KATALOG PITANJA IZ

PATOLOGIJE KRVNIH
SUDOVA
SA ODGOVORIMA
PATOLOGIJA KRVNIH SUDOVA –
POGLAVLJE 7 UDŽBENIKA I PREDAVANJE 14 I 15

PITANJA tip1 - Ocenite tačnost navedenih tvrdnji

1. Ateroskleroza je bolest tokom koje dolazi do deponovanja lipida u intimu i mediju ve

likih elastičnih arterija i arterija srednje veličine.
Tačno. Ateroskleroza je multifaktorska bolest tokom koje uz taloženje lipida u intimi i
mediji velikih elastičnih arterija i arterija srednje veličine, dolazi i do proliferacije glat
komišićnih ćelija, fibroze, kalcifikacije i stvaranja ateroma s posledičnim poremećajem
protoka krvi.
2. Hiperholesterolemija je jedan od najvažnijih faktora rizika u razvoju ateroskleroze.
Tačno. Hiperholesterolemija označava stanje povišenog serumskog holesterola. Glav
na komponenta serumskog holesterola je lipoprotein niske gustine (engl. low-density
lipoprotein, LDL) koji je jedan od ključnih faktora u patogenezi ateroskleroze.
3. Povišena koncentracija lipoproteina visoke gustine (engl. high-density lipoprotein, HDL)
povećava rizik nastanka ishemijske bolesti srca.
Netačno. HDL smanjuje rizik nastanka ishemijske bolesti srca tako što mobiliše holes
terol iz ateroma i transportuje ga u jetru, gde se izlučuje u žuči.
4. Pušenje je dobro poznati konstitucioni faktor rizika za nastanak ateroskleroze.
Netačno. Faktori rizika za nastanak ateroskleroze svrstavaju se u tri grupe: a) konstitu
cioni faktori b) varijabilni faktori okoline i c) ostali faktori nepotpuno dokazanog zna
čaja. Konstitucioni faktori se ne mogu promeniti, a u njih svrstavamo uzrast, pol i nas
leđe. Nasuprot tome, postoji čitav niz varijabilnih faktora okoline, koji se mogu
kontro lisati, kao što su hiperlipidemija, hipertenzija, pušenje cigareta i šećerna
bolest
5. Šećerna bolest izaziva hiperholesterolemiju i znatno povećava predispoziciju ateros
 klerozi.
Tačno. Šećernu bolest karakteriše hronično povećanje koncentracije šećera u krvi koje
nastaje zbog poremećaja intermedijarnog metabolizma ugljenih hidrata, belančevina i
lipida. Ove metaboličke promene stimulišu razvoj ateroskleroze.
6. Ateroskleroza je hronični zapaljenski odgovor arterijskog zida na oštećenje endotela.
Tačno. Ateroskleroza je hronična zapaljenska bolest koja može da nastane kao posle
dica delovanja čitavog niza faktora koji prouzrokuju oštećenje endotela i njegovu dis
funkciju.
7. Masne pege intime krvnih sudova su početne promene u procesu ateroskleroze koje
se karakteršu nakupljanjem makrofaga koji su ispunjeni lipidima.
Tačno. Nakupljanje makrofaga koji fagocituju lipide i tako se transformišu u penušave
ćelije čini osnovu formiranja masne pege u arterijama.
8. Intermedijarne aterosklerotične lezije ispoljavaju se nakupljanjem lipida unutar ćelija,
ali ne i u međućelijskom prostoru zidova krvnih sudova.
Netačno. Osnovna patohistološka karakteristika ateroskleoritičnih intermedijarnih le
zija jeste nakupljanje lipida ne samo unutar ćelijske citoplazme nego i u
ekstracelularnim prostorima.
9. Fibrolipidni plakovi nastaju progresivnom fibrozom ateroma i taloženjem kalcijumovih
soli.
Tačno. Fibrolipidni plakovi predstavljaju progresiju ateroma, a obično se vide na unut
rašnjoj strani aorte i većih krvnih sudova kao žućkastosiva kalcifikovana uzdignuća in
time, nabori i pločice.
10. Ateromi se najčešće nalaze u abdominalnoj aorti, ali su često zahvaćene i konorarne,
poplitealne i unutrašnje karotidne arterije kao i krvni sudovi Willisovog kruga. Tačno.
Postoji karakteristična distribucija ateroma. Najuočljivije promene se vide u ab
dominalnoj aorti koja je obično više zahvaćena od grudne aorte. Žarišta su posebno
obilna oko ishodišta glavnih ogranaka aorte. Najteže zahvaćene arterije su koronarne,
zatim poplitealne, silazni deo grudne aorte, unutrašnje karotidne, i arterije Willisovog
kruga.
