Seminarski rad

Predmet: Fiziologija domaćih životinja

Tema: Fiziologija bubrega

Mentor: Student:

, februar, 2017

Sadržaj:
 ,, Fiziologija bubrega”

1. Uvod.................................................................................................3
2. Teorijski deo……………………………………….…...................4
 2.1. Fiziologija bubrega………..…….…...………………...4
 2.2. Opšti podaci o uzorku mokaće……….………………..7
 2.3. Fizičke osobine mokraće………………………………7
 2.4. Fizičko-hemijske osobine mokraće…………………...8
 2.5. Hemijski sastojci mokraće……………………………..9
 2.6. Mikroskopski pregled mokraće………………………12
3. Закључак........................................................................................13
4. Литература.....................................................................................14

1.UVOD

Procesi ekskrecije (izlučivanja u spoljašnju sredinu) imaju suštinski značaj za održavanje

konstanktne zapremine telesnih tečnosti i relativno stalnog sastava telesnih tečnosti. Odnosno,

2
 ,, Fiziologija bubrega”

procesi ekskrecije učestvuju u održavanju homeostaze, a odvijaju se preko više organa i

organskih sistema.
Ekskrecija se vrši putem:
 respiratornog sistema (sistem koji najbrže reaguje),
 uropoetskog sistema (kvantitativno najvažniji ekskretorni sistem),
 digestivnog sistema i
 kože.
Bubrezi su parni organi parenhomatozne građe, imaju veliki protok krvi (oko 20% minutnog
volumena srca) i veliku potrošnju kiseonika. Procesom stvaranja mokraće I njenom eliminacijom
putem uretera, mokraćne bešike i urtre u spoljnu sredinu, bubrezi obavljaju najveći deo posla u
održavanju konstantnosti sastava unutrašnje sredine (homeostaza organizma) i to izotonije,
izohidrije i izojonije.
Prema tome, bubrezi vrše oslobađanje (prečišćavanje) krvi od materija koje su štetne za
organizam, koje se nalaze u višku i od onih koje nisu potrebne organizmu. Pored toga, bubrezi
ispoljavaju značajnu endokrinu ulogu. Eksperimentalno odstranjivanje oba bubrega za kratko
vreme (2-7 dana) dovodi do smrtnog ishoda životinje usled ireverzibilnih poremećaja
homeostaze (posledica trovanja organizma nagomilanim proizvodima metabolizma).

2.TEORIJSKI DEO

2.1. Fiziologija bubrega

Osnovnu funkciju jedinice bubrega čini nefron čiji se broj u oba bubrega kreće od oko 1
milion (ovca) do oko 5,5 miliona (konj). Nefron se sastoji od Malpigijevog telašca kojeg čini

3
 ,, Fiziologija bubrega”

pedesetak paralelno postavljenih kapilara (glomerul) obavijenih Bowmanovom kapsulom i

sistema kanalića (tubuli) koji se nastavljaju na parijentalni list Bowmanove kapsule. Sistem
kanalića se sastoji od 3 osnovna dela: proksimalni deo, Henleova petlja I distalni deo.
Bubreg se snabdeva krvlju preko bubrežne arterije (a. renalis) koja se u njemu grana na
sitnije ogranke. Glomerularni kapilari nastaju grananjem aferentne arteriole (vas afferens) koja je
kratka i relativno velikog prečnika. Glomerularni kapilari se skupljaju ponovo u arteriolu koja
izlazi iz Malpigijevog telašca-izvodna arteriola (vas efferens). Eferentna arteriola nakon izlaska
iz Malpigijevog telašca ponovo se rasipa u arterijske kapilare, pa tektad prelazi u venske
kapilare, gradeći tako peritubularnu kapilarnu mrežu u oblasti oko proksimlnih i distalnih tubula.
Nastali venski kapilari se skupljaju u venule, intertubularne vene, itd., a izlazni krvni sud iz
bubrega je bubrežna vena (v. renalis).
Eferentna arteriola je duža i uža od aferentne, te tako pruža znatan otpor proticanju krvi
zbog čega je u mreži glomerularnih kapilara pritisak visok (znatno viši nego u kapilarama
sistemske cirkulacije-iznosi oko 10kPa). S druge strane,pritisak u mreži peritubularnih kapilara
je veoma nizak. Prema tome, visok pritisak u peritubulatnoj kapilarnoj mreži omogućuje da se
tečnost neprekidno iz okolnih tubula i peritubularnog tkiva resorbuje u ove kapilare.
Slika br.1. Bubreg svinje

