Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih

studija u Prokuplju

Studijski program : Strukovna veterina

Predmet : Bolesti pčela

Broj časova aktivne nastave : 45

Teorijska nastava : 30
Praktična nastava : 15

Nastavnik: dr.vet.med. Zoran Raičević, spec.epizootiolog

tel.063/463-501 e- mail:vsini.epi@open.telekom.rs
 Status predmeta : Izborni
Broj ESPB : 7

Ocena znanja (maksimalni broj poena 100)

• Prisustvo na nastavi 10 poena
• Vežbe 10 poena
• Kolokvijum 20 poena ( 1 x 20 )
• Test 20 poena ( 1 x 20 )
• Seminarski 10 poena

• Usmeni ispit 30 – 70 poena

 Literatura

1. Lolin Miroslava: Bolesti pčela , Fakultet

vet.medicine Beograd 1980
2.Dobrić Dj.i sarad.:Bolesti pčela
FVM,Beograd,2000
3.Stanimirović Z. I sar.:Medonosna
pčela,Medicinjska knjiga,Beograd, 2000.
4.Jezdimirović Milanka:Osnovi
farmakoterapije i gotovi lekovi u veterinarskoj
praksi,FVM,Beograd.2002.
 Bolesti pčela
• Pčele i ljudi su usko povezani. Kada bi
nestalo pčela čovečanstvo bi izumrlo za
četiri godine (Albert Einstein). 
• Пчеларство (или апикултура, од
латинске речи apis - пчела) је врста 
пољопривредног занимања које
подразумева гајење и искоришћавање 
медоносне пчеле укошницама за
добијање директних или индиректних
користи. Место где се узгајају пчеле
назива се Пчелињак.
• Директне користи од бављења
пчеларством пчелар добија у следећим
производима: мед, пчелињи восак, 
пчелињи отров (убод), матични млеч, 
цветни прах (полен, пелуд), прополис,
као и ројеве и матице зарад репродукције
у пчеларству.
• Индиректна корист коју даје пчеларство 
опрашивањем пољопривредног биља,
знатно је већа од директне, за око 100 до
150 пута, јер у природи око 80% биљака
суентомофилне (биљке које опрашују 
инсекти). Око 150 културних биљака на
подручју Балкана захтева опрашивање
помоћу пчела.
• Пчеларење може да буде:
• хоби;
• додатни посао;
• комерцијални посао
• Пчеларство је једно од најранијих занимања 
човека. Старије је од ратарства, па можда и од 
сточарства. Предак данашњег човека није
узгајао пчеле, већ их је тражио у шупљинама
дрвећа и стена. Пчеле је уништавао, а одузимао
им мед и восак, значи »ловио« је пчеле.
Најстарији податак о пчеларству потиче из
каменог доба. Нађен је у пећини код Бакора у
Шпанији, стар је око 30.000 година и на њему
је представљено узимање меда из стене.
• Стари Египћани и Асирци су међу
првим узгајали пчеле. Познавали су и
методу одузимања меда а да не униште
пчеле. У многим гробницама нађени су
рељефи на којима су насликане пчеле и
мед у саћу. Стари Грци примили су
вештину пчеларења од Египћана, а
Римљани од Грка.
• У извештају Прискуса Ретора о писму византијског
цара Теодосија Другог (408-450) хунском владару 
Атили наводи се да су војници у рату добијали уместо
хране кашику, а уместо вина медос. Медос (мед с
грчким додатком ос) је медовина, омиљено пиће 
старих Словена. Употреба медоса (медовине) у 
Панонској низији, где су тада владали Хуни, показује
да су Словени, насељени око реке Дунава и Тисе, били
главни произвођачи медоса, јер је реч мед није ни
грчка ни хунска, већ словенска.
• Након коначног насељавања Јужних Словена
 на Балкан пчеларство је добило још већи
привредни и културни значај. Мед и восак су
произвођени не само за становништво и војску,
већ и за трговину. Сачувани су одређени
писмени споменици српских владара који то
потврђују. Тако у писму Стефана
Првовенчаног, којим је регулисана трговина 
Дубровчана, стоји измеђуосталог и ово:
•  „Нека је свима знано, да је краљевство
ми дало милост Дубровчанима да
продају вино без воде и мед по ценовнику,
и ако се нађе ко да продаје вино са водом
