треба почети чим се уоче прве
гусенице, јер је тада ефикасност апарате већа а причињене штете
мање
 СТРНА ЖИТА-ЖИТНИ БАУЉАР
• Припада најопаснијим штеточинама, јечма и ражи. Одрасли инсекти
се јављају на клaсовима жита у време млечне и воштане зрелости, не
причињавајући значајне штете. Штетне су ларве, од јесени до пролећа.
Веће штете долази у јесен кад су биљке млађе.

• Препознавање-одрасли инскети су црни, дугачки око 16мм. Ларве

имају спљоштено тело. Углавном су дужине око 30мм. Током августа
женке полажу јаја у земљу на стрњиштима пшенице, јечма и ражи.
Десетак дана касније се пиле ларве, буше вертикалне ходниие. Ноћу
излазе и нападају тек изникле биљке, жваћу листове и остају само
згужвано лишће. Обично се сматрају овако оштећене биљке измрлим.
До маја у земљи претварају се у лутке а касније у одрасле инсекте. Ова
штеточина има једну генерацију годишње.

• Сузбијање- правилан плодоред. Избегавање сетву жита на жито.

Заоравање стрњике одмах након жетве и рано дубоко орање.
• Превентивно сузбијање-после агротехничких мера. Сузбијање имага
врши се пре него што женка одложи јаја-крајем августа.
• Хемисјко сузбијање ларви обавља се у јесен или пролеће где нису
испоштовани агротехнички захтеви и превентивно сузбијање имага.
 Житна пијавица -лема
• Среће се у свим стрним житима, нарочито на
јарим. Шетете причињавају ларве и одрасли
инсекти изгризајући лишће између нерава-
постаје беличасто сиво.
• Препознавање-мали инсект, плавичастожут око
5мм. Одрасли се појављују крајем марта. После
парењау мају, женке полажу јаја н алишће
жита. Пиле се алрвекоје се хране листовима
жита. Растом постају лутке и одлаѕе у земљу.
Крајем лета излазе велики инсекти и одлазе на
презимљавање у близини њиве површине.
Једну генрацију годишње имају.
• Сузбијање-течним или прашковитим
препаратима(Линдан,..)Током маја, веома
ефиакснокада је усев већ класао и могуће су
веће штете. Третирање са старне.
 Житне стенице
• Могу причинити знатне штете.
Наносе одрасли инсектии њихове
алрве.Бели класовии жита штураи
сутна. Брашно је сиво а хлеб горак.
• Препознавање-светложутедугачке
10ммЈаја се полажу на лишће,
стабљике и зрна. Након жетве,
стенице добијају крила и прелећу
на пошумљене површине. Имају 1
генрацију годишње.
• Сузбијање-агротехничке мере
хемијско третирање
 Важније штеточине и паразити пшенице

2. Жута житна мушица ларва у влати испод класа 3.Житни бауљар а)бауљар
б) гусеница ц) гусеница оштећује лишће д) бауљар на класу
8. Полегање ПОДНОЖЈЕ ЗАРАЖЕНОГ КЛАСА 9. ПЕПЕЛНИЦА заражени лист
 Кукуруз-заштита од штеточина
• Кукуруз оптерећује преко 120 врста штеточина, од којих су
најбројније инскети. Економски значајне штете произрокују
знатно мањи број.
• Кукурузни пламенац
• Кукурузна златица

ЗАШТИТА-кукуруз у клипу-хемијско третирање одмах при појави

лептирића, третирање поновити након 2 недеље.
ДИХЛОРВОС И МАЛАТИОН
Кукуруз у зрну-празна складишта добро очистити и испрскати. Ако
се појахве штеточине попрскати по површини.

КАРЕНЦА ДИХЛОРВОС-28 ДАНА,

А МАЛАТИОН ЈЕ 42 ДАНА
 Магацинске штеточине кукуруза
• НАЈШТЕТНИЈИ ИНСЕКТИЦИДИ који нападају кукуруз током чувања оштећују и
зрна других култура.
 Претретман
• Неопходно је имати правилан предтретман
хигијенско-санитарни услови
• Ригорозна контрола на пријему житарица у
магацинском простору
• Темепратура до 12 %влаге
Штетни инсекти кукуруза
Кукурузни пламенац

Животни циклус
Штетни инсекти кукуруза-утицај на
принос
Индиректан утицај -утицај на величину и квалитет
зрна
Директан утицај -полегање биљака, отпадање клипа,
тешкоће при убирању оштећења
Секундарне инфекције -појава гљивичних инфекција
Утицај на принос

Директан утицај-полегање биљака, отпадање

клипа, потешкоће при машинском убирању

Индиректан утицај- смањена физиолошка

активност, утицај на усвајање хранљивих
материја, величина зрна и клипа

ЈЕДНА ГУСЕНИЦА СМАЉУЈЕ

ПРИНОС
Памукова совица
 Кукурузна златица

Интезивна агротехника у усеву кукурузу захтева

најбољу заштиту против земљишних штеточина
као што су:
Жичњачи, грчице, подгризајуће совице и
кукурузна жлатица
 Закључак
• Приказане методе заштите се већ дуго
примењују и третиране су као агротехничке
мере-хемијски третман, али светска
истраживања у овој области предлажу и друге
начине. Биолошко оружје које подразумева не
коришћење хемијских средстава него билошка
средства. Предатори
• На ово наводи истраживања која су
резултирала као посматрање ГЛОБАЛОГ
ЗАГРЕВАЊА
 Закључак
• Због повећане температуре, умерене зоне (САД, ЕУ, Кина), предвиђају пораст
инсеката тј повећане губитке ратарских култура пшеница, кукуруз..

• Подручја где се предвиђају још веће темепратуре, не очекује се пораст

инсеката јер је превелика температурa да би се одржали инсекти.

• Британски професор предвиђа да ће се у будућности више користити

биолошко оружје тј једна биолошка врста против друге, а не хемијски
третман. Ово треба узети озбиљно у виду јер је Велика Британија највећи
потрошач хемикалија за третирање инсеката. Пример наводи борбу буба
мара против инсеката. Одличне резултате је показао овај вид борбе против
штеточина.

• Шпански професор Кармен развила је производ који је потпуно природан а

уништава штеточине. Пројекат је садржао и уговор привреде и Факултета
пољопривреде о проиѕводњи и примени иновативног препарата
 Литература
• Заштита биља, Нови Сад, ТераНова, 2002

• Савремени приступ управљању складиште, за зрнасте

културе, Нови Сад, Институт за прехрамбене
технологије, 2011

• Влатка Розман, Препознавање инсекта у складиштима

према насталим штетама, Пољопривредни факултет
Осијек, Хрватска

• Штетни инсекти кукуруза постојећи проблеми и

очекиване претње, НС Семе