Oboljenja prostate kod

pasa
Tamara Šturc 021/2016VM
Uvod
 Prostata je jedina akcesorna polna žlezda psa
 Nalazi se retroperitonalno i samo njena kraniodorzalna površina je prekrivena
peritoneumom
 Položaj prostate zavisi od veličine psa, veličine prostate, starosti i punjenosti
mokraćne bešike.
 Kad je mokraćna bešika prazna, žlezda se nalazi potpuno u karličnoj šupljini.
 Kad je mokraćna bešika puna, prostata je često velikim delom ili potpuno
ispred preponske kosti.
Urogenitalni trakt nekastriranog psa

Izvor: http://panvet.blogspot.com
Klinički simptomi bolesti prostate
 Svako oboljenje prostate uzrokuje određeno uvećanje prostate i upalu.
Simptomi koji se još javljaju su tenezam, krvavi iscedak iz penisa
nezavisno od mokrenja, hematurija i recidivirajuće infekcije
mokraćnog trakta.
 Najčešća oboljenja prostate kod pasa su:
1. benigna hiperplazija prostate,
2. skvamozna metaplazija,
3. bakterijski prostatitis,
4. apsces prostate,
5. prostatične i paraprostatične ciste
6. neoplazije prostate
Benigna hiperplazija prostate (BHP)

 Javlja se kod većine pasa starijih

od šest godina
 Uzrok: hormonalni disbalans
testosterona i drugih hormona koji
imaju veze sa funkcijom polnih
žlezda u telu životinje, a koji se
povećava starenjem
 Klinička slika: nadimanje, tanka
stolica,otežana defekacija,
otežano mokrenje, krv u urinu,
semenu i stolici, bol, depresija...

Izvor: http://panvet.blogspot.com
Dijagnostika BHP-a
 Detaljnim pregledom psa utvrđujemo simptome, a na benignu hiperplaziju
prostate obično ukazuje hematurija ( krv u mokraći).
 Vrši se laboratorijski pregled krvi i urina, kao i mikrobiološki pregled urina i
semene tečnosti.
 Ultrazvučnim pregledom može se videti simetrično uvećanje prostate. Takođe
ukoliko postoje mogu se videti male difuzne cistične strukture, a citološkim
pregledom nalazimo krvne elemente, ali nema nikakvih znakova sepse ili
neoplazija.
 Rendgenski snimak takođe može vizuelno potvrditi da je došlo do promene
veličine prostate.
Dijagnostika BHP-a
Rendgenski prikaz
Rendgensi prikaz uvećane stavljanja urinarnog
prostate katetera psu sa BHP

Izvor: https://veterina.com.hr/?p=16984
Izvor: http://panvet.blogspot.com
Lečenje BHP-a
 Kod BHP-a bez ozbiljnih simptoma nije potrebno lečenje.
 Lečenje je potrebno samo u situacijama kada dolazi do smetnji uzrokovanih
uvećanjem prostate.
 Kod pasa koji se ne koriste u reproduktivne svrhe, preporuka je izvršiti
kastraciju.
 Kod pasa koji se koriste za dalje razmnožavanje daje se adekvatna
simptomatska terapija koja omogućava da pas bude funkcionalan neko vreme i
da genetski materijal može da se sakupi za oplodnju. Posle nekog vremena i za
ovakve pse je kastracija jedino rešenje.
 Psi koji imaju uporne infekcije urinarnog trakta uzrokovane uvećanjem
prostate moraju dobijati antibiotike.
 Upala prostate - prostatitis, i
apsces prostate
 Upala prostate može biti akutna ili hronična.
 Najčešći put prenosa infekcije je iz spoljne uretralne flore ili seksualnim
putem.
 Ukoliko postoji pesak, ili urinarni kamenčići u bešici psa, velika je šansa da
životinja dobije i bakterijski prostatitis
 Od bakterija najčešće se javljaju: Escherichia coli, Pseudomonas,
Staphylococcus, Streptococcus i Proteus spp. Ponekad, mogu se naći
mikoplazme ili anaerobni mikroorganizmi.
 Gnojni apsces prostate je obično produkt duge i često neprimetne infekcije
koja je rezultovala gnojnim džepovima i upalom na samoj žlezdi.
 Upala prostate - prostatitis, i apsces
prostate

