ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО САНИТАРНА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА`` ВИСАН``

СОЦИЈАЛНА МЕДИЦИНА
-ЗБИРКА ПРЕДАВАЊА-
 2

СОЦИЈАЛНА МЕДИЦИНА СА ЕТИКОМ

1. СОЦИЈАЛНА МЕДИЦИНА

Циљ и Задаци
- Настава из овог предмета треба да омогући студентима да се упознају са значајем
превентивног рада у медицини као и са организацијом здравствене службе у нашој земљи.
Осим тога, задатак овог предмета је да пружи шира знања из области здравствене заштите
становништва и о начинима праћења здравља становништва.
- На основу прикупљених информација да се обаве одговарајућа научна закључивања
из области социјалне медицине.
- Усвајање етичких начела и њихова практична примена.
- Оспособљавање студената за критички однос према навикама, ставовима и
различитима приступима пацијенту у циљу етичког приступа и изналажења решења у датој
ситуацији.
- Оспособљавање студената да схвате значај професионалне тајне и професионалне
етике.

Програмски садржаји

Теоријска настава

Дефиниција и садржаји социјалне медицине. Историјски развој социјалне медицине.

Социјално – медицински метод. Јединице посматрања у социјалној медицини.
Становништво. Групе - категорије становништва и њихове карактеристике.
Породица и планирање породице.
Теоријски концепт здравља. Фактори који утичу на здравље.
Здравље као економска категорија.
Заштита здравља у разним етапама развоја друштвене заједнице.
Савремено гледање на здравствену заштиту.
Основна начела и принципи здравствене заштите у Србији.
Социјална заштита.
Социјалне болести и њихове карактеристике: кардиоваскуларне болести, малигне
болести, ментално здравље, реуматизам, заразне и паразитарне болести, туберкулоза, повреде
и тровања, алкохолизам, наркоманија и друге болести зависности.
Проституција, промискуитет, малолетничка деликвенција.
Потхрањеност, хиповитаминоза, гојазност.
Методологија рада на заштити здравља – однос индивидуалне и масовне дијагностике.
Мерење здравственог стања становништва.
Планирање здравствене заштите.
Основне кјарактеристике здравствене службе у Србији.
Мерење квалитета и ефикасности рада у здравству.
Карактеристике нашег здравственог и социјалног законодавства. Међународна
здравствена сарадња. Светска здравствена организација.
Друге специајлизоване организације Уједињених Нација. Међународни Црвени крст.
Међународна класификација болести, повреда и узрока смрти.

2
 3

2. Е Т И К А

Социолошка генеза моралности: улога друштвеног система на формирање

система вредности. Обичаји и морал, религија и морал, право и морал – разлике:обичајне,
религијске, правне и моралне норме. Пранорме: норме првобитне заједнице.
Историја етичких учења: етичка учења античке Грчке (Сократ, Плато Аристотел,
хедонизам, стоицизам – кинички правац) етичка учења средњег и новог века (Спиноза, Русo,
Кант, Шопенхауер, Ниче, утилитаризам), најновија етичка учења (Маркс, Енгелс,
егзистенцијализам – Сартр). Српска етичка пракса.Позитивне и негативне психолошко
моралне особине – врлине и мане.
Карактеристике магијске медицине. Научна медицина. Хипократ, Сенека и Ларгус и
њихов опис лекара. Хипократова заклетва. Кодекси. Интернационални кодекс медицинске
етике. Женевска ревизија Хипократове заклетве. Кодекс етика здравствених радника Србије.
Заклетва Флоренс Најтингејл. Међународни кодекс етике здравствених радника.
Етички став здравственог радника према болеснику: болесник као субјект лечења.
Принципи комуникације здравствени радник – болесник, вербална и невербална
комуникација, трансфер и контратрансфер. Однос здравственог радника према болеснику у
појединим гранама медицине – етичке специфичности у психијатрији, онкологији и однос
према умирућем болеснику, етички однос према болесном детету, у гинекологији, према
хендикепираном болеснику, етички проблеми у хирургији, проблеми комуникације са
заразним болесницима.
Велике и вечне етичке теме и дилеме: еутаназија, тајна, експеримент. Врсте еутаназије
и разлози против еутаназије. Професионална и службена тајна, подељена тајна, одавање
тајне. Терапијски и нетерапијски експеримент.
Хелсиншка декларација: етичко упутство за експерименте у медицини. Етички
проблеми трансплатације органа, етички проблеми других иновација у медицини (вештачко
осемењавање).
Етички однос здравственог радника према другом здравственом раднику, етички
принципи комуникације са породицом болесника. Етички проблеми здравственог
просвећивања, етичке обавезе здравственог радника према друштвеној зајединици.
Етички аспекти и норме понашања у здравственој установи, етички проблеми
савремене медицине: превенција, дијагноза, експертиза. Медицинско право: принципи
самоодлучивања од стране болесника. Грешке у медицини и кривична одговорност
здравствених радника.

3
 4

1.практични део испита

а) семинарски рад
б) припрема и реализација једне теме у пракси

2.усмени део испита

Литература:

1.Основна:
П.Мићовић,В.Цуцић, М.Јањић: Социјална медицина,Медицинска књига Београд
Ј.Марић: Мердицинска етика, Меграф Београд

2.Допунска:
М.Савићевић и сар.:Хигијена и социјална медицина,Медицинска књига Београд
Д.Миловановић:Медицинска етика,РО за графичку делатност «Зајечар» Зајечар

СOЦИЈАЛНА МЕДИЦИНА - ДЕФИНИЦИЈА

Tермин «социјална медицина» настао je средином 19.века (Jules Guerin)

Фактори од утицаја на дефинисање

-развој друштвено-економских односа

-социлана медицина је практични део медицине односно медицинска дисциплина

Карактеристике дефиниција социјалне медицине

Првобитне дефиниције

- дисциплина која треба да води рачуна о социјално угроженим лицима

- дисциплина која треба да води бригу о сиромашним слојевима
- дисциплина која се посебно брине о заштити деце,жена итд.