U kapilarama glomerula se odvija proces ultrafiltracije: iz krvi kroz glomerularnu

membranu u lumen Bowmanove kapsule se filtrira tečnost - glomerularni filtrat ili primarna
mokraća. To je ultrafiltrat krvne plazme i sadrži sve sastojke plazme osim proteina.
Ultrafiltracijom krvi kroz glomerularnu membranu u toku 24 sata kod čoveka se stvori oko 170L
primarne mokraće, a kod govečeta i konja preko 1000L. Međutim, svega 1-1,5% od ove količine

4
 ,, Fiziologija bubrega”

se izlučuje dnevno u spoljašnju sredinu kao konačna mokraća, što znači da se u tubulima tokom
proticanja nastalog ultrafiltrata voda i materije potrebne organizmu ponovo vraćaju u krv
procesom koji se naziva tubularna reasorpcija. Prema tome, sastojci potrebni organizmu
reapsorbuju se u potpunosti iz primarne mokraće, neke se reapsorbuju delimično, a ima sastojaka
koji ne samo da se ne reapsorbuju, već se I aktivno izlučuju iz krvi preko tubulocita u lumen
tubula (tubularna sekrecija).
Pritisak koji obezbeđuje filtraciju kroz glomerularnu membranu naziva se filtracioni
pritisak (Fp) i on je jednak razlici između hidrostatskog (krvnog) pritiska u glomerularnim
kapilarama i zbira koloido-onkotskog pritiska belančevina krvne plazme I pritiska tečnosti u
Bowmanovoj kapsuli:
Fp=Hp – (KOp + ICp)
Fp = filtracioni pritisak
Hp = hidrostatski (krvni) pritisak (usmerava tečnost kroz glomerularnu membranu)
Kop = koloido-onkotski pritisak belančevina krvne plazme (suprotstavlja se filtraciji)
Icp = interkapsularni pritisak (hidrostatski pritisak tečnosti u Bowmanovoj kapsuli suprotstavlja
se filtraciji).
Prosečne vrednosti navedenih pritisaka u fiziološkim okolnostima kod čoveka, a i
kod drugih sisara, iznose:
Fp = 9,3 kPa – (4 kPa + 1,9 kPa)
Fp = 9,3 kPa – 5,9 kPa
Fp = 3,4 kPa
Pojmovi koji se koriste pri opisivanju količine izlučene mokraće su:
 poliurija = izlučivanje veće količine razređene mokraće,
 oligurija = izlučivanje manje količine koncentovane mokraće i
 anurija = prestanak izlučivanja mokraće.
U kliničkoj praksi humane i veterinarske medicine postoji veliki broj metoda za ispitivanje
bubrežne funkcije i za procenu stepena oštećenja pojedinih funkcionlnih delova nefrona.
Mokraća je ekskret i predstavlja ekskretorne funkcije bubrega. Opšte osobine I fizičko-
hemijske karakteristike mokraće su karakteristične za vrstu domaće životinje, dok se hemijski
sastav bitno ne razlikuje među životinjskim vrstama. Analiza karakteristika i sastava mokraće se
vrši sa opravdanom pretpostavkom da svaka eventualna odstupanja od normalnog mogu da

5
 ,, Fiziologija bubrega”

ukažu na oštećenje funkcije bubrega, a nekada se na osnovu rezultata kliničkih pregleda mokraće
može odrediti lokalizacija patološkog procesa na nefronu, pa čak proceniti i stepen oštećenja
određenog funkcionalnog dela nefrona.

Jasno je da ovo zalazi u zadatke patološke fiziologije I klinike. Na ovom mestu ćemo opisati
samo neke metode koje se primenjuju pri pregledu mokraće, a sve u cilju potvrđivanja postavki
iz fiziologije bubrega.
U ovom poglavlju će biti govora o prvih pet navedenih faza pregleda mokraće, dok se o
mikrobiološkom pregledu mokraće govori u okviru drugih predkliničkih I kliničkih predmeta.
Tabela br.1. Plan postupka pregleda mokraće

2.2. Opšti podaci o uzorku mokraće

Opšti podaci o uzorku urina se dobijaju se od veterinara kliničara, nadležne institucije i/ili
vlasnika životinje. U ove podatke spadaju: podaci o životinji (vrsta, rasa, pol, starost, ime /
oznaka), podaci o vlasniku, podaci o dnevnoj količini urina, podaci o načinju uzimanja uzorka,
značajne napomene o eventualnom kliničkom nalazu. Ovi podaci su neophodni u cilju pravilne

6
 ,, Fiziologija bubrega”

analize i tumačenja dobijenih rezultata pregleda mokraće. Uzorak mokraće koji veterinar kliničar
šalje u laboratoriju na pregled mora pratiti propratni akt u kome su ovi podaci naznačeni.

