POLJOPRIVREDNA LITERATURA 

Glavni urednik Biblioteke

SRBOUUB MILOŠEVIĆ, dipl. inž.
Urednici
Mr VLADISLAV POLAK 
BOGOM1R M1HAJLOVIĆ, dipl. inž.
 VEROLJUB
 VEROLJU B PETROVIĆ

4
 MILUTIN MITROVIĆ

LUMBRIKULTURA 

GAJENJE GLISTA 
- III IZDANJE -

BEOGRAD • NOLIT

5
 Knjiga Lumbrikultura - gajenje glista veoma uspešno i pristupačno upo znaje či-
taoca sa novim vidom biotehnologije, koja otvara mogućnosti unapređivanja niza
a k t i v n o s t i . P o s e b n o j e z n a č a j n a p o t o m e S to
to n a l a z i Š ir
ir o k e m o g u ć n o s t i p r i m e n e u p o -
ljoprivrednoj proizvodnji-
Zemljište, i samo rezultat aktivnosti živog sveta, predstavlja najznačajniji i neod-
 v oj iv i de o k o p n e n i h e k o s i s t e m a . U n j e m u s e o d i g r av a j u v e o m a sl o že ni bi ol oS ki pr o c e -
si. U ovim sist emi ma aktivno učestv uje mnoštv o organiza ma koji ma je zeml jišt e pri-
rodna životna sredina.
U zemljištu prirodnih ekosistema gliste imaju m nogostru ku i veoma značajnu
ulogu, pre svega u stvaranju humusa, osnovne strukturne komponen te. Od njegove
količin e i svojstava zavisi biri na raz lagan ja organsk e materije, a (ime i organske pro-
dukcije u ekosistemima.
Intenzivna industrijalizacija i urbanizacija dovode do degradacije velikih kom-
pleksa zemljišta, a time i do eliminisanja znatnog dela korisnih zem ljišnih organiza-
ma. To usporava ili, čak, potpuno zaustavlja procese razlaganja organskih ostata ka. U
 v r e m e sv e v e ć e po t re b e z a h r a n o m m a s o v n o se u p o t r e b l j a v a j u s k u pa h e m i j s k a s r e d -
stva u a|ju povećavanja produktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji.
Knjiga „Lum brik ultu ra - gaj enj e glista" omogu ćava nam da ovo bar don ekl e
izbegnen io. Primc na ovde prika zane tehnolo gije zasniva se na koriSćenju biol oške
komp one nte u tehno loško m procesu kao je dno m od mogući h načina za int enzi vnu bi-
ljnu i životinjsku proizvodnju. Značajno je napomenuti da se primenom ove tehnolo-
gije, zasnovane na prirodnim procesima, izbegava zagađivanje životne sredine, koje je
neizbežno pri upotrebi hemijskih sredstava.
TehnoloSki postupak za preradu organskih ostataka, proizvodnje humusa, pro-
teinske hrane i niza drugih korisnih radnji u poljoprivrednoj praksi, delo je američkih
naučnika. Istraživanjima optimalnih ekoloSkih uslova za razviće i reprodukcij u doma-
ć e k a l i f o r n i j s k e g l is
is t e , u z b r i ž l j i v u s e l e k c i j u , i z d v o j i l i s u g l i s t u v e o m a v i s o k e r e p r o -
dukti vne moći, sposobn u da efik asno razgrađuje različite vrste organs kih ostataka,
uključujući i sintelizovane materijale.

S obzirom na to da je i u našoj zemlji proizvodnja hrane jedan od prima rnih za-

d a t a k a , p o v e ć a n j e p r o d uk
uk t i v n o s t i i r a c i o n a l n o g g a z d o v a n j a u p o l j o p r i v r e d n o j p r o i -
zvodn ji ima izuzetan značaj. Sigurno je da u isko rištav anju naših bogatih prir odnih
resursa značajan doprinos mogu dati tehnološki procesi prikazani 11 ovoj knjizi.
O t u d a n e t re
re b a s u m n j a t i u t o da
da ć e k n j i g a „ L u m b r i k u l t u r a " - g a j e n j e g l i s t a "
zainteresovati širi krug čitalaca, posebno ako se ima u vidu da, pored ukazivanja na
prednost ove tehnologije, istovremeno d^je detaljan opis tehnoloških postupaka za niz
proizvodnih procesa. Ova knjiga, istovremeno, otvara mogućnosti za rađanje novih
ideja i time dnjc pođsticaj za dalji istraživački rad.

Dr
DRAGICA KOLEDIN
 vi ši n a u č n i sa ra dn ik 
Institut /a biološka istraživanja
„Siniša Stanković" Beograd

7
 Scćam sc dana kada sam se po prvi pul zaintcresovao za to {u dno biće - gli-
stu.
Prvobitno rađanje Lumbrikulture je povezano sa firmom F.FFF.DI a ima i pokro-
 vi t e lj st v o i pr es t iž fi rm e S O F I M A , n a č el u sa p r e d s e d n i k o m dr U h a l d o m De P o n t i j e m .
koji svo jim ang ažo van jem želi da omogući da profesio nalno preko Lumb riku ltur e reSa- reSa-
 v a m o e k o l o š k u p ro b l e m a t i k u k o j a j e o d b i t n o g ž i v o t n o g z n a č a j a. S va ki u z g a j i v a č gl i-
sta na svom putu naiđe na raskrsnicu: na jednu stranu vodi širok, lepo asfa ltiran put
sa bogatom alejom starih brestova, koji sc na horizontu gubi i pretvara u čudesan
šumski pejzaž; na drugoj strani nalazi se krivudavi, zapušteni putcljak, o brastao žbu-
nje m i pun rupčaga. koji zastra šuje svakog putnika.
I tako se čnvek uključi u staru klasičnu igru.
Put koji vodi ka lakoj i brzoj zaradi i koji ponekad bude zaražen špekulacijom,
koja sc na samom početku puta zaparloži, ubrzo sc pretvori u neprohodnu šumu. koja
 je u v e k tu , bl iz u , n a n e k o l i k o k or ak a o d h or i zo nt a.
Drugi put je stru čno -prof esi onal ni na kojem se aktivnost odvija u duh u predu-
zefnosti, i koji se na samom početku čini neprohodnim i obeshrabnijući m za sve one
koji u se bi n e guje veru da će stići na cilj. To je put koji m sam žele o da kre ne firma
EFFEDI nudeć i evropskom tržištu ne samo prodaj u legla glista, koja su u svak om
slučaj u neoph odn a za početak aktivnosti lu mbrik ultur e. već i sve ono što je neo phod -
no za tehnologiju i opremu, kako hi ekonomska računica bila pozitivn a i sigurna, a
ekološki problemi ambijenta rešeni.
Firma F.FFEDI sve ovo nudi i u potpunosti garanliije, jer je na ovom po|ju kom-
petentna; njena struktura kadrova i tehnologija spadaju u najmodernije na svetu. Ona
sa raduj e sa uzgajiva čima glista koji sc profesional no bave lumbri kult urom . Srcćan
sam što ste me pozvali da napišem nekoliko reči u prvoj knjizi koja sc obj avljuje u va-
šoj zemlji na ovu danas u svetu izuzetno zanimljivu temu. Još sam srećniji što su vaši
ekonomski stručnjaci, sa kojima smo već ostvarili saradnju, shvatili suštinu lumbri-
kulture. Stoga je vrlo važno što su nam pogledi na razvoj lumbrikulture vrlo bli-
ski.
Na tom putu, ukoliko želite, mi ćemo hiti uz vas.

Danielc Pizzochero
predsednik EFFEDI *

8
 N a v o d n o j e j o š p r e 5000 Rodina zakonima s t a r i h E g i p ć a n a b i l o n s g s l r o ž i j e z a b r a -
njeno odnošenje glista iz doline. Nila, jer je tajna plodnosti toga kraja bila vezivana za
 v e l i ku k o n c e n t r ac i j u gl i st a u n a n o s i m a re ke Ni la .

 Ar is to te l, j e d a n o d na jv eć ih u če n ja k a st ar e G r& e , uo či o j e z n ač aj d e l ov a n j a gl i-
s t a p o d p o v r š i n o m z e m l j e i pr
pr v i j e p o č e o d a i h p r o u č a v a , n a z i v a j u ć i i h „ u t r o b o m z e -
mlje".

Trebalo je da prođe više stolcća dok engleski prirodnjak Gilbect Wite nije ob javio
rezult ate svoga ist raživ anja - ra zlik e u rodnos ti pol ja u ko ji ma je bilo glista i po| ja
gdc ih nije bilo. Ovi rezultati podstakli su jedn og od najveći h naučnika , prirodn jaka
Char les Darv ina da viš e od 40 godi na izuča va gliste. Prvi je objavi o, do dan as n^j-
komplctniju, napi sanu studiju o glistama LUMBRICUS TERRESTRIS , izvodeći je-
dan jednostavan ali sasvim jasan zaključak: „Sva rodna zemlja u ćelom svet u je mno-
go puta prolazila i prolaziće kroz utrobu glista." Godinu dana pred smrt, 1881. godi-
ne, objavio je jednu do tada najveću studiju o glistama pod naslovom: NASTA JANJE
PLODNE ZEMLJE DELOVANJ EM GLISTA SA SVESTRA NIM OSMA TRAN JEM
NJIHOVIH NAVIKA I PONAŠANJA.

Može sc reći da su Darvinova saznanja ignorisana skoro 50 godina. Godine 19 06.

teksašan in George Shcf ficl d Olivcr, čitajući Da ni no vu knjig u, odlučio je da nje gov a
saznanja primeni u praksi i tako je postao pionir, odnosno prv i odgajivač glista . Posle
njega odgoj glista kao delatnost u Americi sc naglo razvijala. Danas su najveći proi-
zvod ači- odga jiva či SA D. Japan i Kan ada. Sam o u SA D je ova delatnost dostigla go-
dišnji iz nos od oko dve milijarde dolara. U svetu je do danas o bjav ljen o oko 1500
naučnih i drugih publikacija o glistama.

Italija jc prva od evropskih zemalja, pre dvadeset godina, prenela iz SAD tehno-
logiju i osnovna slada za odgoj glista. Danas ima na stotine odg^jivač a industrijskog
t i p a i d a l e k o v i š e i n d i v i d u a l n i h n d g a j i v a č a . N a v e l i k o m b r o j u p r i r o d o s l o v n i h f ak
ak u l t e t a
rade timovi istraživača i stručnjaka, pružajući odgajivačima stručne savete i laborato-
rijske usluge, obavljajući analize i ispitivanja i radeći na obrazovanju pos tojećih i bu-
dućih odgajivača. Za promociju odgoja glista koriste se postojeći sajmovi, ali sc orga-
niz uju i pose bni sajm ovi namen jen i isključi vo odgo ju glista. Organ izuj u sc stručni,
 b es pl at n i s e m i n a r i u p o j e d i n i m re g i o n i m a, n a m e n j e n i p o l j o p r i v r e d n i m p r o i z v o đ ač i m a,
da bi i kod njih inicirali prihvatanje odgoja glista, i na tnj način, pored zadovoljenja
individualnih potreba poljoprivrednika, obezbedili i tržišne viškove humusa i glista. U
 j u l u 19 83 . g o d i n e o dr ža n je u R i m u i n t e rn ac i o n al n i ko n g re s na l e m u k o r i š ć e n j a i
odgoja glista. Odgqjivači imaju svoj nedeljni list koji objavljuje sva nova saznanja i
dostignuća, iznosi iskustva iz prakse i daje stručne odgovore na pit anja koja posta-
 v l j a j u či ta oc i. Uz po ra st o b i m a o dg o ja , ra zv i ja sc i pr at eć a i n du s t ri j a k o j a p ro i z v o d i
opremu i ureduje potrebne za ovu delatnost.

Italija jc počela da izvozi tehnologiju i proizvode odgoja glista u Francusku, Špa-

niju i druge zemlje.

9
 Staje to što danas glistu čini ne samo korisnom i interesantnom već i potrebnom
i neophodnom za rešavanje mnogih budućih proizvodnih i prehrambeni h problema u
poljop rivredi i ekološk ih prob lema u društvu u celini. Zašlo su joj nauč nici do sada
davali razna imena kao što su: blago odgajano ispod zemlje, Ključ dobrih prinosa, O rač na
traci, Donosilac kiseonika oranicama, Božja pomoć rodnosti.
Pretvarač prenatrpanih organskih odpadaka u izvanredno dubrivo. Herkul eko-
log, Radnik bez prohteva itd., naći će se odgovori u ovoj knjizi.
 A u t o r n a s si s te m at s ki u v o d i u m n o g a n au č n a i i st ra ži va č ka s a z n a n j a do d a n a s
objavljena u literaturi. Međutim, ono što daje posebnu vrednost sadržaju knjig e, to su
praktična uputstva za odgoj glista, proverena u praksi. Iskustva stečena u proizvodnji
potvrđuju mnoge naučne postavke, ali ukazuju i na specifičnosti koje sc javljaju u raz-
ličitim usiovima odgoja.

dipl. inž Dragutin Gvozdenović

Privredna Komo ra SR Srbije

10
 UVOD 

Lumbrikultura, ili uzgajanje glista, (Lumbricidiae - familija

glista) u svetu je u vel ikoj ek spanz iji. U >vom
>vom poslu , pored mase poje-
dinaca, danas direktno, ili preko investicija i prenosa tehnologije, uče-
stvuju i najveće svetskc industrijske i finansijske korporacije. U svetu
postoje već dosta jasno izdiferencirane nacionalne politike i planovi u
ovoj poljoprivrednoj grani.
Uzgajanje glista, u principu, usmereno je u dva pravca, od ko-
 ji h svaki mo že biti potencir
pote nciranan u odn osu na on aj drugi.
dru gi. Prvi j e uzg aja -
nje glista radi „mesa" - jeftine hrane visokog proteinskog sastava za
tov pilića,
pilića, riba, sv inja , ili za preradu u proteinsk o brašno, ko je je izva-
nredan dodatak u tovu stoke. Gliste se, dakako, upotrebljavaju i kao
mamac pri pecanju. Druga korist jeste to što gliste, hraneći se organ-
skim otpacima, izlučuju najfiniji humus bogat mineralima, mikroor-
ganizmima i vitaminima i višestruko je efikasniji od najkompleksnijih
poznatih hemijskih i prirodnih dubriva. Materijalni efekti i jednog i
drugog dela ove proizvodnje takvi su da se mogu meriti sa prihodima
koje postiže primena visoke tehnologije u oblasti elektronike.
U težnji da rekonstruišu istoriju gajenja glista, stručnjaci iz
oblasti lumbrikulture pozivaju se na zapise po kojima je još u starom
Egiptu glista bila proglašena zaštićenom životinjom, jer je bilo uočeno
njeno blagotvorno delovanje na plavnim područjima pored Nila. Grč-
ki filozof Aristotel (384 - 322 godine pre naše ere) nazvao je gliste
„crevima zemlje", uočavajući njihovo fertilizatorsko i ekološko delo-
 va nj e na sre din u u kojo
ko jo j žive.
žive .
Trebalo je da prođe preko 2000 godina da se sa punom istraži-
 vač kom stra šću glis tama , kao pre dme tu pose po sebn
bn e pažnje
paž nje , 1837. godi-
god i-
ne vrati Čarls Darvin. Njegova istraživanja kulminirala su napisom O
kišnim glistama i ziratnom zemljištu u kojem, pored ostalog, konsta-
tuje da gliste u Škotskoj u toku jedne godine svare i izbace na površi-

11
nu do 4 kg suve materije na kvadratni metar. Darvin je pisao: „Kad
posmatramo prostranstva pokrivena tresetom, moramo se setiti da
mekoću, od koje mnoge lepote zavise, u osnovi dugujemo glistama
koje su bekskrajno dugo nivelisale sve što štrči u tom prostoru. Fan-
tastično je saznanje da će čitavi ovi pejsaži preći opet po ko zna koji
put kroz tela glista. Ne postoje, bez ijednog izuzetka, druge životinje
koje su u istoriji sveta igrale tako važnu ulogu kao što su to ova mala
stvorenja."
Trebalo je da protekne dugi niz godina da bi neposredno posle
drugog svetskog rata talas mode sportskog pecanja naveo preduzetne
 Amer
 Am erikikanc
anc e da počnu
poč nu maso
ma sovn
vn o da uz ga ja ju gli ste kao ma mc e za pe-
canje. Godine 1947. izvesni Hju Karter (Hugh Čarter), pokušao je sa
intenzivnim gajenjem glista u zatvorenom prostoru jedne velike napu-
štene zgrade. Za njegovim primerom poveo se i Ronald Gedi (Ronald
Gaddie), kamiondžija koji je zbog teške povrede morao da napusti
posao. Za jedva nešto više od decenije bavljenja ovim poslom obojica
su postali dolarsk ; milioneri.
Karakterisv.čno je da su u Americi veliki proizvođači poveziva-
li oko sebe lanac malih proizvođača koji šu iz hobija, ili želje za do-
datnom zaradom, u bašticama kraj kuće pristupili uzgajanju glista.
prosečan mali uzgajivač (15 do 20 m 2 ) koji preuzima
Računa se da prosečan
leglo glista od grosiste i njemu prodaje odgajene gliste i humus, zara-
đuje 4 do 6 hiljada dolara po svakom ciklusu od 3 meseca.
Ovaj unosni posao privukao je pažnju nauke pa se tako krajem
pedesetih godina na Kalifornijskom državnom univerzitetu (Califor-
nia State University - Berkeley) došlo do veoma važnih zaključaka o
sposobnostima glista. Pristupilo se selekciji vrsta i potenciranju najpo-
zitivnijih osobina pa je dobije n hibrid crvene gliste koji je najbrž e
mogao da pretvara organske otpatke u proteinsku masu. Hibrid crve-
ne gliste je stekao još neke osobine koje mu daju prednost nad divljim
glistama, a to je veća otpornost na temperaturne oscilacije, četvoro-
struko duži životni vek i znatno manji (plići) životni prostor (stanište)
svega 25 cm dubine sloja prema 2 do do 6 metara dubine zemlje , koli-
ko koriste druge gliste.
Izvestan broj autora smatra da kalifornijska crvena glista (Cali-
fornion Red VVorm ili Red Hybrid) neopravdano nosi naziv „hibrid",
 je r nije
ni je nastal a ukrš
uk rštan
tan je m različitih
različit ih vrsta
vrs ta glista
glist a već samo
sa mo potencira-
potenci ra-
njem željenih osobina, što se kod glista relativno lako postiže. Ekspe-
rimentima je čak dokazano da većina odraslih crvenih glista (gliste iz
đubreta) ako su prinuđene da žive u zajedničkom prostoru sa većim
afričkim glistama u roku od 2 do 3 nedelje od svoje normalne veličine

12
 od 6 do 8 cm narastu na 12 do 15 cm. Ova pojava, koja se naziva ho-
momorfnost, inače nije bez presedana u prirodi.
Zahvaljujući korisnosti koje uzgajanje glista pruža poljoprivre-
di, šumarstvu, ekologiji i nizu drugih grana privrede, američka vlada
 je for mir ala fon d za pom oć ov oj delatnost
dela tnostii u koji se 40%
40 % sre dstava
dst ava sli-
 va nep ovr atno,
atn o, a 60%
60 % uz kam atu od 4,5%. Nare dni potez je bio da j e,
u cilju poboljšanje uslova rasta šume, vladina agencija za šume otku-
pila gliste za milion dolara i razaslala ih u prirodu. Ovaj materijalni
stimulans uticao je na još brži razvoj lumbrikulture u SAD. Pa ipak,
tržište jo š ni izdaleka ni je zasićeno i gliste se sv e više traže, je r se goto-
 vo iz dan a u dan pron alaz i poneka pon eka njiho
nj iho va nov a primen
pri mena.a. Nak on
enormne kupovine od 125 tona glista za Japan, vlada SAD je zavela
kontrolu izvoza koja je još na snazi.
Talas interesovanja za gliste brzo je prešao preko okeana. Naj-
pre su Japanci svojom ogromnom kupovinom kompletno rešili pita-
nje zagađenja prirode otpacima celuloze. Računa se da je japanska
industrija papira i celuloze ranije trošila preko 250 miliona dolara go-
dišnje na prečišćavanje otpadaka. Danas ona ima čak i materijalne ko-
risti, jer gliste celulozne otpatke pretvaraju u humus koji je dubrivo vi-
sokog kvaliteta. U poslednje vreme Japanci zajedno sa Filipincima ek-
sperimentišu sa jednom azijskom vrstom glista (Pheretima asiatica)
čije bi meso pretvoreno u proteinsko brašno trebalo da služi, pre sve-
ga, ljudskoj ishrani.
U Evropi su medu prvima i sa najviše žara pri istraživanju ko-
risti od glista pristupili naši susedi Italijani. Strasni ribolovci, uzgajiva-
či ptica i živine i uvek spremni da okušaju poslovnu steću, Italijani su
 brz o prihvatili
prihv atili lumb
lu mbri
riku
kult
ltur
uruu i zna tno doprinel
dopr inelii nj en om pop ular
ul arisa
isa nj u
i razgranavanju. Po sopstvenom priznanju, međutim, napravili su gre-
šku, jer je svaki proizvođač radio za sebe a nisu uspeli da izgrade na-
cionalnu strategiju kao što je to pošlo za rukom Spancima. Naime,
uzgajivači glista u Španiji uspeli su da preko svoga udruženja objedine
proizvodnju glista i da se jave kao korporacija sposobna da rešava pro-
 ble me ukla
uk la nj anja
an ja đubret
đub retaa iz gra dov a, kan alizac
ali zac ionog
ion og mulj
mu lj a, fekal
fe kal ija
kod velikih proizvođača stoke i svakog drugog slučaja nagomilovanja
organskih otpadaka. Gliste i humus (koji za devize kupuju cvećari iz
Holandije) na taj način dolaze kao ekstraprihod koji se stvara u zao-
kruženom bii 'oško-ckološko-ekonomskom ciklusu.
Konačni, lumbrikultura je došla i na naša vrata. Koliko je au-
toru poznato, postoje već više uzgajivača na domak Beograda, Zagre-
 ba, Lj ub lj an e, Splita. Nekol
Ne kol iko vel ikih pol jop riv redni
re dni h dob ara u pre-
govorima je sa stranim isporučiocima oko kupovine tehnologije i

13
 osnovnog zapata glista za rešavar\je problema gomilanja fekalija na
svinjogojstvima i otpadnog mulja u proizvodnji škroba. U oba slučaja
 viš ak glis ta treba da pos luži
lu ži za ishr anu pilića,
pilića , odnos
od nos no riba.
rib a.