Политичке дефиниције

-здравствена заштита коју проводи друштво у целини

-све актиности које спроводи и даје друштво ради здравља (САД)
-«политичка медицина», - политика земље односно заједнице у области здравља
-одговорност заједнице за здравље појединца
-здравствена политика једне земље ( А.Штампар )
- организована брига друштва за здравље свога народа ( Р. Герић )

Дефиниције са аспекта метода-концепта ове дисциплине

4
 5

- филозофија медицине
- метод за побољшање здравља и спречавање болести
- уметност спречавања болести, продужења живота и побољшања здравља
- аспект савремене друштвене медицине са посебним освртом на организацију здравствене
заштите (СЗО)
- методе и технике јавног здравства

Дефиниције са нагласком на законодавни аспект

- организација здравствене заштите

- наука која истражује теорије, методе и технику друштвене активности на здравственом
пољу и вези са њеним тоталним активностима (Пољска)
- изучавање закона сузбијања и лечења болести,одржавање и развијање радне способности
ради достизања што дужег живота (Русија)
- систем државних (административних) друштвених и стручно-медицинских мера за очување
здравља народа

Дефиниције које посвећују пажњу патологији и мерама које треба предузети

- наука која се бави испитивањем међусобних утицаја социјалних односа и патолошких

појава у народу и проналажење мера социјалног карактера за уанапређење народног здравља
- наука која се бави социланом патологијом и организацијом здравствене заштите група и
целокупног становништва
- наука која делом профилаксом, делом лечењем или рехабиклитацијом, са једне стране,
подиже здравствено стање народа, смањује смртност и оспособљава млади нараштај за што
дужи радни и животни век .

ЗАДАЦИ СОЦИЈАЛНЕ МЕДИЦИНЕ

Основни задаци социјалне медицине су проучавање:

- здравственог стања становништва
- разних фактора од утицаја на здравље
- система и организације здравствене заштите и здравствене делатности
- утицаја и могућности примене савремених тековина науке у систему здравствене заштите.

СОЦИЈАЛНА МЕДИЦИНА ЈЕ НАУКА О ЗАШТИТИ ЗДРАВЉА ЉУДИ У

ЗАЈЕДНИЦИ И О ОРГАНИЗАЦИЈИ ТЕ ЗАШТИТЕ.

5
 6

ЗДРАВЉЕ И БОЛЕСТ

Здравље зависи од мноштва фактора:

- наслеђе ( ендогени фактори)

- спољна средина ( егзогени фактори )

- биолошки фактори
- физичко-хемијски фактори

- социјани услови

Наслеђе и здравље

а) болести код којих је наслеђе примарно (haemophilia,distrophia musculorum

progressiva,chorea Huntingtoni,retinitis pigmentosa i dr.)

б) болeсти у којима генетски и негенетски фактори играју подједнако значајну улогу (diabetes
insipidus,methaemoglobulinemija,microcepalia i dr.)

ц) болести које настају комплексном интеракцијом генетских и негенетских каузалних

фактора чији обим дејства није могуће одредити (asthma bronchiale,diabetes melitus,hypertensio
arterialis )

Спољна средина и здравље

Биолошки фактори
- биљке (буђ, гљиве )
- бактерије
- животиње ( протозое,хелминти,артроподи )
- вируси и рикеције

Физичко-хемијски фактори
- састав атмосфере,ваздуха,ваздушни притисак
- климатски и топлотни фактори
- електромагнетна зрачења, бука и потрес
- хемиске супстанце,отрови и прашина
- вода и снабдевање водом,отпадне воде и материје
-становање,стан и насеља
- исхрана
- услови рада на радном месту
- услови живота и рада у школи и школској средини
6
 7

Социјални услови и здравље

- економски услови
- социјални односи
- култура

Модел интеракције група фактора значајних за здравље човека

Човекове реалкције на компоненте животне
Спољне стимулансе и стресове средине

Физиолошке реакције физичка средина

Психолошке реакције
Биолошка средина

Здравље(хомеостаза)

динамичка равнотежа

опоравак Пређен праг Физичка и биолошка средина

толеранције Створена људском активношћу
болест смрт ( намерном или ненамерном )

Спољне реакције

Социјална средина
КорекцијеКорекција
унутрашњеспољне
средине средине

7
 8

ШТА ЈЕ ЗДРАВЉЕ ?

Једно од најзначајнијих питања у развоју медицинске научне мисли.

Феномени болести и здравља могу се посматрати са више аспеката:

 субјективни ( искуствени )
 објективни ( дијагностички )
 релативни ( однос индивидуе једне према другој ).

Ове феномене могуће је посматрати и кроз три различита концепта :

 Индивидуалистички ( тежиште на проблемима индивидуе – најчешће на њену

болест )
 Колективни ( фокусиран на групу и више је квалитатаиван – добро –лоше )
 Концепт здравља као дела опште добробити и благостања у једној заједници.

За научнке старе Грчке ( Хипокрит , Гален ...) здравље је представљало интегритет.

Здрав човек је за њих добро избалансиран и добро интегрисан организам који је такође
интегрисан у избалансиран околни миље.За њих је здравље нека врста ‘’ statusa qvo ‘’ –
- идеалне равнотеже.

Даљи развој схватања о здрављу

Сваки модел, као и свака дефиниција социјално и политички су детерминисане, оне су

истовремено и носиоци одређених идеолошких опредељења која се кроз једну такву област
као што је здравље могу веома успешно пласирати. Неки од тих модела:

1. Медицински модел или биолошка перспектива

Модел који има најдужу ‘’ владавину ‘‘ у медицинском научном мишљењу скоро потпуну
доминацију у образовању лекара.
У 19. веку развијају се анатомија, патологија, микробиологија и њигхов развој условио је да
се човеку приступа са крајње механицистичких позиција.
Основни постулати овог модела су:
 тело као модел машине
 бактеријска ‘’ герм ‘’ теорија у настанку болести

Здравље је по овом моделу ‘’ хармонијско функционисање машине људског тела ‘’ – то је

стање које само претходи болести, јер болест је неминовност која се не да избећи.

2. Биопсихосоцијални модел

Креиран је као резултат потребе да се разумеју социјалне и психолошке детерминанате у

здрављу и болести и залаже се за признавање утицаја културних фактора, утицаја породице,
радне средине, утицаја комуникација међу људима и сл.