11. Promena sa prstenastim ili pločastim kalcifikacijama u zidu suda koje pri palpaciji
podsećaju na guščiji vrat je je Mönckebergova kalcifikovana skleroza medije. Tačno.
Mönckebergova kalcifikovana skleroza medije je bolest ima relativno malo kli ničko
značenje, a kalcifikacija se obično uoči na rendgenskim slikama kod starijih bo lesnika.
12. Hijalina arterioloskleroza je karakteristika maligne hipertenzije koja se obično
pojavlju je posle velikog povećanja krvnog pritiska.
Netačno. Hijalina arterioloskleroza se mikroskopski vidi kao homogeno, hijalino, ruži
často zadebljanje zida arteriole sa zadebljanjem i gubitkom strukture zida i suženjem
lumena. Često se vidi kod bolesnika sa šećernom bolesti.
13. Hiperplastična arterioloskleroza karakteristična je za dijabetesna mikroangiopatiju.
Netačno. Hiperplastična arterioloskleroza tipično se pojavljuje u malignoj hipertenziji
posle naglog ili velikog povećanja krvnog pritiska. Mikroskopski se karakteriše koncen
tričnim, slojevitim zadebljanjem zida arteriola koja izgleda poput lukovice i suženjem
lumena.
14. Hipertenzija najčešće nastaje kao posledica bolesti nadbubrežne žlezde. Netačno.
Uzrok hipertenzije nije poznat kod 90–95 % svih bolesnika i zbog toga se ova bolest
naziva esencijalnom ili primarnom hipertenzijom.
15. Maligna hipertenzija je oblik hipertenzije koja se karakteriše naglim porastom dijasto
lnog pritiska iznad 16 kPa (120 mm Hg).
Tačno. Maligna hipertenzija karakteriše se naglim povećanjem dijastolnog pritiska iz
nad 16 kPa (120 mm Hg). Bolest može da dovede do krvarenja u mrežnjači uz edem
papile i intrakranijalno krvarenje.
16. Spiroheta Treponema pallidum može da prouzrokuje zapaljenje aorte s posledičnim
nastankom aneurizme.
Tačno. Treponema pallidum u tercijarnom stadijumu sifilisa prouzrokuje zapaljenje
aorte koje dovodi do ishemije zida s razvojem aneurizme.
17. Temporalni arteritis ispoljava se odsustvom pulsa u gornjim ekstremitetima. Netačno.
Odsustvo pulsa u gornjim udovima karakteristika je Takayasuovog arteritisa koji
zahvata luk aorte i velike arterije koje tamo imaju svoje ishodište. Temporalni ar teritis
se ispoljava glavoboljom i smetnjama vida.
18. Nodozni poliarteritis je sistemski vaskulitis koji se karakteriše transmuralnom
fibrinoid nom nekrozom malih i srednje velikih mišićnih arterija.
Tačno. Nodozni poliarteritis može zahvatiti srednje velike arterije bilo kog dela tela, ali
štedi plućne krvne sudove. U serumu oko 30 % bolesnika mogu se dokazati antigeni
virusnog hepatitisa B.
19. Wegenerova granulomatoza najčešće zahvata gornji deo respiratornog sistema, pluća
i bubrege.
Tačno. Wegenerova granulomatoza je autoimuna bolest nepoznatog uzroka koju ka
rakteriše tipičan trijas: nekrotizirajući granulomi disajnih puteva, nekrotizirajući granu
lomatozni vaskulitis i nekrotizirajući glomerulonefritis.
20. Citosolna antineutrofilna citoplazmatska antitela (c-ANCA) retko se nalaze kod boles
nika koji boluju od Wegenerove granulomatoze.
Netačno. U serumu velike većine bolesnika s Wegenerovom bolešću nalaze se antitela
c-ANCA. Posle postavljanja dijagnoze adekvatnom terapijom postiže se dobar odgovor
kod većine bolesnika.
21. Churg-Straussov sindrom je sistemski vaskulitis klinički povezan sa bronhijalnom as
tmom i eozinofilijom.
 Tačno. Churg-Straussov sindrom je sistemska bolest koja često zahvata krvne sudove
pluća i slezine, a karakteriše se prisustvom intravaskularnih i ekstravaskularnih granu
loma koji se nalaze u sklopu bronhijalne astme i eozinofilije.
22. Hipersenzitivni (leukocitoklastični) vaskulitis u većini slučajeva nastaje sekundarno kao
posledica preosetljivosti na lekove i bakterijske antigene ili u sklopu autoimunih boles
ti.
Tačno. Hipersenzitivni vaskulitis je najčešći oblik autoimunog zapaljenja krvnih
sudova, a uključuje heterogenu grupu kliničkih sindroma koji se karakterišu
zapaljenjem arte riola, kapilara i venula. Dijagnoza se najčešće postavi biopsijom kože.
