ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ У ЛЕШКУ

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Економика пољопривредне производње

Тема: Ризик и осигурање усева и плодова (пример код пшенице)

Ментор: Кандидат:
др Горан Максимовић Владан Јанковић
бр. индекса 4/III/2014

Лешак
Март 2015. год.
 Садржај
1. Увод .......................................................................................................................... 3

2. Осигурање усева и плодова..................................................................................... 4

3. Модели тржишта...................................................................................................... 8

4. Осигурање у пољопривреди земаља ЕУ................................................................ 9

5. Ситуација у Републици Србији ............................................................................ 13

6. Закључак ................................................................................................................. 18
 1. Увод

Пољопривредна производња се суочава са значајним ризицима који су

услед специфичности производње – дејства природних фактора увек нешто већи
од већине других привредних делатности. У циљу заштите од могућих штета и
несрећних случајева, који могу да се јаве у пољопривреди, формиран је систем
осигурања. Систем осигурања у економском смислу подразумева организацију
већег броја субјеката изложених опасности (ризику) који уплатом у заједнички
фонд (заједница ризика) обезбеђују накнаду штете онима које ризик задеси. Као
најчешћи извори ризика се наводе несрећни случајеви и елементарне непогоде.
Посматрано детаљније изворе чине: природа, политика, тржиште, људска и
техничка грешка.

Осигурање од ризика се у сагласности са законским и другим прописима

заснива на уговору у коме је једна страна – осигураник обавезна да плати
тарифом предвиђену премију осигурања а друга страна – осигуравач да
осигуранику или трећем лицу (кориснику осигурања) надокнади штету (код
осигурања имовине), односно, исплати утврђени износ осигуране суме уколико
настане осигурани случај.
 2. Осигурање усева и плодова

У начелу, осигурање је форма управљања ризиком која се користи за

ограничење потенцијалних губитака. По конвенционалној дефиницији,
осигурањем се врши пренос ризика од губитка са једног ентитета на други, у
замену за премију или гарантовани, мерљиви губитак којим се спречава већи или
могућ ненадокнадив губитак.

Осигурање у пољопривреди представља посебну врсту имовинског

осигурања која се примењује на пољопривредне произвођаче у циљу спречавања
губитка прихода од аграрне делатности. Није ограничено на усеве и плодове, већ
се односи и на стоку, домаће и дивље животиње, а може се примењивати и на
стакленике, у шумарству и код узгоја аквакултура. Представља технички веома
комплексну активност и подразумева схватање сложених биолошких процеса и
узрочно-последичних односа у пољопривреди (који нису увек лако уочљиви) од
стране осигуравача, уз неопходност утврђивања везе између губитка који се
осигурава и узрока тог губитка.

У жељи да сачувају и осигурају свој мукотрпни рад многи произвођачи се

одлучују на уговарање осигурања усева и плодова. То представља добар избор,
али као и са свим другим врстама уговора и у овом случају је потребно обратити
пажњу на уговорне одредбе и добро се упознати са условима осигурања
компаније са којом се закључује осигурање.

Због тога је значајно упознати се са одређеним терминима који су

заступљени у осигурању и са обавезама и правима и осигураника и осигуравача
(осигуравајуће компаније).

Осигуравач – акционарско друштво за осигурање са којим је закључен

уговор о осигурању;

Уговарач осигурања – лице које са осигуравачем закључи уговор о

осигурању; (физичка и правна лица могу да закључе осигурање у корист трећег
лица које ће у том случају бити осигураник и припадаће му сва права из уговора
о осигурању; премију плаћа уговарач осигурања);

Осигураник – лице чији су усеви и плодови осигурани и коме припадају

права из осигурања;

Премија – износ у новцу који плаћају осигураници осигуравачу за

осигурање по уговору о осигурању;
 Сума осигурања – износ на који су усеви, односно плодови осигурани, и
представља горњу границу обавезе осигуравача;

Полиса – исправа о осигурању. У полиси морају бити наведени: уговорне

стране, осигурана ствар, ризик обухваћен осигурањем, трајање осигурања и
период покрића, сума осигурања, премија, датум издавања полисе и потписи
уговорних страна. Полиса може привремено бити замењена листом покрића, али
је о томе детаљније одређено условима осигурања.