8
 9

3.Супербилошки модел или модел адаптације

Основа овог модела садржана је у тврдњи да је здравље феномен адаптације на захтеве

околине и то до степена до ког индивидуа има способност да то учини. Овде се први пут
појављује термин ‘’ болести адаптације ‘’.
Овај модел, иако је показао наговештаје за нешто шире и квалитетније објашњење феномена
здравља и болести, остао је у уским биолошким и медицинским оквирима , задржао се
највећим делом на одговорима ткива на изазове, било биолошке било неспецифичне.
Истовремено овај модел је отворио могућност за проучавање веза између физиолошког,
психолошког и социјалног нивоа у човеку.

4. Еколошки модел

Основа овог приступа садржи се у концепту да човек није центар универзума и разлог њеног
постојања. Једини прави начин на који он може да оствари своју позицију и своја права у
универзуму је да не ремети односе са околином и да се толерантно понаша према
збивањима у њој. Екологија подразумева равнотежу свега живога а не само ону везану за
човека.
По овом моделу здравље човека је исход међусобних односа два еколошка универзума :
 интерне човекове околине - биосоцијалног организма
 спољне – мултисредине у којој човек живи.

5. Епидемиолошки модел

Објашњава болест у оквиру класичног тријаса – односно интеракције између агенса,средине

и домаћина.

6. Холистички модел

Овај модел посматра особу из сваке могуће перспективе , узимајући у обзир све расположиве
концепте и вештине за постизање личне хармоније и равнотеже. Овај модел третира особу а
не болест.

Холистички модел пропагира јединство соматског,психичког и социјалног. Здравље,по овом

моделу, има много димензија и оно укључује четири фундаментална атрибута:
 околину
 стил живота
 хуману биологију и
 систем здравствене заштите.

Неки аутори то називају ‘’ околином здравља ‘’ а неки ‘’ епидемиолошким моделом за

анализу здравствене политике’’.

7. Модел добробити високог нивоа

У овом моделу здравље је део опште добробити, део једног одређеног животног стила у коме
је потребно бити да би се могло радити и имати.
9
 10

Добробит према омом моделу зависи од низа елемената међу којима су најзначајнији :
физичка активност, брига о исхрани, способност да се излази на крај са стресом и
самоодговорност за сопствено здравље.

Дефинисање здравља није пуко теоретисање, то је једно од оних питања у науци које
увек има дубоку социјалну и идеолошку подлогу. Зато се дефинисање здравља од стране
СЗО 1948.године сматра револуциоварним догађајем јер је тада настала значајна
прекретница у традиционалном схватању здравља.

ДЕФИНИЦИЈА ЗДРАВЉА

Здравље је стање потпуног телесног, душевног и социјалног благостања, а

не само одсуство болести и неспособности.

СОЦИЈАЛНА МЕДИЦИНА КАО НАУКА

Општи приступ може бити двојак:

- Индивидуалистички
- социјалномедицински

Основни индикатори здравља

-демографска кретања у одређеној популацији и средње трајање живота
-морбидитет
-хигијенске прилике и општи услови споњне средине
-ниво опште и здравствене просвећености
-подаци о физичкој и психичкој развијенисти

Да би нека дисциплина била наука мора да има свој предмет истраживања и

оригинални метод.

Метод посматрања – је основни метод приликом сваког рада на заштити здравља и у

суштини је истраживање узрока и услова у којима се болест јавља а у циљу проналажења
начина којима би се онемогућило настајање болести или се олакшала борба против ње.

Ако се има на уму да заштита здравља није само брига о оболелом, старање и бригу о
здрављу групе,колектива или популације у целини треба схватити као комплексну активност
на:
- унапређењу здравља

10
 11

- спречавању и сузбијању обољевања

- раном откривању болести
- лечењу и
- рехабилитацији

Техничке процедуре
Укључују низ процедура :
- дрштвених наука (посматрање,анкета)
- Биолошких наука
- Уже медицинске процедуре
- Статистичке
- Сопствене ( мерење здравственог стања)

Предмет истраживања

Јединица посматрања социјалне медицине су:

- становништво
- групације
- породица

а анализе и мере које се предлажу служе за решавање уочених проблема заједнице као
целине

СТАНОВНИШТВО

У социјалној медицини становништво је полазна основа за сва проучавања здравственог

стања ,здравствених потреба и њихових промена, као и за планирање здравствене заштите.

Особине становништва су непрекидно мењање и кретање.

Кретање је условљено природним и механичким факторима.

Природно кретање је резултат виталних догађаја у становништву ( наталитет, мортали-

тет ).

Механичко кретање (емиграционо, имиграционо,унутрашње миграционо )

Обе врсте кретања одређене су следећим факторима:

- образовањем
- религијом
- друштвено-економским односима
11
 12

- развојем науке и технологије

- природним изворима и изворима енергије
- индустријализацијом и урбанизацијом
- климом
-густином насељености
- популационом политиком
- здравственом заштитом и др.

БИОЛОШКИ ТИП СТАНОВНИШТВА

----------------------------------------------------------------------------------------------
становништво добне групе ( године )
-------------------------------------------
0-14 15-49 преко 50
----------------------------------------------------------------------------------------------
прогресивно 40% 50% 10%
----------------------------------------------------------------------------------------------
стационарно 25% 50% 25%
----------------------------------------------------------------------------------------------
регресивно 20% 50% 30%
----------------------------------------------------------------------------------------------

Структура становништва:
-по полу
-по годинама старости
-по образовању
-по активности

Групе – категорије становништва:

-женско становништво
-деца
-омладина
-радници
-стари људи
-породица

проценат становништва преко 65.год.

