Узимање и слање излучевина на преглед

Микција је физиолошка радња излучивања урина из организма преко уросистема.

Урин је важан дијагностички и инфективни материјал метаболизма уринарног система.
Који се ствара у бубрезима и преко изводних канала избацује из организма: Центар за
мокрење се налази у слабинском делу кичмене мождине ( у нивоу 3 и 4 лумбалног
пршљена )
Урин као и сваку излучевину можемо посматрати макроскопски и микроскопски.
Макроскопски преглед урина подразумева :
 Количина урина – у току 24 часа излучи се 1200-1500 мл урина. На количину урина
утиче врста исхране,количина унете течности,као и количина течности која се из
организма излучи екстраренално ( повраћање,дијареја,обилно знојење ). На
количину урина утиче и појава болести :
Повећана количина урина( полиурија á 2000 мл ) се јавља код дијабетес малитуса
и инсипидуса,код болести хипофизе,хипертиреоидизма,свих обољења праћених
убрзаним метаболизмом.
Смањена количина урина ( олигурија â 500 мл ) јавља се код инсуфицијенције
рада бубрега,стања шока,политрауме,губитка течности из организма.
Ако се код болесника у току 24 сата уопште не добије урин – анурија која се јавља
код акутне бубрежне инсуфицијенције,тешког облика шока,тежих опекотина.
Код срчаних болесника дневна количина урина је мања од ноћне. Појачано ноћно
лучење урина се назива никтурија.
Постоје и такви поремећаји у којима се мокраћа у бубрезима нормално ствара,али
због препрека у мокраћном изводном каналу она се задржава у мокраћној бешици
( камен,тумор,увећана простата). Такво стање се назива – ретенција.
Центар за мокрење се налази у лумбалном делу кичмене мождине. Нека обољења
( нервна обољења,повреде кичмене мождине ) могу довести до несвесног лучења
урина и стање се назива инконтиненција – безвољно мокрење.
Учестало мокрење које прати нека обољења ( cistitis,pijelitis,hipertrofiju prostate)
назива се полакизурија. Болно мокрење – дизурија.

Нормалан састав урина :

Вода – 95
Натријум 0,35 % - слуз,епителне ћелије мокраћних путева
Хлор 0,6 % 1-2 еритроцита,по неки леукоцит,бактерије
Калцијум 0,015 %
Уреа – 1,8 %
Мокраћна киселина -0,015 %
Сулфати – 0,18 % ,Креатинин – 0,075 %
  Боја урина – зависи од елемената присутних у урину.

Урин својим саставом има светло жуту боју ( која потиче од материје урохрома која се
ствара у бубрезима ). Ако је количина урина смањена је концентрован и тамно жуте боје.
Код обољења јетре ,тј. препрека у отицању жучи у дуоденум,жучни пигменти билирубин
и биливердин ,крвним путем доспевају у бубреге и излучују се у урину. Таква мокраћа је
жуто зелене боје и подсећа на црно пиво.
Код обољења система за мокрење у урину се могу наћи : велики број,еритроцита
( хематурија ),бактерија,цилиндара ( цилиндоурија ),протеина ( протеинурија ).
 Мирис урина
Код мале деце – на супу од меса ; код шећерне болести – мирис прокислог воћа ;
урин који садржи пуно бактерија и гноја – на прокисло јаје; мирис на фецес – код
ректовезикалних фистула.
На мирис урина утиче врста хране,врста обољења и унети лекови.
 Реакција – ( нормално слабо кисела ).
Реакција зависи од врсте хране. Код претежно биљне хране она је алкална, а код претежно
беланчевинасте она је кисела. За одређивање реакције мокраће,она мора бити
свежа ,пошто стајањем на ваздуху мокраћна киселина се распада и мокраћа постаје
алкална. Реакција урина може се утврдити Лакмусовим папиром
.

Сестринске интервенције код сакупљања и мерења диурезе

Контрола и мерење диурезе у болници је дужност медицинске сестре.

Објаснити болеснику потребу и значај сакупљања урина у току 24 сата.
Сакупљање урина обично почиње у јутарњим сатима. Оног сата који се одреди за почетак
прикупљања ,болесник мокри али се тај урин проспе и не улази у израчунавање,јер се он
прикупио у мокраћној бешици претходних сати.
Ако је прикупљање почело у 7сати ујутро,онда се урин излучен у 7 сати проспе. Од тада
па до сутра ујутру у 7 сати урин се прикупља а у ту количину урачуна се и урин излучен у
7 сати.
Урин се прикупља у за то одређене пластичне изградуиране посуде осигуране
поклопцима. На свакој посуди налази се налепница са именом и презименом болесника
( датум,број собе и час сакупљања урина ) и ако је болесник покретан,суд му се
покаже,као и место на коме стоји.
Након 24 сата,измери се количина излученог урина и евидентира у температурну листу.
Уколико болесник има пласиран уринарни катетер,урин се сакупља у уринарну кесу.
 Посуда за сакупљање диурезе\

Нормална диуреза код деце

Новорођенче (1-2 дана) 18 -60 мл

Новорођенче (3-10 дана) 100-300мл
Одојче од 6 месеци 300-400 мл
Одојче од 6 месеци-1 дана 300-500мл