Осигурани случај - је догађај за који се закључује уговор о осигурању.

Он мора бити будући, неизвестан и независан од воље уговарача. Ова
дефиниција је најчешће наведена на полиси осигурања. Осигурани случај мора
бити будући – значи да се не може осигуравати нешто што се већ десило (нпр.
ако је негде већ пао град или се десио пожар, такви усеви се не узимају у
осигурање) Догађај мора бити неизвестан – примера ради град је увек
неизвестан, или удар грома. Догађај мора бити и независан од искључиве воље
уговарача – такође удар грома или град или рани и касни мразеви и сл. су ризици
који су потпуно независни од воље уговарача. У том смислу, иако се појављује
као основни ризик, пожар може бити предмет злоупотребе јер може бити
планиран што искључује независну вољу, али у случају пожара се увек покреће
полицијска истрага којом се утврђује начин на који је дошло до пожара.

Предмет осигурања – осигурани усеви и плодови или стока, или објекти,

итд;

Основни ризик – град, пожар и удар грома;

Допунски ризици – рани пролећни мразеви, олуја (када је ветар бржи од

17, 2 m/s ), итд.

Важно је нагласити да се увек пoчиње од осигурања од основног ризика, а

допунски ризици се посебно закључују, тако да је по закључењу уговора о
осигурању премдмет осигурања (на пример пшеница) осигурана и од града,
пожара и удара грома, али и од олује.

Поред ових основних термина са којима се пољоприврдници сусрећу

приликом закључивања уговора о осигурању треба знати да се уговор о
осигурању закључује на основу писмене или усмене понуде са агентом
осигурања који заступа осигуравајућу компанију. У зависности од услова о
осигурању код већине осигуравајућих компанија уговор се сматра закљученим
или самим потписивањем полисе осигурања, или најчешће осам дана од слања и
прихватања понуде осигурања од стране осигуравача. Полиса се свакако мора
потписати.
 Да би осигурање почело да тече и да покрива предмет осигурања пожељно
је да на полиси поред датума уписати и сат закључења уговора. Ако се ово не
наведе покриће осигурања почиње тек након истека 24.00 часа од дана
закључења уговора о осигурању. Ово је посебно важно знати код осигурања од
града јер након потписивања полисе ако град падне у истом дану, а није наведен
и сат потписивања, осигуравач није у обавези да нканади штету осигуранику, јер
покриће почиње тек од поноћи.

Да би осигуравач преузео обавезе, осигураник је дужан да након

потписивања полисе осигурања плати премију у целости, или на рате (како се
споразуму уговорне стране).

Постоје још многе финеса из услова о осигурању усева и плодова и

осигуравач је у обавези да упозна осигураника са свим детаљима. Ипак,
препорука је да се и сами осигураници интересују и да траже услове о осигурању
на увид, да их добро проуче, јер ће на тај начин најбоље помоћи себи.

Уговор о осигурању усева и плодова траје најчешће до краја вегетационе

сезоне, али може се закључити и вишегодишње осигурање, за које се најчешће
добија и неки комерцијални попуст.

Директне премије осигурања у пољопривреди рапидно су нарасле у

неколико протеклих година, па се, илустрације ради, на светском нивоу бележи
раст са укупног износа од 8 милијарди долара у 2005. години на процењени ниво
од 18, 5 милијарди долара премија у 2008. години.

Што се тиче географске дисперзије тих глобалних премија у 2008. години,

главни део односи се на САД и Канаду, док се Европа са око 17% учешћа у
укупној премији налази на трећем месту одмах иза Азије која има око 18%
учешћа.

По подацима Светске банке, у структури премија за 2008. годину

доминира осигурање усева и плодова на које „отпада“ 90% премија, док се на све
остале врсте осигурања у пољопривреди односи свега 10% премија.

Производи осигурања у пољопривреди који егзистирају на светском

тржишту могу се класификовати у три главне групе на основу метода по коме се
исплаћује осигурана сума: 1) исплата осигуране суме врши се према оствареном
штетном догађају, 2) исплата осигуране суме се мери помоћу индекса и 3)
исплата осигуране суме одређује се на бази остварених приноса и цене
производа.
 Иако је осигурање у пољопривреди у суштини комерцијална делатност,
сасвим је уобичајено да владе земаља широм света узимају активну улогу у овој
индустрији.