Индекс старења (Ис) = ---------------------------------------------
проценат становништва од 0 до 19.год
12
 13

Рађање (наталитет)

Општа стопа наталитета

број живорођене деце (Р)
Стопа наталитета = ----------------------------------------------- x 1000
просечан број становника (С)

Специфишна стопа наталитета ( фертилитет )

број живорођене деце (Р)
Фертилитет (Ф) = ------------------------------------------------- x 1000
број жена од 15 до 49 година

Умирање (морталитет )
Општи
укупан број умрлих (У)
Општа стопа морталитета (М) = ----------------------------------------------- x 1000
просечан број становника (С)

Специфични
број умрлих М или Ж одређене старости
Специфична стопа мортал. ( Мсп) = -------------------------------------------------------- x
1000
број М или Ж становништва те старости

Природни прираштај је вишак рођених над бројем умрлих на

1000 становника за одређено подручјеи одређено време (година )

МЕРЕ МОРБИДИТЕТА

Потребно је знати:

- Број свих оболелих особа или случајева обољевања

- Број нових или свежих случајева обољевања или оболелих особа
- Број здравих људи
- Укупан број становника на тој триторији
- Број становника по полу,старости,занимању и итд.
- Број становника експонираних појединим болестима
- Трајање болести
- Број умрлих од појединих болести итд.

13
 14

При праћењу морбидитета најчешће су у употреби следеће стопе:

Стопе морбидитета
број оболелих особа (ОЛ)
Општа стопа морбидитета( МБо) = ------------------------------------ x 1000
број становника (С)

Специфичне стопе морбидитета

број оболелих жена (Ож)
МБ(ж) = ----------------------------------------------- x 1000
број женског становништва (Сж)

Инциденција ( новооткривени случајеви )

број новооболелих особа

Стопа инциденције = ---------------------------------- x 100
број становника (С)

Преваленција (укупан број оболелих )

број свих оболелих особа
Стопа преваленције (П) = ----------------------------------- x 100
број становника

Леталитет (умирање у односу на обољевање )

број умрлих од једне болести (У)
Стопа леталитета (Л) = --------------------------------------------- x 100
број оболелих од исте болести (О)

Да би се добио одговор на питање о интензивности обољења тј. да ли посматрано обољење

напредује, стагнира или се повлачи израчувавају се стопе ивциденције и период преваленције

ДЕЦА

Добна скупина од 0 до 14 година.

Нисконаталитетна средина до 10%
Високонаталитетна средина до 30%.

Подскупине:
Одојче ( од рођења до 12 месеци )
Предшколско дете ( од 1 до 7 )
Школско дете ( од 7 до 14 )
14
 15

Мере заштите здравља детета

а) опште мере
- подизање животног стандарда
- подизање културног нивоа
- стварање бољих услова за раст,развој,васпитање и школовање

б) специфичне мере
- борба против фактора која доводе до обољења
- контрола психофизичког и социјалног развоја
- подизање специфичне отпорности

ЖЕНСКО СТАНОВНИШТВО

Мере заштите здравља

а) опште мере
- Ослобађање од неукости (просвећивање)
- Стварање услова за суштинску равниоравност
- Потпуна слобода одлучивања у свим сферама живота и рада

б) специфичне мере
- Брига о здрављу посебно у току трудноће и порођаја

Посебни задаци здравствене службе

- подизање здравствене културе жена кроз здравственоваспитни рад

- обухватање што већег броја жена радом саветовалишта (за труднице, за контрацепцију
)
- обухватање што већег броја жена стручном негом на порођају
- обухватање жена мерама ране дијагностије малигнитета

МАЈКА И ДЕТЕ

Здравствена заштита мајке и детета је скуп стручних, административних и финансијских

мера на нивоу једне заједнице које се односе на будуће мајке и мајке са децом док траје
школовање.

Компоненте заштите:
- специфицна заштита
15
 16

- исхрана
- превенција зараза
- планирање породице

Специфична заштита по стадијумима

а) стадиум пре зачећа

- борба против инфективних ембриопатија (рубеола, токсоплазмоза)
- лечење стерилитета

б) пренатални период
- превенција превременог порођаја
- превенција деформитета
- одсуство мајке са посла

ц) период рађања
- сигуран порођај
- надзор порођаја
- реанимација новорођенчета
- интензивна нега породиље и новорођенчета
- превенција инфекције

д) после рођења
- праћење раста и развоја
- дојење
- скрининг хендикепа
- превентивни прегледи у установама
- кућне посете
- социјалномедицинска заштита детета ван куће

ПЛАНИРАЊЕ ПОРОДИЦЕ

По дефиницији СЗО планирање породице је скуп техничких, психо-социјалних и

образовних мера које омогућавају паровима или индивидуама да постигну одређене
циљеве,зависно од њихових могућности и жеља:да фаворизују жељена рађања, да утичу на
размаке рађања, да избегну нежељена рађања, да одреде жељени број деце за формирање
властите породице.

Планирање породице обухвата:

- борбу против стерилитета

- спровођење контрацепције
- усвајање деце
- добровољни прекид трудноће.

16
 17

СТАРИ ЉУДИ

Стари људи - преко 65 година ( 10 % од укупне популације )

Структура:
65 - 69 42 %
70 - 74 30 %
75 - 79 16 %
80 - 84 9%
85 и више 3%

Покретљивост сарих
потпуно покретно 79 %
само у затвореном 11 %
уз туђу помоћ 5%
непокретни 5%

Социјални аспекти старења:

а) старост и друштво
- У Хомеровој епохи стари су били уважене личности ( данас код индијанаца )
- У доба римског царства доминира младост
- Ескуми сз за старе предвиђали “белу смрт”
- У модерној цивилизацији старост је одбачена

б) Психосоцијални фактори ризика у старости:

- повлачење из професионалног живота

- губитак социјалних веза са породицом
- појава болести
- погоршање материјалног стања
- погоршање стамбених услова
- губитак социјалног статуса и осећање мање вредности
- слабљење пријатељских веза
- усамљеност , досада и страх од смрти

ц) државни аспекти

- велики раскорак измеђи продуктивног и непродуктивног становништва (пад

наталитета)

д) урбани аспект
17
 18

- бука
- саобраћај
- пораст урбаних средина не омогућавају мирну и безбедну старост

е) Здравствени аспекти
- све чешћи захтеви за коришћењем здравствене службе (5,3 прегледа по старом
годишње или 1 кревет на 1000 становника)

ф) Биолошки аспекти
постоје унутрешње и спољне манифестације старења.
губитак течности је најважнија манифестација старења.