23. Obliterantni trombangitis (Bürgerova bolest) najčešće se pojavljuje kod muškaraca
mlađeg životnog doba koji puše.
Tačno. Obliterantni trombangitis je retka trombotična i zapaljenska promena arterija i
vena, nepoznate etiologije. Bolest može da bude generalizovana, ali najčešće zahvata
arterije donjih udova.
24. Raynaudova bolest je trombotična i zapaljenska promena arterija i vena. Netačno.
Raynaudova bolest je funkcionalni poremećaj sa spazmom malih arterija i arteriola
ekstremiteta, a pojavljuje se pretežno kod mladih žena. Insuficijencija arterija
ekstremiteta zbog suženja lumena naziva se Raynaudov fenomen.
25. Raynaudov fenomen označava insuficijenciju arterija ekstremiteta zbog suženja lume
na.
Tačno. Raynaudov fenomen se često pojavljuje u sklopu sistemskog eritematoznog lu
pusa, progresivne sistemske skleroze, ateroskleroze ili Bürgerove bolesti. 26. Bobičaste
aneurizme moždanih arterija Willisovog kruga svrstavamo u urođene aneu rizme.
Tačno. Uz bobičaste aneurizme Willisovog kruga, u grupu urođenih aneurizmi svrsta
vaju se i aneurizme aorte koje nastaju kod bolesnika koji imaju genske bolesti veziva
kao što su Marfanov sindrom i osteogenesis imperfecta.
27. Najčešći uzrok aneurizme aorte je trauma.
Netačno. Ateroskleroza je najčešći uzrok aneurizme aorte koja se obično pojavljuje u
šestoj deceniji, znatno češće kod muškaraca.
28. Ruptura s posledičnim krvarenjem se češće susreće kao komplikacija velikih nego
malih aneurizmi aorte.
Tačno. Najvažnija komplikacija aterosklerotične aneurizme je ruptura s posledičnim kr
varenjem. Ova komplikacija nastaje u više od 50 % bolesnika s aneurizmom promera
većeg od 6 cm tokom 10 godina od postavljanja dijagnoze. Manje aneurizme tj. one
koje su promera do 6 cm retko rupturiraju.
29. Sifilitična aneurizma najčešće je smeštena u trbušnoj aorti.
Netačno. Sifilitična aneurizma najčešće je smeštena u uzlaznom delu aorte, za razliku
od aterosklerotične aneurizme koja se uglavnom nalazi u trbušnoj aorti. 30. Disekcija
aorte se klinički ispoljava žestokim bolovima koji se naglo pojavljuju. Tačno. Disekcija
aorte ispoljava se žestokim bolovima koji se naglo pojavljuju, a počinu u prednjem delu
grudi i šire se prema nazad i dole kako napreduje disekcija. Takav intenzivan bol može se
zameniti s akutnim infarktom.
31. Varikoziteti površnih vena potkolenice su čest izvor tromboembolusa. Netačno.
Varikozne vene nogu mogu da trombotizuju, ali su retko izvor embolusa. 32. U
simptomatskim slučajevima varikoziteta nastaju trofične promene kože, dermatitis,
celulitis, ulceracije i tromboza.
Tačno. Trofične promene kože, dermatitis, celulitis i ulceracije ubrajaju se u komplika
cije varikoznih vena potkolenice. Ove promene nastaju kao posledica hroničnog ven
skog zastoja krvi u tom području.
33. Hemoroidi su varikoziteti koji nastaju zbog proširenja hemoroidalnog venskog spleta u
anorektalnoj regiji.
Tačno. Uzročni faktor hemoroida je dugotrajni venski zastoj u karličnim venama koji
može da nastane kao posledica trudnoće, odnosno hronične opstipacije. 34. Varikoziteti
jednjaka tipično se nalaze kod bolesnika s arterijskom hipertenzijom. Netačno.
Varikoziteti jednjaka pojavljuju se kod bolesnika s portnom hipertenzijom i cirozom jetre.
Ruptura variksa jednjaka je čest uzrok smrti kod ovih bolesnika. 35. Flebotromboza često
nastaje uz popuštanje srca, dugotrajno ležanje u krevetu i imobi lizaciju ekstremiteta.
Tačno. Flebotromboza je stvaranje tromba u venama. Ako uz to nastane i zapaljenje
zida, govorimo o tromboflebitisu.
36. Bolna bela noga je poseban oblik flebotromboze koji nastaje kod trudnica. Tačno.
Bolna bela noga (lat. phlegmasia alba dolens) poseban je oblik flebotromboze, a
označava ileofemoralnu trombozu koja nastaje kod trudnica u trećem tromesečju ili
neposredno posle porođaja.