Држава овде има јасан интерес да одржи укупну продуктивност економије

земље, као и да ради на добробит развоја руралне заједнице.

Сопственим ангажовањем држава на тај начин попуњава празнину која је

остављена од стране приватног сектора који неретко не жели да уђе на овај
сегмент тржишта због високих „start-up“ трошкова, административних и
трошкова дистрибуције, као и услед недостатка финансијских капацитета због
тешкоћа у прибављању реосигурања које су карактеристичне за ову врсту
осигурања.

Поред тога, самостално присуство приватног сектора на тржишту често

значи и високе премије осигурања у пољопривреди, што га чини финансијски
недоступним за мање произвођаче.

У студији Светске банке из 2009. године која је обухватила анализу стања

у 65 држава уочени су различити приступи у случајевима када држава одлучи да
интервенише на сегменту тржишта осигурања у пољопривреди:

Субвенционисање премија – ово је најчешћи вид подршке државе

осигурању у пољопривреди, по наведеној студији, чак 63% земаља одлучило се
за овај вид подршке код осигурања усева, док се 35% одлучило за овај вид
подршке код осигурања стоке.

Инвестирање у истраживање и развој производа, обуку и прикупљање

информација – по поменутој студији 41% земаља одлучило се за овај вид
подршке код осигурања усева, док се 37% одлучило за овај вид подршке код
осигурања стоке.

Развој законске регулативе везано за осигурање у пољопривреди - по истој

студији 51% земаља одлучило се за овај вид подршке код осигурања усева, док
се 33% одлучило за овај вид подршке код осигурања стоке.

Реосигурање од стране јавног сектора - по истој студији 32% земаља

одлучило се за овај вид подршке код осигурања усева, док се 26% одлучило за
овај вид подршке код осигурања стоке.

Субвенционисање административних трошкова за издавање полиса

осигурања у пољопривреди – ово је најмање коришћен вид подршке и по истој
студији свега 16% земаља одлучило се за овај вид подршке код осигурања усева,
док се само 11% одлучило за овај вид подршке код осигурања стоке.
 3. Модели тржишта

У принципу, могу се идентификовати три основна модела тржишта преко

којих се осигурање у пољопривреди може учинити доступним:

1. Системи контролисани у потпуности од стране државе – карактерише

их веома интензивна подршка владе уз постојање једног унифицираног
производа осигурања који се обично комерцијализује преко компаније у
државном власништву са монополским положајем. Ове системе одликује
очекивано велика пенетрација (продирање) тржишта због обавезности и добра
диверсификација портфеља (инвестирање у различите врсте хартија од
вредности), али они подразумевају и високе фискалне трошкове, често лошију
услугу која је проузрокована монополским положајем, а долази и до
занемаривања техничких у односу на социјалне компоненте осигурања и
преузимања комплетне одговорности од стране државе.

2. Јавно – приватна партнерства – имају високу пенетрацију тржишта и

добро диверсификован портфељ, технички критеријуми доминирају над
комерцијалним, постоји конкуренција у пружању услуге, при чему држава
ојачава стабилност система док приватни сектор пружа знање и технологију, све
то уз разумна фискална давања.

3. Чисто тржишни системи – имају ниску до умерену пенетрацију и низак

ниво диверсификације ризика, комерцијални критеријуми доминирају над
техничким, уз остваривање ценовне конкуренције и без фискалних трошкова.

Чини се да постоји корелација између нивоа подршке јавног сектора

осигурању у пољопривреди и пенетрације тржишта овом врстом осигурања.
Примери САД, Канаде и земаља ЕУ, где је ова подршка значајна, потврђују
такву констатацију својим високим оствареним учешћима у износима премија
осигурања у пољопривреди, док је на подручју Африке, Аустралије и Новог
Зеланда, где нема учешћа државе по овом питању, ниво остварених учешћа у
укупним износима премија евидентно на веома ниском нивоу.