Промене код појединих органа старих људи :

- смањује се тежина мозга

- смањује се витални капацитет плућа
- слаби слух и вид
- смањује се телесна висина ( 7 цм )
- смањује се мишићна маса
- спорије зарастање рана
- психичке промене (вечина самоубица стари )
- повава сенилности
- старост мења карактер личности ( или се испољава оно што је скривано раније )

Социјална заштита

Потребе: социјална сигурност путем обезбеђења:

- пензије
- здравственог осигурања
- услова становања
- услова за личну хигијену
- услуга у кући
- лечења у кући
- рекреације
- психичке потребе ( ТВ,радио,читање,позориште )

“Ти си оно што сам ја био а бићеш оно што сам сада ја “

“Човече, не заборави да је твоја једино сигурна будућност старост”

“Не дозволи да ти се старост догоди,води себе ка њој “

18
 19

ПОРОДИЦА

Основне функције породице

 биолошка
 економска
 заштитна (социјална и правна институција)
 васпитна
Основни услови који одређују стабилност породице и њену способност да врши своје
функције:
 Сваки члан породице треба да буде свесан своје улоге,али исто тако он мора
признавати и усвајати улогу и значај осталих чланова породице.
 Породица, као група, мора имати своје одређене циљеве.Ови циљеви могу бити и
ограничени и јединствени,али је значајно да породица као целина мора да ради на постизању
тих циљева.
 Иако сваки члан породице има своје сопствене циљеве, потребно је да сви они и
породичне циљеве усвоје као сопствене, па чак морају бити и спренми да и своје
сопствене ,личне циљеве жртвују за добро породице.
 Породица мора настојати, у границама својих могућности,да подмири физичке и
емоционалне потребе својих чланова.
 Лична својства чланова породице морају бити таква да они могу обезбедити једни
другима афективну и емоционалну сигурност.
 Културни ниво и схварања чланова породице морају бити довољно слични да би се
тиме осигурало међусобно разумевање,како међу самим родитељима тако и између родитеља
и деце.

Неуспех породице, поремећаји у испуњавању њених функција имају значајне реперкусије и

на физичко и на ментално здравље чланова породице.

ЗДРАВЉЕ

Теоријски концепт здравља

Дефиниција здравља једно је од најзначајнијих теоријских и практичних питања социјалне

медицине. Међутим до данас нема дефиниције која би у потпуности задовољила све захтеве.
Иако развој идеја о схватању здравља прати развој медицинске научне мисли у целини,ипак
се могу и данас срести објашњења која полазе од различитих теоријских поставки или
ставова који су изношени у науци пре више векова.

Примера ради,Пиндар је 500 године пре наше ере дефинисао здравље као целину,као
“хармонично функционисање органа”. Иста ова тврдња налази се у књизи Рогера
1960.године.
19
 20

Нека схватања здравља задржавала су се у медицинској и другим наукама дуже или су имала
пролазни карактер,али су сва настајала као одраз одређених друштвено–екомомских,
културно-историјских и других збивања.

Покушаји да се здравље дефинише

Дискусије о природи здравља веома су старе.Од античке ере до данас бројни су покушаји да
се оно објасни.

Здравље као перфектан рад машине људског тела

То је једно од првих објашњења које се налази у научним радовима.У целини,тј. у

хармоничном функционисању свих органа ,јесте благостање здравља.Болест је природно
заостајање у том раду,условљено патолошким агенсима створеним у природи.Здравље
заправо само претходи болести или долази после ње кад се елиминише тај агенс.А то може
само лекар.Значи и здравље је у рукама лекара и терапије коју они дају.Ово је пример
такозваног уско медицинског концепта здравља,

Здравље као стање напора да се ризици избегну,елиминишу или рано пронађу

Објашњење које садржи у себи превентиван приступ,јер како је здравље по њему чисто
биолошки одређено, а болест неминовност узрокована споњним агенсима, и ако се против ње
може борити и другим средствима, а не семо терапијом ( имунизацијом,раном дијагнозом )

Здравље као слобода од радне неспособности,услов за ефикасност на раду, за дуг живот

Дефиниција које потиче из периода индустријске револуције и схвата здравље као економску
категорију која треба да омогући радну способност и смањење губитка радних дана због
болести. Вредност здравља је онолика колико омогућава економски профит.

Здравље као прилагођавање индивидуе на захтев околине дотле докле индивидуа то

може да поднесе

Када индивидуа не може да се прилагоди, као природна последица настаје болест. Док може
да се прилагоди,обезбеђен јој је нормалан раст, развој и функционисање.Међутим,који су то
захтеви,на коју средину и по коју цену човек треба да се прилагоди,овај приступ не узима у
обзир,већ се ограничава на биолошке механизме прилагођавања.

Здравље као максималан капацитет индивидуе за самореализацију и самодостигнуће

Филозофски и менталнохигијенски концепт здравља који узима у обзир и човекове

унутрашње снаге и могућности, као и осећања задовољства односно незадовољства у
његовим односима са околином.
20
 21

Здравље човека може бити потпуно само ако, борећи се за њега,човек не ремети
здравље своје околине

Концепт који се појавио са еколошком ером у науци.

Не може се посматрати само здравље индивидуа већ здравље групе и заједнице ,која
израста из интеракције индивидуа са социјалном средином

Рани социјалномедицински приступ здрављу.

Савремено схватаље здравља

Здравље је стање потпуног физичког,психичког и социјалног благостања, а не само

одсуство болести и неспособности

Када је ова дефиниција ушла у Устав СЗО,1948.год., настао је преокрет у схватању здравља.
Иако много криткована од стране појединих стручњака ( да је утопистичка, да је статичка,да
је окренута ка индивидуалном здрављу итд.) ова дефиниција има велику вредност.Први пут је
заједно са психосоматском компонентом уведена социјална компонента здравља, што је
пружало и пружа нове могућности у даљој разради појма здравља.

Здравље није само одсуство болести или неудобности већ способност да се функционише
ефективно,срећно, што је могуће дуже у датој средини

Рене Дибоа

Здравље није просто одсуство болести,то је нешто позитивно,прилаз пун живота –

животу и радосно прихватање одговорности коју живот ставља пред човека

Сигерист

Низ оваквих и сличних дефиниција ,као и објашњења која су ух пратила настајала су у

развоју савремене научне мисли и водила ка данашњем комцепту здравља

Шта је здравље?

