Izlučevine bolesnika

Metabolizam
• Metabolizam je promet materija i energije
i pretstavlja skup hemijskih procesa koji se
mogu podeliti na dve faze.
1. Anabolizam - Sinteza materija potrebnih
organizmu i potrošnja energije
2. Katabolizam – Razgradnja unetih materija
u organizmu i oslobadjanje energije koja je
neophodna za obavljanje telesnih funkcija.
 Izlučevine
• Produkti metabolizma u najširem smislu su
telesne izlučevine , koje se u spoljašnju
sredinu izbacuju u vidu štetnih materija tj.
proizvoda metabolizma hranjljivih materija

• Svaki sistem organa u organizmu ima svoj

specifičan oblik i način izbacivanja štetnih
produkata iz organizma
 VRSTE TELESNIH IZLUČEVINA

• Mokraća - urin
• Stolica - feces
• Ispljuvak - sputum
• Znoj - sudor
• Povraćajne mase
• Pljuvačka - saliva
• Sekreti (nos, vaginalni sekret, uho, oko)
 Urin
• Urin se stvara u bubrezima, tj u funkcionalnim
delovima bubrega NEFRONIMA.
• Svaki bubreg ima oko 1 000 000 nefrona kroz
koje protiče krv

• Krv se u nefronima preko nekoliko procesa

prećišćava i stvara se urin
• Urinom se izbacuju štetne materije , voda ,
elektroliti i materije koje su u višku
 Urin
• Mokraćom se iz organizma izbacuju :
1. - Voda - održava se stalan volumen krvi
2. - Elektroliti – održava se osmotski
pritisak i pH krvi
3. Štetna azotna jedinjenja ( urea i
kreatinin),
4. drugi krajnji raspadni produkti prometa
materija.
 Stvaranje urina
1. Glomerularna filtracija - proces u kome se
plazma filtrira u glomerulima i dobija
ultrafiltrat plazme – primarna mokraća.
Ona je skoro istog sastava kao i plazma ali bez
nekih belančevina i dnevno se stvara oko 180
litara primarne mokraće
Ona se sakuplja se u Boumanovoj kapsuli
2. Tubularna raapsorpcija –
- vraćaju se voda, elektroliti, hranljive materije
3. Tubularna sekrecija – H+, K+
 Normalan urin
• Sastoji se od:

1. Vode - 95-97%
2. Rastvorenih materija 3-5%
- Neorganske materije
o anjoni (hloridi,fosfati,bikarbonati)
o katjoni (Na, K, Ca,Mg,NH3,H)
- Organske materije
o azotne materije( urea, kreatinin,mokraćna
kiselina)
o neazotne materije
3. Sediment urina – 1-2 Le, 1-2 Er, epitelne ćelije,
soli- kristali ( pesak)
 Fizička svojstva urina su :

- Zapremina (diureza)
- Izgled
- Boja
- Miris
- Specifična težina
- Reakcija mokraće , pH
 Fizičke osobine normalnog urina
1. Količina –1200-1500ml na dan ( diureza)
2. Izgled – bistra i prozračna
3. Miris – specifičan od aromatičnih jedinjenja,
hrane, azotnih materija- amonijakalni miris
4. Boja – svetložuta – boja ćilibara urobilinogen
5. Ph – 4,4-6,4
6. ST – 1012-1026
 Promene količine urina
- Poliurija -↑2000ml dan

- Oligurija - ↓500ml dan

- Anurija - ↓100ml na dan

- Dizurija – otežano , bolno mokrenje

- Nikturija – neravnomerno mokrenje –više

noću ,noćno mokrenje
 Promene u pražnjenju m. bešike
- Retencija – nemogućnost mokrenja tj.
pražnjenja bešike
- retencio inkompleta
- retentio completa

- Inkontinencija - Nevoljni gubitak bilo koje

količine mokraće kroz uretru (mokraćnu cev),
u fazi akumulacije urina, bilo zbog
abnormalnosti detruzora (mišića mokraćne
bešike) ili sfinkternog mehanizma
 Promene u izgledu urina

- Zamućena mokraća – znak je infekcije zbog

prisustva Le i bakterija, sluz, sljuštenog epitela, soli
( pesak)

- Piurija – prisustvo gnoja ( bakterije i leukociti) u

mokraći, znak teškog zapaljenja

- Piurija bez bakteriurije znak tuberkuloze bibrega

 Promene boja –
• Kada urin ima neuobičajenu boju potrebno je prvo
proveriti koju je hranu pacijent komzumirao.
• Cvekla, spanać ali i mnoge vestačke boje za
namirnice izlučuju se urinom
• Takođe proveriti koje je lekove uzimao.

- Tamna boja - ↑urobilinogen – urin kao pivo kod

hepatitisa,
- Crvenkasta – hematurija - krv ,
- Tamnocrveno – žućkasta - urobilin,
- Zelenkasta - bilirubin
 Urobilin daje normalnu boju urinu , svetlu
žutu, boju ćilibara
Nastanak urobilina:
- Pošto su eritociti preživeli svoj vek (120 dana) i
pošto su postali previše krhki da bi opstali u
cirkulaciji njihova membrana puca i iz njih se
oslobađa hemoglobin ( hemoliza).
- On se zatim razgrađuje na hem i globin.
- Hem čine 4 pirolova prstena i gvožđe.
- Gvožđe i globin se ponovo koriste a pirolovi
prstenovi se otvaraju i oni su osnov za
stvaranje žučnih boja ( bilirubin).
 Nastanak urobilina
• Od pirolovih prstenova najpre nastaje
BILIVERDIN ali on prelazi brzo u BILIRUBIN –
( slobodni, nevezani , nekonjugovani) koji odlazi
u jetru.