Knjiga koja je pred vama dokaz je interesovanja i razumevanja

Privredne komore Srbije, Instituta za biološka istraživanja „Siniša
Stanković" u Beogradu i izdavačke kuće Nolit za potrebu otvaranja
prostora jednoj novoj i propulzivnoj vrsti poljoprivredne proizvodnje
koja u mnogim zemljama već donosi višestruku korist pojedincima i
zajednici. Upcredo sa industrijskim razvojem, i naša zemlja se susre-
će sa sve većim stepenom zagađenja prirode, smanjivanja plodnog
(humusnog) sloja, ali i nedostatka uvoznih koncentrata i proteinskog
 bra šna za tov stoke.
stok e. Ov o su tri osn ovne
ov ne oblasti
obl asti u koj ima je
j e ga je nj e gli-
sta zadivljujuće produktivno i neoprostivo je zanemarivati izizetne ko-
risti koje nam ono nudi.

I
GRADA GLISTE

Glista (Lumbricus) je crvenkasti crv iz klase maločekinjaša (0-

ligochaeta) kojih ima oko 3000 vrsta. U tom rasponu vrsta ima ih koje
u punoj zrelosti dostignu veličinu od desetak milimetara pa do giga-
nata kakav je Megascolices australis koji dostiže dužinu do 3 metra i
presek od 2,5 santimetra. No, gotovo da nema vlažnog i močvarnog
zemljišta na zemlji koje nije bogato nastanjeno glistama, od kojih je
najmasovnija i svima poznata kišna glista (Lumbricus terrestris).
Sa stanovišta veštačkog uzgajanja, privlače pažnju samo tri vr-
ste. To su Lumbricus rubellus, Eisenia foetida i Red Worm ili kalifor-
nijska crvena glista. Oko ove poslednje stručnjaci vode žestoke prepir-
ke: po jednima, to je hibrid, čije bi latinsko ime trebalo da bude Allo-
lobophora (Eisenia) foetida, dok po drugima treba ostaviti njen engle-
ski naziv sve dokle se naučno ne definišu sva njena morfološka svoj-
stva i razlike od drugih vrsta. Ovome se ne treba čuditi ako se ima u
 vid u da su razli ke u jgr ađi izm edu i svih glista
glis ta ve oma mal e, a izm eđu
eđ u
pojedinih vrsta nastaju zabune i među stručnjacima. Zasada se crveni
hibrid razlikuje najviše po efektima koje po uzgajivača ima, a po itali-
 ja ns ko m str učn jaku
ja ku za ovu
ov u materi
mat eri ju, Karlu Feruc
Fe ruc iju (Carlo
(Car lo Fer ruz zi) i
po obliku zadnjeg dela tela, kako je to prikazano i na ilustraciji.

U 
 DETALJ PO KOJEM 8E RAZLIKUJU CRVENE GLI8TE

1. Red hybrld 2. Eisenia foetida 3. Lumbricus rubotlus

Plodnost Crvenog hibrida u odnosu na ostale gliste

Zbog gotovo apsolutne morfološke sličnosti pomenute tri vrste

„domaćih" glista dovoljno je navesti zajedničke osobenosti, uz nešto
podrobniji opis gradnje i funkcije onih organa koji imaju poseban
značaj u intenzivnom uzgajanju.
Glista nam je svima toliko poznata da zvuči besmisleno kad ci-
tiramo definiciju koja kaže da je: „izduženog cilindričnog tela dužine
5 - 10 cm i sa brojnim segmentima". Upoznavanje sa glistom postaje
interesantnije pri saznanju da ona poseduje vrlo razvijen probavni,
muskulaturni, cirkulami (krvotok), nervni i reproduktivni sistem.
 Već na prvi pogled
pogl ed pada u oči d a j e glista
gli sta pod elj ena
en a u niz seg-
menata. Ispred prvog segmenta nalazi se deo - prostomium, čija je
funkcija da kao rilica nalazi i širi pukotine u zemlji i tako omogućava
kretanje. Čvrste hitinske dlačice (čekinje) nalaze se na svakom seg-

* ) L e g l o j e s t a n d a r d i / o v a n p o j a m i p o d r a z u m e v a k o n t e j n e r i l i p r o s t o r 2 m 2 sa 100.000
odraslih, mla dih glista I jaja (kapsu la).
mentu (po 8 komada) i predstavljaju najčvršće delove organizma gli-
ste a služe za oslanjanje pri kretanju. Upravo odsustvo bilo kakvog
skeleta omogućava glisti kretanje kroz najrazličitije pukotine i prolaze
u zemlji. Pri tom epitelijalne ćelije „podmazuju" kožu i pomažu glisti
da lakše klizi kroz teren.
Iako je svaki segment gliste jasno odvojen, postoje otvori koji
pomažu razmeni materija između njih. Duž celog tela gliste pružaju
se krvotok, nervni sistem i probavni organi. Ako dođe do presecanja
tela, opna na prekinutom segmentu se sasvim zatvara i prednji deo u
kome su srca, mozak i organi za varenje nastavlja da živi bez većih
problema.

Organi za varenje
Krećući se kroz vlažnu zemlju, glista usisava čestice organskih
otpadaka i mikroorganizme zajedno sa zemljom. Način ishrane uticao
 je na razv
ra zvoj
oj veoma
ve oma ja kih
ki h i miši ćavih
ćav ih org ana za vare
va renj
nje,
e, koj i se sast
sa stoj
oj e
od ždrela, jednjaka, voljke, želuca i creva. Budući da ne žvaće hranu,
kod gliste se razvilo mišićavo ždrelo koje kao pumpa usisava, meša i
sokovima napaja hranu, a zatim je upućuje dalje kroz jednjak u kome
se nalaze žlezde koje luče kalcijum-karbonat i tako neutralizuju even-
tualnu kiselost hrane.
hrane. U voljki želucu se uz prisustvo zrnaca peska i
kamičaka hrana gnječi mišićima, drobi i vari a prisustvo bakterija i en-
cima u želucu ubrzava varenje.
Proteine, šećere i druge hranljive molekule apsorbuju kapilari
u crevu i distribuiraju ih do svih ćelija u or gan izm a U crevu postoji
 je da n nab or koji petos
pe tos tru ko pove ćava
ćav a dod ir sa hra nom i mogu mo gućnćn ost
os t
apsorbovanja. Enzimi koje glista proizvodi neophodni su za delovanje
 bak ter ija , a delo
de lova
vanj
njee bak ter ija
ij a pre dus lov j e za raz lag anj e hra ne. Kada
su gliste prinuđene da uzimaju hranu koja je „kisela", odnosno u ko-
 joj
 j oj je de lova
lo va nj e bak ter ija pre jako,
ja ko, žlezde
žle zde ko je luč e kal cij um- kar bon at
u određenim granicama rešavaju taj problem. Ovaj detalj je važan i
obilno korišćen pri pripremanju hrane za gliste. Kiselost hrane održa-
 va se u potr ebn im gra nic ama doda do dava
va nj em ku povn
po vn og praha
prah a kal cij um-
karbonata.
Gotovo sve vrste stočnih izmeta predstavku izvrsnu hranu za
gliste. Laboratorijski je utvrđeno da gliste bolje napreduju ako organ-
ski otpaci sadrže dosta azota (koji je konstantna komponenta protei-
na), a r\jega ima upravo u stočnom dubrivu i smeću. Stočno đubrivo
sadrži između 4 i 20% proteina, 07 do 2,77% azota i 30 do 60% celu-
loze. Računa se da od 45 kg žitarica koje dajemo kao hranu stoci sko-

16
ro 4(1 kg biva izlučeno iz njih. Pri tom se najveći deo hrane za stoku
nhoHiićitje vitaminima i antibioticima, što doprinosi bržem i boljem
rastu glista koje se ovim otpacima hrane.

Disanje
Iako su suvozemne životinje, gliste nemaju pluća, ili neki drugi
organ za disanje, već kiseonik asimiliraju preko kože, zbog čega su
prinuđene da žive u vlažnim zemljištima, izlazeći na površinu samo
noću kada je isparavanje tela najmanje. Disanje se obavlja preko mre-
že kapilara koja se nalazi u kutikoli (opni koja pokriva celo telo) i
omogućava da krv vezuje kiseonik a eliminiše ugljen-dioksid. Gliste
„udišu" srazmerno mnogo više kiseonika nego čovek i ako je podloga
u kojoj žive rastresita i puna vazduha one su živahne i intenzivne bo-
 je . Sa sm an je nj em količin
kol ičinee kis eon ika glis te posta
po sta ju sv e ma nj e akt ivn e
i bledeg tela. Neki uzgajivači u tim i drugim slučajevima kad gliste gu-
 be boju
bo ju do da ju u podl ogu orga or gans
nske
ke boj e, ili kao pud er sitn o tuc anu
ciglu,,
ciglu,, koji se vez uju sa pigm entom i daju zdraviji izgled jedin ki.
Cesto smo svedoci da za vreme kiše gliste beže iz zemlje. Mnogi
smatraju da one izlaze na površinu da se ne bi udavile u svojim hod-
nicima punim vode. Razlog za bežanje jeste „davljenje", samo ne
zbog vode, jer gliste mogu satima da provedu u vodi, već zbog osiro-
mašenja kišnice koja cedeći se kroz zemljište gubi kiseonik i postaje
„zagušljiva". Mrtve gliste u baricama takođe nisu stradale zbog vode,
 već
 ve ć ih je ubila
ubi la sve tlo st koj a im je je da n o d naj većih
ve ćih nep rij atelj
ate lja.
a. Izlaga-
Izlaga -
nje gliste svetlosnim zracima, a naročito ultravioletnim, izaziva posle
 je dn og sata kom ple tnu paraliz par alizuu org ani zma a pos le nek oliko oli ko sati
smrt
Krvotok 
Gliste imaju veoma razvijen splet krvnih sudova - zatvoren
krvni sistem. Krv iz „srca" (kojih ima 5) pumpa se u stomačni krvni
sud kojim se kreće u manje ogranke sve do kapilara. Hranjive materi-
 je , voda
vod a i otp adn e mat erije
er ije ra zm en ju ju se kroz
kro z zidov
zi dov e kapilara
kapila ra i krv se
 vraća naza d leđnim
leđ nim krv nim sudo
su do m u „srca".
„srca ". Veći br oj glista po se du je
pigment u hemoglobinu, koji služi za prenošenje kiseonika, i zbog
prozračne kutikole (kože) telo dobija ružičastu boju.
U svakom članku gliste nalaze se parni meškovi ispunjeni teč-
nošću u kojoj se nalaze ameboidne ćelue. Ovaj, uslovno rečeno, or-
gan u kome plivaju ameboidne ćelue ima ulogu sličnu krvotoku i zo-

17
 ve se coeiom. Iako je svaki segment odvojen opnom, u njoj postoje
perforacije dovoljne za protok tečnosti kojom se prenose hranljive i
štetne materije. Štetne materije iz coeloma izlučuju se preko nefridija
- organa za izlučivanje kojih po par postoji u svakom segmentu sem
prva tri i poslednjeg. Shodno izvanredno organizovanoj razmeni kori-
snih materija i višestrukim načinima izlučivanja štetnih materija, kao i
činjenici da glista ne može da oboli, bilo bi logično da bude besmrt-
na. Umesto toga, ona samo ne pokazuje nikakve znake starenja.

Nervni sistem
Glista poseduje nervne ćelije koje su ukomponovane u nervni
sistem. Mozak je samo prva i najveća ganglija, a ganglije inače postoje
u svakom segmentu. Grupe nervnih ćelija duž celog tela služe kao ču-
lo dodira koje reaguje na temperaturu, vlažnost, hemijske proizvode,

18
 POPREČNI PRESEK TELA GLISTE

Leđni krvni sud

Klorogene ćellle

na kretanje vazduha (vetar), potrese i naročito energično na struju i

 ve oma male
ma le sna ge. Pri saku
sa ku pl ja nj u glista
glist a mno gi se koriste
kor iste ovim
ovi m njih
nj iho-
o-
 vim ose tlj ivo sti ma. Dovo
Do voljljno
no je zabosti
zab osti ašov
ašo v u ze ml ju i drmati ga na-
pred nazad pa da se gliste uzbude i pohrle na površinu. Još jednostav-
niji je postupak uz pomoć struje: na razmaku od 1 do 1,5 m u zemlju
se pobodu metalne šipke ijedna veže na 4- a druga na - pol akumula-
tora. Možete biti sigurni da će sve žive gliste u međuprostoru panično
izleteti na površinu. Ovaj postupak, međutim, zbog tek izleglih glista
nikako ne treba praktikovati u uzgajalištima.

Razmnožavanje

Seksualna reprodukcija predstavlja dominirajući model u živo-

tinjskom svetu kome se pokoravaju i gliste. Postupak je sledeći: jedin-
ke raspolažu organima za raz množa vanje ženskim jajn icima koji pro-pro-
duku ju jć\ja
jć\ja i muškim testisima ćjji je produkt sperma. N ajčešće dolazi
do oplodavarua u fizičkom kontaktu jedinki. Budući da gliste u priro-

19
di žive u takvim uslovima da kontakti između dv eju jedinki nisu česti,
to se kod njih način razmnožavanja prilagodio potrebama. Osnovna
karakteristika je da svaka glista poseduje istovremeno i muške i žen-
ske polne organe. Pored toga, prilikom jednog seksualnog kontakta
dveju glista izmeni se velika količina sperme koja ostaje u semenal-
nim mchurima u rezervi i biva upotreb^jena kada god je potrebno. Ta-
ko jedno parenje služi za veći broj oplođivanja.
Seksualni organi smešteni su na prednjem delu gliste, i to od
devetog do petnaestog segmenta. Svi organi su u paru i svaki je par or-
gana u drugom segmentu. U blizini seksualnih organa nalazi se ka-
rakteristično zadebljanje na telu zrele gliste - klitelum, u kome su

20
koncentrisane sluzne žlezde. Ovaj deo igra presudnu ulogu u razmno-
žavanju tako daje glista nesposobna za razmnožavanje sve dok se kod
nje ne pojavi klitelum (približno devedesetog dana života), a punu
plodnost postiže kada se klitelum potpuno razvije (u desetom mesecu
starosti).
Tokom parenja klitelumi luče velike količine sluzi kroz koju
spermatozoidi prelaze iz jednih semenih otvora u druge. Kada je gli-
sta oplođena, od kliteluma se stvori mali sluzavi prsten koji kroz telo
kreće prema jajnicima, odakle preuzme jajašca, sa njima odlazi do se-
menalnog mehura i tu preuzima deo spermatozoida. Od ove sluzaste
mase formira se kokon pun hranljive tečnosti u kojoj se od oplođenih
 ja ja razv
ra zvijijaj
ajuu mlade
ml ade gliste .
 Velik
 Ve likaa koncen
kon cen tracij
tra cijaa glis ta u veš tačkim
tač kim uzg ajali
aj ali šti ma omogu
om ogu -
ćuje uz, optimal no dozirane uslove, da jed inke češće dolaze u kon-
takt, da razmene veću količinu semenog materijala i samim tim opti-
malno umnože potomstvo. Tako su uzgajane (hibridne) gliste u sta-
nju da se „porađaju" svakih 7 do 10 dana, a divlje približno svakih 45
do 50 dana. Broj mladih glista koje izlaze iz jednog kokona „domaće"
gliste kreće se od 2 do 20, a kod divljih od 1 do 4 komada. Utvrđeno
 je da nar očit o u ma nj e top lim per iodima
iod ima do da va nj e manj
ma nj ih količin
kol ičin a
relativno svežeg konjskog đubriva deluje stimulativno na povećanje
produkcije gliste.
Nakon 14 do 21 dan sazrevanja kapsula se otvara i iz nje izlaze
male gliste, bele i tanke kao končići, ali sposobne odmah da se samo-
stalno kreću i hrane. Kokon u kojem se mlade gliste nalaze pre izlaska
na svet pre svega služi da zaštiti potomstvo od visoke temperature leti
i niske temperature zimi. Mlade gliste u kokonu mogu da provedu do
18 meseci, čekajući povoljan trenutak da se izlegu. Ovo svojstvo uzga-
 jivači
 jiv ači kor iste
ist e ako j e pot reb no transpo
tra nspo rtov ati zapat
zapa t negde
ne gde gde
gd e su komu
ko mu--
nikacije loše i putovanje dugo traje. Obično se sakupljene kapsule ras-
hlade na temperaturi do + 3 stepena i tako čuvaju ili prenose.
Uzgojna crvena glista (Crveni hibrid) naraste od 5 do 8 cm,
dostigne težinu od 1 grama i dnevno pojede količinu hrane približnu
sopstvenoj težini. Hrana koju glista unese u organizam biva apsorbo-
 vana pribli
pri bli žno 40%
40 % a 60% j e izluče
izl uče no u formi
for mi humu
hu mu sa.
sa . Odrasl
Odr aslaa pol no
zrela jedinka u optimalnim uslovima u stanju je da proizvede 1200 do
1500 potomaka godišnje. Iz toga proizlazi da 1000 odraslih glista mo-
gu za godinu dana dati potomstvo od preko milion jedinki, a za dve
godine skoro milijardu glista i kokona.

21
 II
GLISTA KAO DOMAĆA ŽIVOTINJA 
 Ako
 Ak o se čove k odluči
odlu či za uzga
uz gaja
janj
nj e glis ta, prvo
pr vo što treba
tre ba da obe-
obe -
zbedi jesu - gliste. Postoji mnoštvo glista, koje žive na našem podru-
čju, od kojih su barske zelene gliste impozantnih dimenzija i količina
„mesa". Njihova loša osobina je što se sporo razmnožavaju i što ne tr-
pe život
život u omeđenom prostoru. Baštenske gliste i gliste iz iz đubrišta
množe se intenzivnije, lakše podnose gubitak slobode, ali nisu navi-
knute na život u „toru" i u prvoj prilici pokušavaju da beže. Još jedna
njihova loša osobina je da imaju mlitavo telo i prilikom povrede ispu-
štaju smrdjivu žučkastu tečnost neprijatnog ukusa kojom se brane.
 Američki
 Ameri čki naučnici
naučni ci uspeli su, među tim, da stv ore or e glistu
glis tu koj a idea lno
ispunjava uslove da postane domaća životinja. Ta Kalifornijska crvena
glista, ili popularnije Crveni hibrid, dugim selekcijama stekla je zaista
zadivljuj uća svojstva. Iako mala mala po dimenzija ma, 6 do 8 cm i teška
 jedv
 je dvaa je dan
da n gra m, ona nev ero vat nim tempom
tem pom raz množamn oža vanj
va njaa stvara
stva ra
količinu proteinske mase (mesa) koju ni približno nije u stanju da da
ijedna druga vrsta. „Kvalitet" toga mesa po svojim sastojcima ravan je
telećem mesu i nalazi se znatno iznad komercijalnih vrsta mesa. Nai-
me, prema Mičelovoj skali za merenje biološke vrednosti, meso Crve-
nog hibrida označeno je sa 61,3, teletine sa 62, riblje 55, komercijalno
meso 48 do 50 i soja 36.
 Analiz
 Ana lizaa aminok
ami nok ise lin a u bra šnu od glis ta poka
po kazuzuje
je sled eći sas-
sas -
tav:*'
lizin 8.0%
histidin 1,7%
arginin 6,0%
triptofan 1,0%
asparaginska kiselina 11,7%
treonin 5,0%
serin 5,0%
glutaminska kiselina 15,9%
prolin 6,9%
glicin 5,0%
alanin 5,5%
 va l i n 3,9%
izolcucin 3,4%
leucin 8,2%
tirozin 2,9%
fcnilalanin 3,4%
cistein 3,1%
metionin 3,4%
*) Anall7.i
Anall7.ill jc Izvrtio Institut za zno tch nlk u Poljo pri vre dno « fakultetu u Firenci.