Здравље је социјална као и биолошки одређена категорија која произилази из динамичке

равнотеже ( из механизама узајамног прилагођавања) човека и његове средине. Између
биолошко-психосоцијалних карактеристика људског бића и еколошко-социјалних
карактеристика средине постоји непрекидна реци-прочна интеракција.

Својим развојем и радом у одређеној средини човек се мењао, а истовремено мењао је и

своју средину прилагођавајући природу сопственим потребама уз истовремено сопствено
прилагођа-вање.

21
 22

Из тих механизама прилагођавања резултира здравље и целокпан човеков соматски и

психички развој.Тај процес је највећим делом социјално одређен. Међусобни односи човека и
његове околине и здравље које из тих односа може да резул-тира нису биолошки феномени
који се одвијају у неутралној средини, већ процеси директно везани са друштвено-економ-
ским и социокултуралним односима једне средине.

Фактори који утичу на здравље

Средина и здравље

Шта је средина?

Средина се дефинише као скуп свих спољних утицаја и стања која одређују живот и развој
индивидуе и људско понашање.

Међутим, човек није изолован,неутралан и пасиван организам на који утиче спољна средина.
Човек се налази усред те средине, он је њен продукат и њен саставни специфични део.Својом
активношћу човек мења средину, прилагођава је себи и сам се прилагођава њој. На тај начин
фактори спољне средине и унутрашњи фактори у човеку представљају делове једног истог
система - екосистема, те промене у спољној средини повлаче промене у унутрашњој и
обрнуто.Тако читав човеков живот представља еколошку интеракцију и континуирану
адаптацију на промене и стања која из односа унутар система постоје која човек и сам
изазива. Карактер тих промена и стања је различит .

Један мањи део изазван је недостатком човекове моћи да утиче на збивања у спољној
средини, а највећи број њих одређује човек са аспекта корисности за себе и свој даљи развој и
као резултат свог одређеног понашања и начина живота. Кроз своју делатност човек
нарушава и угрожава спољну средину, што последично повлачи угрожавање унутрашње
средине у њему.

Како настаје болест?

Ако је здравље процес сталног прилагођавања на промене,онда је болест затајивање у

прилагођавању, ограниченост механиза-ма за прилагођавање, немогућност унутрашње
средине да увек и поново успоставља неопходну равнотежу са спољном, или чак
неодговарајуће прилагођавање.

Како изазови стално постоје, човек на њих одговара прилаго-ђавањем или својеврсно
предузетим механизмима борбе до успостављања равнотеже. Неки изазови могу деловати
дуго, те на тај начин, кроз периоде времена умарају и исцрпљују механизме за
прилагођавање. То су “фактори ризика” тј. , они изазови који ће кад-тад довести до болести
ако се не отклоне.

Друга група изазова може бити довољно јака или изненадна, тако да је прилагођавање
немогуће. Најзад,изазови и мањег интензизеза могу,у одређеним околностима, да буду
праћени немогућношћу организма да се на њих прилагоди или да се бори.
Фактори који утичу на здравље
22
 23

Одакле долазе изазови за поремећаје прилагођавања?

Може се говорити о изазовима који долазе из спољне средине тзв. природним агенсима као
и онима који настају као резултат начина живота и понашања човека – човеком иза-звани
агенси. Постоје такође изазови који долазе из унутрашње структуре човека као наследна
компонента за поједина стања и обољења.Ова подела,као и подела средине на њене
компоненте има само практични (дидактички ) карактер,јер средина делује као целина ,те се
изазови суштин-ски тешко могу поделити, а настанак болести је обично услов-љен
комбинацијом већег броја изазова који доводе до поремећаја прилагођавања.

Спољна средина и њени изазови

Спољна средина
 физичка
 биолошка
 социјална

Физичка средина

Све неживо око човека:земља , ваздух , вода, сунчева енергија, ветрови , радијацја...Из те
природне човекове средине долази безброј изазова.Постоји такође и физичка средина грађена
човековом руком ( нове материје , објекти , машине , путеви , орижје ) из које долазе нови
изазови.

Својом активношћу човек мења и своју природну средину. Нови изазови долазе из загађеног
тла , воде , ваздуха ....

Биолошка средина

Биљни и животињски свет је природна средина човека. Из ње долази низ изазова (протозое ,
бактерије , гљиве , вируси , рикеције ) који су могући непосредни изазивачи болести.
Међутим, и ова средина мењала се и мења се значајно под утицајем човека.Његовом
интервенцијом мења се слика те средине, нарушава се равнотежа у којој човек одабира и
ствара нове врсте у биљном и животињском свету и крчећи себи простор уклања тај
свет.Продуктима своје активности он га загађује. Из промењене биолошке средине произи-
лазе нови изазови за човека.

Социјална средина

Својствена је само човеку.Сачињава је човек,односно уже и шире заједнице у којима човек

живи са другим људима.Развија се,уобличава и мења као продукат човековог деловања.
Мењајући се,она последично мења и човека, а истовремено утиче и на регулисање његових
веза са физичком и биолошком средином. Уместо да се покорава законима природе, човек
гради социјалне законе који одређују његов даљи развој и понашање.
23
 24

Основне карактеристике те средине су најпре:

Човеков рад – кроз који човек обезбеђује егзистенцију,мења и гради свет.Све што је
створено тековина је човековог рада.

Сарадња и комуникација са другим људима које омогућавају да се људи удружују и

заједнички делују.

Стварање одређених група – заједница међу људима,где се постиже већа интеракција и

међусобно комуницирање ( поро-дица, радна заједница , насеље...)

Култура – комплаксна целина која укључује знање , веровања , уметност , обичаје , морал ,
законе , навике које се стичу током живота и преносе на младе генерације.
Она подразумева и понашање људи према себи и другима,став према сопственом здрављу и
здрављу околине, затим станова-ње, начин живота, одевање, исхрану...