ZADATAK: Za uzorak mokraće, koji æe biti ispitivan, navesti opšte podatke.

PROSTOR ZA RAD:
 Podaci o životinji (vrsta, rasa, pol, starost, ime / oznaka):
 Podaci o vlasniku:
 Podaci o dnevnoj količini urina:
 Podaci o načinju uzimanja uzorka:
 Značajne napomene o eventualnom kliničkom nalazu:

2.3. Fizičke osobine mokraće

Boja:
Boja mokraće zavisi od vrste životinje. Ona može biti bledožute (svinja) do mrke boje
(kod konja). Boja potiče od pigmenata urohroma, uroporfirina i urobilinogena. Pravilo je da ako
životinja luæžči više mokraće onda je ona svetlije boje zbog razreðenosti pigmenata i obrnuto.
Promena boje može da ukaže na prisustvo nekog patogenog procesa u organizmu. Oboljenje
konja (praznična bolest) praćeno je izlučivanjem mioglobina mokraćom i ona je tada skoro crne
boje. Crvena boja mokraæe ukazuje na prisustvo hemoglobina - hemoglobinurija ili eritrocita -
hematurija. Boja mokraće može biti promenjena i kod uzimanja nekih lekova, a i neka hrana
može uticati na boju.
Konzistencija:
Kod većine domaćih životinja i èoveka mokraæa je bistra i tečna. Kod konja mokraća
ima dosta sluzi i stajanjem se brzo zamuti jer dolazi do bakterijskog razlaganja sastojaka u njoj, a
talože se i neke soli.
Prozirnost:
Normalno je prozirna ali prisustvo gnoja, detritusa ćelija i drugih sastojaka koji se pod
normalnim uslovima na nalaze u njoj utiče na smanjenje prozirnosti.
Miris:
Miris mokraće je specifičan za vrstu životinje. Kod konja on je aromatičan, kod goveda
sladunjav, a kod mesojeda i svinje oštar i neprijatan. Otkrivanje mirisa na aceton pri pregledu

7
 ,, Fiziologija bubrega”

mokraće ukazuje na prisustvo dijabetes melitusa kod ljudi, a kod krava i malih preživara na
ketozu.
ZADATAK:
Ispitati fizičke osobine mokraće: Boja, prozirnost, miris I koezistencija
ZAKLJUČAK:
2.4. Fizičko-hemijske osobine mokraće
Specifična težina:
U zavisnosti od vrste životinje specifična težina mokraće se kreće u rasponu od 1010 –
1040. Određuje se urometrom (slika 2.1). Normalno je da specifična težina bude obrnuto
srazmerna količini izlučene mokraće. Međutim, kod šećerne bolesti se luči velika količina
mokraće (poliurija), jer glukoza povlači vodu iz cirkulacije koja je praćena i glukozurijom, a
istovremeno prisustvo glukoze utiče da je specifièna težina mokraće velika.
Elektrohemijska reakcija:
Odredjuje se lakmus papirom ili pH-metrom. Mokraća mesojeda je kisela a preživara
bazna (pH oko 8,5). Kod čoveka i omnivora pH mokraće zavisi od vrste unete hrane (ako se
konzumira pretežno biljna hrana, onda je pH bazan, a ako se uzima meso, onda je kiseo). Kod
gladovanja mokraća je kod svih vrsta kisela jer se tada troše depoi hranljivih materija iz
sopstvenog organizma.
ZADATAK: Ispitati fizičko-hemijske osobine mokraće.
MATERIJAL: Urometar, menzura, lakmus-papir i/ili pH-metar, uzorak mokraće.
IZVOĐENJE: Presuti uzorak mokraće u menzuru i uroniti u njega urometar. Očitati podeok do
kojega je urometar uronjen u uzorak. U zavisnosti od vrste (očekivane elektrohemijske reakcije)
za približno određivanje pH vrednosti koristiti crveni ili plavi lakmus papir, a za precizno – pH-
metar.

