Gajenje povrća

U ovom kontekstu, pre svega moramo krenuti od izbora mesta povrtnjaka. Mesto na kojem želimo
zasnovati povrtnjak ili, kako bi to naš narod rakao, baštu ili letinu, mora biti pažljivo odabrano. Trebalo bi
da se nalazi u sklopu kompleksa, na osunčanom mestu, propisno ograđeno. Poželjno je da zemljište ima
blagi nagib ili pad, kako bi se obezbedilo nesmetano oceđivanje suvišne vode. Zemljište, treba da je
rastresito, nezaraženo korovima i štetnim insektima i nadasve plodno. Za popravku zemljišta koristiti,
stajnjak, treset, kompost i malioracione materijale koji popravljaju fizičke osobine zemljišta.
U sklopu ili u neposrednoj blizini bašte, trebao bi se nalaziti izvor vode za zalivanje i pranje. Ako je taj
izvor bunar, bilo bi jako dobro kada bi se od njega do bašte, uradili kanali za navodnjavanje natapanjem,
kako se nebi morala nositi voda, sem i onim slučajevima kada se vrši rashlađivanje biljaka pa se
navodnjavaju preko lista. Bunar bi trebao biti bezbedan, fino, ne kitnjasto ukrašen i da se sa svojom
konstukcijom uklapa u celinu. Pumpa ili česma se veoma lako uklapaju u celinu bašte, pre svega zbog
svoje veličine.
Ograda bi trebala da bude srednja visine, da ne pravi zasenu usevu i da bude atraktivna. Najbolje je
koristiti prirodne materijale ( nisko prošće,šimšir, živu ogradu...), kako bi se sve uklopilo u kompletan
ugođaj. Bilo bi jako poželjno, kada bi se izbegla upotreba zaštićenog prostora, za gajenje povrća u sklopu
dvorišta. Ne bi prijalo opštem utisku. Povrće je najbolje planirati za setvu, sadnju u leje po vrsti, vremenu
stasavanja i po visini, vodeći računa o toleranciji povrća. Obavezno između različitih vrsta povrća
planirati mesta za baštensko cveće i lekovito bilje. Posebno se mora voditi računa o povoljnim
alelopatskim odnosima u bašti.
Povrtnjak mora biti uredan i čist od korova. U njemu bi trebale biti zastupljene sve vrste sezonskog
povrća, kao i povrća od koga se mogu spravljati nacionalni specijaliteti. Tu se pre svega misli na ajvar,
pindžur, mleveni paradajz, začinski suvu papriku, papriku za kišeljenje, feferonke, ren, turšiju i dr. Sveže
povrće bi se na trpezu trebalo iznositi u adekvatnoj ambalaži koja bi opet bila od pripodnoh materijala. Za
tu svrhu je najbolje koristiti pletene korpice ili drveno posuđe.
Treba gajiti sorte i hibrida paradajza sa krupnum plodom, do ploda srednje veličine, kao i čeri paradajz.
Paradajz sa izrazito krupnim plodovima pored vizuelnog utiska, koji ostavlja na gosta i svoje hranidbene
vrednosti, koristiće se i za pripremu prerađevina. Plodovi srednje veličine su namenjeni prevashodno za
konzumnu upotrebu, dok čeri paradajz se može koristiti i za mariniranje. Dobro bi bilo gajiti i paradajz
žute boje ploda, pa čak i po cenu zauzimanja mesta u bašti. Ali on će to nadoknaditi svojom neobičnom
bojom i oblicima ploda.
Što se paprike tiče, treba uzgajajati različite sorte i vrste paprika. Njihova upotreba je različita. Bilo u
svežem stanju, kao prerađevina ili kao začin.
Krastavac se može uzgajatu i bašti, ali isto tako uspešno i van nje. Nije toliko zahtevna kultura i može