Модел јавно-приватног партнерства доказао се у пракси као најуспешнији

за развој тржишта осигурања у пољопривреди јер се учешће јавног сектора
показало као кључно за успостављање развоја и сразмерног увећања програма
осигурања у пољопривреди, док је приватан сектор кроз сопствени допринос
обезбедио потребне вештине, стручност и иновације на тржишту.

4. Осигурање у пољопривреди земаља ЕУ

Као најчешћи производи осигурања у пољопривреди јављају се „Single-

peril“ или „Named-peril“, односно производи појединачног покрића (покриће за
једну врсту ризика, обично град), док су у нешто развијенијим земљама
присутни „Multiple-peril“, односно производи комбинованих покрића
(обједињена покрића за више врста ризика).

Значајан број земаља чланица ЕУ, иако не припадају групи земаља у

развоју, омогућују својим пољопривредницима субвенционисање премије
осигурања у циљу подстицања што бржег развоја ове врсте осигурања.

Мађарска је добар пример на којем се јасно види утицај субвенционисања

премије на развој осигурања у пољопривреди. Од момента када је 2004. године
држава укинула раније уведене субвенције премије, многи пољопривредници
нису осигурали своју производњу што је даље резултирало повећањем укупног
ризика и значајним падом прихода осигуравача. Сходно тако насталој ситуацији,
Мађарска је одлучила да поново узме активну улогу и развије модел осигурања у
пољопривреди по узору на шпански.

Често помињан модел са територије ЕУ на који би могле да се угледају

земље у развоју је управо шпански модел осигурања, који подразумева посебно
креиран модел јавно-приватног партнерства.

Шпански модел

Подразумева сарадњу приватног и државног сектора кроз учешће агенције

министарства пољопривреде „ENESE“, затим асоцијације приватних
осигуравајућих компанија „AGROSECURO“ и државног предузећа „CSS“ под
контролом министарства економије које обезбеђује реосигурање.

Главни задаци наведених институција су:

„ENESE“- доноси годишњи план осигурања у пољопривреди, учествује у

одлучивању о висини субвенције премије, координира сарадњу са удружењима
пољопривредника, прописује опште услове осигурања, сарађује са асоцијацијом
осигуравајућих кућа на тему планова за спровођење осигурања.

„AGROSECURO“ – прописује посебне услове и тарифе осигурања, врши

контролу канала продаје, наплату премије и обраду штета.

„CSS“ (Concorsio de Compensacion de Seguros) – има улогу главног

реосигуравача, учесник је у фонду и врши контролу обрађених штета.

Овај модел је карактеристичан по томе што осигуравајућа друштва управљају

ризиком уз помоћ фонда који се базира на принципу саосигурања. Фонд је под
контролом „AGROSECURO“, док је реосигуран од стране „CSS“.
 5. Ситуација у Републици Србији

Пољопривреда као сектор привреде је од виталног значаја за Републику

Србију и њен укупан друштвени и економски развој. Положај аграрног сектора
је специфичан, јер осим економског има и посебан социјални и еколошки значај,
при чему је истовремено и носилац руралног развоја.

Пољопривреда доприноси националном богатству значајним учешћем у

стварању БДП (процењено на 9,6% за 2010. годину) и у укупној запослености
становништва (око 20%).

Њен значај посебно се огледа и у извозним потенцијалима наше земље, удео у

укупном извозу је 9,9% у првој половини 2012. године, при чему је остварен
суфицит од 6,8% у истом периоду. У том сектору остварен је раст извоза од 40%,
као и пораст удела у укупном извозу од 25% у односу на исти период претходне
године.

Истовремено, бројнe временскe непогодe су у претходном периоду направиле

велике штете пољопривредним газдинствима. Kлиматски услови су се, због
глобалног загревања, знатно променили, па се у будућности очекује још више
непредвидивих непогода на које човек, врло често, не може да утиче. Оно што
сваки пољопривредник може и треба да уради да би заштитио своје усеве и
животиње јесте да их – осигура.

Облици осигурања у пољопривреди

Два су основна облика осигурања у пољопривреди која тренутно

егзистирају на тржишту осигурања Србије:

1. Код осигурања усева и плодова покривен је губитак рода (приноса) као

последица оштећења (уништења) пољопривредне културе од осигураног ризика.
Стандардна и највише код нас присутна су покрића од преовлађујућих ризика:
града, пожара и удара грома, при чему је акценат најчешће на заштити од града.
Томе се могу прикључити и ризици олује, поплаве, мраза као и осигурање од
губитка семенског квалитета, губитка количине и квалитета плодова воћа и
стоног грожђа и друго.

