Organska proizvodnja - zaštita bilja bez hemije

Svi smo svesni činjenice da živimo u veoma zagađenoj

okolini, tako da smo postali osetljivi i na sam pomen
hemijskih preparata za zaštitu biljaka. Već duži niz
godina na ceni je "organska hrana". U organskoj
poljoprivredi zabranjeni su svi sintetički pesticidi i
herbicidi. Za zaštitu bilja se koriste uglavnom biljni
preperati i najčešće se koriste kao preventivna sredstva.
Takođe, koriste se alelopatska dejstva drugih biljaka,
njihove izlučevine teraju štetočine od useva.

Evo nekoliko predloga koji mogu biti korisni kod

ukrasnog bilja, a jos više kod voća i povrća koje
koristimo u svakodnevnoj upotrebi. Oni su značajni i
zbog činjenice da je sredina u kojoj gajimo neku kulturu istovremeno i stanište velikog broja
drugih organizama, od kojih su mnogi korisni. Hemijski preparati koji se koriste štetni su
podjednako i za njih, koliko i za štetočine. Još davno su ruski seljaci među žito sejali kamilicu,
verujući da ona pospešuje rast žita. Danas je potvrđeno da samo jedna biljka kamilice od pojave
belog crva štiti površinu od 1 m2 . Ona pozitivno utiče na sve biljke, te je treba sejati gde god je
to moguće. Za suzbijanie belog crva može se koristiti i neven, čija isparenja iz korena ova
štetočina izbegava. Posebno je koristan u simbiozi sa šargarepom. Pored ovoga, neven je i
lekovit, te se cvet može sušiti za čaj.

Posebno treba pomenuti biljku dragoljub. Ima izuzetno veliki procenat antibiotika i može se
koristiti u ishrani, svež ili kao salata. Dragoljub je jednogodišnja puzavica dužine do 2m. Dve
biljke posejane pored voćke i omotane oko nje u velikoj meri suzbijaju biljne vaši. Biljke
napadnute biljnim vašima dobro je isprskati retkom kašom od zgnječenih listova dragoljuba. Za
zaštitu su korisne i mnoge povrtarske kulture. Tako, na primer, beli luk ne prija belom crvu, a
posađen između redova jagoda pomaže da jagode budu čvršće. Ren posaden po obodu zasada
krompira pomoći će u dobijanju zdravijih krtola, a pored trešnje sprečava pojavu monolije,
izazivača truljenja. Kim u blizini krompira poboljšaće ukus krtola, a peršun blizu paradajza ukus
plodova. Peršun, takođe, pozitivno deluje protiv nekih parazita praziluka. Đurđevak pored
grozda, maline ili ribizle povećaće otpornost ovih biljaka. Ricinus jednogodišnja biljka,
zasađena u bašti ne dozvoljava da se krtice pojave u svom okruženju. Takođe, posađenom
ricinusu blizu kuće ( stana ) komarci ne pokušavaju da priđu. Ricinus lepe i velike listove a
može da u toku godine postigne visinu preko 2 m .

Takođe se mogu spravljati i razni biljni preparati kao : oparak, uvarak, ekstrakt a postoje i
gotovi preparati.

Oparak od nadzemnih delova krompira

Uzme se 1,2 kg zelenih, mladih , nadzemnih delova biljke krompira sitno se iseku, preliju sa 10
1 tople vode i ostave da stoje 3-4 sata. Nakon toga se masa procedi. Koristi se sveže
pripremljeno uz dodatak 40 g rastvorenog sapuna. Deluje protiv pauka.
Oparak od crnog luka
200 g suvih listova lukovice luka prelije se toplom vodom (40°) i drži 4-5 dana, zatim procedi.
Prska se u intervalima od 5 dana. Deluje protiv insekata, plesni, plamenjače.

Oparak od maslačka
300 g iseckanog korena ili 400 g svežeg lista prelije se sa 10 l tople vode (40°) drzi 1-2 sata i
procedi. Koren maslačka treba čuvati na hladnom mestu. Koristi se za suzbijanje lisnih vaši.

Oparak od kamilice
Čajna kašika suvog cveta kamilice prelije se sa 1 l kipuće vode, ostavi se da stoji do 30 minuta,
procedi i koristi za dezinfekciju semena.