isponiti svaki kutak dvorišta, a može se koristiti i kao zasena ili hladnjak, za sednje.
Lukovičasto, korenasto povrće treba uzgajati u višeredim pantljikama, naizmenično. Tako će najviše doći
do izražaja sva lepota tih povrtarskih kultura.Primera radi, lukova muva ne podnosi usev mrkve, a
mrkvina usev luka. Iz tog razloga treba sejati mrkvu pa saditi luk. To je najbolje uraditi u tri reda,
naizmenično.
Krompiru se mora posvetiti dosta pažnje, prevashodno zbog napada zlatice. Jer usev koji je izložen
napadu štetnika ostavlja jako loš uticaj na gosta. Poželjno je između redova krompira, rasaditi ren. To se
čini iz razloga što zlatica izbegava prelazak pored biljaka rena. Ovime se smanjuje napad zalatice na
krompir. Jako su interesantne tikvice. One se mogu gajiti i za potrebe suvenira – tutlići, natege, krbanji...
Kupusnjače svojim oblikom, bojama krase svaku bašti, pogotovo u proletnjem i jesenjem periodu.
Ukrasni kupus, salate plene svojim izgledom.
U bašti bi obavezno morali izdvojiti jedan mali prostor za uzgajanje kukuruza. Za takav način gajenja,
jako su zahvalni kukuruz šećerac i kokičar, kao i domaći beli kukuruz, popularno zvan osmak. Ujedno bi
kukuruz mogao poslužiti i kao oslinac za pasulj i boraniju. Potporni stibovi za pasulj, boraniju,
krastavac, trebali bi biti iste veličine i oblika, od prirodnih materijala. Najbolje je da to budu stubovi od
oljuštenog bagrema.
U takvom povrtnjaku, trebalo bi forsirati upotrebu organskih preparata za đubrenje i zaštitu bilja. To je od
posebnog značaja, jer je organska proizvodnja trend. Od đubriva koristiti stajnjake, kao i njihove rastvore
za prihranu. Za folijarnu prihranu je jako dobar kokošiji stajnjak, rastvoren u vodi, posle čega je
neophodno dobro zaliti biljke. Polivi se mogu spravljati od luka, bosiljka, žare, rena, nekih vrsta insekata i
dr. Međusobnim kombinovanjem ovih biljaka ili njihovih delova, u spravljanju preparata ili otopaka,
može se postići veoma dobra zaštita useva.
Šest koraka do vlastitog organskog vrta
Vreme je da počnete razmišljati o proljetnom vrtu i neka vaš
ovogodišnji vrt bude najbolji kojeg ste ikada zasadili. Zašto? Svet
postaje sve nesigurnije mesto za život. Možda će vam uskoro
zatrebati vlastiti izvori hrane i zdravlja zasađeni u vašem vrtu.
Organsko vrtlarstvo ne podržava korištenje hemikalija kojima se na
veštački način postiže brži rast biljaka i njihova zaštita od
insekata. Organski uzgoj se zasniva na prirodnim načelima
vrtlarstva koji se koriste već hiljadama godina. Permakulturno
organsko vrtlarstvo ide i korak dalje, naglašavajući potrebu za održivim uzgojem biljaka, funkcionirajući u
skladu prirodnog okruženja. Permakulturno organsko vrtlarstvo postaje sve popularnije. Sve više ljudi
prihvata ovaj jeftin i relativno jednostavan način uzgoja vlastitog voća, povrća, začinskog bilja i cvijeća.
1. Odaberite lokaciju
Promatrajte zemlju na kojoj planirate započeti uzgoj nekoliko puta dnevno. Obratite pozornost na dijelove