2. Код осигурања животиња имамо основна покрића од ризика несрећног

случаја и болести којима се животиње могу осигурати појединачно или на
флотантној (таласаст, колебљив) основи. За ову врсту осигурања у
пољопривреди могу се допунски покрити и ризици угинућа или принудних
клања у унапред дефинисаним случајевима, као и ризици од болести насталих
услед неправилне исхране, гутања страног тела, губитка ждребета и телета при
порођају или губитка приплодне способности стоке.

Поред наведених, од скора се могу пронаћи и осигурања од ризика суше за

поједине ратарске културе, као и осигурања усева од прекомерних падавина.
Иако су ове врсте осигурања у пољопривреди још увек у повоју, може се у
начелу рећи да се на нашем тржишту понуда осигуравајућих кућа у
пољопривредном осигурању константно унапређује и да се овој врсти осигурања
постепено поклања све већа пажња.

Субвенције премије осигурања у републици Србији

Субвенционисање премије осигурања је на глобалном нивоу

најраспрострањенији модел за подстицај развоја осигурања у пољопривреди
којим се, од стране држава, стимулише заштита од ризика губитка прихода у
аграрној делатности.

Република Србија је одобрила субвенције премије осигурања Уредбом о

регресирању осигурања животиња, усева, плодова, расадника и младих
вишегодишњих засада, што је значајан подстицај, посебно у условима великог
буџетског ограничења. По овој Уредби, регистровани пољопривредници имају
право на регресирање осигурања у износу од 40% од висине премије осигурања
без пореза на премију неживотног осигурања уколико су осигурали животиње,
расаднике, младе вишегодишње засаде, усеве и плодове од ризика. Право на
коришћење средстава за регресирање осигурања животиња и површина под
биљним културама има: правно лице, предузетник и физичко лице - носилац
пољопривредног газдинства које је уписано у Регистар и које је у активном
статусу.

И поред оваквог подстицаја, пенетрација тржишта у Србији је и даље на

изузетно ниском нивоу, готово занемарљивом, што указује на то да сама
субвенција премије осигурања није довољна за већу експанзију осигурања у
пољопривреди на нашем тржишту.

Правци развоја

Из свега до сада наведеног, јасно се изводи закључак да је за развој

пољопривредног осигурања у Србији потребна нова платформа на бази које би
се пољопривредници адекватније стимулисали у правцу осигурања сопствене
производње. Неопходно је креирати дугорочна решења која би подразумевала:

 стабилан портфељ (уз диверсификацију ризика),

 одговарајући систем субвенција (на прихватљивом нивоу за све стране),
  развијање превентивних фондова (као мере за смањење ризика),
 производе прилагођене потребама осигураника (са потребним нивоима
покрића) и
 програме који ће повећати свест о ризицима у аграру и унапредити
доступност ове врсте осигурања.

Једно од подобних решења којим би се могло поспешити тржиште је модел у

ком би се као услов за добијање субвенција у пољопривреди од стране државе
увела обавеза претходног уговарања одговарајућег осигуравајућег покрића.

Тиме би се остварио вишеструки ефекат, с једне стране би имали предвидиве

приходе пољопривредних произвођача, док би, са друге стране, држава
заштитила уложена средства у виду субвенција у пољопривреди и уз то
обезбедила државни буџет од даљих непланираних издатака. Не сме се
занемарити ни позитиван ефекат на индустрију осигурања уопште, али ни
повратни ефекти у смислу развоја превентивних мера и едукације о присутним
ризицима аграрне производње и мерама за њихово превазилажење.

Предмет осигурања

Премет осигурања могу бити ратарски и повртарски усеви (укључујући

пострне усеве, подусеве и међуусеве), воћњаци и виногради, млади воћњаци и
виногради пре ступања у род, лозни и шумски садни материјал, ливадске траве,
лековито биље, украсно биље и тд.