22
 Kod hibrida su zakržljale žlezde za lučenje odbrambenog se-
kreta pa ga rado jedu ribe, perad i svinje. Iz istog razloga proteinsko
 brašn
 br ašn o napr
na prav
av ljen
lj en o od ovih glistaglist a nema
nem a nikakav
nik akav neprij
nep rijatan
atan miri s koj i
 bi se pre nos io na tov lje nike.nik e. Ov oj vrsti glista utv rđene
rđ ene su stan dard izo-
 va ne dime
di me nzij
nz ij e legla
legl a od 100 x 200 x 25 sm, po koji ko ji ma se pra ve i plas-
tični kontejneri koji se mogu redati „na sprat" jedan preko drugog da
 bi se poveća
pov eća lo isk ori šće nje nj e prostor
pro stor a. Na ovom
ov om dosta
dos ta red uciran
uci ranom
om
prostoru živi ogroman broj jedinki bez ikakvih problema. U prirodi
na 1 m2 živi oko 50 glista, dok u kontenjerima na istoj površini živi
50.00 0! Na dubini od svega 25 cm podl oge odvija se ceo životni ci- ci-
klus ovih glista. Na dnu ovog sloja gliste odlažu svoj izmet, popularno
nazvan humus, jer mu je po strukturi najbliži. Stručnjaci za ovu izlu-
čevinu radije upotrebljavaju termin „casting", mada i oni polako
uzmiču pred popularnim terminom humus. Taj humus ima svojstvo
 je dn og od najk
na jk omp leksle ksni
nijijihh i na jb ol je poznatih
pozna tih dub riv a, o čemu će
posebno biti reči. Za mnoge uzgajivače humus je kao proizvod znat-
no važniji od glista, jer donosi i znatno veće godišnje prihode.
Sa stanovišta ekonomije vrlo je važno što uzgoj glista ne traži
mnogo radne snage, pa čak ni prostora, jer su gliste veoma skromne i
prilagodljive tako da ih je moguće gajiti u običnom drvenom sanduku
ali i na većim zemljišnim površinama. Prvobitno su gliste gajene u
komplikovanim i skupim strukturama, u zatvorenom prostoru, da bi
tehnologija toliko napredovala da da ih je dovoljno staviti na zemlju na
žičanu mrežu, ili foliju radi zaštite od krtica, na njih sipati stajsko đu-
 br ivo
iv o i pov re meno
me no ih zalivati.
zaliva ti. To bi u na jg ru bl je m mogl mo gloo biti sve.
sve .
Osnovna opasnost za uzgajivača i jeste u tome što može da zanemari i
ono malo rada što treba posvetiti glistama pa da ga to skupo košta.
Postoje, naime, čak i u ovom poslu oni koji su propali, iako taj posao
ugledni londonski časopis „Economist" po prosperitetu poredi sa vi-
sokim tehnologijama kao što je elektronika.

UtroSak rada na dva tipa uzgajališta glista

I. Malo uzgajalište glista za bavlj enje u sl ob od no m vre me nu

Količina
Broj Potreban Broj Količina Humus
Tromcscčjc rada
legla prostor glista hrane u kg
nedeljno

_
mart/mni 1 2mJ 100.000 300 kg. 1/2 sata
 ju n/ av gu st 2 4m 200.00 0 600 kg. 1 sat
sept/nov. 4 8mJ 400.000 1.200 kg. 1 1/2 sat 1000

23
2. Uzgajalište sa industrijskim pretenzijama

III

PLANIRANJE I IZGRADNJA UZGAJALIŠTA 

U ovom poglavlju biće reči o najhitnijim uslovima (prirodnim

i tehničkim) koje treba ispuniti da bi uzgajanje od početka bilo posta-
 vl je no na zd ra ve i tr aj ne os no ve . U tom to m sm is lu ne op ho dn o je vodit
vo dit i
računa o sledećem: a) izbor mesta gde će legla glista biti postavljena;
 b) mate
ma teririja
ja li za gr ad nj u i obl ici le gl a; c) op re ma i alati koj i su neop- ne op-
hodni za rad sa glistama i d) priprema podloge u leglu.
 Va lj a napo
na po me nu ti da će ge ne ra ln o biti reči o uz ga ja li št u in du- du -
strijskog profila čija veličina zavisi isključivo od volje i materijalnih
mogućno sti v lasnika, jer je tehnološki postupak isti, bez obzira na ve-
ličinu uzgajališta. Naime, bilo da se neko opredeli da uzgaja gliste na
 ba lk on u, u gar aži ili u po dr um u, ili pak na pr os tr an om po lj u - os no v-
ni biološko-tehnički uslovi ostvaruju se na istom principu, a to znači
da se glisti obezbede osnovni ekološki uslovi u životnoj sredini u ko-
 j o j će imati
ima ti do v ol j no rast
ra stre
re sit og i pr oz ra če no g ma te ri ja la da of or me le-
glo, dovoljno hrane u vidu organskih otpadaka i dovoljno ali ne suvi-
še vlage.
Doskora su gliste uzgajane u velikim zatvorenim prostorijama,
u leglima građenim od betona i uz druge skupe strukture (prskalice za
 vo du , dr en až a, osve
os ve tl je nj e) . Ko nk ur en ts ka b or ba nat eriva
er iva la je uz gaji
ga ji -
 va če da sn iž av aj u ce ne pa se vr lo br zo pr eš lo na u z g a j a l e u priro pr iro di,
na otvorenom prostoru, ali još uvek uz pravljenje drvenih, žičanih ili
 be to nski
ns ki h legla
le gla (lej
(l ej a) i uz pr en oš en je gli sta da pr ez im e u za tv or en om
prostoru. Danas je uzgoj već do krajnjih granica pojednostavljen i
svakom pristupačan.
Izbor mesta

U principu nema nikakvog značaja hoće li odabrani teren biti

na nek om ob ron ku iliili u ravnici, hoće li biti na pesk ovito j, degradira-
noj ze mlj i ili na plodno j livadi. Sto se glista tiče, va žno je da na tere nu

24
 nema mogućnosti za taloženje vode, jer ona može pogubno da deluje
na zapaL Važno je još da se leglo ne nalazi ispod borova ili kakvog
drugog četinarskog drveća čije iglice pune aromatične smole mogu
negativno uticati na ishranu i rast glista. Treba imati u vidu da gliste
ne trpe potrese tla i jak vetar. Praktično, to znači da treba voditi raču-
na da uzgajalište ne bude u neposrednoj blizini železničke pruge ili
autoputa. Koliko god da se gliste uspešno razvijaju u prozračenom
ambijentu, toliko ih jak vetar tera u donje slojeve legla, što znači dalje
od hrane a samim tim ih čini manje produktivnim. U područjima gde
 vl ad aj u česti i j ak i ve tro vi le je tr eb a posta
po sta vlja
vl jati
ti „niz
„n iz ve tar"
ta r" . Na prim
pr imer
er ,
u Podunavlju je košava (jugoistočni vetar) dominirajuća pa leje treba
da budu u pravcu jugoistok- sever ozapad. Ukratko, naj bol je je oprede-
liti se za degradirano ili peskovito zemljište (kao najjeftinije), nedale-
ko od izvora vode (z bog zaliva nja) u ravnici (lakše je za rad). Računi-
ce i iskustva pokazuju da jedna osoba (idealno za penzionere) može
da obraduje i namiruje oko 2000 m 2 ili 1000 standardnih legla. Uz
posedovanje manjeg traktora sa razbacivačem dubriva jedna osoba sa
lakoćom može da podmiruje 5000 m 2 glistilišta (2500 legla) uz ma-
nje rada nego pri ručnom podmirivanju 400 m 2 (200 legla). Računice
pokazuju da je za tovarenje hrane za gliste (stajsko dubrivo) uz po-
moć traktora za količinu predviđenu za 5000 m 2 potrebno 2 sata rada
i 5 sati za razbacivanje te hrane po glistilištu. Operacija se obavlja sva-
kih 15 dana. Za ručni prevoz i razbacivanje hrane na samo 400 m 2
potrebno je 14 sati rada u istom vremenskom intervalu. Prema tome,
pri odabiranju zemljišta za uzgajalište treba voditi računa da se stova-
rište hrane za gliste nalazi u blizini i da se oblik i raspored legla (leja)
prilagodi mogućnosti mehaničkog opsluživanja.

Legla

 Već
 Ve ć post
po stoj
oj i i tradi
tr adi cij a i us ta no vl je n stand
st and ard
ar d da se pri uz ga ja nj u
glista kao osnovn a jedinica r ačuna je dno leglo. To leglo kao standard
podrazumeva zapreminu od 100 x 200 x 25 cm podloge i hrane sa
oko 100.000 komada zrelih glista, podmlatka i jaja. U takvom leglu
ima oko 25.000 polno zrelih glista, a ostalo čini podmladak, jer odra-
sle gliste loše podnose ako su same i preporučljivo ih je izdvojeno dr-
žati tek kad su već sortirane za prodaju. Takvo standardno leglo zrelo
 je da sv akih
ak ih 90 da na b ud e de lj en o u no va legla leg la ili da sv ak ih 30 dana
da na iz
njega budu sakupljeni primerci komercijalne veličine. Na osnovu ove
standardne veličine određuje se količina zapata pri umnožavanju le-
gla, količina hrane, aditivi, količina i način odvajanja glista za prodaju
 i niz drugih tehničkih poslova. Iako se, kako smo već rekli, izrađuju
čak višespratni kontejneri ovih standardizovanih veličina, to ne znači
da uzgajivač, naročito ako pravi uzgajalište na otvorenom terenu, tre-
 ba sle po da se držidrž i ovih
ov ih dim en zija zi ja.. Spol
Sp ol jn a uzgaj
uz gaj ališt
al išt a ili le je prav
pr avee se
tako što se na zemlju gde će biti leja postavi mreža od plastificirane ži-
ce sa okcima od 8 do 10 mm. M ogu će je upotrebiti i bilo koji drugi
mrežasti materijal koji će pre svega sprečiti da krtice prodru u glistili-
šte i održati leju da se ne rastura (u najnovije vreme tehnologija DE-
NIMAL predviđa postavljanje plastične folije (4/10) na zemlju). Boč-
ne ivice žičane mreže presavijaju se na 30 cm od kraja, tako da se do-
 bi je neka
nek a vrs ta mr ež as te kutiku tije
je šir ine ok o 2m, 2m , visin
vi sin a strani
str anica
ca 30 cm i
dužine koliko diktira plac ili rolna žičane mreže. U nedostatku žičane
mreže može poslužiti i najlonska mreža od koje se prave vreće za
transport krompira i paprika, samo se često mora kontrolisati glistili-
šte da se u njega nije uvukla neka štetočina (krtica, zovčica, neki miše-
 vi).
 vi) . Kada se lej a napunna pun i pr ipre
ip re ml je no m podl po dlogogom
om , pre vr elim
el im đubri-
đub ri-
 vo m i gli sta ma, kori ko ri sn o je
j e glisti
gli stiliš
lište
te prekri
pre kriti
ti pla stičn
sti čnomom mrež
mr ež ic om ko-
 ja će sprečiti
spreči ti ptice
ptic e da ko paju
pa ju po glisti
gli stiliš
lištu
tu i j ed u gli ste u nj em u. VelikiVeli ki
 br oj uzg ajiva
aj iva ča sm atra
at ra d a j e izda tak za plastičn
plas tičnii mre žasti
žas ti pok riva
ri va č veći
v eći
trošak nego šteta koju ptice naprave pa odbacuju ovu investiciju kao
neracionalnu.
Klimatski uslovi takođe utiču na visinu leje, odnosno dubinu
podloge i đubriva u njoj. Ako je uzgajalište u oblasti gde se srednje
temperature u martu, oktobru i novembru kreću oko 5 do 7°C (mini-
malne oko - 1, a maksimalne oko 9), dovoljna je visina leje od 30 cm.
U hladnijim predelima visinu treba povećati za 10 cm, čime se obe-
zbeđuje veća masa i sporije hlađenje životnog prostora glista.
Interesantno je i veoma praktično što gliste ne beže iz pripre-
mljenih prostora, jer ih na okupu drži obilje hrane i povoljniji ostali
uslovi (vlažnost terena, prozraČnost tla itd.). S druge strane, nestanak 
svetla u zatvorenim prostorijama u kojima se gaje gliste može izazvati
iznenadno bekstvo glista na sve strane, za koje se već ustalio termin
 black
 bla ck out. Za vr em e kišnihkišn ih noći mo gu će je da iz lej a po be gn e izvesn izv esn a
količina glista, ali je to uglavnom zanemarljiv broj.

Oprema

Za rad sa glistama nije potrebna nikakva specijalna oprema.

Ukratko, neophodno je imati bar jednu lopatu, zidarska kolica, grabu-
Ije, kofu za zalivar\je (za veće uzgajalište crevo za prskanje), termome-
tar i lakmus-papir ili aparat za merenje kiselosti (pehametar).

27
 Razume se da lopata i kolica služe za prenošenje hrane od de-
ponije do leja sa glistama. Grabuljama treba izravnavati gornji sloj
hrane i izbacivati zaostale krupne komade (otpatke) hrane koji nisu
pojedeni. Kako su gliste osetljive na kolebanje temperature, neophod-
no je znati potrebe temperature i donositi odluke šta da se preduzme.
Ukoliko je temperatura ispod 5 - 7 stepeni,stepeni, potrebno je naneti deblji
sloj hrane (đubriva) 10 - 15 cm, s tim da ono sadrži oko 20% slame i
malo svežeg konjskog đubriva koje će vrenjem podići temperaturu za
koji stepen. Temperatura se može očuvati i zatrpavanjem leja lišćem,
slamom ili drvenim šuškama - što se obično radi uoči zimskog perio-
da kad gliste treba zaštititi od mraza. Same gliste na temperaturi ispod
nule uginu, ali zato njihova jaja (kokon) izdržavaju i temperaturu od
-7" u leglu, što praktično znači temperaturu od oko - 20°C okolnog
 vaz duha.
duh a. Kada tempera
tem pera tura legla
leg la preti da pre đe pre ko 30 ° C, prska-
prsk a-
njem zemljišta (što finijim raspršivačem vode) treba snižavati tempe-
raturu. Zalivanjem i eventualnim pravljejem senke iznad legla tempe-
ratura se efi kasn o svodi u odre đen e granice (za 8 - 15" razlike) i sa-
mim tim se postiže veća produktivnost glista. Laboratorijski, gliste su
izdržale i temperaturu tla od + 50° C. I previsoke i preniske tempera-
ture dovode do ozleda kliteluma i neplodnosti gliste.
Lakmus-papiri ili aparat za merenje kiselosti (pehametar) pot-
rebni su za merenje kiselosti prilikom pripremanja podloge za leglo,
kao i za stalnu kontrolu kiselosti hrane za gliste. Gliste su veoma oset-
ljive na kiselost, što se vidi iz podatka da podnose veoma usko podru-
čje između PH 6,5 i 7,5, uz najpovoljniju vitalnost pri potpunoj neu-
tralnosti materijala. Zbog toga svake sedmice treba kontrolisati kise-
lost legla, bez obzira na to što se prethodno kontroliše kiselost hrane.
Kiselost (koja opada sa zrelošću đubriva) relativno se lako snižava do-
datkom kalcijum-karbonata. Ako je kiselost prevelika treba posuti pri-
 bližno
 bli žno 20 0 grama
gr ama kalcij
kal cij um-kar
um- karbon šr inu je dn og legla ( 2 m 2 )
bon ata na pov šrinu
i vrlo brzo će nastati reakcija koja će neutralisati kiselost.
Moguća je, mada izuzetno retka, situacija kada nadvlada alkal-
nost (baznost). Najbrže i najefikasnije rešerije da se baznost sadržaja
promeni jeste dodavanje suvog treseta ili suvih starih novina, koje će
svojom b lagom kiselošću brzo popraviti
popraviti stanje. Približan efekat posti-
posti-
že se obilnim prskanjem ili ispiranjem materijala.
Kiselost i alkalnost mere se pomoću lakmusovog papira koji se
stavi u masu da se ovlaži; najzgodnije je uzeti u šaku vlažno đubrivo,
staviti na njega parče lakmusa i zatim stegnuti šaku. Ovlaženi papir 
 brzo
 br zo će promcnit
prom cnitii boj u. Boju
Boj u treb a upore diti sa ska lom uzorak
uzo rakaa na
kutiji i lako je očitati stepen kiselosti, pa znati šta treba preduzeti.

28
 Priprema podloge

Jedan od najvažnijih poslova pri uzgajanju glista jeste pripre-

ma podloge za leglo. Podloga je sloj materijala bogatog celulozom u
kome će gliste izgraditi svoje stanište i iz kojega će izlaziti u gornji sloj
dubriva da se hrane. Postoji više termina koji se upotrebljavaju za
opis ovog sloja u kojem se nalazi 75-80% legla. U opticaju su nazivi
kao: tampon, stratifikacija, zemljana mešavina, no nama se čini daje
najprikladnija reč podloga, jer se taj sloj unosi u leglo - leju da bi po-
služio kao podloga na koju se nanosi hrana za gliste i koji bez preke
potrebe ne treba dirati. Izbor materijala i priprema podloge izuzetno
su važni sa stanovišta komercijalne proizvodnje glista.
Podloga mora da zadovolji dva osnovna uslova:
1) mora imati svojstvo da dugo zadržava vlažnost (gliste zahte-
 va ju viso k stepen
step en vla žnosti
žno sti sre din e kak o u svak
sv akodn
odn ev nom
no m živo tu tako
tak o
i u periodu razmnožavanja, voda sadrži kiseonik koji gliste preko ko-
že „udišu");
2) mora biti rastresita bez sklonosti da se zgrudva (grudve ze-
mlje predstavljaju mrtav prostor u leglu, a istovremeno sprečavaju
prodor kiseonika u podlogu pa tako negativno deluju i van sopstvene
zapremine).
Prema tome, odlika kvalitetne podloge jeste da, bilo preko
 vlažnos
 vla žnosti
ti bilo
bil o sv oj om rastre
ras tresito
sitošću,
šću, obe zbedi
zb edi što veći pril iv kise onik a
do glista. Optimalne količine kiseonika omogućavaju brže razlaganje
đubreta u hranljive elemente. Dobro hranjena glista u kvalitetno pri-
premljenoj podiozi živi mirno i reprodukuje se izbacujući često koko-
nć i to sa većim brojem mladih u njima. Vrlo je važno da podloga po-
red prozračivanja omogućava i nesmetan razvoj bakterija koje vrše
primarnu pripremu hrane glista i bez kojih bi gliste mogle da uginu
 be z obzir a na prisu
pr isu stv o i obil
ob ilje
je hran e. Podl oga sa visok
vi sok im stepen
ste pen om
hranljivosti podjednako je štetna po gliste kao i ona koja nije prozrač-
na. U principu takva podloga obično sadrži prevelike količine organ-
skih materija, proteina, azota i dr. Pri razlaganju organskog materijala
(truler\je) oslobađa se gas i kiselina koji su štetni po gliste.
Prirodno stanište gliste, pa prema tome i Crvenog hibrida, jesu
deponije stočnog đubrišta, ili otpadaka biljaka. Što podloga više liči
na prirodno stanište to je veća verovatnoća za uspešno gajenje. Sva
ispitivala i iskustva govore da gliste najbrže uspevaju i najbolje se
razmnožavjuu u podlozi od stajskog dubriva. Đubrivo može da potiče
od konja, goveda, zečeva, ovaca i koza, pod uslovom da je odležalo i
prošlo fazu fermentacije. Fekalije od svinja moraju proći određeni

29
 STANIŠTE CRVENOG HIBRIDA 

Gornji dao legla

tehnološki postupak da bi bile prilagođene za ishranu glista, ali ne i za

podlogu. Izmet od živine takođe nije dobar kao podloga jer je ,,pre-
 vruć"
 vr uć" , raz vij a pre viš e azota i sadrž i previš
pre višee mine rala . Postoji
Post oji post upak 
i iz obradu ovog materijala i njegovu pripremu za hranjenje glista, ali
samo kao mešavine sa drugim vrstama hrane. Pored stajskog đubriva,
kao podloga se mogu koristiti još otpaci kartona, stari papir, otpaci ce-
luloze i strugotine od nearomatskih lišćara.
Da bi podloga bila što kvalitetnija, odnosno da bi bila obezbe-
đena njena neophodna svojstva kao što su konstantna vlažnost, rastre-
sitost i smanjena hranljivost, đubrivu se dodaju razni a'ditivi i to u raz-
meri do 50%. Jedan izuzetno stručan proizvođač glista u Italiji Danie-
le Picokero (Daniele Pizzochero) u konsultacijama za ovu knjigu izri-
čito je izjavio: „Dobra podloga od ispravnog stajskog đubriva, koje je
dovoljno odležalo, prevrelo i sadrži dovoljne količine pleve ili seckane
slame bogate celulozom, nema nikakve potrebe za bilo kakvim doda-
cima - aditivima i oni joj mogu samo štetiti."