PROSTOR ZA RAD:
Specifična težina =
Elektrohemijska reakcija =
ZAKLJUČAK:
2.5. Hemijski sastojci mokraće

8
 ,, Fiziologija bubrega”

Hemijski sastojci mokraće mogu biti organske i neorganske prirode. Većina organskih
sastojaka koji se mogu naći u mokraći su patološki sastojci, što znači da se u mokraći zdravih
životinja oni ne nalaze ili se nalaze u onim koncentracijama da se uobičajenim kliničko-
hemijskim metodama ne mogu otkriti. Postoje ipak slučajevi kada mokraća zdravih jedinki
sadrži sastojke koji se normalno ne nalaze i onda se govori o fiziološkoj glukozuriji (usled
alimentarne hiperglikemije), fiziološkoj proteinuriji, itd. Pojava proteina u konačnoj mokraći se
označava kao proteinurija. U primarnoj mokraći proteini se nalaze u vrlo maloj količini, svega
oko 0,3g/l, što je oko 200 puta manje od koncentracije proteina u krvnoj plazmi. Ako bi se ta
količina isfiltrovanih belančevina, s obzirom na količinu primarne mokraće, našla u konačnoj
mokraći, onda bi se zntne količine proteina gubile iz organizma. Budući da se odmah u
proksimalnim tubulima procesom pinocitoze reapsorbuje, u konačnoj mokraći se oni ne mogu
detektovati uobičajenim kliničko-hemijskim metodama. Međutim, primenom veoma osetljivih
metoda i u normalnoj mokraći može da se dokaže prisustvo proteina (fiziološka proteinurija) u
tragovima. Glukoza krvi ima visok bubrežni prag reapsorpcije kao i drugi sastojci primarne
mokraće, za koje se može reći da su iz prinude filtrirani iz krvi samo zato da bi se krv, tj.
organizam, oslobodio štetnih produkata metabolizma. Prag reapsorpcije za glukozu iznosi oko
8,5mmol/l, a to znači da sve dok je glikemija ispod 8,5mmol/l, glukoza će se potpuno
reapsorbovati iz primarnog urina u krv i neće je biti u konačnoj mokraći. Pojava glukoze u
konačnoj mokraći - glukozurija je znak da je koncentracija glukoze u krvi veća od 8,5mmol/l i da
se višak glukoze iznad ove koncentracije ne reapsorbuje, pošto je kapacitet tubula za
reapsorpciju glukoze u potpunosti zasićen. Kod čoveka i nekih životinja glukoza se može
pojaviti u mokraći nakon konzumiranja veće količine hrane bogate ugljenim hidratima-
alimentarna glukozurija. Patološka glukozurija nastaje kod šećerne bolesti (diabetes melitus),
renalnog dijabeta, poremećaja funkcije hipofize, nadbubrega,tireoideje i dr.
Ketonska tela (aceton, acetosirćetna i betaoksibuterna kiselina) su jedinjenja koja se
stvaraju u organizmu u slučajevima kada ćelije nemaju dovoljno glukoze na raspolaganju. Pojava
ovih jedinjenja u krvi naziva se ketonemija. Pojava ketonskih tela u mokraći - ketonurija je
patološki nalaz u mokraći i javlja se kod ketoze preživara, kod ljudi je pratilac šećerne bolesti,
dugotrajnih gladovanja itd.
Prisustvo hemoglobina u mokraći (hemoglobinurija) je patološka pojava, u normalnoj
mokraći ga nema. Kod pojačane intravitalne hemolize eritrocita (hemolitičke anemije) dolazi do

9
 ,, Fiziologija bubrega”