Када говоримо о осигурањиу од основног ризика (град, пожар и удар грома) оно
што је осигурано разликује се од врста усева и плодова:

 код житарица, уљаних биљака и осталих биљака које се гаје за семе

осигурано је само зрно (и то од губитка количине, не и квалитета), а
посебно се уговара осигурање сламе, метлица код сирка нпр. и слично.

 код воћа и поврћа осигурање иде према сврси гајења – плод, лист, стабло,
корен и сл. (детаљно је описано у условима осигурања); у овом случају је
најчешће осигуран и квалитет .

Сума осигурања

Сума осигурања је износ на који је усев, односно плод осигуран. Сума

осигурања исказује се по јединици површине и представља максималну обавезу
осигуравача.
Табела 1. Пример суме осигурања код пшенице

Сума
Цена по
Планирани осигурања
Врста Површина јединиви Стопа Премија у
принос у
усева у ha мере у % динарима
kg/ha динарима
динарима
2x3x4
1 2 3 4 5 6 7
Пшеница 3 5.000 10,00 150.000,00 3,3 4.950,00

Порез 5 247,50

5.197,50 din.

Ово значи да је за дату парцелу од 3 ha где је планирани принос 5 t/ha са

ценом од 10,00 динара/kg укупна вредност производње, тј. сума осигурања је
150.000,00 динара. Да ли ће принос бити већи или цена на тржишту другачија,
ако није прецизирано неком додатном клаузулом (нпр. да ће се цена
обрачунавати по ценама пшенице на Продуктној берзи Нови Сад на дан нпр.
01.07. текуће године), обавеза осигуравача остаје како је првобитно наведено на
полиси, а исто тако и висина премије коју ће платити уговарач осигурања.

Стопа зависи од тарифе осигурања, реона на ком се налази парцела, и још

неких услова (дугогодишњи тренд осигурања једног осигураника без штета нпр.
и слично).

Учестала појава града у неком реону а самим тим и честе штете од града
условљавају високу стопу осигурања. У неким реонима град је веома ретка
појава, те је сходно томе и ниска стопа премије.

Како је претходно наведено, премија може бити плаћена у целости на почетку

осигурања, или на рате, уколико се тако договоре уговорне стране.

Ако се до краја периода покрића не догоди осигурани случај, осигуравач

задржава целокупну премију осигурања.

Преглед стања осигураних усева

У току трајања осигурања осигуравач има право да врши преглед стања

осигураних усева, да прати примењене мере агротехнике и мере неге и заштите
усева. Након прегледа стања усева прави се записник који потписују и
проценитељ и осигураник, и записник постаје саставни део полисе. Ово је врло
важно јер уколико се утврди да је усев у лошем стању, закоровљен и
неодржаван, јасно је да се неће остварити висок принос; уколико је пријављени
принос на полиси висок, он подлеже корекцији. На тај начин се компанија штити
од евентуалног случаја да ако се оствари ризик (нпр. град са високим процентом
шетете, компанија је дужна да накнади реалну суму, тј. ако је пријављен висок
принос, а реалан је за 30% мањи, што мора бити констатовано у записнику и да
се са тим сложи и осигураник, и сума осигурања ће бити нижа, наравно и
обрачуната премија). И ове одредбе се разликују код различитих осигуравајућих
компанија, па се о томе треба посебно обавестити из услова о осигурању усева и
плодова.

Постоји и супротан случај, када осигураник пријави нижи принос од реалног. У

том случају, уколико се у току трајања осигурања, а пре него што се оствари
ризик, осигураник определи да повећа суму осигурања до реалне, осигуравач то
може да прихвати и да се изврши потребна корекција. Међутим, осигураник без
обзира на реално висок принос може да се осигура на нижи принос (то се зове
подосигурање), па ће му због тога бити обрачуната и нижа премија, али сходно
томе и сума осигурања је нижа. Ова могућност је остављена на избор
осигуранику.