30
 Budući da uzgajivači nisu uvek u prilici da obezbede idelanu
podlogu, mi ćemo ipak navesti neke od dodataka koje većina uzgaji-
 vača
 vač a koristi.
koris ti. To je , pre sve ga, mle ven i treset.
trese t. Tre set se rel ativ no lako
lak o
nalazi u prodavnicama semena i cvećaramajer ga cvećari mešaju sa
zemljom pri sađenju ili rasadivanju biljaka. Pre nego što se izmeša sa
podlogom treset mora bar 24 sata da bude potpoljen u vodu. Treset
treba potopiti u dosta vode, i to obavezno u metalnom sudu (kofa ili
korito), i ostaviti da provede jed an dan u nje mu. Sledećeg dana treba
uzeti vlažan treset u ruke i stegnuti ga da se iz njega iscedi voda. Ako
 je voda
vo da bistra,
bist ra, tre set se može
mo že koristiti,
korist iti, ak o je voda mut na, treset
tres et treba
tre ba
isprati novom količinom vode sve dok se voda koja se iz njega cedi ne
izbistri. Tek posle toga treset se može mešati sa dubrivom za podlogu.
Postoje i mnogi drugi dodaci koje uzgajivači koriste. Među njima su
sitno sečena slama i seno, zatim lišće listopadnog drveća, od kojeg je
najbolja vrba, mlevene ljuske od kikirikija (tipično za Amerikance),
ljuske semena od suncokreta, otpaci u preradi kukuruza, mlevene sta-
 bl ji ke suncok
sun cokret
retaa i kuk uru za, strugo
str ugotin
tinaa liščara, karton
karto n i dru go. Pri
formiranju leja većina uzgajivača najpre na žičanu mrežu postavi sloj
starih novina ili otpadaka od kartona pa tek na njih stavlja podlogu.
Ove novine služe kao celulozni aditiv koji gliste rado jedu.
Nikako ne treba dodavati podlozi mekinje, prekrupu ili bilo
koju drugu hranu bogatu proteinima, lišće četinara ili kojih drugih bi-
ljaka koje poseduju eterična ulja i tanin.
Pošto se podlozi gotovo uvek dodaje kalcijum-karbonat (u ko-
ličini od 200 do 400 grama po leglu - 2 m 2 ), da bi se postigla neutrali-
zacija podloge treba paziti da kalcijum karbonat ne bude zamenjen ga-
šenim ili negašenim krečom u prahu koji je pogibeljan za gliste.
Stajsko đubrivo, koje se upotrebljava bilo kao podloga bilo kao
hrana, mora da odleži i da bude isitnjeno. Kao odležalo smatra se đu-
 br iv o u kome
ko me je zav rše n proces
proc es pre vir anj a (fe rme ntacij
nta cija)
a) i pro izv odn ja
toplote i gasa. Svako sveže đubrivo ako je vlažno previre i razvija to-
plotu od 70 - 80 stepenistepeni C. Proces peviranja traje 9-11 meseci, dok 
hladno vreme produžuje ovaj proces za 10-15 dana. Velika količina
dubriva (debele naslage) produžavaju proces fermentacije. Zato je pot-
rebno češće prevrtati đubrivo da dolazi u kontakt sa vazduhom. Prepo-
ručuje se da, ako je moguće, đubrivo bude stavljeno u prazne leje što
ranije i da u njima sazreva. Time se smanjuje količina na deponiji rani-
 je se obav
ob avljljaa pr en ošen
oš en je dubriv
dub riv a sa je dn og na dr ugo ug o mes to.
Svaka gomila dubriva trebala bi da bude označena tablom na
kojoj piše od koje je životinje i koliko je staro.

31
Po pravilu, podloga za leglo priprema se 30-60 dana pre unošenja gli-
sta u nju.
„P-50-L" test
Pođimo od pretpostavke daje podloga u leglu (leji) pripremlje-
na prema uputstvima i da je proveren stepen pH. Pre nego što gliste
 budu
 bu du pušte
pu šte ne u legla
legl a pot rebn
re bn o je izvesti
izves ti j oš test koj i nosi skra ćeni
ćen i na-
ziv „P-50-L" a znači „proba na 50 glista". Test se obavlja tako što se
u drveni sanduk dimenzija 50 x 50 x 30 cm, čije su stranice izbušene
 bu rg ij om 8 mm da bi se ob ez be dila di la dre naža,
naž a, stav i ista podlog
pod logaa kao
ka o u
lejama, ali debljine svega 5-6 cm; na podlogu se stavi 50 odraslih sli-

32
sui i bogato poprska vodom. Ovu operaciju je dobro obavljati pri
dnevnom svetlu. Glistama je potrebno nekoliko minuta da se uvuku
u podlogu, gde počinju da stvaraju svoje stanište. Nakon 24 sata treba
pretresti sadržinu kutije i izbrojati gliste. Ako ijedna nedostaje, znači
da podloga nije dovoljno „ukusna" da ih zadrži; ukoliko ima mrtvih
glista, znači sastav podloge još nije zreo za nastanjivanje. Treba izvrši-
ti analizu i videti zašto. Ako su gliste, pak, živahne i sve na broju, zna-
či da je podloga u redu i da može biti nastanjena glistama. Upotreba
„P-50-L" testa smanjuje rizik da leglo bude uništeno zbog greške pri-
likom pripremanja podloge. Ovaj test koristi se i u nizu drugih okol-
nosti da bi se pomoću njega smanjio rizik.
IV 
NAČIN ISHRANE
Upravo zato što imaju prilično razvijene i komplikovane orga-
ne za varenje, gliste uzimaju jednostavnu i nimalo komplikovanu hra-
nu. Krajnje pojednostavljeno, gliste se hrane svakom vrstom otpadaka
organskog porekla koji su u stanju da pod dejstvom prirodnih faktora
(voda, vazduh, bakterije) previru i raspadaju se na svoje sastavne ele-
mente. Medu njima su najpre fekalije domaćih životinja, otpaci žitari-
ca, otpaci voća i povrća, organski otpaci u gradskom dubretu i drugo.
Luidi Kompanjoni (Luigi Compagnoni), uzgajivač glista iz Italije, na-
 vod i da na svom sv om im an ju za hr an je nj e gli sta koristi
koris ti otpatk
otp atkee iz pre hra m-
 be ne ind ust rijeri je i in dust
du st rije
ri je cel ulo ze, gran
gr ančic
čic e iz ore zan ih voćn
vo ćn ja ka,
ka ,
travu i lišće iz gradski h parkova, s trugotinu, otpatke iz jav nih kuhin ja,
talog od kafe, izmet psa, kanalizacioni mulj i niz drugih organskih
otpadaka, uključujući i talog od čaja kamilice. Dakako, pojedini mate-
rijali su bolji od drugih, pre svega zato što sadrže više proteina, mine-
rala i vitamina koji se lako mogu transformisati u hranljive sastojke i
ubrzati rast glista.
Iako je voda neizostavan element u ishrani glista, ona mora bi-
ti dozirana u određenim količinama, jer previše vode utiče na to da
gliste postanu velike ali blede, meke i lenje. Samim tim i razmnožava-
nje glista biva usporeno.
U ovom poglavlju biće reči o izboru hrane za gliste, o koristi i
štetnosti svake od njih, kao i o načinima na koji hranu treba pripre-
mati i davati glistama. Jedina bitna razlika u ishrani glista i ostalih ži-
 vo tinj
ti nj a je st e u tome
to me što organi
org ani za va re nj e kod glista
glis ta nisu u stan
st an ju da
razne minerale i vitamine pretvore u aktivne elemente bez prethod-
nog delovanja bakterija koje se nalaze u zemlji i izlučevinama životi-
nja. Sam probavni trakt gliste luči relativno malo encima potrebnih da

33
 bi se ubrz
ub rzalo
alo dejs
de js tvo
tv o bakter
bak ter ija i protei ni i ugl jen i hidrati
hidr ati - pretvaral
pret varal i u
energiju. Ako hrana koju dajemo glistama sadrži mnogo proteina i
ugljenih hidrata koji još nisu razloženi usled dejstva bakterija, oni će
nesvareni proći kroz organizam gliste i čak dovesti do zastoja u rastu i
razmnožavanju glista. Tako će i pored obilja hrane glista ostati glad-
na.
 Ak o se gli ste hran e mat erij
er ijal
alom
om koji je pre ter ano kiseo
kis eo - što
znači da je u njemu bakterijsko delovanje bilo preterano i da žlezde
koje luče kalcijum kod gliste nisu u stanju da neutrališu kiseline pa će
nastati takozvano „trovanje proteinom" kada se u crevu gliste stvaraju
rane koje u kasnijoj fazi dovode do uginuća. Otpaci soje i suncokreta
 bogati prot ein ima malo
mal o znače
zna če za gli ste koje
ko je u sv oj im organi
org ani ma za va-
renje nemaju kiseline koje bi razorile ulja u kojima su proteini. Zato
se za hranu glistama mogu davati samo ljušture ovih biljaka koje su
 bogate
 bog ate celul
ce lul ozo m a ne sad rže ulj a. Organi
Orga ni za va re nj e glista
glis ta luče enci-
me koji pomažu efikasnom pretvaranju celuloze i ugljenih hidrata (še-
ćera i amida) u hranljive elemente. Idealnu hranu za gliste pretstavlja
 veli ka količina
koli čina cel uloze
ulo ze i uglje
ugl jenih
nih hidrata,
hidr ata, i to vi še nego
ne go proteina.
prote ina. Ce-
luloza, koja je sastavni deo stabljike i listova gotovo svih biljaka, u
osnovi je ugljeni hidrat (C 6 H 10 Oj) koji se u organizmu gliste pretva-
ra u glikozu (šećer).

 Veo ma j e važno
va žno znati da se kao hrana
hran a za gli ste ne sm ej u kori-
kori -
stiti otpaci plodova ili bilo koji organski materijali koji su prskani
insekticidima, hemijskim materijama druge vrste, solima, alkalnim
rastvorima, boraksom ili sodom.

34
 Stočno dubrivo

Stočne fekalije ili stočno dubrivo prirodno su stanište i hrana

crvenih glista pa ostaju najvažniji i u industrijskom uzgoju. Posebnu
 vre dno st pre dst avl ja izme t životi
živ otinj
njaa ko je se hran e žita rica ma, je r po-
red ugljenih hidrata, celuloze i proteina sadrži i encime neophodne za
efikasno bakterijsko razgrađivanje materijala. Pored toga, veliki deo
stočne hrane sadrži dodatne vitamine i antibiotike koji se kroz izmet
prenose i u organizam gliste. Budući da od 100 kg žitarica (ovas, je-
čam, kukuruz) datih kao hrana stoci samo 10,5% biva apsorbovano u
organizmu, znači da 89,5% životinja izlučuje i time stvara bogatu
hranljivu podlogu za životinje nižih sistemskih kategorija kao što su
gliste. Istina, dubrivo od goveda može da sadrži čak 5-8% soli, koje
mogu usporavati rast glista pa je zato potrebno „oprati" dubrivo pr-
skanjem većom količinom vode.
Sastav pojedinih vrsta đubriva i ostalog materijala
- izraženo u procentima -

Nitrogen Fosforna Kalcijum

Materijal Celuloza Proteini
(Azot) kiselina oksid

Dubrivo od konja 60 0 ,7 4.38 0,34 0,52

Dubri vo goveda 60 0, 7 4,38 0,30 0,65
Dubrivo tov. junadi 60 2, 0 12,5 0,54 1,92
Dubrivo ovaca 60 2, 0 12,5 1,0 2,50
Dubrivo svinja 30 1, 0 6,25 0,75 0,85
Dubrivo zečeva 50 2, 0 12,5 3,20 1,90
Dubri vo živine 74 4, 0 25,0 1,25 0, 9
Slama od žitarica 80 0, 6 3,75 0,20 1,10
Kanalizacioni mulj 50 2, 0 12,5 3,01 -
Morske alge 80 0, 2 1,25 0,10 0,60

Jedino dubrivo koje bez ikakvih posebnih postupaka može da

služi kao podloga i kao hrana za gliste jeste konjski  izmet. Njegov sas-
tav, u kome 60% čini celuloza (iz sena, slame i ljuski žitarica), uz rela-
tivno visok postotak proteina, čini ga pogodnim za gliste. Konjsko du-
 br ivo
iv o je
j e dov oljn
ol jn o por ozn o, sadrži nizak
niza k postotak proteina
prote ina i azota,
azot a, što
znači da ne može doći do „trovanja proteinom". Niska kiselost i spo-
ro previranje svežeg konjskog đubriva, uz oslobađanje toplote, čine ga
 ve om a korisni
kor isnim,m, je r u kritič nim tre nuc ima mož e posl užiti
užit i kao grej
gr ejač
ač
za gliste u leglu. Ipak, zbog niskog sadržaja proteina i minerala dobro
 je ov o dubri
du bri vo meša ti sa nekim
neki m jači
ja či m kada takođe može
mo že poslužiti
poslu žiti i

35
 kao hrana glistama Još jedno svojstvo stavlja konjsko đubrivo na pr-
 vo mesto
me sto kao pod logu
lo gu za leg lo glista
gli sta - to je nj egov
eg ovaa spos
sp osob
ob nost
no st da
dugo zadržava vlagu.

ZATVOREN EKOLOŠKI KRUG: svinjske fekalije služe ka« hrana za g liste, gliste
stvaraju humus kojim se đubre hiUkc, biljke I gliste služe kao hrana svinjama

36
 Na skali hrane za gliste visoko mesto zauzima i đubrivo od ju-
nadi i goveda. U principu, goveđe fekalije su znatno tečnije od ostalih
pa je potrebno dodavati im strugotine ili kakav drugi aditiv da se po-
stigne potrebna gustina. Ta mešavina u prirodnim uslovima mora da
odleži punih godinu dana. Istina, postoje zaštićeni tehnološki postup-
ci obrade tečnih fekalija goveda i svinja koji znatno smanjuju utrošak 
 vreme
 vr eme na.
na . No, oni su taj na proi zvođ ača koj i ih ustup
us tup aju
aj u j ed in o zaj ed-
no sa opremom koja uz to ide.
Fekalije svinja doskora su predstavljale problem za uzgajivače
svinja i izazov za uzgajivače glista. Rešiti taj problem značilo je probiti
ekološki zid koji se našao pred svinjogojstvom. Naime, svinjske feka-
lije koje se ne mogu upotrebiti kao đubrivo u poljoprivredi najčešće se
slivaju u kanale, reke i deponije teško zagađujući okolinu. Za proizvo-
đače glista bilo je pre svega važno da ovim fekalijama ubrzaju fermen-
taciju i povećaju gustinu, odnosno smanje procenat vlage. U osnovi,
ovo đubrivo sadrži visok procenat proteina, minerala, celuloznih niti i
azota pa se procesi tehničke obrade fekalija materijalno isplate. Ukoli-
ko je materijal prošao kroz vibro-mlinove, proces fermentacije zavr-
šava se u roku od 30 do 40 dana u proleće i oko 60 dana pri letnjim
 vrući
 vr ući nam a.
Uzgajivači zečeva raspolažu jednom od najboljih hrana za gli-
ste. Izmet zečeva sadrži takav sklad celuloze, proteina i minerala da
mu je proces fermentacije blag pa se uz pažljivo doziranje kalcijum—
karbonata može direktno upotrebljavati kao hrana za gliste. Zahvalju-
 jući
 ju ći ovom
ov om svoj
sv ojstv
stv u, već ina uzg aji vač a zeč eva drži sand
sa ndukuk e sa glista
gli stama
ma
direktno ispod kaveza sa zečevima tako da izmet direktno pada medu
gliste i služi im kao hrana. Budući daje zec polupreživar, on prilikom
žvakanja i varenja hrane natapa velikom količinom stomačnih sokova
i time povećava prehrambena svojstva i za gliste. Na ovakav način gli-
ste su apsolutno rešile nekadašnji težak problem neprijatnog smrada i
mnoštva muva koje su pratile uzgajališta zečeva. Toga više nema na
današnjim uzgajalištima, jer gliste razlažu izmet i mokraću čim iz ka-
 veza
 ve za padnu u leglo.
leg lo. Pri tom e je ve om a važn
va žnoo da što češ će bu de kon-
trolisana kiselost podloge ako se gliste na ovaj način hrane.
Od nabrojanih dubriva bitno se razlikuje živinsko, jer sadrži
znatno veću količinu proteina, azota i fosforne kiseline nego ostala
dubriva. Ovo đubrivo je tako „vruće" da se direktno ne preporučuje ni
kao podloga ni kao hrana za gliste. Ova vrsta dubriva zahteva izuzet-
no dug period fermentacije (nekoliko godina) pa se malim proizvođa-
čima praktično ne isplati. Za potrebe velikih proizvođača živine razra-
đeni su postupci prerade živinskog izmeta, no njihova ekonomičnost

37
 je zasada
zasa da u senci
senc i ekolo
ek olo ške koristi
koris ti koj a se tim put em stiče . Prosečni
Pros ečni
uzgajivač glista bolje je da ne računa na živinsko đubrivo, sem ako ne-
ma ambicije da sam istražuje neki novi postupak u njegovoj prethod-
noj preradi u hranu za gliste.

Napomene uz primene stočnog dubriva

Pri upotrebi stočnog dubriva važno je imati u vidu da sve do-

maće životinje sa hranom uzimaju i određene količine soli. Ustano-
 vl je no je da izmet
izm et gov eda
ed a sadrži
sadrž i čak 5 - 8 % soli, buduć
bu duć i da gov eda do-
 bi ja ju so da ližu.
ližu . Te količin
kol ičinee soli mogu
mo gu veoma
ve oma štetno
šte tno uticati na gliste
gli ste
pre svega usporavajući njihov rast pa i razmnožavanje. Ako se đubre
iz štala slivnicima odvodi u betonske rezervoare ono sadrži i velike
količine mokraće koja pospešuje razvijanje gasa za vreme fermentaci-
 je dubr iva. Kako zb og pris ustva ust va soli tako i zbog
zb og urina,
uri na, neoph
ne oph odno
od no je
„oprati" svako đubrivo pre polaganja glistama. Ako je đubrivo name-
njeno da posluži kao podloga u leglu, neophodno ga je duže ispirati
 vodo
 vo dom.m. Ako,
Ako , pak,
pak , služ i kao hrana,
hra na, do vo lj no j e obe zbe diti
dit i pov reme
re menono
prskanje dubriva tako da voda postepeno otiče za sve vreme previra-
nja. Previše revnosno prskanje znači ispiranje niza korisnih minerala i
 vitamina
 vita mina.. Voda koj a otiče treb alo bi da bu de braon br aon kas te bo je ; uko lik o
 je bleda,
ble da, znači da je protokproto k vo de prev elik.
eli k.
Prilikom hranjenja glista stočnim dubrivom treba se truditi da
leglo ili leja ne budu napunjeni do vrha. Treba uvek ostaviti oko 5 cm
slobodnog prostora do vrha legla. Nikada ne treba mešati đubrivo za
hranu glista sa podlogom u leglu. Odvojeni sloj hrane utiče da se gli-
ste najviše grupišu u 3-5 santimetara podloge neposredno uz hranu.
Time se ubrzava proces sakupljanja glista kad dođe vreme za to. Pot-
rebno je takođe približno svaka tri meseca odstraniti celokupnu koli-
činu ncpojedene hrane, zapravo ostatak hrane koju iz bilo kojih razlo-
ga gliste nisu htele ili nisu mogle da pojedu.
Ne treba odjednom davati velike količine dubriva (hrane) gli-
stama. Vremenom se jasno zapažaju zone u kojima je hrana već poje-
dena, pored ostalog i zbog stabljika slame ili mahuna koje ostaju na
površini kada gliste pojedu hranu oko r\jih.
Povremeno je ipak potrebno uz stočno đubrivo dodavati glista-
ma takozvanu komercijalnu hranu (mekinje, brašno, prekrupu). Ovi
dodaci dolaze u obzir samo u slučaju ako je đubrivo lošeg kvaliteta i
praktikuje se po slobodnom uverenju uzgajivača ako smatra da ishra-
nu treba malo pojačati. Najčešće je to slu&y oko 30 dana pre sakuplja-
nja glista za prodaju. Dodavanje brašna, kaše, izmrvljenog hleba ili

38
 kakv og drugog dodatka visoke hra nj iv e vrednosti' ima za posledicu
nagli porast temperature sloja u kojem se nalaze dodaci pa treba biti
 ve om a oba zriv
zri v i pažl
pa žljiji vo dozirati
dozira ti količi
kol ičinu,
nu, vodeći
vode ći računa
rač una o tom e da
ne bud e više od 10% dodataka u nonmalnoj hrani. Ovi dodaci nikako
ne bi smeli da dospevaju u sloj podloge.
Svi ovi materijali moraju biti tako samleveni da omogućavaju
 br zo de jstv
js tv o bak ter ija i pril agođ eni mogu
mo gućnćnos
ostim
tim a guta
gu tanj
njaa kod glista.
glist a.
Ne postoje nikakvi specijalni komercijalno izdvojeni podaci za gliste;
ovde je reč o onim dodacima koji se spravljaju i namenjeni su za do-
punsku stočnu ishranu. Treba ipak uvek imati u vidu da je najbolja
ona hrana koja takoreći ne košta ništa a takve hrane za gliste ima na
svakom koraku.

