Čir (ulcer) je defekt na mukozi želuca koji prodire u

njegove dublje slojeve. Erozija želuca je takođe defekt

na mukozi želuca ali koji ne prodire u njegove dublje
slojeve već je samo površinski. Čirevi i erozije se
javljaju dosta često na želucu malih životinja, ali su
češće kod pasa nego kod mačaka.
Etiologija

Postoje mnogi uzroci koji mogu da dovedu do pojave

oštećenja na sluzokoži želuca kao što su : stres, oralna
upotreba različitih medikamenata kod pasa i mačaka,
infektivne bolesti, oštećenja sluzokože želuca kao
posledica malignog oboljenja nekog drugog organa ili
 Najčešći uzrok pojave ulcera i erozija na želucu malih
životinja je per oralna upotreba nesteroidnih
antiinflamatornih lekova (lekovi u koje spadaju aspirin
acetisal, brufen ...) Česta upotreba ovih lekova, njihovo
davanje u nepropisnim prevelikim dozama, povećana
kiselost želudačnog sadržaja, kao i paralelna upotreba
lekova iz grupe glukokortikosteroida gotovo sigurno
dovode do pojave većih ili manjih oštećenja na sluzokoži
želuca. Psi su osetljiviji na primenu ovih lekova u odnosu
na ljude, verovatno zato što ovi lekovi imaju duži poluživot
u serumu pasa u odnosu na ljude, što rezultuje
akumulacijom većih doza leka u organizmu pasa. Postoji i
individualna osetljivost pasa na nesteroidne
antiinflamatorne lekove, tako da neki pas od jednokratne
upotebe, na primer aspirina, može da dobije želudačna
krvavljenja koja su u stanju da mu ugroze život, dok drugi
pas i pored dugotrajne upotrebe nekog iz ove grupe lekova
ne mora da pokazuje nikakve simptome.

Stres se navodi kao čest uzrok pojave oštećenja sluzokože
želuca kako kod ljudi tako i kod životinja. Mehanizam
kojim stres dovodi do pojave ulcera i erozija na želucu nije
potpuno utvrđen, ali se sa sigurnošću zna da svaki oblik
stresa kod pasa dovodi po povećanog stvaranja kiselih
produkata u želucu.
Klinički znaci
Mnoge životinje koje obole od erozija ili čira ne želucu ne
moraju da pokazuju jasne i očigledne simptome, kao što i
mnogi ljudi oboleli od ove bolesti nemaju simptome. jedan
od najčešćih primetnih simptoma kod obolelih životinja je
povraćanje. U povraćanom sadržaju može ali ne mora da
bude krvi. Međutim, vlasnici treba da znaju da ako
životinja povraća krv to ne mora automatski da znači da
ona ima i čir, već ovakav simptom može da se javi i kod
drugih oboljenja.
 Drudge simptomi koji mogu da se primete kod obolele životinje su
: depresija, bezvoljnost, apatičnost, slabost, anemija, edemi po
telu, pojava izrazito tamno obojene stolice, mršavost, bol u
trbušnoj regiji. Vrlo dramatični klinički znaci se javljaju ako čir
dovede do perforacije trbušnog zida i tada je život životinje
doveden u pitanje : pas ili mačka teško i ubrzano dišu, puls im je
ubrzan, primetno su slabi i jedva mogu da stoje na nogama, slabi
su a sluzokože su im upadljivo blede.
Dijagnoza
Vrlo često je teško da se postavi dijagnoza da su pas ili mačka
oboleli od čira ili erozija na želucu, pogotovu ako simptomi nisu
dovoljno prisutni i jasni. Svi podaci koje veterinar dobije iz
anamneze i opšteg kliničkog pregleda nisu specifični ali mogu da
upute veterinara da postavi sumnju na čir ili erozije na
želucu.Ako veterinar posumnja na ovo oboljenje izvršiće
kontrastni rentgenološki pregled pacijenta i to iz više projekcija
jer je i rentgenološki često teško da se dijagnostikuje ovo
oboljenje.
 Dobar metod za dijagnostiku ulcera je endoskopski pregled, ali i on ne
mora uvek da dovede do postavljanja tačne dijagnoze.
Veterinar može da se odluči da izvede hiruški zahvat kako bi
istovremeno i pronašao ulcer i pristupio njegovoj sanaciji.
Terapija
Hiruški zahvat je tretman izbora kada je život pacijenta doveden u
pitanje zbog jakih krvavljenja izazvanih ulcerom kao i zbog
perforacije želuca izazvane ulcerom. Za hiruški zahvat veterinar će i
da se odluči i u slučaju da pacijent u toku 5 - 7 dana ne reaguje na
primenjenu konzervativnu terapiju za sanaciju ulcera ili erozija.
Konzervativna terapija je obično uspešna ako se pravilno i savesno
primenjuje. Principi konzervativne terapije su : ako je moguće da se
otkloni uzrok koji je do oboljenja doveo, da se smanji kiselost
želudačnog sadržaja, da se zaštiti ulcer i da se održi normalno
stvaranje sluzi od strane mukoznih ćelija želuca. Vrlo je važno da se
na početku terapije pacijentu potpuno restrikuje hrana jer hrana
stimuliše stvaranje želudačne kiseline. Hranu zatim treba pacijentu
uvoditi postepeno, i treba ga hraniti isključivo sa dijetnim
namirnicama po recepturi veterinara.