Утврђивање и процена штете

Уколико дође до остварења ризика, нпр. падне град, осигураник је дужан

да у најкраћем року пријави штету. Неке компаније инсистирају на писменој
пријави, код неких може и телефоном, или усмено на шалтерима компаније где
службеници даље попуњавају потребне обрасце. Након пријаве штете коју је
осигуравач примио настаје и обавеза осигуравача да приступи утврђивању и
процени штете. Процену штете врши пољопривредни стручњак – проценитељ
осигуравача. Процени штете може присуствовати осигураник или његов
представник, ради пружања потребних података за утврђивање висине штете. По
извршеној процени или пред-процени штете сачињава се записник који треба да
потпишу обе стране. У случају пред-процене се не утврђује коначна висина
штете, већ се само описно утврђује стање усева и плодова, природа и степен
оштећења и други елементи који су од важности за накнадно коначно
утврђивање штете. Пред-процена се врши у току вегетације, када се догоди
ризик (нпр. град у јулу на кукурузу или соји). Тада се сачињава записник,
фотографише се, у записнику треба навести датум града, стање усева, преломи,
оштећења листа, метлица, махуна, крупноћу града, густину и интензитет падања,
време трајања итд. Обавезно се наводи фенофаза у којој се усев налази јер су
штете различите у зависности од развојне фазе усева (примера ради, соја ће се у
већој мери регенерисати ако град наступи пре цветања, ако је град наступио кад
су махуне већ формиране, штета је много већа).
Неколико најчешћих случајева:

 У случају да је на наведеном усеву падао град само једном, коначна

процена се врши пред жетву, односно бербу. Тада се поново врши преглед
усева, уважавајући записник са претпроцене. Утврђује се степен
регенерације и врши се коначна процена штете.
 У случају да је на исту парцелу град пао више пута, тада се врши преглед
усева након сваког падања града и на исти начин се сачињавају
записници. Коначна процена је такође пред жетву, уважавајући све
претходне пред-процене.
 У случају да је поред уговореног осигурања од основног ризика (тј. град,
пожар и удар грома) и уговорено и осигурање на додатни ризик , нпр. од
олује, ако се оставре оба ризика врши се пред-процена и процена штете од
оба ризика. Коначна процена је као у претходним случајевима.
 Уколико се оствари ризик који није покривен осигурањем (опет нпр.олуја)
осигуравач није дужан да накнади штету за овај ризик.
 Уколико се оставри и ризик града и олује, где је полисом покривен само
ризик од града, али не и од олује, тада се приступа процени штете од
олује, и то се одбија од коначне штете. Осигуравач признаје само висину
штете коју је изазавао град, али не и штету коју је изазавала олуја.
 Процена штете може да буде коначна и без претпроцене у случају када се
ризик оствари на крају вегетације (нпр. када град падне пред саму жетву
пшенице) и други случај је кад је град толико јаког интензитета да
несумњиво причини тоталну штету, те се усев мора преорати.

Постоји још много случајева и комбинација, због тога потенцијални

осигураници треба добро да обрате пажњу на услове осигурања, јер се
осигуравајуће компаније увек добро заштите са правног аспекта, сачињавања
уговора, самих услова осигурања и сл. Осигурање усева и плодова несумњиво
има велики значај у смањењу ризика производње и даје ипак високу сигурност
од катастрофе, али је потребна перманентна едукација осигураника.

Сама процена се мора вршити агрономски, транспарентно и према правилима

струке. Релативно је лако проценити директну штету (нпр. број преломљених
глава сунцокрета, или истресена зрна соје или пшенице), много теже је
проценити индиректну штету која настаје уништавањем или оштећењем лисне
масе, стабала, касније нападом болести које иначе не би напале биљке (лако
улазе у биљку кроз ране од града) итд. Ипак, на бази вишегодишњих огледа на
којима су различити усеви вештачким градом оштећивани у моментима свих
фенофаза, те упоређујући добијене резултате са контролним парцелама које нису
оштећене, уз исту агротехнику, изведене су табеле које најприближније могу да
изразе проценат оштећења.

У пољопривреди је веома тешко установити тачан проценат оштећења, јер је

свака година различита од претходне и у свакој појединачној вегетацији се
догађа потпуно јединствен скуп временских прилика, агротехнике, склопа
биљака, фенофазе и других утицаја. Ипак, на основу емпиријских резултата,
искуства, пољопривредни стручњаци могу да процене врло тачно висину штете.
Ако је у питању процена штете од града на пшеници која је пред жетву, извесно
је да ће град својим ударцима истресати зрно из класа и то је директна штета.
Штета се утврђује тако што се на неколико локација на парцели изброји број
истресених зрна на једном квадратном метру, пс се прерачуном дође до штете.
Исто вази и за соју.