Otpaci kao hrana

Na prvi pogled izgleda neverovatno, ali činjenica je da karton
predstavlja jedan od najboljih materijala kako za ishranu tako i za
podlogu za gliste. Budući daje sav sazdan od vlakana celuloze, karo-
ton je za gliste lako rastvorljiv i pretvorljiv u šećer (glukozu). Najveći
 br oj lepko
le pkova
va koji se upotr
up otr eb ljav
lj av aju
aj u u pro izv odn ji kartona
kart ona priro
pr iro dnog
dn og je
porekla tako da često čak čini proteinski dodatak osnovnoj celulozi.
Karton sadrži i male količine fosfora i kalijuma, dakle, gotovo sve
neophodne elemente za ishranu glista. Pored toga, kiselo-alkalna rav-
noteža kartona je neutralna (7.0 pH), a samim tim pokvašen i upotre-
 bl je n bil o kao hrana
hra na bil o kao pod log a za glis te on stvara
stv ara min ima lnu
ln u
toplotu. Sadrži neznatne količine proteina i visoko je porozan te zadr-
žava velike količine vlage. Zahvaljujući tim svojstvima, predstavlja
izvrsnu podlogu u leglu. U roku od 6 do 8 nedelja gliste ga potpuno
pretvore u prah. Bilo da služi kao podloga ili kao hrana, karton je do-
 br o pom ešan
eš an sa 2/3 sto čno g dub riv a.
Slično kartonu mogu se upotrebiti i papirna pulpa i sitni otpaci
od drveta. Papirna pulpa, odnosno svi celulozni otpaci u industriji ce-
luloze i papira, ukoliko u procesu prerade nisu korišćena jaka hemij-
ska sredstva, mogu se upotrebiti kao dobra, mada manje kvalitetna
hrana nego što je karton. U uvodnom delu smo napomenuli da su Ja-
panci ovo svojstvo glista iskoristili da u potpunosti spreče zagađivanje
sredine celuloznim otpacima. Postoje izvesne specifičnosti u načinu
pripreme i upotrebe kartona za ishranu glista. Pre svega, karton (otpa-
ci iz industrije ambalaže) je upotrebljiv samo ako je sitno samleven ili
 je u obl iku
ik u tankih
tanki h šlaj
šl aj fni.
fn i. Karton mle ven
ve n ili sečen u šl aj fn e treb a stavi-

39
 ti u kadu da se potpuno natopi vodom. Ako je u pitanju karton u šlaj^r 
nama, onda u sredini legla ili leje treba iznad podloge u sloju hrane
grabuljama napraviti jednu brazdu širine 0,5 m, debljine ne veće pd
2,5 cm i dužine prema veličini leje. Na karton posuti kalcijum-karbo-
nat, i to 20 grama na jed no leglo veličine 2 x lm . Vodu u kojoj je
karton bio potopljen možemo koristiti za prskanje legla pošto ona sa-
drži rastvorene lepkove (proteine) kojima se gliste rado hrane. Ukoli-
ko se koristi mleveni karton, potrebno je u leglu napraviti rupe dubo-
ke 5-7 cm, ispuniti ih kartonom, posuti sa malo kalcijum-karbonata i
prekriti podlogom koja je iskopana iz rupe. Važno je da ova hrana (vi-
še nego ostale) bude uvek dovoljno vlažna. Sa papirnom pulpom i
strugotinama postupak je isti kao sa isitnjenim kartonom.
Budući da svaka organska materija koja podleže truljenju pred-
stavlja potencijalnu hranu za gliste, otpaci iz prehrambene industrije,
 voćars
 voć arstva,
tva, cve ćars tva, klanica,
klani ca, piva ra, trgo vina i kafana
kaf ana tak ođe predsta-
preds ta-
 vl ja ju dobr
do bruu hranu
hra nu za gliste.
glis te. Pošt o svak i građ anin u sr ed nj e raz vij enoj
en oj
zemlji odvaja dnevno oko 600 grama otpadaka, od kojih je 45% or-
ganskog porekla, to ovaj potencijal zaslužuje posebnu pažnju. Prime-
nom ovog materijala za uzgoj glista sa šireg društvenog aspekta sma-
njeno je zagađenje životne sredine, a na drugoj strani ovi otpaci pret-
stav^u besplatnu ili bar jeftinu hranu koju uzgajivači mogu nabaviti
za svoje gliste.
Za one koji se opredele da gaje gliste u malim količinama, koli-
ko za pecanje, evo samo nekoliko produkata koji su im uvek pri ruci a
mogu poslužiti kao hrana glistama: talog od kafe, talog od kamilice,
papirne kese, papirni ubrusi, kore i otpaci od voća, mrve hleba (u ma-
lim količinama) i većina drugih hranjivih otpadaka koji nas okružuju.
 Važno
 Važ no je da svi ovi mate rija li treb a da budu bu du sitn o isec kani pre neg o
što se daju glistama da bi se ubrzao proces njihovog razlaganja po-
moću bakterija.
U nizu gradova u SAD, Švajcarskoj i Italiji podignuti su već či-
tavi sabirni centri gradskog đubreta i na istom mestu je organizovana
prerada organskih sastojaka uz pomoć glista. Prvo takvo postrojenje
podignuto je 1979. godine u italijanskom gradu Pistoji, ali relativno
malog kapaciteta. Danas se smatra prosečnom veličinom postrojenje
koje omogućava preradu 50 tona organskih otpadaka dnevno.
Sa stanovišta ekologije, medu najznačajnije delovanje glisti)
spada i njihova sposobnost da razgrađuju takozvani kanalizacioni mtilj.
U većini velikih naselja radi zaštite obližnjih rcka i jezera kanalizacija
se sliva u scparacione bazene gde se posebno izdvaja talog ili kanaliza-
cioni muli- U aeroforima gradskih taložnica obavlja se fermentacioni

40
 proces posle kojeg mulj odlazi na sušenje. U mnogim delovima Evro-
pe ovaj mulj se osušen i upakovan prodaje poljoprivrednicima koji ga
dodaju hemijskim dubrivima. Ako se ovaj prah natopi vodom, pono-
 vo se dobij
do bij a mu lj koji mo že da slu ži kao hrana hran a ali nij e pre por učl jiv
kao podloga glistama.
Medu uzgajivačima postoje veoma oprečna mišljenja o upotre-
 blj ivo sti ovog
ov og mulj
mu ljaa kao hran e za gliste.
glis te. Na osn ovu ispitiv
isp itiv anj a i isku-
stava, izvesno je da, pre svega, svaku količinu mulja treba proveriti uz
pomoć „P-50-L" testa, jer često prisustvo hemijskih proizvoda (de-
terdženata) u mulju može da bude pogibljeno za gliste. Gliste hranje-
ne ovim muljem pomešanim sa stočnim dubrivom naglo še goje -
postaju do 4 puta šire u obimu i to samo u toku od 2 nedelje - ali ne
menjaju dužinu. Rapidno nagojene, gliste podjednako brzo i gube te-
žinu kada se vrate običnoj hrani. Kada dostignu maksimalnu težinu
gliste bi trebalo slati u prodaju, jer preduga ishrana kanalizacionim
muljem može da bude opasna po njih. Ovako ugojene gliste postaju
meke, lenje i lako se kidaju pa nisu dobre kao mamac za pecanje riba.
Budući da postaju izrazito lenje, gliste se i znatno sporije razmnožava-
 ju.
 j u. Mogu ćnos ti upo tre be mulj mu lj a u meš avi ni sa dru gim mat eri jal ima
gliste se dalje istražuju, verovatno sa povoljnijim rezultatima. Svi ovi
razlozi navode na zaključak da je svojstvo glista da se hrane kanaliza-
cionim muljem interesanto pre svega sa ekološkog stanovišta a mno-
go manje za industrijske proizvođače glista i humusa. Tim pre što se
ovakav humus preporučuje samo za gajenje cveća.)
Objektivnost nalaže da ovde citiramo dr Karla Alberta Fonta-
nezija, rukovodioca Ureda za očuvanje okoline na Kapriju (Italija),
koji je na Prvom međunarodnom simpozijumu prošlog leta u Rimu
govori o iskustvima jednog projekta za preradu organskih otpadaka iz
gradskog đubreta i materijala iz kanalizacionih taložnika i ecidirano
zaključio: „Na osnovu analiza i iskustva, konstatovano je da 'kastin 1
(humus) dobijen bilo od organskih otpadaka iz đubreta, bilo iz mulja,
 bil o iz meš avine
avi ne je dn og i drugo
dr ugo g da je slič ne rezu ltate
ltat e kao i upotreb
upot reb a
stočnog dubriva."

 V 
NEGA GLISTA 
Budući da gliste ne mogu u pravom smislu da obole (njih ne
napadaju bakterije i virusi), njihov najveći neprijatelj jeste evenutalna
nebriga uzgajivača. Do nebrige obično dolazi zato što uzgajanje glisto
iziskuje malo rada i to u odredenim intervalima a ne svakodnevno pa

41
se iz zaboravnosti ili kakvih drugih razloga rokovi propuštaju te gliste/
ostaju nenahranjenc ili u isušenom tlu. Najgora kompenzacija za ove
propuste je preobilno hranjenje ili vlaženje glistilišta, što takođe nega-
tivno utiče na rast i razmnožavanje. Iako se gliste hrane đubrivom i
otpacima, one zapravo vole čistoću. Stoga je veoma vćižno da pre for-
miranja legla kontejneri i leje u kojima će gliste živeti budu očišćeni
od otpadaka iz ranij eg turnusa, da podloga bu de Napravlje na prema
uputst vima, da se n e prek oraču ju sr azme re adi Ma itd. Cak i ako se
znatnije napuštaju ove norme, gliste najčešće neće uginuti, ali će nji-
hova produkcija humusa i „mesa" biti svedena na granicu koja posao
čini nerentabilnim.

moć glista.

O v a j p o s t u p a k f i r m a R o m a n u S o l i p r i m e n i l a j e u g r a d u P i s t o j i u I t al
al i j i

 Vlaž
 Vl ažen
en je legla
leg la
Jedan od osnovnih životnih elemenata za gliste jeste voda.
 Vlažnos
 Vla žnos t zem lji šta mora da bude
bu de oču van a u sva kom tre nutk u, a raz-
log za to je što glista uz pomoć vlage diše preko kože i što, budući da
42
 2IV0TNI VEK GLISTE

nema zuba, usisava hranu, a usisava je najlakše ako je u tečnom sta-

nju. Vrlo je važno da količina vode ne bude ni mala ni preobilna. Sva-
ka od ovih krajnosti dovodi do povećanog stvaranja gasa koji je opa-
san i za gliste i za uzgajivača. Ova druga opasnost se sastoji u tome što
gliste, težeći da pobegnu od gasa, napuštaju leglo i nestaju u okolnom
zemljištu. Preobilno prskanje u popodnevnim časovima takode dovo-
di do bekstva glista, jer im deluje kao obilna kiša, ali broj glista koje
napuste leglo nije veliki i ne predstavlja neku naročitu materijalnu šte-
tu.
Učestalost zalivanja u zavisnosti je od klime pa će u toplim su-
 vi m pre delima
del ima biti češ će a u hladni
hla dni m sve den a sam o na održ
od rž avan
av anje
je
 vla žno sti , i to ispod opt imal
im alnog
nog nivoa
nivo a od 82,5% . Ova precizna
prec izna cifra
cifr a ne
treba da plaši buduće uzgajivače, jer ona je teorijska veličina a praktič-
no se vlažnost kontroliše tako što se u šaku uzme izvesna količina
materijala iz legla i blago stegne. Ako se voda iz nje mlazom cedi,
 vla žnost
žno st je prev elika;
eli ka; ako
ak o se cedi u kapima
kap ima , stepen
stepe n vlažnos
vla žnosti
ti je povo-
povo -
ljan. Postoji, naravno, i sprava (higrometar) koja precizno meri vlaž-
nost sredine i nije preveliki izdatak za uzgajivače.
Kako voda iz česme ili bunara predstavlja ili trošak ili napor za
dovlačenje, loje sasvim opravdano koristiti vodu iz kakvog obližnjeg
kanala, bare ili reke, ali je u tom slučaju potrebno stalno kontrolisati
kvalitct te vode. Kontrola je najjednostavnija ako se u neki sud (kori-
to, bure) stavi nekoliko ribica i obczbcdi stalni dotok vode koju kori-
stimo za zalivanje glistilišta. Ovo je vrlo jednostavno. Bilo da se voda

43
 vadi
 vad i motorn
mot orn om pu mp om ili da se prenosi
pre nosi kantama
kant ama - važn va žn o je
j e da po-
 vr em en o dos pe i u sud sa riba ma a upo tre bljiv
bl jiv a je sv e dok su ribe
rib e ži-
 ve.
Provetravanje

Bitan preduslov za uspešan razvoj glista jeste i dobra provet-

renost, odnosno bogat prodor vazduha u njihovo stanište. Da bi se to
postiglo, pre svega je neophodno da se u pravljenju podloge postupi
prema iznesenim uputstvima, odnosno da se pravilnim izborom
osnovnog materijala i dodataka obezbedi rastresitost podloge. Pored
toga, treba voditi računa i o tome da se „teška" hrana glistama posta-
 vl ja duž
du ž legla - leje
le je po sredini
sre dini,, ost avl jaju
ja jući
ći prostora
pros tora sa stran
st ran e za
z a slobo-
slo bo-
dan prodor vazduha u podlogu. Ako su legla hranjena komercijalnim
proizvodima (mekinje, brašno, prekrupa), potrebno je formirati ih u
obliku kupa ili grebena; na taj način se veća površina izlaže vazdu-
hu.
Napomenuli smo ranije da gliste treba što rede uznemiravati, a
naročito treba poštovati njihov mir u sloju podloge. Pa ipak, neop-
hodno je povremeno protresti gornji sloj podloge da bi se iz njega
uklonili ostaci nepojedene hrane, razbile grudve ako su se stvorile i
omogućilo provetravanje tog sloja, odnosno odstranjenje gasa koji se
tu mogao sakupiti. Ovaj posao se obavlja jednom u mesec dana.
Nije preporučljivo prevrtati ceo sadržaj legla do dna. Ukoliko
ukupna debljina legla iznosi 25-30 cm, treba kontrolisati i razgrtati
samo gornjih 8-10 cm. Donjih 15 cm pretežno je već napunjeno hu-
musom tako da bi njegovo mešanje sa još neprevrelim materijalom, s
 je dn e strane,
stra ne, mami
ma milo lo gliste
gli ste da se pon ov o vraća
vr aća ju u do nj e slo jeve
je ve radi
hrane, a sa druge strane dovodilo bi do truljenja materijala u donjim
slojevima. Pretresanje se vrši tako što se hrana odstrani sa legla, zatim
se vilama, čiji su vrhovi po mogućnosti zaobljeni, pažljivo zagrabi sloj
debeo 8-10 cm. Taj sloj podloge se pažljivo izmrvi rukama, da se raz-
 bi je svaki grum
gr umen
en . Tak o se postep
pos tepeno
eno pro đe cela površipov rši na legla a za-
tim se grabuljama (po mogućstvu drvenim) izravna čitava površina.
Na t^j sloj ponovo se stavlja sveža hrana.
Budući da smo u trećem poglavlju već govorili o kontroli kise-
losti i alkalnosti podloge i hrane, ovde ćemo samo napomenuti da taj
posao spada u one koje ne treba zanemarivati. Ponavljamo da pH tre-
 ba da iznosi oko 7 (neutra
(ne utralan
lan)) i da raspon
rasp on između
izme đu 6,8 i 7,2 pre dsta vlj a
tolerantne granice. Smanjivanje kiselosti obavlja se dodavanjem kalci-
 ju m- ka rb on at a a kont rola alkalnos
alka lnosti
ti se vrši ispira
isp ira nje m vo do m ili do-
davanjem mlevenog treseta.

44
 Oblik leje doprinosi provetrenosti podloge

Kontrola temperature
Gliste su najaktivnije kada je temperatura legla oko 20° Celzi-
 ju so vi h. On e ost aju
aj u vrl o aktivne
akti vne u ras pon u od 15° 15 ° do 25 ° , ali svaki
stepen razlike od najpovoljnijih 19° do 20° znači opadanje brzine raz-
množavanja čak i do 70%. Izložene hladnoći ispod nule, gliste uginu.
Zato su tu kakoni sa njihovim mladuncima, koje izdržavaju i do -
20°C spoljne temperature. Nasuprot tome, temperaturu od +35° gli-
ste sasvim dobro podnose, pa se na njoj koji put čak i razmnožavaju.
 Ak o je temp eratura
era tura visoka
vis oka,, glis te se pri bli žav aju površini
povr šini i svež
sv ežem
em
 vazd
 va zduh
uhu,
u, ali ako tem peratu
per atura ra legla dos tig ne preko
pre ko 35 ", one
on e pok ušava-
uša va-
 ju da pob egnu
eg nu napol
na pol je;
je ; j ed in o ih j ak a sve tlost
tlo st može
mo že sprečiti
spreči ti da to ura-
de. Da bi se sprečilo preterano zagrevanje legla treba ih postaviti na
površine gde ima prirodne senke (samo ne od četinarskog drveća).
Hlađenje koje se još efikasnije postiže orošavanjem u vidu magle koja
 je u sta njunj u da temper
tem per aturu
atu ru tla smanj
sm anj i za 8- 1 5° .
Tokom zime Crveni hibrid ne pada u letargično stanje kao
dmge gliste. Nastavlja aktivnost i razmnožavajući se, ako zima nije
preterano jaka. Da bi se makar i tako smanjena aktivnost održala, pot-
rebno je preduzeti sledeće: u tom razdoblju treba sloj hrane povećati

45
 na 10-15 cm svakih 15 do 20 dana. (Računajući po 1 cm dnevno a
ukupno najviše do 20 cm.) Gliste će pojesti samo donjih 5 cm, ali će
ostalih 10-15 proizvoditi dovoljno toplote da u donjem sloju glistama
 bu de ugodno
ugo dno . Kada se pos le 10 -20
-2 0 dan a doda
dod a novi slo j od 10-2
10 -200 cm,
gliste će preći u nepojedini deo ranijeg obroka hrane. U zimskom pe-
riodu glistama treba davati dubriva sa dosta slame. Ukoliko u hrani
životinja čije se đubrivo daje nema slame, đubrivu treba dodati 20%
pleve ili mlevene slame. Kad temperature vazduha padnu ispod nule
treba preko legla staviti pokrovce od jute, sloj lišća ili slame, koji će
predstavljati zaštitu od hladnog vazduha i snega.

Postupak za povećanje telesne težine

Uprkos homeopatskih osobina gliste da „imitirajući" okolinu

poraste koji santimetar - ta osobina nije nasledna te praktično zasad
nema poznatnog načina da se poveća inače skromna dužina Crvenog
hibrida. Postoji, međutim, način da glista dobije na težini i time pove-
ća količinu mesa naročito kada su gliste namenje proizvodnji protei-
nskog brašna. „Forsirano gojenje" iziskuje dodatne troškove i treba
dobro proračunati pre nego što se donese odluka.
Najbolji metod forsiranog gojenja jeste da se pripremi podloga
kao i obično, s tim što se u leglo stavi podloga maksimum 15 cm de-
 blj ine . Podlogu
Podl ogu treba
tre ba nakvasiti
nakva siti viš e neg o što je te uobič
uo bič ajen
aj en o. U leglu
koje je izdeljeno na kvadrate od po 10 cm x 10 cm sa po 400 glista u
svakom, započinje proces gojenja. Legla treba snabdeti hranom pre
nego što se u njih unesu gliste. Neophodno je da legla budu postavlje-
na u stalnoj hladovini. Kao hranu treba upotrebiti komercijalna hrani-
 va (brašn
(br ašno,
o, mekin
me kin je , kašu).
kašu) . Legla se mora
mo ra ju hraniti sva kod nevn
ne vno,
o, a
nekoliko dana pred isporuku dva puta dnevno, s tim što večerici
obrok treba da bude jači, jer se gliste pretežno hrane noću. U toku
7-10 dana gliste udvostručuju svoju težinu. Potupak se može ponoviti
 još
 j oš je dn om ali prir ast neće biti isti. Iako ov aj post upak de lu je slič no
kao ishrana glista kanalizacionim muljem, ovaj način se bitno razliku-
 je , je r gliste
glis te pos taj u čvr šće i ne gu be bojubo ju..
Postoji metod za još veće ubrzanje efekata, a to je da se legla
za brzi uzgoj unesu u prostoriju čija se temperatura može kontrolisati.
Treba početi sa temperaturom od 19° i u roku od 28 sati svesti je na
14-15°. Ova promena će naterati gliste da se naglo hrane a zatim da
reduciraju svoje kretanje i time maksimalno zadrže težinu. Metod sni-
46
žavanja temperature koristi se i za transport zapata, jer tako gliste lak-
še podnose promene. Ovo su metode kojima se služe uglavnom veliki
proizvođači i vrlo su riskantne, jer trojskovi često mogu da ispadnu ve-
ći od dobiti.

Traktor sa prikolicom za razbacivanje đubreta višestruko povećava produk tivnost

rada

Stinmlisanje plodnosti

Ne postoji neka posebna ishrana koja bi uticala na veću plod-

nost glista. Ipak, neke vrste hrane i postupci gajenja utiču na brzinu
razmnožavanja. Pre svega, kod normalnog zapata treba voditi računa
da se u leglo uvek unose odrasle, mlade gliste i j^ja (kokoni). Velike
gliste se lakše i brže adaptiraju ako nisu izdvojene.
Postoji jedna tehnologija intenzivne proizvodnje kokona koja
se obavlja u posebnim „kasetama za razmnožavanje". To su kutije di-
menzija 35 x 45 x 20 cm. Kutije se ispune podlogom i u njih se stavi
500 - 600 polno zrelih jedinki. Potrebno je striktno održavati režim
koji podrazumcva: temperaturu od oko 20°C vlažnost oko 80%, (s tim
da se jedan dan u nedelji pravi pauza u zalivanju da se kasete ocede),
ishranu obezbediti pretežno komercijalnom hranom (pomalo svaki

47
 dan) i tako se može očekivati prinos do 50 kokona godišnje po jedin-
ki. Svakih 21-30 dana sadržaj kasete se izruči na neku ravnu površi-
nu i na jednu stranu preberu gliste a na drugu kokoni. Gliste se vraća-
 ju u nov u kasetu
kaset u sa pod log om kojako ja je pri pre mlj ena 30 dana
dan a rani je.
Podloga za standardno leglo priprema se u svim ostalim slučajevima
30 - 60 dana pre unošenja glista u nju.
Što se ishrane tiče, uočeno je da mali dodaci relativno sveže**
stočnog dubriva povećavaju reproduktivnu aktivnost glista. Proteinski
 ja ka dub riv a G u neće,
neće , zeč ije ) izgled
izg ledaa da imaj
im aj u sti mul ati vno
vn o dej stv o.
Formula „teramicin" koja se primenjuje kod potenciranja plodnosti
živine ima uticaja i kod glista, i to ne samo na češće polaganje kokona
nego i na povećanje broja mladih u njima. Konstatovano je takode da
sirov šećer pozitivno deluje na moć razmnožavanja glista. Rastvor pri-
premljen od pola šoljice sirovog šećera na 3 litre vode prska se na jed-
no standardno leglo od 2 m J svaka 3 - 4 dana. dana. Primenom ovog po- po-
stupka reproduktivnost se uočljivo poboljšava.
Polnu zrelost gliste stiču u starosti od 60 do 90 dana, ali se o
njihovom reprodukovanju sa stanovišta uzgoja može govoriti tek kada
steknu punu zrelost, a to je tek nakon navršenih 7 do 10 meseci. Kod
tako zrelih glista ima efekta i preporučuje se povećanje njihove repro-
duktivne sposobnosti.