Компоненте социјалчне средине

 друштвено – економски и производни односи

 животни стандард ( друштвени и лични )
 наука и технологија
 индустријализација и урбанизација
 разне делатности и институције,укључујући и здравствену делатност

 Свака од компоненти значајан је фактор за унапређење и очување човековог здравља,

али исто тако и изазов за његово нарушавање.

У даље изазове за нарушаваље здравља треба убројати:

Комуникације међу људима у којима се место сарадње јављају угњетавање , аграсија ,

насиље , ограничавање људских права и слобода,

Достигнути ниво друштвено – економског развоја и животног стандарда који се креће од

беде до изобиља, тако да поједине средине , и поред значајног научно-технолошког прогреса
у свету,воде још увек борбу за преживљавање због глади и болести

Нагле и интензивне промене које се дешавају у појединим срединама тако да човекови

адаптацијони механизми нису у стању да их прате (индустријализација, урбанизација,
миграција село – град )

Низак степен опште и здравствене културе

Неадекватне навике (пушење,алкохол,физичка неактивност,лоша исхрана)

Начин живота ( становање, водоснабдевање,диспозиција отпадних материја,густина

насељености,саобраћај и везе ...)

24
 25

Као резултат тешкоћа да се све то прихвати јавио се низ обољења који се везују за поремећаје
адаптације ( неурозе, чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, висок крвни прити-
сак,алкохолизам,повреде на раду....)

Може се рећи да се дејство фактора социјалне средине јавља у четири основна поља
деловања:
 У очувању здравља односно настанку болести
 Везано за човека као социјално биће (занимање , године живота , пол , брачно стање ,
образовање ...)
 У целокупном друштвено – економском развоју па и развоју система здравствене
заштите
 У међусобном односу човека и појединих система укључујући и систем здравствене
заштите

Средина и наслеђе

Ако два идентична близанца ( рођени са истим генима )одвојимо након рођења и ако они
одрасту у различитим срединама, они ће се разликовати у многим особинама па чак и у
физичком изгледу.
Један њихов део, тј.генетска композиција, остаће иста и утицаће и на физички изглед и на
особине, Међутим,комплетан изглед – фенотип - настаће као резултат интеракције средине
и наслеђа.
Средина не само што делује на човека током читавог његовог живота већ њено дејство
почиње и пре рођења.( рубеоле, излагање радијацији,генетске мутације....)

Наслеђе , здравље и болест

Данас се сасвим сигурно зна да без наслеђа не постоји ни један организам , односно да
наследни фактори одређују човеково реаговање у здрављу и болести ( чак и у заразним ),али
са различитим интензитетом.Исто тако се зна да се без средине не развија ниједно људско
својство па ни наследно. И здравље и болест резултанта су и једних и дргих фактора.

Због тога болести не треба искључиво делити на наследне и ненаследне.Оне се заправо , када
је реч о наслеђу и средини,могу условно груписати у три групе:
 Група болести при којима је утицај генетског фактора доминантан а средине
минималан (фенилкетонурија,хемофилија )
 Група болести код које је утицај оба фактора подједнак (шећерна болест,повишен
крвни притисак,конгениталне аномалије ...)
 Група болести код којих је утицај генетског фактора незнатан а фактори средине од
доминантног значаја (заразне болести,повреде..)

ЗДРАВЉЕ КАО ЕКОНОМСКА КАТЕГОРИЈА

Здравствена заштита ,поред хуманитарних компоненти, елемената животног стандарда и

социјалне сигурности радника и запослених,представља једну од битних компоненти привре-
ђивања и продуктивности рада. Свако друштво је заинтересовано за здравље својих чланова,
25
 26

јер само здрав човек представља стварну снагу заједнице (соц.-економску , репродуктивну ,
одбрамбену...)

Према томе,борба за здравље популације ( против болести, неспособности,инвалидности и

преране смрти ) представља борбу за побољшање економских односа у целини.

У модерном друштву очување здравља људи, поред економског значаја има наглашену
социјалну и хумано-етичку вредност,јер здравље људи није само извор материјалног
богатства већ и неопходан услов за развитак како поједине личности тако и здравља
заједнице у целини.

Постоји више разлога за интересовање заједнице за цену здравствене заштите,међу које

спадају ( тежње ):
• здравствена делатност свеобухватнија и приступачнија
• све већи број људи користи здравствену заштиту
• све је већа фреквентност коришћења здравствене заштита
• здравствена заштита је све комплекснија
• све су већи трошкови здравствене заштите

Ни врло богата друштва не могу да “плате” неефикасну и нера-ционалну здравствену

заштиту.Овај проблем се решава кроз
 развој економских односа
 повећање националног дохотка
 рационално коришћење расположивих средстава за здравствену заштиту.

Трошкови за здравствену заштиту

Деле се на:
 трошкове и ужем смислу
 трошкове у ширем смислу

У трошкове у ужем смислу (који се лакше израчунавају,јер о њима постоје рутински

подаци) спадају директни трошкови здравствене заштите , као што су :
 трошкови лечења
 Трошкови за лекове
 трошкови за доходак здравствених радника

Поред ових постоје и индиректни трошкови здравствене заштите:

 инвестиције
 одржавање
 школовање кадра
 НиР у здравству
 социјална давања ( накнаде,помоћ...)

Трошкови у ширем смислу (теже се израчунавају) могу се поделити на:

 изгубљену зараду за време болести,неспособности појединца – породице

 трошкови ради побољшања исхране, услова живота и др.
26
 27

 други трошкови у периоду неспособности.

Посебно место у разматрању цене здравља,односно болести припада активном становништву

односно оном које директно учествује у стварању доходка.
Економске последице спречености за рад директно корелирају са:

 Карактером и тежином узрока спречености за рад

 Трајањем спречености за рад
 Вредношћу рада оних лица која су спречена за рад
 Трошковима који се дају за поновно оспособљавање за рад (лечење и
рехабилитација)
 Трошковима накнаде уместо ЛД за време одсуствовања са рада и др.

Економске последице – губици услед спречености за рад могу се груписати на следећи начин:
 трошкови за пружање здравствене заштите (лечење и рехабилита-ција )
 трошкови накнаде уместо ЛД
 губици у износу неоствареног доходка
 губици у породици ( боља исхрана,нега ,одевање, прибор, остало)
 остали ( могући доцнији губици због болести,разних физичких и психичких
оштећења ...)