37. Opstrukcija donje šuplje vene može da bude prouzrokovana hepatocelularnim karci
nomom.
Tačno. Opstrukcija donje šuplje vene obično je prouzrokovana širenjem tromba iz fe
moralne ili ilijačne vene. Do opstrukcije često dovode hepatocelularni karcinom i kar
cinom bubrežnih ćelija.
38. Budd-Chiarijev sindrom je najčešće prouzrokovan hematološkim poremećajima
odnos no upotrebom oralnih kontraceptiva.
Tačno. Tromboza hepatičnih vena (Budd-Chiarijev sindrom) ispoljava se začepljenjem
glavnih vena jetre, koje rezultira zastojem krvi u jetri i portnom hipertenzijom. Najčeš
će nastaje zbog hematoloških poremećaja (npr. policitemija vera) i upotrebe oralnih
kontraceptiva.
39. Posthirurški limfedem nastaje kao posledica ožiljnog zarastanja rane koje dovodi do
opstrukcije protoka limfe.
Tačno. Bez obzira na uzrok limfedema, nastaje proširenje limfnih sudova distalno od
 mesta začepljenja s povećanjem količine intersticijalne tečnosti. Perzistencija edema
dovodi do intersticijalne fibroze, posebno potkožnog tkiva.
40. Limfangitis je zapaljenje limfnih sudova koje se ispoljava crvenilom, lokalnom napetoš
ću i proširenim sudovama, što se na koži vidi kao crvena pruga.
Tačno. Najčešći uzročnici limfangitisa su β-hemolitički streptokoki tipa A. Obično
zapaljenje zahvati i regionalne limfne čvorove u kojima se vide zapaljenski infiltrati
(limfadenitis). Ako se infekcija proširi izvan limfnih čvorova i dospe u vene nastaje bak
terijemija (nalaz bakterija u krvi) i na kraju eventualno septikemija (bakterijemija pra
ćena kliničkim simptomima).
41. Hemangiom je benigni tumor koji se vrlo retko nalazi kod dece.
Netačno. Hemangiomi su vrlo česte benigne neoplazme koje su posebno česte kod
de ce.
42. Kavernozni limfangiom (cistični higrom) pojavljuje se kod dece u području vrata ili ak-
sile i često prouzrokuje estetske deformacije.
Tačno. Kavernozni limfangiom se gotovo uvek pojavljuje kod dece na vratu ili u aksili,
a ponekad retroperitonealno, gde može da dostigne do 15 cm u promeru. 43.
Glomangiom je dobroćudni tumor koji se najčešće nalazi na distalnim delovima prstiju,
ruku i nogu, obično ispod nokta.
Tačno. Glomangiomi su mali dobroćudni tumori, obično vrlo bolni na palpaciju,
građeni od glatkomišićnih ćelija glomusnog telašca.
44. Angiosarkom je vaskularni tumor graničnog stepena zloćudnosti koji vrlo retko metas
tazira.
Netačno. Angiosarkom je izrazito maligni tumor mekih tkiva građen od endotelnih
ćelija koje grade nepravilne prostore ispunjene krvlju. Klinički ovi tumori pokazuju sva
obeležja zloćudnosti s lokalnom invazijom i metastazama i retko koji bolesnik preživi
duže od 5 godina.
45. Klasični oblik Kaposijevog sarkoma je sporo progresivna bolest pa većina bolesnika
um re zbog neke druge bolesti.
Tačno. Klasični oblik Kaposijevog sarkoma je sporo progresivna bolest koja počinje cr
venkastoplavim promenama na distalnim delovima ekstremiteta koje su slične
zapaljenskim promenama
46. Kaposijev sarkom kod imunosuprimiranih najčešće se pojavljuje posle presađivanja or
gana.
Tačno. Kaposijev sarkom kod imunosuprimiranih najčešće se pojavljuje posle pre
sađivanja organa, a ponekad se povlači posle ukidanja imunosupresivne terapije
PITANJA tip 2 - Izaberite najbolji mogući odgovor

1. Koji od navedenih lipoproteina ima protektivno delovanje na krvne sudove uspora

vajući razvoj ateroskleroze?
A. Lipoprotein visoke gustine
B. Lipoprotein niske gustine
C. Lipoprotein vrlo niske gustine
D. Lipoprotein srednje gustine
E. Hilomikroni
Odgovor je A. Postoji obrnuto proporcionalni odnos između ateroskleroze i lipopro
teina visoke gustine (engl. high density lipoprotein, HDL), što znači da HDL smanjuje
rizik nastanka ateroskleroze. Smatra se da HDL mobiliše holesterol iz ateroma i tran
sportuje ga u jetru, gde se izlučuje u žuči.