или мед преко ценовника, да му се узме
све што има.“
• Краљ Урош, дајући Дубровчанима
привилегије да тргују по српским
земљама, наређује:
•  „Да им се не узме силом ни скрлат, ни
мед, ни брашно, ни која друга роба.“
• За време Краља Милутина пчелари су били
ослобођени свих других дужности, па и војних.
Зато из чињенице да је мед у средњем веку био
цењени артикал трговине, може се закључити
да су услови за пчеларење тада били добри и
да су пчелари били мајстори свог посла.
Пчеларство је тада било цењено зато што
се мед користио као замена за шећер, који је
био скупа намирница.
• С пропашћу српских држава, пропали су
и велики пчелињаци манастира и српске
властеле. Међутим, поред свих ратова и
осталих друштвених недаћа, српски
сељак је наставио да и даље гаји пчеле
све до данас.
 Razvoj pčele
• Jaje - matica poleže mekana bela jaja u ćelije.
Stadijum jajeta traje tri dana.
Larva - posle tri dana, jaje se pretvara u larvu.
Larva pravi čauru oko sebe. Ova faza traje od 4.
do 9. dana.
Lutka - larva se pretvara u lutku dok je još u
čauri. Tokom ove faze, ona će razviti oči krila i
noge. Ova faza obično traje od 10. do 23. dana.
Zrelost - pčela je konačno dostigla svoj puni
razvoj. Ona žvaće saće kako bi izašla iz ćelije.
Ovim se završava metamorfoza pčele.
Prikaz sakupljanja nektara
• Pčela je oblikom i građom prilagođena
cvetovima, a cvetovi oblikom, izgledom i bojom
da privuku pčelu. Telo pčele je pokriveno
mnogobrojnim dlačicama koje, između ostalog,
imaju ulogu i u sakupljanju polenovog praha.
• Zadnje noge su takođe prilagođene
sakupljanju polena, jer na četvrtom članku
imaju izdubljenja, oivičena dugim dlačicama.
Ove delove nazivamo i prašnim korpicama jer
služe za sakupljanje i prenošenje cvetnog
praha. 
• Da bi korpice bile napunjene cvetnim prahom,
pčeli pomaže takozvana četka, koju čine deset
redi čekinja sa unutrašnje strane stopala.
• Postoji još i prašna kašika u gornjem delu
stopala, a sve u cilju bržeg i lakšeg sakupljanja
cvetnog praha. Cvetni prah je pčeli potreban
kao izvor belančevina, masti, vitamina
mineralnih soli koje koriste u ishrani. 
• Zajedno sa medom, cvetni prah se koristi i za
ishranu larvi, održavanje života, izlučivanje
voska i mleča i izvršavanje drugih poslova u
košnici i van nje. Cvetni prah su ustvari muške
polne ćelije biljaka.
• To su sitna zrnca koja ispunjavaju prašne
kesice cvetova. Polenova zrnca (zrnca cvetnog
praha) se razlikuju po obliku, boji, veličini i po
sadržaju hranljivih materija u zavisnosti od
vrste biljke od koje potiču. 
Pčela na cvetu
Pčela na cvetu
• Mnogo ljudi širom sveta, najrazličitijih zanimanja,
obrazovanja, vere i znanja, gaje pčele. Gaje ih
zbog pčelinjih proizvoda: meda, voska, cvetnog
praha (polena), propolisa, otrova, rojeva i matica.
Pored koristi koje od pčela imaju pčelari, mnogo
veću korist imaju poljoprivrednici zbog
oprašivanja.
• Pčele da bi živele, koriste hranu - nektar i cvetni
prah  iz cvetova biljaka. Sakupljajući nektar i
cvetni prah, pčele obavljaju jednu važnu radnju za
biljke, oprašivanje. Na taj način, pčele i biljke se
međusobno dopunjuju u zajedničkom životu.
Anatomija
• Pčele su glavni oprašivači, one oprašuju 80%
biljaka. Stoga da pčele nestanu izumrlo bi i oko
20.000 biljnih vrsta, što bi imalo kataklizmičke
posljedice na svijet. Korist od pčela je višestruka,
osim meda, one skupljaju i pelud, propolis, te
proizvode vosak, matičnu mliječ i pčelinji otrov.
To sve skupa je 20% koristi koje pčelar ima od
pčela, a ostalih 80% je poklonjeno društvu u vidu
oprašivanja. 
• -Pčele više nego jednom oblete oko svijeta
da bi sakupile 450 g meda. 