Oparak od belog luka

700 g belog luka prelije se sa 10 l kipuće vode, poklopi ostavi da odstoji i procedi. Razređen 1:3
koristi se za prskanje krastavca protiv plamenjače, a nerazređenim se tretira zemljište protiv
štetočina i uzročnika pepelnice.

Macerat od koprive
Kopriva je izvrsno sredstvo u borbi protiv biljnih vaši. Da bi se mogla koristiti za prskanje,
isecka se, prelije hladnom vodom i pusti da otstoji 2 dana. Nakon toga biljke se prskaju 5%
rastvorom dobijene tečnosti.

Macerat od duvana
400 g sitno iseckanog suvog lista duvana ili duvanske prašine prelije se sa 10 1 vode, odstoji 2
dana, procedi i razredi u odnosu 1:2 uz dodatak 40 g kalijumovog sapuna. Koristi se za prskanje
protiv sovica, grinja i krvavih vaši

POJAČAVANJE OTPORNOSTI (oplemenjivanje rezistencije )

Najefikasnija i najmodernija metoda biološke zaštite biljaka je oplemenjivanje rezistencije. Tri
elemenata klasične metode zaštite (biljka, štetočina, parazit štetočine) se na ovaj način
pojednostavljuju na dva, odnosno jedan element: biljka se sama štiti od štetočina. Glavna razlika
je u tome da nastanjivanje neprijatelja štetočina predstavlja naknadnu zaštitu i štetu samo
smanjuje, dotle proizvodnja rezistentnih sorti ne dopušta oštećenja. Dalja prednost u odnosu na
klasičnu metodu je to da je pored proizvodnje u zaštićenim objektima efikasna i na otvorenom.
Sa aspekta zaštite okoline je bitno istaći da se ovime smanjuje opasnost da nastanjeni neprijatelji
štetočina svojom invazijom potisnu svoje ovde već davno nastanjene srodne vrste. Od velikog je
značaja tehnološka novina da se na rezistentne sorte mogu kalemiti oplemenjene sorte koje
sadrže druge rezistencije, čime se višestruko ojačava otpornost nastale biljke.
Naše preduzeće najveći naglasak stavlja na oplemenjivanje rezistentnih sorti. Naše nove sorte
pokušavamo da naoružamo sa što više osnovnih otpornosti, čime potpomažemo uspešan rad
proizvođača i doprinosimo čišćenje tla koje je hemijskim sredstvima preopterećeno.
BIOLOŠKA ZAŠTITA PRI PROIZVODNJI U ZAŠTIĆEMON PROSTORU
Biološka zaštita znači upotreba prirodnih neprijatelja štetočina paprike. Bliska je, ali nije
identična sa biološkom proizvodnjom, jer prilikom upotrebe ovog načina zaštite deo tehnologije
čine i sintetički preparati, koji ne deluju na prirodne neprijatelje štetočina.
Već na početku moramo naglasiti da delotvornost ovog načina zaštite, zavisi od više faktora.
Objekti za proizvodnju i oprema za proizvodnju rasada moraju biti nezaraženi.
Prilikom proizvodnje rasada moramo voditi računa o higijeni i o redovnoj zaštiti.
Ubacivanje neprijatelja štetočina po mogućnosti treba vršiti u više navrata. Prilikom planiranja
termina moramo uzeti u obzir da se preparati isporučuju sa rokom isporuke od 5-10 dana, i za to
vreme štetočine se mogu vidno razmnožiti. Veštački stvorenu životnu zajednicu moramo
nadgledati dnevno, ili bar nedeljnom jedanput. Kašnjenje sa intervencijom može prouzrokovati
teške štete, odnosno
potpuni neuspeh biološke zaštite. Moramo uzeti u obzir da efikasnost prirodnih neprijatelja
uslovljavaju godišnja doba, klima objekta, količina i kvalitet hrane.
Efikasnost veštački naseljenih organizama značajno pospešuju i korisne vrste insekata koji u
objekat dolaze iz spoljašnje okoline.
Međutim, to sami trebamo da ustanovimo i ako nismo dovoljno sposobni za to, potražimo pomoć
stručnjaka.
biološka zaštita od TRIPSA
Osnovu zaštite od najznačajnijih štetočina paprike čini onemogućavanje prezimljavanja i
rasađivanje rasada bez tripsa. Ukoliko na 1-2 struka rasada naiđemo na tragove sisanja, moramo
izvršiti prskanje svakih 5-7 dana u vreme mladih rasada i/ili nakon rasađivanja 1-2 puta. Veoma
je bitno da se informišemo koliko dugo upotrebljeni preparati nemaju dejstvo na korisne insekte.
Za borbu protiv tripsa koristimo vrste grabljivica u kombinaciji: Orius ssp. stenica predatora i
Amblyseius cucumeris ili Amblyseius swirskii, odnosno Amlyseius degenerans grinja predatora.
Radi se o veoma sitnim životinjama i ukoliko nema tripsa sposobni su da prežive na cvetnom
prahu paprike.
Dakle bitno je da prilikom useljavanja grabljivica paprika već cveta.
A. swirskii grinju predatora možemo da koristimo u takvim proizvodnim pogonima gde
temperatura ne pada trajno ispod 15°C.
Ova korisna životinja svojom malom potrebom za vlažnošću, odnosno korisnim radom protiv
bele leptiraste vaši daje bolje rezultate od tradicionalno korišćene vrste A. cucumeris.
A. degenerans treba nastanjivati u takve rasade.
__