2. Koja od ovih promena u arterijama predstavlja prvu aterosklerotičnu leziju?
A. Masna pruga
B. Intermedijarna lezija
C. Aterom
D. Fibrolipidni plak
E. Hemoragični plak
Odgovor je A. Masna pruga u intimi arterija smatra se prvom aterosklerotičnom le
zijom, a nastaje unicelularnim odlaganjem lipida u intimi arterija.
3. Koja se materija u velikoj količini nalazi unutar penušavih ćelija kod ateroma? A.
Proteoglikani
B. Glikopeptidi
C. Elastin
D. Holesterolski estri
E. Fibrin
Odgovor je D. Holesterolski estri su oblik u kojem se unicelularno skladišti holesterol.
Mikroskopski središte ateroma je nekrotično, a uz ćelijski debri sadrži lipide, penuša
ve ćelije i kalcijum.

4. Koja se od navedenih vrsta arterioskleroze karakteriše prstenastim kalcifikacijama

medije srednje velikih i malih mišićnih arterija?
A. Ateroskleroza
B. Obliterantni trombangitis
C. Mönckebergova skleroza medije
D. Hijalina arterioloskleroza
E. Hiperplastična arterioloskleroza
 Odgovor je C. Mönckebergova kalcifikovana skleroza medije je promena karakteri
stična po prstenastim kalcifikacijama medije srednje velikih i malih mišićnih arterija.
Bolest ima relativno mali klinički značaj, a kalcifikacija se obično uoči na rentgenskim
slikama kod starijih bolesnika.
5. Muškarac star 48 godina primljen je na Odeljenje nefrologije zbog akutnog popuštanja
bubrega. U bubrežnoj biopsiji nađena su koncentrična slojevita zadeblja nja zida arteriola,
izgleda poput lukovice, uz suženje lumena. Uz to je nađena i fibri noidna nekroza zida
arteriola. Koja je najverovatnija dijagnoza kod ovog muškarca? A. Maligna hipertenzija
B. Churg-Straussov sindrom
C. Leukocitoklastični vaskulitis
D. Takayasuov vaskulitis
E. Granulomatozni vaskulitis
Odgovor je A. Maligna hipertenzija se karakteriše povećanjem dijastolnog pritiska
iznad 120 mm Hg, sa popuštanjem bubrega uz razvoj kliničkih simptoma od strane
centralnog nervnog sistema i krvarenjem u mrežnjači.
6. Koji tip hipertenzije je najčešći u populaciji bolesnika s visokim krvnim pritiskom? A.
Esencijalna hipertenzija
B. Hipertenzija prouzrokovana bubrežnom bolesti
C. Hipertenzija prouzrokovana adrenalnom kortikalnom hiperaktiv nošću
D. Hipertenzija prouzokovana aktivnošću adrenalnih medularnih tumora
E. Sekundarna hipertenzija zbog suženja aorte
Odgovor je A. Između 90 i 95 % slučajeva hipertenzije je nepoznatog uzroka i naziva
se esencijalna ili primarna hipertenzija.

7. Sekundarni oblik hipertenzije nastaje kao posledica suženja koje arterije? A.

Srednje moždane arterije
B. Bazilarne arterije
C. Desne koronarne arterije
D. Bubrežne arterije
E. Femoralne arterije
Odgovor je D. U retkim slučajevima sekundarna hipertenzija može da bude posledica
suženja bubrežne arterije, bolesti nadbubrežne žlezde poput primarnoga hiperaldos
teronizma, Cushingovog sindroma i feohromocitoma, kao i neuroloških i ostalih bo
lesti.
8. Kako nazivamo bolest koja se ispoljava naglim povećanjem dijastolnog krvnog pritiska
iznad 16 kPa (120 mm Hg)?
A. Maligna hipertenzija
B. Esencijalna hipertenzija
 C. Paroksizmalna hipertenzija zbog hiperfunkcije kore nadbubrežne
žlezde
D. Renalna hipertenzija u sklopu akutnog glomerulonefritisa
E. Hipertenzija trudnoće
Odgovor je A. Kod otprilike 5 % bolesnika koji boluju od hipertenzije nastane naglo
povećanje pritiska koje bez adekvatnog lečenja završi smrću unutar 1-2 godine. Takav
se oblik bolesti naziva ubrzanom ili malignom hipertenzijom
9. Žena stara 75 godina žali se na glavobolje, poremećaje vida i slabost. Osim
temperature i anemije nađena je povećana sedimentacija. Posle završenog ispitivanja
lekari su postavili dijagnozu vaskulitisa. Koja je najverovatnija dijagnoza kod ove
žene?