koji su pretežno na suncu, te na one koji imaju više hlada. Ako je u vašim krajevima sunce rijetkost,
izlažete mu svoje biljke što više možete. S druge strane, ako živite u krajevima gdje ima puno sunca, s
dužim sušnim razdobljima, pokušajte zaštititi biljke hladom. Također, razmislite kako da zaštitite biljke od
jakoga vjetra koji im može naštetiti. Čak i mali vrtovi imaju svoje mikroklime. Uzmite to u obzir prilikom
sadnje kako biste biljkama osigurali dovoljno sunca ili hlada, prema njihovim specifičnim potrebama.
2. Odaberite biljke
Izbjegavajte biljke sklone bolestima i zahtevne biljke koje treba prskati ili podrezivati. Bolje je da
odaberite biljke koje uspevaju u vašem području, nego biljke koje morate štiti od utecaja okoline koja im
ne odgovara. Ukoliko je moguće, odaberite biljke od kojih ćete imati višestruku korist: koje daju cvetove u
prvoj sezoni te plodove u drugoj, koje će krošnjom stvoriti hlad za druge biljke i vašem vrtu dati prirodnu
lepotu. Domaće biljke će privući prirodne oprašivače poput pčela, te leptire koji će vašem vrtu dati lepotu.
3. Napravite dom za vaše biljke
Preporučujem da napravite podignute gredice koje će olakšati brigu o biljkama, pružiti bolju cirkulaciju
zraka, zaštititi ih od hladnoće te smanjiti potrošnju vode. Organski vrt možete napraviti i u stanu!
Podignute gredice i okomita sadnja
će Vam omogućiti da na malom
prostoru uzgojite ljekovite biljke,
povrće i cvijeće.
4. Hranjenje vaših biljaka
Jedan od glavnih zadataka
permakulturnog organskog vrta jest
izbjegavanje otpada. Upravo to što
imate vrt daje vam mogućnost da
iznova koristite prirodni otpad
poput ljuski jaja, kora voća i
povrća, ostataka od kave i drugi
prirodni otpad kojeg obično bacate
u smeće. Od toga otpada napravite
kompost koji je poput zlata za vaše
biljke.
5. Zalijevanje vaših biljaka
Moderni vrtlari ne slede načela održivosti i zavise o izvorima vode. Koriste creva i prskalice da bi uzgojili
biljke koje zahtevaju puno vode u suvim područjima. Permakulturni organski vrt koristi prirodne izvore
vode koliko je to moguće, maksimalnim upotrebom podzemnih voda i kišnice. Na otvorenom ostavite
bačve gdje će se skupljati kišnica koju ćete koristiti za zalijevanje vašeg vrta.
6. Zaštita biljaka od štetočina
Izbegavanje hemikalija ne znači da ćete imati vrt pun štetočina. U borbi protiv štetočina može pomoći
prirodna sinergija između nekih biljaka - ako ih posadite jednu blizu druge povećava se njihova snaga i
urod, te se one bolje štite od nametnika. Kako biljke imaju ljekovito djelovanje na ljudsko zdravlje,
jednako tako mogu pozitivno utjecati i jedna na drugu.
Više o kompatibilnim biljkama možete pročitati ovdje.
KOMPOSTIRANJE U VRTU
Kompost je najbolji humus, koji se dobija od kuhinjskog i baštenskog otpada,koji stvaraju
mikroorganizmi, truljenjem. Mesto za kompostiranje odaberite tako da bude zaštićeno od vetra i direktne
Sunčeve svetlosti.
Kompostiranje znači:
vraćanje organskog materijala prirodi,
dobijanje prirodnog đubriva,
poboljšavanje kvaliteta zemlje,radi bolje akumulacije vode,
s malo rada i malom količinom otpada