48
  VI

NEPRIJATELJI I BOLESTI
Neprijatelji

Ustrojstvo prirode je takvo da gotovo svaka jedinka ima svoga

neprijatelja. Ako je pri tom i nezaštićen kao što je to glista, onda treba
očekivali da spisak neprijatelja bude velik. Dakle, spisak neprijatelja
gliste bez dvoumljenja treba početi sa onima što se glistama hrane -
krticama. Za njima slede miševi, žabe, zmije, ptice, živina i stonoge.
Indirektni neprijatelji su im mravi, muve i sitni glodari, koji ne napa-
daju same gliste već njihovu hranu, ili hrčkovi, tekunice i neki drugi
sitni glodari koji kopaju svoje tunele i time remete glistama njihov
mir, ruše njihove hodnike i uništavaju kokone Gaja).
Osnovna hrana za krtice su gliste. Tražeći ih na sve strane, krti-
ce dospevaju do leja u kojima se gliste gaje i teže da prodru unutra.
Ukoliko uspeju da prodru, u stanju su da potpuno unište glistilište.
Treba napomenuti da je veoma teško boriti se protiv njih. Hemijska
sredstva se nikako ne smeju upotrebljavati, a kopanje po podlozi gli-
stilišta ima veoma negativan efekat na razvoj glista. Najgore je što krti-
ce mogu da naprave ogromnu štetu pre nego što uzgajivač i primeti
da su uspele da prodru u glistilište. Postoje posebne zamke za lov krti-
ca koje se prodaju u poljoprivrednim apotekama.
Miševi  i pacovi  takođe pokušavaju da prodru u legla glista, u
kojima prave svoja gnezda, a tu nalaze i hranu u vidu otpadaka od ce-
realija. Miševi i pacovi se zavlače u glistilišta naročito zimi kada je
 vla žno st podlog
pod log e manj
ma nj a a temper
tem peratur
atur a ose tno viš a od spo ljn e. Lov e se
isključivo mišolovkama a ne otrovima.
 Žabe i zmije se mogu pojaviti u glistilištu ako se ono nalazi u
 blizini
 blizi ni kak ve već e vode.
vod e. Nisu tako raz orn og del ova nja kao ka o krtice , ali
hraneći se glistama, ipak, nanose štetu leglu.
Stonoge, moljci i mravi  bilo da se hrane glistama (stonoge) ili
šećerom i škrobom iz hrane glista (mravi, moljci, muve) iako ne čine
prevelike štete glistilištu, krajn je su neprijatni za uzgajivača, jer kad se
 je dn om zapate
zapa te teško
tešk o je uništiti
uniš titi ih. Naj efika
ef ika sni ji metod sup rotst
ro tst avlj
av ljan
anja
ja
mravima jeste da se na 50 cm od legla - leje ukrug pospe tanak sloj
sitnog tucanika pomešanog s pirctrinom (ili nekim insekticidom na
 bazi piretrina
pire trina ); ista pre preka
pre ka spre čava
čav a i ston
st onoge
oge da dopru
dop ru u glistiliš
glist ilište.
te.
 Ako
 Ak o se mol jci nasta ne u legl u treba treb a ih uništiti spa ljiv
lj ivanj
anj em uz pom oć
 buta
 bu tansk
nsk e boc e s pla menik
me nik om, a pre thodno
tho dno ukloniti
uklonit i glis te i nj ihov
ih ov e
kapsule.

49
 Od ptica i živine većina uzgajivača štiti se pokrivanjem legla
plastičnim mrežama, odnosno pokrovcem napravljenim od vreća za
krompir i paprike koje su dovoljno šupljikave da ne smanjuju dostup
 va zduh
zd uhu.
u. Ne treba
tre ba terati vrapce
vrap ce sa glis tili šta, je r su oni izu zetno
zet no kori-
sni. Ne jedu gliste već intenzivno uništavaju insekte koji se nalaze na
površini legla. Protiv nepoželjnih insekata (kao što su muve) najefika-
snije je boriti se sa higijenom sredine; treba redovno održavati čistoću
glistilišta i sve oko njega. U leglima sa povećanom kiselošću hrane
hoće da se razviju beli končasti crvi nalik na mlade gliste (Enchytracus
albidus) koji nisu štetni po gliste i mogu se sakupljati i prodavati kao
relativno skupa hrana za tropske ribice. Tačnim regulisanjem pH
 vre dnosti
dno sti u veli
ve liko
kojj meri se izb ega va poj ava ovi h crva. crv a.
Protiv većine neprijatelja glista najjednostavnije je boriti se ta-
ko što se leglo maksimalno natopi vodom, što uljeze istera na površi-
nu gde ih je lako pohvatati ili uništiti. Nepoželjne insekte, ako se ne
mogu spaliti butanskim gorionikom kada na površinu pobegnu od
previše vode, moguće je uništiti samo jednim hemijskim sredstvom
koje se zove Diazinon (proizvod je kompanije Chevron, San Franci-
sko, Kalifornia 94119). Taj jedini insekticid koji ne ubija gliste sme se
upotrebljavati samo jednom u 3 - 4 meseca - ne češće!
„Bolesti" glista

Za gliste ne postoje bolesti koje su poznate ljudima. Mnoge

 biol
 bi olog
ogee inter
in ter esu je zašlo
zaš lo bak ter ije
ij e i vir usi ne pok azu ju nikak
ni kak vu tež nju
da napadaju gliste. Protiv fizičkih ozleda koje im nanose drugi gliste
se bore tako što blokiraju poslednji nepovreden segment i deo prema
glavi nastavlja da živi dok povredeni deo otpada. I konačno, gliste su
 ve oma zav isn e od čov eka , a nj eg ov nema ne marr (ned
(n edov
ovol
oljn
jnoo ili prevel
pre veliko
iko
zalivanje, pogrešna ishrana, nehigijena legla) može pogubno uticati
na njih.
Praktično jedina „bolest" - zapravo poremećaj u metabolizmu
zbog pogrešne ishrane - naziva naziva se „trovanje proteinom ", o tome je
 bilo
 bi lo reči u poglav
pog lav lju
lj u o načinu
nači nu ish rane
ran e glis ta. Ov aj por emeć
em eć aj,
aj , koji je
poslcdica preve like kiselosti hrane ili podloge , može se lako uočiti na
sledeći način:
a) u nekim slučajevima dolazi do izrazitog naticanja kliteluma (svetli-
 jeg
 j eg poj asa punog
pun og žlez da na telu glista)
gli sta) a može
mo že doći i do puc anjaan ja volj -
ke;
 b) na raznim
razn im del ovi ma tela glistegli ste po ja vl ju ju se čvo rov i;
c) gliste postižu smežuranc;

50
 d) uprkos normalnoj temperaturi, gliste zapadaju u neku vrstu miro-
 vanj
 va nj a, gu be boju
bo ju i ugi nu na dnu legla. legla .
Osnovno sredstvo za lečenje jeste kontrola pH vrednosti (kise-
losti) i preduzimanje hitnih mera koje podrazumevaju unošenje oko
200 grama kalcijum-karbonata u podlogu jednog standardnog legla (2
m 2 ), uz neprekidno prskanje. Posle nekoliko sati treba ponovo kon-
trolisati vrednost pH. Ako nije na nivou neutralnog (pH oko 7), pono-
 viti pos tup ak dodaj
dod ajući
ući ma lo manj
ma nj u količinu
koli činu kalcij
kal cij um-kar
um- karbon
bonata
ata.. Pod-
loga se nabaca u obliku, kupe (stoga) da bi se omogućilo što bolje pro-
 vetr
 ve trav
avanj
anj e. Kontrolisati
Kontr olisati kiselo
kis elo st sva kog dana
da na i dodavat
doda vatii kalc ijum -kar-
-kar -
 bonat
 bo nat sve
sv e dok se ne pos tig ne neu tra lno st podlogpod loge.e.
Postoji i mogućnost lečenja uz pomoć antibiotika koji pomažu
glistama da ojačaju i poprave zdravstveno stanje, ali taj postupak znat-
no više košta. U ovom slučaju na jednu leju (2nr) nanosi se oko 400
grama antibiotika (Auromicin, Teramicin ili Galimicin). Naravno, i
antibiotici deluju samo ako se uspostavi neutralnost podloge (pH oko
7). Za vreme lečenja ležišta ne treba hraniti gliste.
 VII
UDVAJANJE LEGLA I SAKUPLJANJE GLISTA 

U prve dve do tri godine uzgoja praktikuje se da se udvajanjem

legla povećava uzgajali šte do željene veličine. Tek u trećoj ili ili četvrtoj
godini uzgajalište se stabilizuje na željenu veličinu i nadalje zadržava
na toj veličini uz stalno sakupljanje viška glista koje služe za prodaju
ili kao hrana za živinu.
 Ak o pos eduje
ed uje te j ed no leglo
leg lo i želit e da ga udv oji te da ne bi do-
šlo do prenaseljenosti glista, zb og čega čega gube na veličini
veličini i težini,
težini, pot-
pot-
rebno je da ga ostavite da miruje 60 dana posle poslednjeg sakupljanja
glista. U tom roku će populacija legla postići dovoljnu prosečnu veli-
činu. Potrebno je pripremiti novo leglo (kontejner ili leju) iste veličine
i ostaviti ga da sa slojem zalivene podloge čeka 30 - 60 dana do tre-
nutka udvajanja. Ova operacija se obavlja svakih 60 - 90 dana, zavi-
sno od brzine množenja glista. Kada je brojnost glista dovoljno veli-
ka1 ) treba preduzeti sledeće mere:
- Pripremiti sledeće leglo u kome je ravnomerno raspoređena podlo-
ga debljine oko 15 cm i odstojala u njemu 30 - 60 dana. Polovinu sa-

1) (u sloju sa hranom preko dana se nalaze pretežno mlade Rliste, dok su odrasle
istrovremeno u donjim slojevima podloge),

51
 držaja izvaditi napolje i najbolje je staviti ga na gomilu na komad plas-
tične folije.
- Prineti
Prineti leglo koje se udvaja , sa kojeg su prethodno uklonje ni ostaci ostaci
hrane. Zatim vilama sa zaobljenim vrhovima pažljivo s jednog kraja
 vaditi
 vadit i podl ogu za je dno
dn o sa glis tama i stav ljati
lja ti iznad sloja
slo ja pod loge
lo ge u no-
 vom
 vo m leglu.
leg lu.
- Rukama pažljivo izmrviti podlogu sa glistama da bi se razbile gru-
dve i taj postupak ponavljati sve dok se u novo leglo ne prenese tačno
polovina starog.
- U praznu polovinu starog legla uneti polovinu nove podloge sa plas-
tične folije na koju je izvađena iz novog legla pre njegovog formiranja.
Na tu polovinu novog materijala vilama preneti ostatak stare podloge
sa glistama a u rupu koja je tako nastala sada ravnomemo uneti i
preostali deo nove podloge. Rukama (da se gliste ne bi povredile) isit-
niti staru podlogu i zajedno sa glistama je rasprostreti po ćelom le-
glu.
- Izravnati sloje ve u oba legla i na njih staviti tanak sloj hr ane upotre-
 blj ava juć i i onu koj a je uzeta
uzet a iz starog
sta rog legla.
Treba imati
imati u vidu da gliste
gliste prvih 7 - 1 0 danadana u podlozi stvara-
stvara-
 ju kana le i org ani zuj u sv oj e stanište
stan ište (habitat).
(habi tat). Budući da se pri tom
intenzivno hrane podlogom, jača hrana im nije ni potrebna. Neki put
gliste i po 30 dana ne dolaze u gornji sloj na ishranu pa se ne treba
uzrujavati ako hrana sporo nestaje i ako se gliste ne pojavljuju na po-
 vrši ni.
Sakupljanje glista

Neophodno je izvršiti sakupljanje glista da bi se sprečila prena-

seljenost, odnosno da bi se u manje nastanjenim leglima gliste navele
da se brže razmnožavaju. Sakupljanje se u principu obavlja svakih 30
dana uklanjanjem odraslih primeraka. Najjednostavniji ali i najmuko-
trpniji i najskuplji način jeste da se direktno iz legla rukama preberu
primerci koje treba izdvojiti za prodaju ili upotrebu. Postoji niz dru-
gih načina za sakupljanje i gotovo da je svaki uzgajivač smislio sop-
stveni metod kako najlakše da izdvoji gliste. U svakom slučaju, da bi
se posao obavio što lakše, treba sve što je neophodno doneti nadomak 
ruke kako ne bi došlo do trke između sakupljača i glista koje,budući
da ih je više, uspevaju ponekad da se razmile na sve strane.
Potrebno je obezbediti pre svega sto, veličine približne veličini
legla, (2 x 1 m) a bol je je ako je i nešto veći. Sto treba prekriti nekim
glatkim materijalom: plehom, ultrapasom ili običnom, dobro zateg-

52
 Silo za prosijavanje podloge i odvajanje glista

nutom mušemom da bi se brže i lakše na njemu radilo. Pripremiti po-

sude u koje će gliste biti stavljene. To mogu biti kofice, kutije i kon-
zerve, i to pre svega od plastike i ne korišćene ranije; pogotovu ih ne
treba koristiti ako su u njima bila kakva hemijska sredstva. Sve vrste
ambalaže za prehrambene proizvode dobro su došle za ovaj posao. U
svaki sud trebalo bi staviti oko 5 cm debljine vlažnog sitnog trese-
ta.
Proces sakupljanja (izdvajanja) glista počinje time što se sa le-
gla ukloni sloj hrane, ali tako da se može vratiti nakon obavljenog po-
sla. Vilama podizati ne više od 10 cm gornjeg sloja podloge, prebacu-
 ju ći je na sto i u neki san duk ili kolica. U leglu
leg lu treba
tre ba da ost ane don jih
ji h
5 10 cm podloge. U slo ju koji je izvađen nalazi se najveć i br oj glista
i rgihovih jaja. Zavisno od temperature, gliste bi se mogle naći i u do-

53
 Mehanički separator /a odvajanje ulisla i humusa

njem sloju, no to se mora ustanoviti na licu mesta. Izdvajanje treba

obavljati pri jakom dnevnom ili veštačkom svetlu da gliste ne bi beža-
le.
Posao treba početi razgrtanjem gornjeg sloja u kome su mlade
gliste i njihovim vraćanjem u leglo, pri dnu se nalaze odrasle, a u po-
slednja 2 cm krupne gliste koje treba vaditi tako što se prstima isitnja-
 va podlog
pod loga,
a, iz nje
nj e izv lače primerci
prim erci i iz dvaj
dv aj aj u se u prip
pr ipre
reml
mlje
je ne kutij
kut ijee
sa vlažnim tresetom. Svetlost će ih naterati da se zavlače u treset koji
će stalno ostajati iznad glista i štititi ih od suvog okolnog vazduha.
Ostatak prebrane podloge i sitnih glista treba vratiti u leglo, izravnati
površinu i odozgo položiti hranu - onu koja je uklonje na ili sasvim
novu.

Udvajanje legla i sakupljanje glista

mehaničkim puteni

U novije vreme umesto ručnog udvajanja i sakupljanja glista

primenjuje se sistem mrežastih zamki kao efikasniji način tada. Preko
podloge, koja je nekoliko dana držana bez hrane, stavi se nekoliko
mreža različite gustine a na svaku od njih po sloj hrane. Različita gu-
stina mreža omogućava selekciju po veličini. U svakom slučaju, svi ti
slojevi hrane u roku od 2 - 3 dana maksimalno se ispune glistama.
Skidanjem sloja po sloja dopire se do sve gušće i gušće koncentracije
glista koje treba izdv<\jati u pripremljene posude.

54
 Na većim uzgajalištima, a pogotovu tamo gde se gliste odmah
koriste, u upotrebi su separatori u obliku velikog nagnutog cilindra.
Cilindar ima čvrstu osnovu preko koj e je presvučen a metalna mreža
u segme ntim a različite gusto će. U cilindar se stavi sloj hr ane sa glista-
ma i uključi elektromotor koji okreće cilinder separatora izbacujući
kroz rupice čestice humusa, odnosno jaja i sitne gliste, a zadržavajući
na donjem kraju spearatora gliste i krupnije predmete (slamke, granči-
ce). Maksimalna produktivnost ove mašine postiže se ako je za sloj
hrane u koju treba namamiti gliste upotrebljeno đubrivo od kunića
koje je sipko i brzo se trijeriše. Na isti način se upotrebljavaju i metal-
na sita kroz koja se prosejava materijal da bi u situ ostale odrasle gli-
ste. Loša strana oba ova načina odabiranja jeste što priličan broj glista
 biv a pov ređ en pa j e ov o mehan
me han ičk o oda bira
bi ra nj e mog uće
uć e koristiti
korist iti kada
se gliste izdvajaju za hranu ili za izradu proteinskog brašna a ne da bi
 bil e kor išć ene
en e kao novi zapat.
Kada se želi znati koliko je komada glista izdvojeno treba re-
dom izbrojati 1000 komada izdvojenih glista, izmeriti na vagi, dobije-
ni broj grama uzeti kao delitelj za celokupnu količinu izraženu u gra-
mima. Rezultat ovog delenja pomnožiti sa 1000 i dobija se najpribliž-
niji broj glista u celokupnoj količini. Izdvojene gliste pakovane u po-
sude sa vlažnim tresetom mogu se slati i poštom, jer su u stanju da u
kutiji izdrže 3 - 7 dana, ali uz uslov da na kutiji postoje rupice koj e će
obezbediti cirkulaciju vazduha.

 VIII

ČEMU SLUŽE GLISTE

Sveopšta popularnost, gotovo moda gajenja glista zasnovana je

na njihovoj ogromnoj koristi za ljude, i to direktnoj - kada prodajući
ih zarađuju novac - i indirektnoj - u povećanju prinosa i prihoda u
poljoprivredi ili kao efikasan činilac u očuvanju čovekove sredine od
daljih zagađivanja. Relativno kratak rok industrijskog pristupa funkci-
 ja ma glista
glist a sam po sebi je doka
do kazz da nj ihov
ih ov e sposob
spo sobnos
nos ti j oš nisu
nis u isko-
rišćene u punoj meri. Pomenimo samo da se u poslednje vreme na-
 jint
 ji nten
enzi
zivn
vnijijee radi na sel ekc iji glista
glis ta čij e će prot eins ko brašn
br ašn o biti na-
menjeno ljudskoj ishrani, a time bi, po britanskom biologu Dejvidu
Belamiju, mogla biti iskorenjena glad za proteinima u velikom delu
sveta. I danas se brašno glista koristi za ljudsku ishranu, ali je to više
hir i reklama nego ozbiljan poduhvat. Farmaceutska industrija u gli-
stama tek otkriva bogat rudnik osnovnih supstanci za više svojih pre-
 parata. U ovom tekstu ćemo se upoznati sa danas najčešćim načinima
korišćenja glista.
U uvodu je bilo reči o tome da su intenzivno gajene gliste
odlični mamci za ribe. Zapravo, gajenje glista je i nastalo kao udovo-
ljavanje željama sve većeg broja ribolovaca koji imaju stalnu potrebu
za mamcima. Iz tih razloga je i došlo, putem selekcije, do namernog
 blok
 bl okir
iran
anja
ja žlezda
žlez da koj e luče
luč e neprij
nep rij atnu
atn u od br am be nu tečn ost kod glista .
Crveni hibrid kao idealna jedinka za zahteve ribolovaca ima potenci-
ranu crvenu boju, čvrsto i ukusno telo i vrlo je živahan na udici. Nje-
gova veličina
veličina ( 6 - 8 cm) za sada sada je nesavladiva prirodna osobina za
 bio loge
lo ge ali zato pre dstavl
dst avl ja pristoj
pris tojan
an izvor
izv or zar ade za uzgaj
uzg ajiva
iva če, je r se
nedovoljna veličina nadoknaduje time što se na udicu stavi više ko-
mada glista i time povećava potrošnja.
Sa stanovišta proizvodnje hrane, veoma je važno da se indu-
strijski proizvedene gliste mogu izuzetno dobro koristiti za hranjenje
riba u ribnjacima. Najveća korist od njih je u uzgoju salmonida (pas-
trmki, mladice), jer zamenjuju uvozne koncentrate i čine ribe zdravi-
 ji m i ma nj e podlož
pod ložnim
nim zaraza
zar azama.
ma. Gliste
Glist e se koriste
kor iste jo š i za hr an je nj e
šarana i linjaka, ali i nekih morskih riba kao što su mladi brancini.
Izvanredan rezultat postiže se u tovu jegulja. U bazene (mogu poslu-
žiti čak i veća korita jer je dobro da prostor ne bude preveliki) sa malo
 vo de (da bi se što pre zagrej
zag rej ala)
ala ) stav
st avljlj aj u se j eg ul je i int enz ivn o hra ne
 je r one
on e nezasit
nez asitoo je du kada
kad a je temper
tem peratur atur a vode
vo de u kojo
ko jo j živ e pre ko
20°C. U roku od 2,5 meseca one skoro udvostručuju svoju težinu.
Gliste su takode izvrsna hrana za živinu. Živina gajena na far-
mama za intenzivni uzgoj nikada i ne dode do svežih prirodnih pro-
teina
teina kakvi su koncentrovani u glistama. Zbog toga je visok procenat
pilića podložan raznim deformacijama kostiju i mišičnog tkiva. Kao
odgovor na nedostatak proteina u svežem obliku često dolazi do poja-
 ve fag ocizma
oci zma , odno
od nosn
snoo kan iba lizma
liz ma (m eđ usob
us ob no g j eden
ed en ja ). Sve ove
neželjene pojave otklanjaju se dodavanjem svežih glista hrani živine a
samim tim i ubrzava njihov rast.
U tovu svinja takode se pokušal o sa dodav anjem glista glav-
noj hrani pošto se svinje van obora rado hrane glistama. Ispostavilo se
da prase od 10 nedclja, kome su uz hranu dodavane i sveže gliste, do-
stiže meru praseta od 12 nedelja, a prema tvrdnjama koje nije lako
proveriti jer se radi o ukusu, meso ovako gojenih svinja osetnoje uku-
snije. U ovom primeru naročito je važno što se kod svinja zatvara
ekološki krug uz pomoć glista koje se hrane svinjskim izmetom, a sa-
me služe kao hrana svinjama.