Klinička slika Dijagnoza

 Akutni prostatitis: letargija,
depresija, odbijanje hrane i vode,
temperatura, groznica, teškoće pri
uriniranju i pražnjenju creva,
bolovi u abdomenu, krv i gnoj u
urinu, teškoće pri kretanju -
usiljen hod
 Hronične forme ne moraju dati
nikakve posebne simptome osim
lošeg mikrobiološkog nalaza urina i
ejakulata
Dijagnoza se postavlja na osnovu:
 kliničkog pregleda,
 laboratorijskim pregledom urina i
semene tečnosti
 rendgenskog pregleda
 ultrazvučnog pregleda
 Najbolji rezultati se dobijaju
citološkim pregledom prostate.
 Apsces prostate

Izvor: https://veterina.com.hr/?p=16984
Lečenje
 Terapija podrazumeva lečenje simptoma.
 Bakterijsku upalu prostate rešavamo antibiotskom terapijom na osnovu
rezultata mikrobiološkog ispitivanja.
 Psima obolelim od akutnog prostatitisa i apscesa prostate uglavnom se daju
antibiotici putem injekcija, ili infuzije u periodu od bar 15 dana, dok onima
koji su hronično oboleli uglavnom se daje oralna terapija koja može potrajati
3-4 nedelje uz kombinacije različitih antibiotika.
 Ukoliko je uzročnik hroničnog prostatitisa povezan sa hormonalnim statusom
životinje vrši se kastracija.
 Kod gnojnog apscesa prostate moguća je i hirurška intervencija ukoliko postoji
ruptura (prskanje, proboj zida) prostate, a ona se sprovodi tek kada je
antibiotski tretman stabilizovao stanje.
Neoplazije prostate
 Adenokarcinom prostate je najčešći tumor prostate kod pasa.
 Adenokarcinom je lokalno invazivan i lokalno metastazira u sublumbalne
limfne čvorove, kosti karlice, kao i u lumbalnim pršljenovima.
 U zavisnosti od stadijuma karcinoma, brzine širenja metastaza i stanja
imuniteta životinje simptomi mogu da variraju. Od kliničkih znakova javlja se
bolno mokrenje, često se javlja i šepavost prouzrokovana koštanim
metastazama, kao i gubitak telesne težine psa. Takođe mogu se javiti i: loš
apetit, umor, mršavljenje, tanka stolica, otežano mokrenje, depresija,
otežano disanje, nedostatak kondicije, anemija, jak bol i stomaku...
Dijagnoza
Hirurško uklanjanje
metastaza sa testisa i
prostate psa
 Dijagnoza neoplazije temelji se na
anamnezi, kliničkom i
rengenološkom nalazu.
 Dijagnoza se potvrđuje aspiracijom
ili biopsijom.

Izvor: https://www.instagram.com/pan_vet/
Lečenje

 Prognoza kod adenokarcinoma prostate je loša. Ne postoji lečenje koje dovodi

do sigurnog ozdravljenja psa ukoliko mu je dijagnostifikovan karcinom
prostate.
 Lečenje medikamentima je simptomatsko i orijentisano na olakšavanje
pražnjenja bešike, smanjivanje bola i suplementaciju.
 Pribegavanje hirurškom odstranjivanju prostate je vrlo retko izvodljivo zbog
blizine drugih organa i tkiva, kao i kastracija koja, u slučaju da je karcinom
uznapredovao, nema nikakav efekat na njegov rast i metastaziranje.
 Terapija citostaticima može donekle produžiti životni vek psa.
UZ dijagnostika onkološkog oboljenja
prostate sa grafičkim prikazom

Izvor: http://panvet.blogspot.com
Zaključak
Bolesti prostate kod pasa
postaju sve češća pojava u
kliničkoj praksi. Cilj kliničkog
pregleda i dijagnostičkih
metoda je da ustanovi o kom se
oboljenju radi, uzrok oboljenja,
kao i da ustanovi prognozu i
terapiju oboljenja. Vlasnicima
starijih pasa treba skrenuti
pažnju na prisutnost problema
vezanih za prostatu i predložiti
im redovnu kontrolu ove često
zanemarljive žlezde.