Biološka zaštita od lisnih vaši

« Odgovor #3 poslato: 18. April 2012., 08:01:26 »
Delotvorna biološka zaštita može biti samo preventivna, zato sa zaštitom treba što pre otpočeti.
Njenu osnovu čini stavljanje u objekat zaraženo žito sa lisnim vašima (biljka banka), zatim posle
1-2 nedelje unos osica.

Od osica protiv breskvine vaši delotvoran je Aphidius colemani, a protiv vašiju krompira
Aphidius ervi i Aphelinus abdominalis. (Kod njihovog nastanjivanja treba voditi računa na
činjenicu da zahtevaju biljku banku zaraženu sa odgovarajućom vrstom lisnih vašiju.) Radi
preventive unosimo 0,15-0,5 kom/m2, a u slučajevima jače zaraze 1-5 kom/m2.
Osice polažu jaja u tela lisnih vašiju. Larve iznutra jedu telo, na šta vaši uginu, naduvaju se i
dobiju bronzanu boju (u slučaju Aphelinus a dobijaju crnu boju). Pojava je spektakularna, tako
da uspeh možemo neprestano pratiti.
U cilju povećanja efikasnosti zaštite, sistem zaštite možemo upotpuniti sa komarcima gala
(Aphidoletes aphidimyza), bubamarama (Adalia bipunctata) i muvama (Episyrphus balteatus).
Inače ove vrste se useljavaju same po sebi.
Biološka zaštita biljaka od sovica
Za zaštitu od sovica koristimo vrste osica iz roda Tirichogramma ssp. (TRICHOPLUS).
Osmatranje sexferomon zamki čini bitan faktor zaštite, i u zavisnosti od rojenja unosimo kapsule
sa osicama, u vremenskim razmacima od 6 do 10 dana.
Doza: 5-10 kapsule/1000 m2 (10000-30000 jedinki/1000 m2). Po potrebi prema gore opisanim
možemo koristiti preparate SpinTor ili Steward.
Biološka zaštita biljaka od crvenog pauka
Crveni pauk se u objektima za proizvodnju javlja mestimično, i ukoliko ih blagovremeno
primetimo, dovoljna je uglavnom primena mestimičnog tretmana. Od prirodnih neprijatelja
najefikasnije su grinje predatori.

Grinja predator Phytoseiulus persimilis se brzo razvija, tako da je dovoljan unos 5-10 kom/m2.
Međutim slabo podnosi suvu i toplu klimu, zato u slučaju takvih uslova biramo vrstu Amblyseius
californicus i vrstu Amblyseius degenerans koju smo upoznali kod tripsa. Za vreme velikih
letnjih vrućina uz crvenog pauka može da se pojavi i grinja. Prvo samo mestimično u grupama.