56
 Od glista se dobija najkvalitetnije proteinsko brašno. Jedan od
metoda je da se gliste ostave bez hrane dan-dva da izbace sadržaj cre-
 va a zatim
zati m du bo ko sm rz av aj u i u tom sta nju
nj u me lj u. Dobi
Do bije
jena
na mas a se
zatim suši da bi se smanjio procenat vode. To je najjednostavniji me-
tod dolaska do proteinskog brašna koje se dodaje svim životinjama i
peradi pri intenzivnom uzgajanju. Od proteinskog brašna glista pravi
se i hrana (biskviti) za mačke i pse, za šta u razvijenom svetu postoji
 ve oma
om a razvij
raz vijeno
eno tržište.
tržište .

Uzgoj glista kao značajan faktor u očuvanju

ekološke sredine
O ekologiji  i glistama neizbežno je već na više mesta u knjizi
 bil o reči. Ov de bi vre del o napome
nap ome nut i j oš i to da svaka
sva ka osob
os ob a u razvi-
razvi -
 je nim
ni m ze ml ja ma stvara
stva ra dnev
dn ev no ok o 800 gra ma čvr stog sto g grad
gr adsk
skog
og đu-
 breta.
 bre ta. To znači da grad od 100 000 00 0 sta nov nik a dne vno
vn o izba
iz bacu
cuje
je 80
tona đubreta, od toga 55% neorganskog i 45% organskog porekla.
Ovu količinu (36 tona) u stanju je da preradi ekološki sistem sa 36 mi-
liona glista koji leglima-lejama pokriva samo 720 m 2 a potrebno je
imati bar još toliko prostora za manipulaciju. Takav pogon godišnje
proizvede oko 7700 tona humusa koji zbog prilično visokog prisustva
teških metala (žive, olovo) u đubretu nije preporučljiv za đubrenje bi-
ljki koje služe za ishranu, ali je zato izvrsno đubrivo za stimulisanje
rasta cveća i travnjaka. Cena prerade otpadaka u ovakvom pogonu
iznosi svega četvrtinu cene koja se plaća da bi takvi otpaci bili spaljeni
u specijalnim pećima. Razlika je i u čistoti postupka (kod glista nema
dima ni smrada) i humusu kao nusproduktu.
Jedna od davno otkrivenih korisnih osobina gliste je obogaći-
vanje tla. Još 1973. godine SAD i Kanada su prihvatile zajednički pro-
gram obogaćivanja tla unošenjem glista u njega. Ovaj program zapo-
čeo je od neplodnih, degradiranih terena da bi se kasnije proširio i na
ogromna prostranstva pod šumama. Iz korporacije "Eurotecnica" po-
tiče podatak da je u poslednjoj deceniji u Evropi preteranom upotre-
 bom
 bo m hemii
he mii jsk ih dub riv a i troše
tr oše nj em hu mu sn og sloja
slo ja degra
de gra dir ano
an o 6
miliona hektara nekada plodne zemlje. Sve manja upotreba prirodnih
dubriva urnisala je tlo uništavajući mikrofloru. Takvo zemljište je
„premoreno" i na putu da daje plodove koji sve više gube u ukusu i li-
če na sintetiku.
Uništenim terenima se vraća plodnost na sledeći način:
- prvo se površina tla usitni frezom (nije neophodno orati);
- na celu površinu razbaca se stisko đubrivo ili druga hrana za gliste

57
da bude dovoljno za 6 meseei (posle tog roka još jednom se nanese
ista količina);
- treba intenzivno zaliti površinu ili sačekati jaču kišu;
- staviti
staviti u tlo gliste, računajući da približn o 50 jedinki dođe na jed an
kvadratni metar;
- ostaviti tlo da miruje godinu dana pre podvrgavanja normalnom
obrađivanju.
Posle toga perioda, zavisno od niza okolnosti, trebalo bi očeki-
 vati da g ustina
ust ina glista
glist a u tlu iznosi
izno si 900 - 1400 na kvadr atni metar.
met ar. Raču-
na se da 1000 odraslih glista proizvede 600 grama humusa dnevno -
u ovom slučaju na m 2 , što je već izvanredna koncentracija najboljeg
prirodnog dubriva.

IX 
HUMUS

Najhitniji „nusprodukt" gajenja glista jeste njihov izmet koji

izmešan sa ostacima podloge u leglu čini materiju za koju je odoma-
ćen naziv humus"), dok stručnjaci radije upotrebljavaju englesku reč
kasting (casting-liv) da bi napravili razliku između prirodnog humu-
sa i onog koji su stvorile gliste.
Humus koji su stvorile gliste najbolje je organsko đubrivo koje
postoji i idealno je za upotrebu u poljoprivredi, šumarstvu, cvećarstvu
i na bilo kom drugom mestu gde ima potreba za prirodnim ili veštač-
kim dubrivima. Prošavši kroz organizam gliste, organski otpaci bivaju
razloženi na osnovne elemente koje biljka može direktno da usisava i
asimilišc. S obzirom na to da je sastavljen od organskih jedinjenja i
 bakt erija
eri ja koje
ko je pomažu
pom ažu da lj e raz lag anj e ok ol nog
no g tla, ova kav hu mu s se
ne može predozirati i dovesti do „paljenja" biljke, što je česta pojava
pri upotrebi stajskog i hemijskog dubriva.
 Analize
 Ana lize hum usa pok azuj
az uju,
u, pre sve ga bog ats tvo mine rala
ral a u nje-
mu. Iz bloka analiza uvoznog humusa koje je radila holandska firma
CBB Bio Consult - Dcventcr navodim o jed nu nasumice izabranu.
U analizi se konstatujc da uzorak A/l sadrži: organskih materija 44%,
azota 1,73%, fosfora 1,42%, kalijum oksida (potašc) 1,44%, kalcijuma
6,74%, magnezijuma 0,98%, gvožda 1,21%, zatim bakra, cinka, kobal-
ta. Bakterijski sastav je 2 x 10'" gram -kol onij a, stepen pH je 7,1 7,1 a
 vla žno st 58,52%.
58,52% .

• ) l ' o m - k a d s e i i p o t rc
rc h l j s i vi
vi i r e f v e r m l k o m p o s l , u l i k a k o n j o m e n e k i o z n a č a v a n i m a -
terijal zn p odlo gu u leglu t o je Me Izhcćl Je da nc hl dola zilo do zab un e.

58
 MaSina za sušenje i paknvanje humusa

Kvalitet humusa u velikoj meri zavisi od hrane koju su gliste

dobijale pa je uobičajeno da se prilikom većih kupovina uvek izvrše
laboratorijske analize uzoraka kako bi se unapred mogli pretpostaviti
rezultati. Bilo je već reči o tome da humus dobijen iz kanalizacionog
mulja i gradskih dubrišta sadrži tragove teških metala, što ga čini ne-
podobnim za upotrebu u poljoprivredi ali veoma korisnim u šumar-
stvu i cvećarstvu. Nasuprot tome, humus dobijen hranjenjem glista
mešavinom dubriva od zečeva, konja, ovaca, svinja i krava ima najbo-
lja svojstva i postiže cenu šest puta veću od dubriva koje se dobija pre-
radom industrijskog taloga (mulja).
Humus prosečnog kvaliteta sadrži 11 puta više kalijuma, 3 pu-
ta više magnezija, 7 puta više fosfora i 5 puta više nitrita nego stajsko
đubre. Ukratko, jedna tona humusa vredi koliko i 5 tona stajskog du-
 briv a koje
ko je je efik
ef ikasn
asn ije
ij e i ma nj e opasno
opa sno od hemij
he mij skih
sk ih dub riv a.
Budućnost humusa određuje i činjenica da se stalnom upotre-
 bom
 bo m hemi
he mijs
jski
kihh dub riva
riv a nep ovr atn o sm an ju je sloj
sl oj prirod
pri rod nog hu mu sa
tako da danas u razvijenom svetu, a pre svega u SAD, vlada strah od
iscrpUerya tog najelementarnijeg resursa od kojega zavisi i osnovna
ljudska egzistencija. Zbog toga proizvodnja humusa postyje sve domi-
nantniji ci|j uzgajanja glista, koji uzgred obezbeduje i znatno veću ma-

59
 terijalnu korist. Istina, i u priiudi gliste, ukoliko nisu uništene insekti-
cidima i ostalim otrovima, proizvode humus po zadivljujućem tempu
od 20 do 60 tona po hektaru godišnje, ali taj tempo je isuviše spor da
nadoknadi sve ono što je čovek svojim delovanjem poremetio u rav-
noteži. Gliste su upravo jedan od najboljih čovekovih saradnika u po-
novnom uspostavljanju ravnoteže i to na znatno višem proizvodnom
nivou.
Ne postoji nekakav poseban tretman u uzgajanju glista ako se
želi potencirati proizvodnja humusa. Nema čak ni posebne razlike u
proizvodnosti Crvenog hibrida i ostalih crvenih glista, sem što se Cr-
 veni hibrid
hib rid brž e razmn
ra zmn ožav
ož avaa pa veća popula
pop ula cij a proiz vodi više
vi še izluče -
 vina.
 vina . Jed na gliste poj ede dnevdn ev no ono lik o kol iko je nje na težina
teži na a da
pri tom 40% hrane apsorbuje a 60% izbaci osnovna je komponenta za
izračunavanje produkcije humusa. Ukoliko se uzgajivač orijentiše na
 već u pro duk cij u glista
glist a (češte
(če šte sak upl jan je ), ond a je , raz umlj
um ljiv
ivo,
o, i koli-
čina humusa manja.
Kada je nakon 12 meseci uzgajanja i prethodnih udvajanja le-
gla stabilizovan posed može se računati da su legla puna humusa te
treba preduzeti sledeće mere:
- Pripremiti
Pripremiti nova leglalegla (30-60 dana ranije) sa podlogom deblji ne
5-10 cm.
- Odstraniti hranu iz legla iz kojeg treba ukloniti humus.
- Vilama podići sloj podl oge od 10-1 5 cm i preneti ga u nova legla,
isitniti rukama grudve i omogućiti glistama koje su u ovom sloju da
potraže sebi novo stanište.
- Ostatak podloge pažljivo preneti preneti na sto za prebiranje, je r se u nje-
mu nalazi još poneka glista.
- Hum us staviti
staviti na suvo mesto da se prosuši (najbo lje je da bude na- na-
 bacan u kupeku pe koje
ko je pov re meno
me no treba lopatom
lop atom preslagati)
presl agati)..
- Zavisno od uslova prodaje, humu s treba prosušiti na 40 -5 5% vlaž- vlaž-
nosti, mada za kartonska mala pakovanja vlažnost treba smanjiti na
15-25%.

Zadivjjnjuće dejstvo humusa

Dugo je već poznato blagotvorno dejstvo humusa na rast bilja-

ka. Ozbiljne naučne analize njegovog dcjstva, međutim, datiraju tek 
od pre nekoliko godina. Praksa u ovom slučaju gotovo da je ispred
nauke, jer se potrošnja humusa iz dana u dan rapidno povećava. Iako
služi kao izvanredan izvozni artikal, humus je proizvod koga nema
dovoljno ni na tržištima Španijc i Italije koje su najveći proizvođači u

60
 Evropi. Upotreba humusa krajnje je jednostavna, zavisno od potrebe
za njim. Ako se presađuju voćke, potrebno je u iskopanu rupu nasuti
humusa prema važećoj tablici i dalje raditi kao što je uobičajeno; ako
se želi nađubriti biljka koja je na mestu treba raskopati zemlju da bi se
doprlo što bliže korenu i tu staviti humus. U svakom slučaju treba do-
 br o zaliti tle. Posto ji mogu
mo gućn ćnosostt prs kan ja nasada
nas ada rastvo
ras tvorom
rom humu
hu mu sa,
sa ,
koji se spravlja na taj način da se u veliko bure ili bazenčić pun vode
stavi jutana vreća humusa da se dobro natopi vodom. Najbolje je na-
kon 24 sata dobro promuljati kesu da se dobije rastvor gustine mleka
kojim treba zalivati biljke.
Uporedne analize rasta biljaka tretiranh humusom, stajskim
đubrivom i mešavinom dovode do zanimljivih zaključaka. Prema
analizi Poljoprivrednog fakulteta u Torinu, najefikasnija i ekonomski
najracionalnija je primena mešavine od 10% humusa u zemljište ko-
me se želi podići plodnost. Rezultat analize, glasi da ako analizirano
zemljište ima stepen plodnosti od 0,22 f.i. (fertility indicator), onda to
isto zemljište sa 10% kravljeg i konjskog dubriva postiže 0,43 a na
10% humusa 0,54 f.i. Biljke tretirane humusom, prema ovoj analizi,
imaju zdraviji i bogato razgranat koren, veći broj listova, puniju kro-
šnju, a visina biljaka veća je za 20-30%. Prema istoj analizi, sadržaj
askorbinske kiseline u plodovima, što je merilo vrednosti poljopri-
 vre dnih
dni h pro izv oda po kri terij
te rij umima
um ima FAO i Svetsk
Sve tskee zdravs
zdr avs tvn e orga ni-
zacije, znatno raste ako su biljke đubrene humusom. S obzirom na to
daje askorbinska kiselina produkt delovanja mikroorganizama koji ži-
 ve u tlu, mo glo
gl o se očekivati
oček ivati da hu mu s pun mik roo rga niz ama i encim en cim a
potpomaže bitne procese u formiranju plodova.

SADRŽAJ ASKORBINSKE KISELINE

Tretirano Tretirano
Plod
dubrivom
humusom
hemijsko-
-slajsko

Šargarcpa 22 4
Pasulj 42 10
Paprika 32 0 150
Paradajz 54 25
Krompir 48 15
Jagoda 90 52
Jabuka 32 5
KroSka 28 4

61
 Humus spakovan i spreman za Izvoz

Uputstva za upotrebu
Pri rasuđivanju sadnica praktikuje se da jamići za sadnju budu
 većih dim enzij
en zij a nego
neg o običn
obi čno.
o. Treba
Tre ba naprav iti kre mast u kaš u od vode
vo de
i humusa i njome obložiti ceo koren sadnice. Sadnicu staviti u jamić i
zasaditi na uobičajeni način.
Pri presađivanju drveća, bilo da se radi o voćki ili o ukrasnom
drvetu, svaki put nastaje šok za drvo. Da bi se on sveo na najmanju
meru, da dn o jamića treba bacitibaciti 100-300 gram a humusa. Postaviti
Postaviti
drvo u jamić i zatrpati sa 300-1500 grama humusa zajedno sa ze-
mljom, ali tako da humus bude u što neposrednijem dodiru sa kore-
nom.
Kada je u pitanju ukrasno šiblje, u baštama treba uz koren na-
suti 50-100 grama humusa a kod višegodišnjih biljaka dodavati svake
godine u zonu korenove mase još 100-150 grama i svaki put bogato
zaliti biljku.
Izuzetno osetljive biljke treba tretirati na U\j način što se 15-20
dana pre presađivanja u blizinu korena biljke injektira ili sipa rastvor 
humusa (približno 250 grama na m'). Dalji postupak je isti kao i kod
presađivanja drveća i ukrasnog šiblja.

62
 Zavisno od stepena nađubrenosti zemljišta, preporučuje se ra-
suti po površini 150-200 grama humusa na m 2 , zatim okopati i boga-
to zaliti.
Kod ekstenzivnih kultura dovoljno je rasuti po zemljištu
50-100 grama humusa na m\ površine, zatim okopati i zaliti.
U proizvodnji rasada, potrebno je u neutralnu podlogu (treset)
dodati 1-3% humusa ili razbacati po površini do 200 grama na m 2 . U
 vrem
 vr emee kada bilj
bi ljke
ke sta saj u za rasađivanje najbolje je u jamice u koje će
 bilj
 bi ljke
ke biti sta vlje
vl je ne prv o usuti
usut i oko
ok o 50 gr ama
am a hu mu sa tako da bu de u
direktnom kontaktu s korenom.
Kada cveće i razno ukrasno bilje želimo presaditi u saksije ili
žardinjere, da bi se izbegle bilo kakve negativne posledice, najbolje je
posudu napuniti mešavinom zemlje i 10 do 20% humusa i tom meša-
 vin om pokriti
pokri ti koren
kor en bi lj ke i 2 donj
do nj a sant imetra
ime tra stablj
sta blj ike.
ike .
Za ubrzanje sazrevanja i povećanje plodnosti povrtarskih kultu-
ra, naročito paradajza, paprike i drugih plodova koji se beru u više na-
 vrata, pored
por ed uob iča jenih
je nih 15 0- 20 0 grama
gra ma hu mu sa polo žen ih uz kor en
 bilj
 bi lj ke tre ba pos le svako
sv ako g br an ja plodov
plo dov a dodati
dodat i j o š oko
ok o 100 gra ma ra-
di ubrzanja sazrevanja novog roda. Ovaj humus dodaje se tako što se
zemlja oko biljke razgrne do prvih žila korena, pospe humusom i po-
novo zagrne zemljom. Važno je odmah dobro zaliti biljke.
U voćnjacima je najhitnije da se pred sam početak vegetacije u
proleće uz biljku, što bliže korenu, položi oko 250 grama humusa.
Kod ratarskih useva neposredno pre, za vreme ili neposredno
posle setve useva treba razbacati po njivi 1000 kg humusa na hektar 
površine.
Travnjaci  i travni tepisi  postižu najlepši izgled i gustinu ako se
približno 50-100 grama humusa na m 2 razbaca jednom ili više puta
godišnje i zalije veštačkom kišom. Treba voditi računa o tome da se
posipanje ne obavlja uoči velikih kiša koje lako spiraju humus.
Uzgajivači hidrokultura (pirinač) treba da dodaju humus raču-
najući na koncentraciju od 1 do 5 grama na litar vode jednom u 3 me-
seca, a pri uzgajivanju vodenih biljaka (alge) u bazene treba dodavati 5
grama na litar vode svakih 20-30 dana.
Humus se, kao što je već pomenuto, može upotrebljavati i kao
tečno đubrivo koje biljka asimilira preko listova (vuksal. folifertil i
dr.). U tu svrhu treba praviti rastvor od 50 g humusa na 1 litar vode
najmanje 12 sati pre upotrebe. Talog koji ostane pri proceđivanju ras-
tvora i dalje je bogat hranljivim materijama pa ga treba upotrebiti kao
svež humus ali uz udvostručenje doze.