pojave većih količina slobodnog hemoglobina u krvi i kada se popuni kapacitet nekih
belančevina krvne plazme da vezuje Hb (haptoglobin i dr.), slobodni Hb se filtrira kroz
glomerule bubrega, reapsorbuje, a višak se izlučuje mokraćom u spoljnu sredinu. Mokraća koja
sadrži Hb je crvene boje, ali i kod hematurije ima istu boju,što je važno kod postavljanja
diferencijalne dijagnoze.
ZADATAK: Ispitati hemijske osobine uzorka urina.
MATERIJAL:
Sulfosalicilna kiselina, azotna kiselina, Fehlingov reagens, Benedictov reagens, natrijum-
nitroprusid, sirćetna kiselina, benzidin, vodonikperoksid, epruvete, laboratorijski plamenik,
uzorak mokraće.
IZVOĐENJE:
Proteini: Kvalitativno dokazivanje proteina u mokraći je moguće izvesti sledećim probama:
 Sulfosalicilnom kiselinom: U epruvetu usuti 3ml mokraće i dodati 3 kapi sulfosalicilne
kiseline. Pojava zamućenja i belih pahuljica taloga ukazuje na prisustvo proteina. Ako mokraća
ostane bistra, reakcija je negativna. Reakcija je pozitivna ako se u mokraći proteini nalaze u
koncentraciji većoj od 100mg/l.
 Azotnom kiselinom (Helerova proba): Uzeti dve epruvete; u prvu usuti 3ml azotne kiseline a
u drugu 3ml mokraće. Sadržaj druge epruvete polako niz zid sipati u prvu epruvetu. U slučaju
pozitivne reakcije (ako u mokraći ima proteina) na dodirnom sloju se pojavi beli prsten koji je
masivniji ako u mokraći ima više proteina.
 Probom kuvanja: Zasniva se na osobini proteina da se denaturiše kuvanjem kada denaturisani
proteini postaju nerastvorljivi i pojavljuju se u vidu grudvice taloga. Glukoza: Prisustvo glukoze
u mokraći može se odrediti pomoću nekoliko reakcija:
 Fehlingova proba: u jednu epruvetu usuti po 1ml rastvora Fehling I i Fehling II i prokuvati. U
drugu epruvetu sipati 2ml mokraće i dodati sadržaj prve epruvete. Zagrejati na plamenu do
ključanja. Pojava crvene boje ukazuje na prisustvo šećera u uzorku mokraće, a ako rastvor ne
promeni boju, reakija je negativna.
 Benedictova proba: Usuti u epruvetu 2ml mokraće i dodati istu količinu Benedictovog
rastvora, pa zagrejati do klučanja. Pojava crvene boje znači da je reakcija pozitivna - u mokraći
je prisutna glukoza. Ketonska tela: U mokraći se ketonska tela mogu dokazati pomoću sledeće
probe:

10
 ,, Fiziologija bubrega”

 Proba natrijum-nitroprusidom se izvodi u dve epruvete po sledećem planu:

1. epruveta: 3ml mokraće + 2 kapi 50% NaOH.
2. epruveta: Natrijum-nitroprusid (na vrh kašičice) + destilovana voda (da se prah rastvori)
Sadržaj druge epruvete uliti u prvu i pojaviće se crvena boja. Mešavini dodati 1- 2ml
koncentrovane sirćetne kiseline i ako se crvena boja intenzivira to ukazuje da mokraća sadrži
aceton a ako se crvena boja izgubi i nastane prljavo žuta to znači da u mokraći nema acetona.

Hemoglobin:
Prisustvo hemoglobina u mokraći se može dokazati pomoću benzidinske probe: U
epruvetu usuti 2-3ml koncentrovane sirćetne kiseline, a onda dodavati benzidin i mešati dok se
ne pojavi talog benzidina na dnu epruvete (zasićeni rastvor), a zatim dodati oko 3ml
vodonikperoksida (H2O2). U drugu epruvetu uliti 4ml mokraće i dodati nekoliko mililitara
rastvora iz prve epruvete. Pozitivna reakcija je pojava zelenoplave ili plave boje. Ova proba će
biti pozitivna i u slučaju hematurije, pa se tačna dijagnoza postavlja pregledom sedimenta, kada
se u slučaju hematurije otkriva prisustvo velikog broja eritrocita. Na kraju, treba naglasiti da se
za rutinska klinička ispitivanja fizičko-hemijskih I hemijskih karakteristika urina danas sve više
u upotrebi test trake za određivanje pH urina, kao i prisustva i količine krvi, leukocita, bilirubina,
urobilinogena, proteina, glukoze, ketona i nitrita. Prvenstvena prednost korišćenja ovih test traka
je dobijanje rezultata u roku od samo nekoliko minuta.
PROSTOR ZA RAD:
Proteini:
Glukoza:
Ketonska tela:
Hemoglobin:
ZAKLJUČAK:
2.6. Mikroskopski pregled mokraće
Mikroskopski pregled mokraće podrazumeva pregled mokraćnih sedimenata. U talogu
(sedimentu) mokraće, koji se dobiva centrifugiranjem uzorka mokraće I odvajanjem tečnog dela,
mikroskopski se traže tzv. bubrežni cilindri, kristali i ćelije. Utvrđivanje prisustva mokraćnih
sedimenta deo je rutinskog kvalitativnog pregleda mokraće, a nalazi se opisuju i brojčanim