Мало дете од 1 -5 година 450-600мл

Предшколско дете 600-700мл
Школско дете од 7 -9 година 650-1000мл
Школско дете од 9-14 година 800-1400мл

Сестринске интервенције приликом мерења специфичне тежине урина

Специфична тежина је број који показује колико је пута нека течност ( тело) теже од исте
запремине воде. Специфична тежина дестиловане воде је 1000 а урина 1012-1025.
За мерење специфичне тежине урина медицинска сестра треба да припреми следећи
материјал : мензуру,папир који упија и уринометар.
Уринометар је стаклена справа цилиндричног облика ,у чијем су доњем проширеном делу
смештене оловне куглице, горњи део обележен је подеоцима од 1001 -1060.
Поступак : Урин се у мензуру сипа полако како би се избегло стварање пене ( која се
уколико се створи скупља филтер папиром ).
 Када се мензура напуни урином ставља се на равну подлогу ,према светлости и сачека да
се у мензури умири , тј. да површина урина буде равна.
Тада се урони уринометар тако да не додирује зидове суда. Он се спусти да слободно
утоне у урин и када се потпуно умири,чита се подеок који се налази у равни урина.
Добијена вредност се уноси у Т листу.
После употребе уринометар и мензура се дезинфикују и оперу .

 Специфична тежина урина – се креће од 1012-1025 ( 1030 )

Она зависи од количине унете течности ,као и количине течности излучене екстраренално.
У патолошким стањима СТ урина зависи од материја присутних у њој.
Зато и код свих обољења која су праћена олигуријом урин има повећану СТ, а код
обољења праћених полиуријом урин је са смањеном СТ. Изузетак чини шећерна болест
коју прати полиурија ,али урин има високу СТ због присуства шећера.
Сестринске интервенције приликом узимања урина за микроскопски преглед

Урин се може слати на хемијски и бактерилошки преглед.

За хемијски преглед урина се најчешће узима први јутарњи узорак (тзв. средњи млаз првог
јутарњег урина ).
За узимање урина за хемијски преглед није потребна посебна припрема болесника.
Болеснику рећи да средњи млаз првог јутарњег урина прихвати у хемијски чисту посуду.
и не сме бити коришћена за вишекратну употребу. се заштитио садржај узорка. Посуда са
урином мора имат поклопац налепницу са подацима о пацијенту. Урин треба анализирати
у року од 2 сата ,а најбоље одмах након узорковања ( препорука 30 мин )
Из узорка се може узети 2мл урина и сипати у епрувету која се ставља у центрифугу и
центрифугира да би се добио седимент урина .
Хемијским прегледом урина можемо доказати присуство :
билирубина,уробилина,уробилиногена,нитрита,бактерија,шећера,беланчевина,кетонских

тела,крв,леукоцит Обавезна употреба заштитних

рукавица

Тест траке за урин

Израђене су у облику уских трака од целулозе и прозирне пластике где се налазе поља
импрегнирана реагенсима где се одвијају хемијске реакције. Траке треба чувати по
упутству ( суво и хладно место ) у противном дају погрешне резултате.
На оригиналним бочицама са тест тракама налази се колор скала боје настале у реакцији
са састојцима урина очитавају се : упоређивањем са колор скалом или на апарату –читачу
тест трака

Поступак : Тест трака се урони у урин. Време од урањања траке до очитавања настале боје
утиче на тачност методе.

Сестринске интервенције код узимања урина за бактериолошки преглед

Бактериолошки преглед урина назива се уринокултура. Бактериолошко испитивање урина

има за циљ доказивање инфекције мокраћних путева. Ове инфекције су често
асимптоматске и правилно узет урин има велики значај.
Уринокултура представља засејавање урина на хранљиве подлоге,уз коју треба урадити и
антибиограм ( утврђивање терапијског ефекта појединих антибиотика на култури
развијене бактерије ).
Припрема болесника и узимање урина : Уколико је болесник покретан треба да опере
полне органе а код непокретног урадимо хигијену полно-аналне регије .. Жене после
прања треба да се посуше стерилном газом ako se бришу .(Болесник први млаз мокри са
стране ( у wc шољу ) а средњи млаз у стерилну бочицу при чему води рачуна да својим
рукама не додирује унутрашњост посуде и унутрашњост поклопца.
На бочицу се залепи налепница ( име и презиме болесника,соба и одељење,ук ),испуни се
упут ( име и презиме болесника,одељење,матични број ,ЈМБГ,број здравствене
књижице,регистарски број,шифра делатности,основ осигурања,дијагноза и само) и урин се
са упутом шаље у микробиологију. Када стигне резултат лечење се наставља према
антибиограму ( ако је налаз позитиван) ,а потом ураде још 3 контролне уринокултуре. Ако
се добије стерилан урин значи да је болесник излечен. Ако се нађе увек иста
бактерија ,сматра се да је урин контаминиран у уринарном тракту па се даје предлог за
директно узимање урина из бешике – катетеризација мокраћне бешике.
Урикулт тест – стерилна посуда са хранљивом подлогом. Потребно је прво посуду
напунити урином,затим уронити хранљиве подлоге у урин 3- 5 секунди,одлити сав урин
из посуде,па вратити подлоге у бочицу и затворити је. Уринокултура би требала да се ради
пре антибиотске терапије.