63
 Bolesne i zakržljale biljke najbolje će se oporaviti ako im se do-
da humus, i to u trostrukoj dozi u odnosu na zdrave biljke.
X 

OD HOBIJA DO INDUSTRIJSKE PROIZVODN JE

U dosadašnjem tekstu sažeto, ali uz stalno nastojanje da bude
praktično primenljivo, obrađeno je sve ono što za jednog budućeg
uzgajivača glista može da bude interesantno. Nema nikakvih prepreka
da se na osnovu datih uputstava i uz obezbeđenje kvalitetnog zapata
sa ovim priručnikom krene u posao. Problemi mogu nastati tek kada
su u pitanju velika uzgajališta koja imaju posebne zahteve, odnosno
uzgajanjem glista žele da reše specifične probleme bilo ekološke, eko-
nomske ili nedostatka visokokvalitetne hrane i dubriva. Svako takvo
rešenje problema zahteva povezivanje sa proizvođačem koji poseduje
potrebnu tehnologiju i znanje i zato će u ovom poglavlju biti posebno
obrađen jedan takav primer. Reč je o stranom proizvođaču koji je u
našoj zemlji već ostvaro zavidne rezultate u saradnji sa poljoprivred-
nim, spoljnotrgovinskim i naučnim organizacijama zainteresovanim
da proveravaju i verifikuju pouzdanost ponuđenih tehnoloških postu-
paka i ekonomskih obećanja.
Gajenje glista jedan je od „najdemokratskijih" proizvodnih
procesa, jer svakom omogućava da od saksije i sandučeta do velikog
imanja uloži sredstva kojima raspolaže, rad i pre svega svoju dobru
 volj
 vo lj u. Kako
Kak o ovaj
ov aj posa o ne izi skuj
sk ujee mnog
mn ogoo truda
tru da (važno
(va žno je da se ono
on o
malo što treba uraditi uradi na vreme), on pretstavlja i korisnu zabavu
kako za penzionere, tako i za mlade ili odrasle, a pre svega za preduzi-
mljive ljude sklone prihvatanju novih znanja koja donose i dobre za-
rade.
„Pogon" na balkonu

Prikaz mogućnosti i specifičnosti uzgajališta različitih veličina i

namene počećemo od najmanjeg - svakom dostupnog. U zemljama
gde je uzgajanje glista znatno razvijenije u poljoprivrednim apoteka-
ma i cvećarama mogu se kupiti
kupiti takozvane „ekološke kasete" Icpo Icpo
oblikovane kutije, često ukras balkona ili bašte, u kojima se nalazi
plastični kontejner za podlogu, gliste i njihova hrana. Kako toga kod
nas još nema, najjednostavnije je iskoristiti plastičnu ambalažu (stiro-
porske zaštitnike za pakovanje bojlera, na primer), plitke sanduke
(sanduci ili drvene ladice ne smeju biti od aromatičnog drveta - boro-

64
 vine,
 vin e, mah ago ni) ili beton
be ton ske žar din je re na kojim
ko jim a je obav
ob avezez no napra-
napra -
 viti otv ore 8 - 1 0 mm , od ozdo oz do za odvo
od vodd viš ka vo de i sa strane
str ane da bi se
obezbedilo provetravanje. Poželjno je uz takvu posudu napraviti poli-
cu sa bokorastim cvećem koje će štititi leglo glista od direktnog sunca.
Takva posuda može stajati na balkonu, u dvorištu, garaži ili u podru-
mu. Ako je na mestu gde ne dopire dnevna svetlost, potrebno je da
iznad nje stalno svetli sijalica (oko 25W), jer će u protivnom gliste
pobeći iz legla.
U ovakvu posudu veličine približno 50 x 100 cm i dubine do
30 cm treba uneti (prema uputstvima iz III poglavlja) pravilno pripre-
mljenu odležalu i dobro nakvašenu podlogu u koju se stavi oko 5-10
hiljada glista. Kako je u pitanju nekomercijalni uzgoj, nije ni pretera-
no važno da se odmah postigne vrhunska produktivnost. Zato je sas-
 vim
 vi m dopus
do pus tiv o da u leglo
legl o bu du puš ten e samo
sa mo odr asl e glist e, iako se
one bolje i brže aklimatizuju ako se nalaze u grupi sa mladim i jajima
(kapsulama) kao što je to slučaj u standardizovanom leglu. Sa izve-
snim kašnjenjem one će stvoriti prirodni raspored generacija i uobiča-
 je
 j e n raspore
rasp oredd u staništu
stan ištu.. Što se izb ora
or a glista
glis ta tiče, aut or nije
ni je ima o mo-
gućnosti da proveri kvalitet glista koje prodaju neki uzgajivači iz okoli-
ne Zabrega i Beograda pa ne može bez rezerve ni da ih preporuči bez
obzira na to šti bi visoka cena po kojoj ih prodaju trebalo da garantuje
odličan kvalitet Ima izgleda da se uskoro realizuju pregovori o tome
da veliki i autoritativni uvoznik iz Slovenije - „Emona" preuzme or-
ganizaciju lombrikulture na naše tle i da svojom reputacijom garantu-
 je uzgaj
uz gaj iva čim a odličan
odli čan početak.
poče tak. Dotle za hobi uzgaji uzg ajivač
vač a, koji
koj i je
obično i ribolovac ili ljubitelj egzotičnih riba, kornjača, ježeva, koje
treba loviti ili prehranjivati glistama, nije na odmet da leglo popuni
domaćim crvenim glistama - takozvanim dubretarkama i na njima
isproba svoj novi hobi.
Ovakvo uzgajalište praktično je besplatno, a istovremeno je i
mali ekološki pogon, jer kao hrana glistama mogu poslužiti talog od
kafe, otpaci hleba, voća i povrća, ostaci brašna, kese i kutije od pako-
 van ja, strugo
str ugotin
tine,e, talog od bla gih čaj eva
ev a kao što su kamilica
kamil ica i lipa (ni-
kako indijski i ruski), zapravo sve što ostaje od prehrambenih
proizvoda sem onoga što poseduje masnoće, jer gliste ne stvaraju ki-
seline kojima bi razgrađivale masnoće. Takav mali pogon tehnički se
obrađuje isto kao i standardno leglo i kada se stabilizuje nakon 3—4
meseca može svakih 20 -30 dana da daje po oko 1 kg glista viška, što
 je po dana
da našn
šnjijim
m cen ama (pr oda ja na mal o za rib olo vce
vc e oko
ok o 1500
150 0 do
2000 dinara) pristojan prihod (ako se prodaje ili ušteda ako se njome
izbegava kupovina. Zimi je ovakav ribolovac - uzgajivač u prednosti

65
nad svima onima koji uzaludno čeprkaju po baštama u potrazi za gli-
stama. Naravno, uvećanjem poseda povećava se angažovanje i briga
oko uzgoja, ali i prihodi će biti višestruko veći.

Model za poljoprivrednike
Prva faza u gajenju glista, u kojoj je potrebno obratiti punu
pažnju tehnološkim standardima i stručnim uputima, jeste omanje
imanje bilo kakvog samostalnog poljoprivrednog proizvođača ili vi-
kendaša koje je dovolj no veliko da obezbedi produkciju du briva ili
drugih organskih otpadaka u količini od oko 100 kg mesečno po jed-
nom standardno m leglu (2 x 1 m + 100.000 odraslih glista, mladih i
 jaj ašaca)
aša ca) . Sva uputstva
uput stva iz ovog
ov og priruč
pri ručnika
nika be z potreb
pot reb e za bilo
bi lo kak vim
posebnim prilagodavanjima odnose se na ovakvo uzgajalište. Veličina
uzgajališta zavisi od količine organskih otpadaka na imanju ili od toga
koliko će se takvih otpadaka prikupiti ili kupiti od suseda.
Mnogi uzgajivači - zapravo najveći broj njih - počinju kupovi-
nom jednog standardnog legla da bi se tokom dvogodišnje produkcio-
ne progresije standardizovao posed na 32 ili 64 legla (meteorološke
prilike, kratka ili duga zima diktiraju hoće li u toku dve godine broj le-
gla porasti na 32 ili 64). Pored zemljišta na kome će biti legla, treba
predvideti slobodan prostor za pristup pri hranjenju i održavanju, kao
i prostor na kome će đubre odležavati i fermentisati da bi sazrelo za
upotrebu. Treba računati i na to da je za manipulaciju sa dubrivom
potrebno dvostruko do trostruko više prostora nego za samo leglo.
Što se tiče planiranja veličine poseda, najbolje je poslužiti se
okvirnom računicom da jedna svinja od 50 kg težine proizvede dnev-
no 400 grama čvrstog izmeta
izmeta (i oko 4 litra
litra urina),
urina), kon j ili
ili goved o 2 - 4
puta više, odnosno 12-15 pilića koliko i jedna svinja. Iz toga okvirnog
podatka može se izvesti zaključak da jedan posed stabilizovan na 32
legla utroši izmete koji proizvede 250 svinja ili 95 goveda. Računica je
samo okvirna i pokazuje veliku probavnu moć gliste, jer se u hranu
glista dodaju i drugi otpaci (slama, papir, otpaci iz voćnjaka i iz kuhi-
nje, strugotina i dr). Naime, takav stabilizovan posed godišnje (za 9
mcseci intenzivnog rada) utroši oko 28 tona organskih otpadaka, od
čega se dobije preko 16 tona izvanrednog humusa i preko 560 kg gli-
sta.
Kako kod nas ne postoji ni uhodana proizvodnja a kamoli trži-
šte ili prerada glista i humusa, to je teško doći do tačnih računica šta
ovakav pogon u finansijskom smislu znači za njegovog vlasnika. Reci-
mo samo da je najlakše od svega, ukoliko se ne koristi za svoje potre-

66
 be, izvesti hu mu s u ino strans
str anstvo
tvo po ceni od 50050 0 hil jada
ja da lira (italija
(ita lija n-
skih) po toni, da prinos glista treba preračunati po ceni koncentrata i
dobiće se računica po kojoj se već na kraju druge godine ostvare pri-
hodi tri i po puta veći od celokupnih ulaganja, uključujući kupovinu
zapata, potrebnu opremu, utrošak vode i struje, radnu snagu (ukupno
156 sati
sati rada za dve go dine), pa čak čak i zakup terena i kup ovinu stoč-
nog dubriva. Smanjivanje ovih troškova povećava prihode od ovog
posla. Prihodi se srazmerno još više povećavaju ako se u zatvorenom
prostoru zimi omogući glistama da bez prestanka nastave svoje delo-
 va nj e - narasli
nara sli troš kovi više
vi še str uko
uk o um noža
no žava
va ju dobit.
dobi t.

Pogled na jed an savremen i pogon /a intenzivn o gaje nje glista

Industrijski pristup
Osnovni problem velikih poljoprivrednih dobara, prehrambe-
ne industrije i industrije celuloze nije toliko zarada od uzgajanja glista
nego kako i sa što manje izdataka rešiti probleme zagađenja sredine
otpacima
otpacima što u velikoj meri postaje ograničavajući faktor razvoja za
mnoge od r\jih. Mogućnost da se izdaci za uklanjanje otpadaka pret-
 vor e u prihod
pri hode,
e, kao i da pol jopri
jo pri vredn
vr edn i proizvođ
proi zvođ ači reš e p ita nje nedo-
nedo -
sUyućih proteinskih aditiva i preko potrebnih i sve skupljih dubriva,
deluje iznenađujuće i kod neupućenih vrlo često izaziva podozrenje.

67
 Moderne tehnologije (uzgajanje glista svet bez predrasuda
ubraja u tu grupu) često nekonvencionalnim naučnim pristupom
otkrivaju blagodeti gde ih niko nije očekivao. S druge strane, postoji i
mnoštvo šarlatana koji koriste konjunkturu da bi neupućenima uvalili
neproverene postupke za velike pare!
Drugu stranu velikih u oblasti lumbrikulture čine oni koji nu-
de tehnologiju za rešavanje akumuliranih problema. Čini se da ćemo
kratkim opisom italijanske firme EFFEDI i njenim nastupom na na-
šem tlu najbolje prikazati i jednu i drugu stranu velike lumbrikulture.
Iz dokumentacije i ponude jugoslovenskim interesentima mogao se
steći uvid u način rada ovog kombinata.
Savremeno poljoprivredno preduzeće EFFEDI deo je široke fi-
nansijsko-komercijalne grupacije koja za potrebe poljoprivrede (u pr-
 vom redu lum briku br iku ltu re)
re ) finans
fin ansijs
ijski
ki i tehnol
teh nol oški pove
po ve zuje
zu je pol jop ri-
 vredna
 vre dna preduze
pre duze ća, fab rik e opr eme , inž enj eri ng stu dio, dio , mon taž na pre-
duzeća, pa čak i distribuciju mini-računara sa razrađenim programom
za poljoprivrednike. Tek sa takvim udruživanjem proizvođač ima do-
 volj
 vo lj no snag
sn agee i znanj
zn anj a da nu di pro gra me za uz go j glista gli sta u cil ju razr eša-
eša -
 van ja specifi
spe cifični
čnihh proble
pro ble ma. Dokaz
Dok az pode le rizika
rizik a ili čak samou
sa mou vere
ve re no-
sti, su princip zajedničkog ulaganja od 20% i apsolutna garancija kup-
cu za uspešnost postupka. Ova garancija znači da firma garantuje da
će uz njen nadzor naručilac, na primer, nakon dve godine od kuplje-
nih 1000 legla dobiti 40.000 legla koja će biti u stanju da u potpunosti
reše problem zagađivanja te sredine. Ako bi iz bilo kojih razloga sem
 više
 viš e sile (popl ava, zem ljotrlj otr es) ov aj rezul tat izos tao, fir ma se obavob avez
ezu-
u-
 je da na dan isteka dv ogod og odiš iš nj eg roka bes pla tno ispor uči ako tre ba
svih 40.000 ležišta (franko kupac) i time postigao garantovani učinak.
Nije lako naći partnera koji kupcu garantuje takav stepen sigurnosti,
odnosno koji tako suvereno vlada sopstvenom tehnologijom, da se
usuđuje na taj stepen rizika. Pored toga, EFFEDI prihvata otkup celo-
kupne količine humusa koju naš proizvođač stavi na raspolaganje, a
po svetskoj ceni (danas oko 500.000 lira za tonu određenog kvaliteta).
Time otpaci postaju visoko vredan izvozni artikal.
Jedna računica rađena za poručioca koji je želeo da počne sa
100 legla da bi na kraju druge godine stabilizovao posed na 6400 legla
u najkraćem glasi ovako:
INVESTICIJE: Traktor sa razhacivafem dubriva, vodovodne instalac ije,
uredni separaclju tečnih gnoj iva, teren I podloge /a legla, spremišta, beto niran o
skladište /u đubrivo i sve redom, čak od žičane ograde oko imanja, ukupn o iznose
S32.fi00.U00 liri.
Na osnovu su me Investicija, izračunata je godišnj a amortiza cija od
34.101.000 lira.

68
 Operativni troškovi u prvoj godini, uračunavajući i gorivo za maši ne, iznose
58.400.000 lira.
Jedini prihodi u prvoj godini stiču se na samom kraju godine prodajom hu-
musa u ukupnom iznosu od 16.000.000 lira.
Negativni saldo u prvoj godini bio bi čak 76.501.000 lira.
U narednoj godini gubitak kumulativno raste čak na 166.602.000 lira.
Tek u trećoj godini nast aje preokret, kada se prodaj om hum usa ostv aril e
prihod od 1.024.000.000 lira i prodajom glista prihod od 63.000.00 0 lira.
To omogućava da konačno budu vraćeni svi kumulirani dugovi i da dode do
čiste dobiti od 538.967.000 lira. Narednih godina tekući troškovi postaju fiksni i
kad se za njih i amortizaciju umanje prihodi ostaje godišnja dobit od gotovo fik-
snih 675.659.000 lira.

Dakle, jedan veliki ekološki veoma koristan pogon umesto da

troši pare, počinje da ih stvara, i to vrlo uspešno.
Deset puta veći projekat predmet je narudžbine iz naše zemlje.
Radi se o kombinatu koji uzgaja svinje i želi da poveća (froizvodnju sa
30.000 na 100.000 svinja godišnje. Najveći ograničavajući faktor je već
teško zagađena okolina kombinata i susednog grada. EFFEDI nudi
projekat kojim bi se uz pomoć 40.000 legla glista prerađivale fekalije
100.000 svinja i 2500 junadi godišnje. Junad su potrebna da bi obe-
zbedila đubrivo za pravljenje podloge u leglima u kojima će svinjsko
đubrivo služiti kao hrana glistama.
U ponudi firma EFFEDI navodi da njen patentirani program
DENIMAL ima pet osnovnih ciljeva:
1) Sma nje nje cene po stroj enja koliko god je to,to, zavisno od
konkretnih uslova, moguće.
2) Pojednostavljenje postupka i instalacija.
3) Učiniti krajnji proizvod upotrebljivim za konkretnog naru-
čioca uz najmanji gubitak korisnih materija.
4) Postići maksimalnu ekonomsku valorizaciju.
5) Sprečiti ispuštanje otpadnih voda u prirodne vodene toko-
 ve.
 ve .
Smanjenje cena postrojenja za naručioca postiže se, pre svega,
ustupanjem naručiocu gradnje svih objekata i nabavljanja sve opreme
koja nije predmet patenta.
Pojednostavljenje postupka ogleda se, pored ostalog, i u tome
što je firma razvila tehnologiju postavljanja legla - leja na plastičnu fo-
liju a ne na plastificiranu žičanu mrežu, što sem smanjenja troškova
gradnje pojednostavljuje opsluživanje i omogućuje mehanizovano sa-
kupljanje humusa i umnožavanje legla.
Krajnji proizvod, u ovom slučaju gliste, biće korišćen kao hra-
na u već postojećim pastrmskim ribnjacima i kao proteinski dodatak 
ishrani svinja.

69
 U T R O Š A K O R G A N S K I H O T P A D A K A I DO
DO B I J E N E K O L I Č I N E H U M U S A  
PREMA BROJU LEGL A .') USMERENI H NA PROIZVODN JU HUMU SA 

Utrošak organskih
otpadaka Dobijeni humus
Broj Broj
(u kg) (u kg)
legla glista
za 6 mes eci za 12 mese ci za 6 meseci za 12 meseci

1 100.000 500 1.000 30 0 6 00

2 200.000 1.000 2.000 60 0 1.200
3 300.000 1.500 3.000 90 0 1.800
4 400.000 2.000 4.000 1.200 2.400
5 500.000 2.500 5.000 1.500 3.000
6 600.000 3.000 6.000 1.800 3.600
7 m o o o 3.500 7.000 2.100 4.200
8 800.000 4.000 8.000 2.400 4.800
9 900.000 4.500 9.000 2.700 5.400
10 1.000.000 5.000 10.000 3.000 6.000
15 1.500.000 7.500  v 
15.000 4.500 9.000
20 2.000.000 10.000 20.000 6.000 12.000
30 3.000.000 15.000 30.000 9.000 18.000
40 4.000.000 20.000 40.000 12.000 24.000
50 5.000.000 25.000 50.000 15.000 30.000
60 6.000.000 30.000 60.000 18.000 36.000
70 7.000.000 35.000 70.000 21.000 42.000
80 8.000.000 40.000 80.000 24.000 48.000
90 9.000.000 45.000 90.000 27.000 54.000
100 10.000.000 50.000 100.000 30.000 60.000
1.000 100.000.000 500.000 1.000.000 300.000 600.000
10.000 1.000.000.000 5.000.000 10.000.000 3.000.000 6.000.000

.) Leg lo sta nda rdn e vel iči ne 2 x 1 m sa 100.000 glista različi te veli čin e.

Ekonomska valorizacija počinje od obaveze isporučioca tehno-

logije i opreme da u korist naručioca izveze sve slobodne količine hu-
musa po svetskim cenama i preko svoje evropske mreže.
Ekološki  značajan dodatni poen je što se u posebnim uređaji-
ma sve otpadne vode i mokraća prerađuju za zalivanje leja ili za pra-
nje obora i štala.
Tehnički servis pri uvođenju u posao uzgajališta predviđa sle-
deće:
• kompletnu savetodavnu ulogu pri pri izbom mesta i postav ljanj u
uzgajališta, pripremu legla, kontrolu oplodnje glista, kontrolu ambi-
 jen ta, pri pre me i dava
da vanj
njee hran e, kontrolu
kont rolu prihva
pri hvatan
tan ja hrane,
hran e, postupa
post upak 
k 
oko udvajanja legla, četrnaestodnevnu kontrolu tokom prvih 6 meseci

70
 KOLIČINE DOBIJENIH GLISTA PREMA BROJU LEGLA" USMERENIH
NA PROIZVODNJU „MESA"

Količina Količina
Prinos Prinos
Broj Broj „mesa" „mesa"
glista glista
legla glista u kg u kg
- mesečno - - godišnje - mesečno godišnje
1 100.000 10.000 120.000 10 12 0
2 200.000 20.000 240.000 20 240
3 300.000 30.000 360.000 30 360
4 400.000 40.000 480.000 40 480
5 500.000 50.000 600.000 50 600
6 600.000 60.000 720.000 60 7 20
7 700.000 70.000 840.000 70 840
8 800.000 80.000 960.000 80 960
9 900.000 90.000 1.080.000 90 1080
10 1.000.000 100.000 1.200.000 100 1200
15 1.500.000 150.000 1.800.000 150 1800
20 2.000.000 200.000 2.400.000 20 0 2400
30 3.000.000 300.000 3.600.000 30 0 3600
40 4.000.000 400.000 4.800.000 4 00 4800
50 5.000.000 500.000 6.000.000 50 0 6000
60 6.000.000 600.000 7.200.000 6 00 7200
70 7.000.000 700.000 8.400.000 70 0 8400
80 8.000.000 800.000 9.600.000 80 0 9600
90 9.000.000 900.000 10.800.000 9 00 10800
10 0 10.000.000 1.000.000 120.000.000 1.000 12000
1000 100.000.000 10.000.000 1.200.000.000 10.000 1200000
10000 1.000.000.000 100.000.000 12.000.000.000 100.000 12000000

' U'glo standardne veličine 2 x 1 m sa 100.000 glista različite veličine.

Leglo je stahilizova no i ne služi za dal ju ekspa nziju .

i mesečnu u preostalom periodu, stalno prisustvo potrebnog stručnog

osoblja i obuku domaćih radnika za preuzimanje svih poslova.
Kao što vidimo, izgradnja velikog industrijskog pogona podra-
zumeva niz poslova i garancija (pored ostalog i za kvalitet isporučenih
glista) o kojima interesent mora da vodi intenzivnu brigu, jer se radi o
 velikim
 vel ikim inv est icijam
ici jam a čija se usp ešnos
eš nos t meri stotina
stot inama
ma miliona
milio na steče-
ne ili izgubljene dobiti. Postupak prečišćavanja otpadaka uz pomoć
glista, bilo da se radi o stočnim fekalijama, kanalizacionom mulju ili
čvrstim otpacima iz gradskog đubreta, uglavnom danas nije teško efi-
kasno obezbediti i to na način koji će smanjiti troškove na četvrtinu
onih koji su potrebni za mehaničku preradu ili spaljivanje. Mnogo
znanja i predostrožnosti treba da bi se odabrao postupak koii ćedone-

71
72
Postrojenje za preradu tečnih fekalija i otpadnih voda pogodno za manju svinjsku ili
govedarsku farmu

ti što više prihoda (po mogućstvu deviznih) kojima će se kupljena teh-

nologija otplaćivati.
Svrha savremenih tehnologija, u koje spada i intenzivan uzgoj
glista, i jeste u tome da se uz rešavanje problema što više zaradi.
Nadamo se daje ovom knjigom čitaocu dato dovoljno činjeni-
ca na osnovu koji h će moći sam, bilo da j e u pitanju pojedinac ili
ili rad-
na organizacija, da odabere najbolje rešenje za sebe.

73