-Da za 1 kg meda kojeg prerade iz 3 kg

nektara pčele trebaju posetiti 7.500.000
cvetića crvene deteline ili 2.000.000
cvetova bagrema 
• -Pčela leti do 30 km/h i zamahne krilima 200 puta
u sekundi, odnosno 12.000 puta u minuti. 
-Sezonska pčela živi do 30 dana. A zimska pčela i
do 6 mjeseci. 
-U jednoj zajednici je jedna matica koja snese i do
2.000 jaja dnevno, a težina tih jaja je veća od
težine same matice. 
• Da bi mogli normalno da radimo oko
pčela,treba da imamo i potreban pribor.
Pozajmljivanje pčelarskog pribora svakako
treba izbjeći,u prvom redu zbog širenja
opasnih pčelinjih zaraznih bolesti.
Navešćemo najneophodniji pribor :
1. DIMILICA
Služi za umirivanje pčela pri otvaranju košnice. Postoji vise tipova
dimilice ali pri nabavci narocito treba obratiti paznju da mehanizam za
duvanje vazduha u dimilicu bude dobar i da cilindar ima pogodnu
zapreminu,kako bi materijal za sagorevanje i stvaranje dima kad se
jednom napuni trajao što duže.
2.PČELARSKI NOŽ
Pčelarski nož je neophodna alatka,izrađena od čelika.Na jednoj strani
je prav i oštar, a na drugoj povijen.Služi za odvajanje poklopne daske
od tela košnice i jednog tela od drugog kao i za razdvajanje
ramova,skidanje voska i čišćenje zidova košnice i podnjače.
• 3.ČETKA
Služi za skidanje pčela sa ramova.Treba da bude izrađena
od što mekšeg i elastičnijeg materijala,tako da ne oštećuje
pčele prilikom rada a ni ćelije na saću.
Prilikom rada četku treba,s vremena na vreme oprati.

4.PČELARSKA KAPA
Sastoji se od šešira sa širokim obodom preko kojeg pada i
prekriva glavu gusta mreža.Mreža pri radu ne treba da
dodiruje glavu,a neročito lice i vrat.
• 5.VRŠKARA,PLETARA ILI TRMKA
Služi za hvatanje rojeva ukoliko dođe do prirodnog rojenja.
6.ČEKIĆ,KLEŠTA,TURPIJA,TESTERICA I VOĆARSKE MAKAZE
To su alatke potrebne za popravku bilo kakvih kvarova na ramovima ili na
košnici.Zato je dobro da pčelar ima uvek pri ruci ove alatke i malo ekserčića raznih
veličina,kao i drugi stolarski alat.
7.NOŽ I VILJUŠKA ZA SKIDANJE VOŠTANIH POKLOPACA SA ĆELIJA
SAĆA.
Služe za skidanje voštanih poklopaca pre ceđenja-vrcanja meda iz saća.
Ima više vrsta noževa i viljušaka.Viljuške su ipak pogodnije od noževa.
Postoje i električni uređaji za skidanje poklopaca,koji su veoma praktični,jer se sa
njim veoma lako i brzo radi.
8.SANDUČE ZA PČELARSKI PRIBOR
Da se pri radu na pčelinjaku ne bi rasturao i gubio pribor,sanduče je dobro
rešenje.Kada pčelar završi posao na pčelinjaku ,sav pribor se već nalazi u
sandučetu.
• Mesto za pčelinjak treba da bude zaklonjeno od jakih
vetrova.Jaki prolećni,jesenji a naročito zimski vetrovi
znatno ometaju normalan život i rad pčelinjeh društava.
Dobro je da se pčelinjak postavi tako da bude okrenut
prema sunčanoj strani i da za vrrijeme velikih ljetnih
vrućina,između 11 i 15 časova, košnice pokriva hlad nekog
drveća.U protivnom ,pčele za vrijeme ljetnih vrućina troše
mnogo više vremena i energije za rashlađivanje gnezda u
košnici,što utiče na smanjenje proizvodnje meda
Najbolja mesta za pčelinjak su vrtovi ograđeni živom
ogradom ili voćnjaci u kojima su voćke ređe zasađene,ali
sa pogodnim nagibom,blizinom šume ili nekim drugim
načinom zaklonjeni od jakih vjetrova.
Pčelinjak ne treba postavljati blizu
saobraćajnica,đubrišta,rafinerija niti bilo kojeg objekta s
neprijatnim i izrazito jakim mirisom.
• Vrlo je važno da se pčelinjak ogradi,kako bi se onemogućio pristup
stoci jer i ona na razne načine uznemirava pčele.
Pri izboru mjesta za pčelinjak treba razmotriti i uslove za pašu,pa
nastojati da na jedan do dva kilometra ima dovoljno pčelinje paše.
Dobro je da u blizini pčelinjak ima vrba ili iva koja omogućuje
normalan razvitak pčelinjih društava u rano proljeće.
Treba izbjegavat prostore prenaseljene pčelinjim društvima drugih
vlasnika.
Dobro je da u blizini pčelinjaka ima tekuće vode koja je potreban
naročito u rano proljeće kada je razvoj legla ubrzan.
Međutim nije dobro podizati pčelinjak u blizini velikih rijeka,jer se
pčele u njima dave prilikom preletanja,naročito kada su opterećene
nektarom i cvetnim prahom,a nastupe jaki vetrovi i oluje.
• Zato su za pčelinjak najpogodniji valoviti
tereni,s tim da se pčelinjak postavi u
podnožju brežuljka,kako bi pčele prazne
letele uzbrdo, a s nektarom i cvetnim
prahom nizbrdo prema košnicama. 
Hvala na
pažnji!