A. Wegenerova granulomatoza
B. Temporalni arteritis
C. Henoch-Schönleinova purpura
D. Obliterantni trombangitis
E. Kawasakijev sindrom
Odgovor je B. Temporalni arteritis se ispoljava bolnošću i otvrdnućem u području
distribucije temporalne arterije, temperaturom, slabošću, anemijom, povišenom se
dimentacijom, ali mogu preovlađivati i simptomi centralnog nervnog sistema, poput
glavobolje i poremećaja vida.
10. Muškarac star 75 godina došao je u službu Hitne pomoći s akutnim nastupom pogor
šanja vida na jednoj strani, glavoboljom i povišenom sedimentacijom. Pre nekoliko
dana urađena mu je biopsija krvnog suda na čelu. Koja se od navedenih promena
najverovatnije vidi u mikroskopskoj slici?
A. Gnojno zapaljenje
B. Granulomatozno zapaljenje
C. Firinoidna nekroza
D. Granulaciono tkivo
E. Ulkus
Odgovor je B. Gigantocelularni (temporalni) arteritis ispoljava se znacima granulo
matoznog zapaljenja koje zauzima unutrašnju polovinu medije uz delimično razara
nje zida zapaljenskim infiltratom u kojem prevlađuju multinuklearne džinovske ćelije.

11. Muškarac star 30 godina ima povišenu temperaturu, a u krvnim nalazima već duže
vreme se nalazi eozinofilija. Pri daljim ispitivanjima urađene su biopsije mišića i peri
fernog nerva, a u nalazu je opisan vaskulitis s transmuralnim nekrotizirajućim
zapaljenjem malih i srednje velikih mišićnih arterija. Kasnije su slične promene opisa
ne i u bubregu, ali ne i na plućima. Koji se od navedenih antigena povezuje s bolešću
 ovog muškarca?
A. Antigen bazalne membrane
B. DNA
C. RNA
D. Antigen virusnog hepatitisa B
E. Anti Jo-1
Odgovor je D. Otprilike 30 % bolesnika koji boluju od nodoznog poliarteritisa u seru
mu ima antigene virusnog hepatitisa B.
12. Koji organi su tipično zahvaćeni u Wegenerovoj granulomatozi uz gornji respiratorni
trakt i pluća?
A. Zglobovi
B. Srce
C. Gastrointestinalni trakt
D. Koža
E. Bubrezi
Odgovor je E. Uz zahvatanje pluća i gornjih disajnih puteva za Wegenerovu granulo
matozu tipično je zahvatanje bubrega s razvojem nekrotizirajućeg glomerulonefriti
sa, obično sa polumesecima.
13. Koja se od navedenih bolesti ispoljava sinuzitisom, pneumonitisom i glomerulonefri
tisom?
A. Nodozni poliarteritis
B. Gigantocelularni arteritis
C. Wegenerova granulomatoza
D. Takayasuov arterits
E. Alergijski vaskulitis i granulomatoza
Odgovor je C. Wegenerova granulomatoza je granulomatozna bolest nepoznatog uz
roka koja najčešće zahvata gornji deo respiratornog sistema, pluća i bubrege. Obično
vrlo dobro reaguje na imunosupresivno lečenje ako se dijagnoza postavi na vreme.
14. Muškarac star 40 godina javlja se u službu Hitne pomoći zbog pojave krvi pri iskaš
ljavanju i u mokraći. U serumu su nađena citosolska antineutrofilna citoplazmatska
antitela (c-ANCA). Koja je najverovatnija dijagnoza kod ovog muškarca? A. Wegenerova
granulomatoza
B. Eozinofilni granulom
C. Sarkoidoza
D. Eozinofilna pneumonija
E. Churg-Straussov sindrom
Odgovor je A. Citosolska antineutrofilna citoplazmatska antitela (c-ANCA) nalaze se u
više od 95 % bolesnika koji boluju od Wegenerove granulomatoze. 15. Muškarac star 30
 godina, koji do sada nije teže bolovao, dolazi u bolnicu žaleći se na bolove u nogama.
Njegove tegobe su naročito česte posle preteranih napora ili izla ganja hladnoći, a
ispoljavaju se u obliku superficijanog, migratornog akutnog trom boflebitisa. Puši dugi niz
godina, a alkoholna pića ne konzumira. Koja je najverovat nija dijagnoza kod ovog
muškarca?
A. Behcetova bolest
B. Henoch-Schönleinova purpura
C. Kawasakijeva bolest
D. Temporalni arteritis
E. Obliterantni trombangitis
Odgovor je E. Bürgerova bolest ili obliterantni trombangitis je retka trombotična i
zapaljenska promena arterija i vena koja se tipično pojavljuje kod muškaraca starosti
između 20. i 35. godine koji puše.
16. Koja se od navedenih bolesti ispoljava bledom bojom prstiju ruku posle izlaganja
hladnoći?