11
 ,, Fiziologija bubrega”

vrednostima - polukvantitativno (npr. 3-5 leukocita po vidnom polju i sl.). Mokraćni sedimenti se
mogu podeliti na:
 neorganizovani sediment (neorganske i organske prirode) i
 organizovani sediment (ćelijske elemente i bubrežne cilindre).
ZADATAK:
Izvršiti mikroskopski pregled mokraćnih sedimenata.
MATERIJAL:
Centrifuga, epruvete za centrifugiranje, pipete, predmetna stakla, pokrovna stakalca,
uzorak mokraće.
IZVOĐENJE:
Uzorak mokraće presuti u epruvetu za centrifugiranje i centrifugirati. Nakon
centrifugiranja odliti supernatant. Talog resuspendovati sa 0,5 ml supernatanta, preneti kap na
predmetno staklo i pokriti sa pokrovnim stakalcetom (vodeći računa da uzorak ne dospe na
njegovu gornju površinu). Ovakvo pripremanje uzorka se naziva „vlažna priprema“. Uzorak
posmatrati na mikroskopu pod uvećanjem objektiva od 10 i 40 puta. Pošto je u pitanju nativni
preparat (koji nije obojen) potrebno je koristiti slabije osvetljenje, spušteni kondenzor i
zatvorenu blendu na mikroskopu. Na malom uvećanju mikroskopa mogu se posmatrati i
kvantifikovati veći kristali i čestice, bubrežni cilindri, jaja parazita. Na velikom uvećanju
mikroskopa mogu se posmatrati i kvantifikovati ćelije (leukociti, eritrociti, epitelne ćelije,
spermatozoidi i sl.), masne kapljice, manji kristali I čestice, bakterije i gljivice. U cilju efikasne
identifikacije bubrežnih sedimenata stvoreni su atlasi sa njihovim slikama i opisima. Nakon
pregleda nekoliko vidnih polja zabeležiti sva zapažanja I kvantifikovati neki od pronađenih
bubrežnih sedimenata.

3.ZAKLJUČAK

12
 ,, Fiziologija bubrega”

Možemo zaključiti da su bubrezi parni organi parenhomatozne građe, imaju veliki protok
krvi (oko 20% minutnog volumena srca) i veliku potrošnju kiseonika. Procesom stvaranja
mokraće I njenom eliminacijom putem uretera, mokraćne bešike i urtre u spoljnu sredinu,
bubrezi obavljaju najveći deo posla u održavanju konstantnosti sastava unutrašnje sredine
(homeostaza organizma) i to izotonije, izohidrije i izojonije.
Osnovnu funkciju jedinice bubrega čini nefron čiji se broj u oba bubrega kreće od oko 1
milion (ovca) do oko 5,5 miliona (konj). Nefron se sastoji od Malpigijevog telašca kojeg čini
pedesetak paralelno postavljenih kapilara (glomerul) obavijenih Bowmanovom kapsulom i
sistema kanalića (tubuli) koji se nastavljaju na parijentalni list Bowmanove kapsule.
Mokraća je ekskret i predstavlja ekskretorne funkcije bubrega. Opšte osobine I fizičko-
hemijske karakteristike mokraće su karakteristične za vrstu domaće životinje, dok se hemijski
sastav bitno ne razlikuje među životinjskim vrstama. Analiza karakteristika i sastava mokraće se
vrši sa opravdanom pretpostavkom da svaka eventualna odstupanja od normalnog mogu da
ukažu na oštećenje funkcije bubrega, a nekada se na osnovu rezultata kliničkih pregleda mokraće
može odrediti lokalizacija patološkog procesa na nefronu, pa čak proceniti i stepen oštećenja
određenog funkcionalnog dela nefrona.
Mikroskopski pregled mokraće podrazumeva pregled mokraćnih sedimenata. U talogu
(sedimentu) mokraće, koji se dobiva centrifugiranjem uzorka mokraće I odvajanjem tečnog dela,
mikroskopski se traže tzv. bubrežni cilindri, kristali i ćelije.

4.LITERATURA

1. Kanački Z. (2015): Praktikum iz fiziologije 2, Novi Sad;

13
 ,, Fiziologija bubrega”

2. Nestor Šijački, Nikola Vinčić, Anatomija i fiziologija domaćih životinja, Brograd;

3. Dr. M. Jovanović, Fiziologija domaćih životinja, Beograd – Zagreb;
4. Tatjana Tušek, Melita Herak, Krešimir Babić (2003): Anatomija i fiziologija domaćih
životinja, Čakovec.

14