U cilju izbegavanja znatnije štete vrlo je bitno rano lokalizovanje i tretiranje. Protiv njih su
efikasni sumporni prah i Vertimec 1,8 EC, međutim, oni su štetni i za korisne organizme, zato je
bolje da se koristi nedavno atestiran preparat Floramite ili već odavno isproban preparat Applaud
25 WP.
Biološka zaštita biljaka od BELE LEPTIRASTE VAŠI
Paprika nije najomiljenija biljka domaćin ovoj vrsti insekta (poznata pod imenom bele leptiraste
vaši, Trialeurodes vaporariorum), ali ukoliko nema druge vrste i u ovoj može načini velike štete.
Najznačajniji elemenat zaštite je sprečavanje prezimljavanja štetočina, odnosno njegovo praćenje
i mere tretmana.
Za zaštitu od bele leptiraste vaši najčešće se upotrebljava osica Encarsia formosa. U slučaju
pojave štetočina odmah se pristupa unosu osica u dozi 1-2 jedinki/m2. Tu dozu ponavljamo
nedeljno 3-4 puta sve dok parazitnost ne postigne nivo od 80%. O tome se možemo lako uveriti,
jer čaure larvi sa parazitima postaju crne. U slučajevima jačih zaraza možemo uneti i jaču dozu
(5-10 jedinki/m2).
Zaštitu možemo upotpuniti saosicom Eretmocerus eremicus i/ili sa stenicom predatorom
Macrolopus
caliginosus. Prednost Eretmocerusa je veća otpornost (na toplotu, ostatke preparata) od Encarsie,
dok stenica pored bele leptiraste vaši uništava i druge štetne insekte. Za zaustavljanje slabijih
zaraza mestimično možemo koristiti i preparat Chess 50 WG (0,3 kg/ha). Ne sme se zaboraviti
da će korišćenje
preparata prorediti stenice za 25-50% koje smo uselili za zaštitu od tripsa.
Biološka zaštita biljaka od bolesti
Poleganje rasada i uvenuća paprike u objektima za proizvodnju rezultat su štetnog delovanja
uzročnika koji žive u zemljištu.

Za poleganje rasada odgovorni uzročnici su Pythium i Rhizoctonia, a za uvenuća Fusarium i

Verticilium. Naravno simptome uvenuća mogu prouzrokovati i druge vrste gljiva, bakterije,
virusi, čak i neki abiotični faktori (nedostatak vode, stres, itd.) Dakle za određivanje tretmana
dijagnozu treba veoma obazrivo postaviti.

Za biološku zaštitu od zemljišnih uzročnika – gljiva – najpogodniji preparat je Mycostop na bazi

aktivne materije Streptomyces
griseoviridis u dozi 0,05-0,1 kg/1000 m2, sa 300 litara/1000 m2 vode koji se nanosi nalivanjem i
prskanjem.

U nekim godinama velike probleme stvara bela plesan paprika (Sclerotinia sclerotiorum).
Najveći problem je u tome da sklerocijumi padaju na površinu zemljišta i u toku više godina
dovode u pitanje sigurnost proizvodnje. Preparat KONI WG sa sadržajem gljiva (Coniothyrium
minitans) jedan je od najefikasnijeg preparata za zaštitu koji se unosi u zemlju. Doza mu je: 0,5-
0,8 kg/1000 m2.

U objektima sa lošim provetravanjem često se javlja sivi plesan (Botrytis cinera). Protiv te
bolesti uspešno možemo primeniti preparat Trichodex WP sa aktivnom materijom Ttrichoderma
harzanium T-39 u dozi od 2kg/ha (0,2kg/1000 m2)
Na žalost biološka sredstva ne pružaju potpunu zaštitu od svih organizama koji napadaju
papriku, zato u većini slučajeva sistem zaštite treba da se upotpuni sa sintetičkim preparatima.
Među njima nalazimo niz preparata za zaštitu bilja, koji odgovaraju savremenim zahtevima i
istovremeno blago deluju na neprijatelje štetočina. O primeni i opasnostima primene tih
preparata proizvođači i stručni
saradnici preduzeća koji isporučuju ove preparate mogu dati detaljnija uputstva.