A. Budd-Chiarijev sindrom
B. Tromboflebitis
C. Limfangitis
D. Limfedem
E. Raynaudova bolest
Odgovor je E. Raynaudova bolest je funkcionalni poremećaj sa spazmom malih arte
rija i arteriola ekstremiteta, a pojavljuje se pretežno kod mladih žena. Bolest najčešće
zahvata krvne sudove ruku i prstiju, a nekada vrha nosa i stopala. Promene se
ispoljavaju promenom boje, počevši od bele do plave, a nastaju posle izlaganja hlad
noći i emocionalnih nadražaja.
17. Muškarac star 60 godina primljen je u bolnicu zbog cijanoze i proširenih vena glave. Iz
anamneze se saznaje da je dugogodišnji pušač sklon alkoholu. Kliničkim pregledom
otkriva se pulsirajuća formacija u abdomenu veličine 5 do 6 cm, a ultrazvučni pregled
karotidnih arterija ukazuje na značajna aterosklerotska suženja oba krvna suda. Koja
je najverovatnija dijagnoza kod ovog muškarca?
A. Bronhogeni karcinom
B. Sifilitična aneurizma
C. Obliterantni trombangitis
D. Wegenerova granulomatoza
E. Aneurizma aorte
Odgovor je E. Aneurizma aorte udružena s aterosklerozom najčešće se pojavljuje u
abdominalnoj aorti, izrazito češće kod muškaraca.
18. Muškarac star 45 godina dovežen je kolima Hitne pomoći u bolnicu. Pri prvom preg ledu
ustanovljen je nizak krvni pritisak i ubrzani puls. Urađena je kompjuterizovana
tomografija (CT) pri čemu je nađen proširen uzlazni deo aorte, dok je trbušna aorta bez
značajnijih promena Koja je najverovatnija dijagnoza kod ovog muškarca? A. Disekantna
aneurizma
B. Bobičasta aneurizma
C. Mikotična anaurizma
D. Sifilitična aneurizma
E. Traumatska aneurizma
Odgovor je D. Izolovana aneurizma uzlaznog dela aorte bez značajnih promena trbuš
ne aorte karakteristična je za tercijarni stadijum sifilisa, i leči se kao sifilitična aneu
rizma.
19. Od koje hronične bolesti boluje većina bolesnika koji razviju disekantnu aneurizmu
aorte?
A. Vaskulitisa nepoznatog uzroka
B. Arterijske hipertenzije
C. Gigantocelularnog arteritisa
D. Obliterantnog trombangitisa
E. Sifilisa
Odgovor je B. U 90 % slučajeva disekcija aorte (disekantna aneurizma) pojavljuje se
kod bolesnika starosti između 55 i 70 godina koji su prethodno imali arterijsku hiper
tenziju i aterosklerozu.
20. Muškarac star 55 godina dolazi vidno uzbuđen u službu Hitne pomoći. Žali se na oštar,
probadajući bol u prednjem delu grudnog koša, koji traje već dva sata. Merenjem
krvnog pritiska ustanovljene su niske vrednost, dok je puls bio ubrzan. Poslednjih 8
godina leči se od visokog pritiska, ali u zadnje vreme terapiju ne uzima redovno. Sat
vremena posle prijema bol se počeo širiti u levu nogu i desnu stranu vrata. Brzo je
postao hipotenzivan i ubrzo je preminuo. Koja je najverovatnija dijagnoza kod ovog
muškarca?
A. Wegenerova granulomatoza
B. Obliterantni trombangitis
C. Disekcija aorte
D. Embolija pluća
E. Aneurizma abdominalne aorte
Odgovor je C. Disekcija aorte povezana je s visokim pritiskom, a klinički se ispoljava
žestokim bolovima koji se naglo pojavljuju, a počinju u prednjem delu grudnog koša i
šire se prema nazad i dole kako napreduje disekcija. Takav intenzivan bol može se
zameniti s akutnim infarktom.
21. Sedlasti embolus plućne arterije tipično se javlja kao komplikacija kojeg od navedenih
stanja?
 A. Tromboze dubokih vena donjih udova
B. Arterijskih tromba
C. Paradoksalne tromboembolije
D. Muralnih tromba leve komore
E. Gasne embolije
Odgovor je A. Trombi koji imaju potencijal izazivanja embolije plućne arterije nastaju
u sklopu tromboze dubokih vena donjih ekstremiteta. Iako varikozne vene donjih
ekstremiteta mogu trombozirati, retko su izvor embolusa.
22. Koji će od navedenih tumora najverovatnije prouzrokovati sindrom gornje šuplje ve
ne?