Након процењене штете, осигураник уколико се не слаже са проценом има право

на жалбу у року од 3 – 8 дана (зависно од компаније), а осигуравач је дужан да
поново изврши процену, овог пута комисијски. Ако осигураник и тада није
задовољан проценом, може поново да се жали, када су осигуравач и осигураник
дужани да заједно изаберу пољопривредног вештака независне куће, а који није
учествовао у досадашњем поступку процене штете. Када је штета утврђена,
осигуравач је дужан да штету накнади осигуранику у новцу, у року од 15 дана
од обрачунате штете.

Штета процењена на 5% и мање се најчешће код свих компанија не надокнађује.

Сходно томе само штете од 6% и више процената се исплаћују. Примера ради,
уколико је штета процењена на 100% осигуранику ће бити исплаћено 95% од
суме осигурања. Ово такође може да зависи од услова осигуравача, или од самог
уговора где се додатном клаузулом може другачије договорити. О овоме се
свакако треба информисати пре потписивања уговора о осигурању.

У друштвима која имају развијену традицију осигурања у коначну цену

производа уграђују се трошкови осигурања. Они чине у просеку око 7% свих
трошкова.

Сваки појединац има право избора да ли ће ризике на које нема утицај

сносити самостално, или ће путем уласка у осигурање солидарно поделити
ризик, те за релативно ниску цену (премија осигурања) имати сигурност.
Уобичајено је да се у току живота премија плаћа годинама, а да се ризик не
оствари, али ризик се остварује неком другом члану друштва те је укупна
сношљивост последица подељена, солидарна. Због фактора неизвесности никад
се не зна када ће и да ли ће ризик да се оствари баш код вас.
Идеја осигурања није да се оштећени појединац обогати, већ да финансијски не
пропадне због у току једне катастрофе (пожара, града, поплаве и сл.).

Осигурање као идеја је настало у древној Кини, где су се трговци који су робу
превозили бродовима, а ради заштите од гусара, организовали у прва
осигуравајућа друштва. Од тада до данас развијено је много врста осигурања, а
једно од њих је и осигурање усева и плодова. Такође, врло развијено је и
осигурање животиња, за које постоје посбни услови осигурања.
 6. Закључак

Само обостраним ангажовањем и синхронизованим деловањем државног

сектора и индустрије осигурања могу се остварити видљивији позитивни помаци
у овој области:

Осигуравачи у свом домену треба да тржишту понуде адекватан производ

у смислу свеобухватности (покрића више ризика), јасне и што једноставније
дефинисаности услова осигурања и тарифа и што лакше доступности
осигураницима, који ће бити од недвосмислене користи свима, укључујући ту
пољопривредне произвођаче, државни сектор и индустрију осигурања.

По узору на развијена светска тржишта, други део посла мора преузети и

држава кроз одговарајуће системе субвенционисања, моделе јавно-приватног
партнерства и доношење одговарајуће законске и подзаконске регулативе у овој
области.

Заједничким ангажовањем мора се радити и на развоју свести кроз

интезивну едукацију потенцијалних осигураника о постојању ризика у
пољопривреди, као и о значају осигурања у заштити и унапређењу аграрне
производње.

У времену које долази, управо успостављање квалитетне сарадње између

индустрије осигурања и јавног сектора на унапређењу стања које је тренутно у
Републици Србији биће кључно за искоришћење развојних шанси које свакако
постоје у овој изузетно значајној области.
 Литература

1. Доц. др Горан Максимовић, проф. др Радован Пејановић, проф. др Зоран

Његован: Економика пољоприведе

2. Интернет: http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/dl/
osigusevaboca.pdf

4. Интернет: http://www.ecinst.org.rs/sites/default/files/prezentacije/poljoprivredni/
Drugi-poljoprivredni-forum-Prezentacija-govornika-Vladan-Manic.pdf

5. Интернет:
http://subvencije.rs/biljna-proizvodnja/regresiranje-osiguranja-useva-plodova/