• U jetri se bilirubin konjuguje – vezuje za

glukuronsku kiselinu i postaje vezani ili
KONJUGOVANI BILIRUBIN. Ovakav bilirubin ulazi
u sastav žuči.
 Nastanak urobilina
• Putem žuči bilirubin stiže u creva a putem krvi
odlazi u urinarni sistem . Pretvara u
UROBILINOGEN.
Na vazduhu on oksiduje i postaje UROBILIN i
daje boju mokraći.
• Drugi deo odlazi sa hranom u feces i daje
STERKOBILINOGEN koji se pretvara u
STERKOBILIN i daje boju stolici
 MIRIS URINA

- Normalan urin ima aromatičan miris

nedefinisanog porekla.
- Kada u urinu ima bakterija stajanjem
dolazi do razlaganja uree i drugih
sastojaka urina pa miris postaje neprijatan
na amonijak.

- Na miris utiču i sastojci hrane i neki lekovi.

 Specifična težina i pH mokraće
• ST - urina se kreće u rasponu je od 1.010 do
1.025
• Zavisi od količine izlučene mokraće
• Normalan pH je od slabo kiselog do slabo baznog
(4.8-7.2) , zavisi od količine vode i sastava hrane
koja se unosi kao i rada bubrega
• Merenje specifične gustine mokraće služi za
verifikaciju sposobnosti bubrega da koncentriše
urin
 Patološki sasatav urina
Proteinurija
1. Bubrežna( renalna) može biti: –
- fiziološka – 100-150ml /24h
- patološka- A) Intermitentna
- funkcionalna
- ortostatska
B) Permanentna
- glomerularna
- tubularna
• rerenalna – kod bolesti van bubrega –
plazmocitom, hemoliza, Kraš sindrom
 Hematurija
Više od 5 Er u sedimentu

A - prema veličini može biti – makrohematurija

- mikrohematurija

B - prema javljanju – trajna - permanentna

- povremena - intermitentna
- povratna - rekurentna
 Hematurija
C - prema tegobama (bol) – simptomatska –
infekcije i kalkuloza
- asimptomatska –
TBC i Tu

D - prema mestu nastanka – bubrežna

- iz ostalih delova
eksketornog
sistema
 Bakteriurija
Bakterije u urinu koje se dokazuju zasejavanjem na
hranljive podloge (urinokultura i antibiogram ) i
pregledom sedimenta
- Signifikantna bakteriurija – nalaz 100.000
bakterija u 1ml, srednjeg mlaza, prve jutarnje
mokraće uzet u sterilnoj epruveti. Ako je nalaz
10.000 bakterija, pregled bi trebalo ponoviti.
- Asimptomatska bakteriurija

Mokraća koja se uzme za pregled mora da se

čuva na +4˚C u frižideru
 Cilindririja
To je nalaz cilindara u mokraći .
Oni mogu biti leukocitarni, hijalini, proteinski,
eritrocitni.
Znak su teškog oštećenja bubrega.
Izdledaju kao cilindri jer imaju oblik tubula
( nefrona)u kome su nastali.
 Glikozurija
To je nalaz šečera u urinu i znak je šećerne
bolesti.
Kada je količina šećera u krvi preko 10 mmol/l ,
prelazi prag izlučivanja i tada se
dijagnostikuje u urinu
Kod težih slučajeva nalazimo i ketonska tela –
aceton, acetilsirćetnu kiselinu
 . Sediment urina
Sediment urina sadrži sve nerastvorljive
materijale (uobičajene elemente) koji se
sakupljaju u urinu u procesu glomerularne
filtracije tokom prolaska tečnosti kroz tubule i
urinarne puteve.
Sediment urina čine teško rastvorljive čestice
u amorfnom ili kristalnom stanju
- soli oksalata ili urata ( pesak), Le, Er
 Postupak uzimanja urina na pregled

• Uvek se uzima jutarnja mokraća , srednji mlaz

• Postoji razlika uzimanja urina kod muškaraca i žena

• Oprati ruke sapunom

• Oprati spoljašnje polne organe
• Ispustiti prvi mlaz urina
• U posudu izmokriti, ne prekidajući mlaz, otprilike 1/2 dcl urina
• Oprati ruke sapunom
 
 
 Postupak uzimanja urina za urinokulturu

• Uvek se uzima srednji mlaz urina, zato što se smatra da

je prvi deo uvek kontaminiran bakterijama koje se nalaze
na početku mokraćne cijevi i na polnim organima.
• Nakon uzimanja uzorka sterilna posuda se pažljivo
zatvori da se rukama ne kontaminira unutrašnjost
posude i čep.
• Uzorak ne smije duže od 2 sata da stoji na sobnoj
temperaturi.
• Ako se za to vrijeme ne može da stgne do laboratorije,
može da se 24 h čuva na +4°C.