A. Hepatocelularni karcinom
B. Karcinom bubrežnih ćelija
C. Karcinom gušterače
D. Bronhogeni karcinom
E. Tumor dojke
Odgovor je D. Opstrukcija gornje šuplje vene obično je prouzrokovana tumorom, naj
češće bronhogenim karcinomom koji pritiska ili invadira gornju šuplju venu. Ispoljava se
vrlo izraženom cijanozom i proširenjem vena glave, vrata i ruku. 23. Koji će od navedenih
tumora najverovatnije prouzrokovati razvoj Budd-Chiarijevog
sindroma?
A. Miksom srca
B. Tumor pluća
C. Tumor jetre
D. Tumor ostrvaca gušterače
E. Adenokarcinom repa gušterače
Odgovor je C. Tromboza hepatičnih vena (Budd-Chiarijev sindrom) prouzrokuje za
čepljenje glavnih hepatičnih vena, s posledičnim krvnim zastojem u jetri i portnom
hipertenzijom. Najčešće je prouzrokovan hematološkim poremećajima, ali može nas
tati zbog upotrebe različitih lekova, u postpartalnom razdoblju, zbog primarnih i me
tastatskih tumora jetre.
24. Žena stara 45 godina povredila je dlan desne ruke. Posle nekoliko dana podlaktica je
postala crvena, napeta, a krvni sudovi su bili prošireni i ocrtavali se u obliku crvenih
pruga. Nije imala kliničkih simptoma, a u uzorku krvi bakterije nisu nađene. O kojoj se
vrsti zapaljenja radi kod ove žene?
A. Limfadenitisu
B. Limfangitisu
C. Septikemiji
D. Apscesu
 E. Granulomatoznom zapaljenju
Odgovor je B. Limfangitis je zapaljenje limfnih sudova. Zapaljenje se karakteriše cr
venilom, lokalnom napetošću i proširenim sudovima, što se na koži vidi poput crvene
pruge.
25. Muškarac star 30 godina primljen je u bolnicu s visokom temperaturom, groznicom i
jezom. U uzorku krvi nađene su bakterije. O kakvoj se vrsti zapaljenja radi kod ovog
muškarca?
A. Limfadenitisu
B. Limfangitisu
C. Septikemiji
D. Apscesu
E. Granulomatoznom zapaljenju
Odgovor je C. Septikemija je bakterijemija praćena kliničkim simptomima.

26. Dečaka starog 3 godine majka je dovela na pregled zbog crvenkaste promene na koži
leđa promera 1 cm. Učinjena je biopsija opisane promene, a patolog je u svom nalazu
opisao brojne, gusto smeštene kapilarne prostore u kojima su bili eritrociti, obložene
pravilnim endotelnim ćelijama. Koja je najverovatnija dijagnoza kod ovog dečaka?
A. Hemangiom
B. Limfangiom
C. Hemangiopericitom
D. Hemangioendoteliom
E. Glomangiom
Odgovor je A. Hemangiom je benigni tumor sagrađen od krvnih sudova ispunjenih
krvlju i obloženih pravilnim endotelnim ćelijama.
27. Koja se bolna neoplazma često pojavljuje na prstima ispod nokta?
A. Hemangiom
B. Limfangiom
C. Hemangiopericitom
D. Hemangioendoteliom
E. Glomangiom
Odgovor je E. Glomangiom je tumor sagrađen od modifikovanih glatkomišićnih ćelija
glomusnog telašca, koji se najčešće nalaze na distalnim delovima prstiju ruku i nogu,
obično ispod nokta

Otvorena pitanja na koja dajete kratak tekstualni odgovor do 10 rečenica

1. Navedite faktore rizika za nastanak ateroskleroze s posebnim osvrtom na značenje hiperlipi
demije.
2. Opišite patogenezu i klasifikaciju morfoloških promena kod ateroskleroze. 3. Opišite komplikacije
ateroskleroze i vrste preventivnog delovanja za sprečavanje daljnje pro gesije ateroskleroze.
4. Opišite Mönckebergovu kalcifikovana sklerozu medije i dva oblika arterioloskleroze. 5.
Opišite etiologiju, patogenezu i kliničku sliku hipertenzije.
6. Opišite epidemiologiju, patologiju i kliničku sliku vaskulitisa velikih krvnih sudova. 7. Opišite
epidemiologiju, patologiju i kliničku sliku vaskulitisa srednje velikih krvnih sudova. 8. Opišite
epidemiologiju, patologiju i kliničku sliku vaskulitisa malih krvnih sudova. 9. Navedite
makroskopsku i etiološku klasifikaciju arterijskih aneurizmi.
10. Opišite epidemiologiju i kliničku sliku varikoziteta, flebotromboze i tromboflebitisa. 11. Opišite
sindrom gornje i donje šuplje vene i trombozu hepatičnih vena (Budd-Chiarijev sin drom).
12. Opišite limfedem, limfangitis i limfangiom.
13. Opišite patologiju i kliničku sliku tumora krvnih sudova.