ŠTA SE NAJLAKŠE KOMPOSTIRA?

Najlakše se kompostira otopad biljnog i životinjskog porekla.
iz kuhinje:
ostatak od kafe i čaja,ljuske od jaja,ostaci od hrane( ljuske od voća i povrća)
iz vrta:
-trava,
-lišće,
-orezani delovi živice, kora drveta i sl.

ŠTA NIJE DOBRO ZA KOMPOST:

papir, staklo,kosti, sve vrste metala, tekstil,
hemikalije, lekovi,motorna ulja, jestiva ulja, farbe ,lakovi,
predmeti od veštačkih materijala, plastika( analize u Švajcarskoj su pokazale da se u đžakovima od
najlona , kesama i sl. nalaze teški metali).

DA LI JE VAŠOJ KOMPOSTNOJ HUMKI POTREBNO JOŠ NEŠTO?

uglavnom ne treba ništa više dodavati,
ako nameravate da svoj kompost upotrebljavate za prihranjivanje povrća onda možete dodati pregorelo
kokošije, stajsko đubre,
pepeo od drveta pospešuje truljenje i neutreliše mirise.

KAKO KOMPOSTIRAMO?
sakupljanje otpada
sakupimo za kompostiranje odgovarajuće otpatke iz kuhinje, bašte, vrta, na određen prostor ili posudu.

postavljanje komposta
-kada nakupimo dovoljno materijala, počinjemo sa postavljanjem kompostnog kupa,
-kompostni kup se može formirati na sledeće načine( PO VAŠEM IZBORU)

- kompost --------- ukopan, nasut,

- kompostirane pomoću letvica, gajbi,
- 'kompostni silos', metalno bure.

PRI POSTAVLJANJU PAZITE NA PROVETRAVANJE KUPA

treba znati:
-ljuske od voća i povrća se mogu koristiti za kompost, jer sebrzo razgrađuju, lako se kvare tj. brzo trule i
preporučujem da ih pomešate sa drugim otpacima;
- otpaci biljnog porekla su takođe dobro došli za kompostiranje, ali morate obratiti pažnju da ti delovi
biljke nisu tretirani hemijskim sredstvima ili nisu oboleli od neke biljne bolesti. U tom slučaju treba
zatražiti mišljenje stručnjaka;
-plesan na površini vašeg komposta je neškodljiv, ali zahteva prevrtanje sadržaja komposta;
-pepeo od uglja je škodljiv za kompost i ne treba ga koristiti, a pepeo od drveta je koristan i preporučuje se
2-4kg na kubni metar sadržaja otpada koji se kompostira;
- pokošena trava,lišće se stavlja na kompostni kup ,ali suva u tankom sloju, tako da kompostni kup ima
vazduha;
-puževi i gliste se mogu ubacivati u kompostni kup;
-mačiji, pseći izmet se ne dodaje kompostnom kupu zbog hemijskog sastava (amonijak).

ŠTA MORATE ISPOŠTOVATI?

Kada je kompost suviše mokar i ima malo vazduha nastaje neprijatan miris.Takav kompost ćemo popraviti
prevrtanjem i dodavanjem suvog materijala (isitnjeno orezano šiblje, kora od drveta i sl. ).
Ako se pri prevrtanju pokaže sivo-bela površina, materijal je suv i trba ga pokvasiti.
Kompost se ne stavlja na dno iskopane jame za sađenje biljaka, jer nema dovoljno vazduha i doćiće do
truljenja i razviće se neprijatan miris.

POSTAVLJANJE KOMPOSTNOG KUPA

na dno je najbolje postaviti grube materijale ( ostatke od orezanih grana, grmova,živih ograda), da bi bilo
prozračno, pa na to stavljati prikupljeni materijal;
treba obratiti pažnju da pri postavljanju komposta materijal naizmenično slažete su i vlažan;
kompostni kup treba vlažiti, ali se mora voditi računa da ne bude suviše mokar.

POKRIVANJE KOMPOSTNOG KUPA

vodi se računa da bude zaštićen od vremenskih uslova ( previše Sunčeve toplote-suv,padavin -mokar);
najbolje ga je pokriti suvom travom, senom, lišćem,folijom (ali ne sme biti bez vazduha).

VRENJE KOMPOSTNOG KUPA

kada počne truljenje raste temperatura u kupu, a prevrtanjem kupa se podstiče da truljenje bude
ravnomerno.

UPOTREBA KOMPOSTA

Za 6-12 meseci je kompost zreo. Pod prstima se oseti njegova zrnasta struktura.Tada je najbolji za
upotrebu u bašti ili vrtu.
U posude gde sejemo sipamo prosejanu zemlju sa kompostom.
Krupnije delove komposta koristimo kao podlogu za naredni kompostni kup.

AKO DOBRO POSTAVIMO KOMPOSTNI KUP, BOGATO ĆE NAS NAGRADITI!

UPUTSTVO ZA UPOTREBU KOMPOSTA- preporučujemo!

1. BAŠTA-posuti po površini pola kilograma komposta po metru kvadratnom, godišnje;

2. STABLA I GRMOVI, TRAVA-posuti u krug oko stabla ili grma po pola kilograma, godišnje. Kod
sađenja novog stabla ili grma, pomešati kompost sa zemljomu u razmeri 1:15 ( u korist zemlje);
3. POBOLJŠAVANJE TLA - svake dve do tri godine dodati jedan kilogram komposta po metru
kvadratnom;
4. SAKSIJE-pomešati kompost sa zemljom u razmeri 1:15, u korist zemlje.