ЗАШТИТА ЗДРАВЉА У РАЗНИМ ЕТАПАМА РАЗВОЈА ЉУДСКОГ ДРУШТВА

Социјална медицина односно социјалномедицинска мисао стари су сигурно онолико колико

је старо људско друштво . Та мисао , а касније и пракса развијала се непрекидно, саобра-зно
са развојем друштва и друштвено – економских односа. Према томе, може се рећи да
здравствена заштита потиче још од оног момента када су створене првобитне заједнице.

Првобитна заједница

Човек је од свог постанка покушавао да заштити свије здравље. У самом почетку развоја
људске заједнице циљ те заштите био је да знањем и искуством достигнутом на том степену
развоја, заједница заштити појединца односно све њене чланове како би ови били што
способнији за лов,обраду земље, борбу против непријатеља, тј, опстанак у ширем смислу
речи.

Према томе,заштита здравља у овом периоду сводила се на стварање неопходних

минималних услова за живот.

Доцније заједнице

Развојем друштва односно друштвено – економских односа постепено долазе до изражаја и

други елементи здравствене заштите, као што су : брига о човеку,хумани односи,продужење
27
 28

људског века односно живота, борба за ефективнији живот, борба за делотворнији,слободан и

срећан живот, што бољу здравствену заштиту и делатност...

Стари век

У сраом веку почиње да се наглашава утицај спољне средине на здравље па се многе болести
објашњавају на тај начин.

Грци и Римљани, на пример, да би поправили опште услове живота граде водоводе и

калнализацију.Отварају се прве школе за медицинске кадрове и лекаре.
Појавом хришћанства занемарује се физичко здравље и утицај околине на здравље, али се
већа пажња поклања духовном здрављу. Нешто доцније црква ,схватајући значај заштите
својих верника,утиче на стварање здравствених установа за лечење карантинских болести
( лепрозоријуми ) а касније за све оболеле ( лазарети ).

Средњи век

Феудално друштво сприоводи низ мера за заштиту здравља, али претежно само за
властелу,док се обичном народу не придаје никакав значај.

Капитализам

У почетку развоја капиталистичког система лоши економски услови,нарочито радничке

класе, врло су негативно утицали на здравствено стање ове групације, што је доводило до
незадо-вољства , а касније и отворене борбе за боље услове живота, рада и за здравље.

Творци научног социјализма Маркс и Енгелс, стварајући марксис-тичку теорију о развоју

друштва, разоткрили су узроке неједна-кости и неравноправности радничке класе и широких
слојева становништва и тиме стварали услове да социјалномедицинска мисао, како теоријски
тако и практично,почне да утиче позитив-но у домену заштите здравља целокупног
становништва.

Социјализам

“Историја сваког досадашњег друштва јесте историја класних борби.

У буржоаској епохи нова,револуционарна класа – прплетеријат, кроз дугу и упорну

политичку борбу против буржоазије, мења свет,тежећи успостављању новог друштвеног
поретка, без класног угњетавања, са једнаким правима за све људе. Услов-љен економским
законима који одређују друштвена кретања, као неизбежан пут развоја јавља се социјализам.
Овај систем отвара широке перспективе за све народе, радничку класу и радне људе
уопште,омогућавајући сваком да на економском, социјалном и здравственом плану створи
онакве услове какви највише одговарају његовим потребама и потребама заједнице.
У овим условима социјалномедицинска мисао прераста у праксу здравствене заштите
базирану на научној теорији.

28
 29

САВРЕМЕНО СХВАТАЊЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ

Савремено схватање здравствене заштите у свету условљено је наглим продорим нових идеја
у овој области,даљим развојем друштвено-економских односа ,развојем науке и технике у
целини, посебно медицинске, и јасним опредељењем народа ка концепту који ће му
омогућити боље услове живота па аналогно томе и боље здравље.
Право на здравље и здравствену заштиту у већини земаља света постаје сваким даном све
мање прокламација, а све више пракса.
Обим здравствене заштите варира од земље до земље у завис-ности од друштвено –
економских односа у целини, односно од положаја радничке класе у друштву, материланих
могућности државе и степена развоја и организованости здравствене заштите и здравствене
делатности

Здравствена заштита

Здравствена заштита представља свеукупне мере и активности како заједнице у целини тако
и њеног интегралног дела – здравствене делатности (здравствене службе ) и самог човека-
појединца на унапређењу, очувању и побољшању здравља људи, односно на обезбеђењу
бољег здравља.

Здравствена заштита је регулисана и у Уставу републике Србије.

Устав РС ( члан 68 )

Свако има право на заштиту свог физичког и психичког здрвља.

Деца ,труднице, мајке током породиљског одсуства , самохрани ридтељи са децом до седме
године и стари остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други
начин, у складу са законом.
Здравствено осигурање, здравцтвена заштита и оснивање здрасвствених фондова уређују се
законом.
Република Србија помаже развој здравствене и физичке култутуре.

Подела здравствене заштите

Мада заштита здравља представља интегралну целину свих мера на побољшању здравља
људи уопште ,она се може посматрати односно поделити :

• према мерама које се предузимају

• према нивоима на којима се пружа здравствена заштита.

Заштита здравља састоји се од следећих мера (компоненти):

29
 30

 унапређење и очување здравља

 сузбијање-спречавање болести (заштита од болести )
 рано откривање обољења
 лечење
 рехабилитација

Заштита здравља се пружа по следећим нивоима:

 Прва помоћ (самопомоћ и узајамна помоћ )

 Општа медицинска помоћ (примарна ЗЗ )
 Специјалистичка помоћ (секундана ЗЗ )
 Субспецијалистичка помоћ (терцијерна ЗЗ )

Мере за унапређење и очување здравља

То су мере које спроводи заједница као целина и посебно здравствена делатност.Оне имају за
циљ да створе што повољније хигијенске,епидемиолошке, економске, социјалне и друге
услове које позитивно утичу на здравље људи.
У ове мере спадају:
 Решење општих социјалних проблема заједнице (права , солидарност , једнакост....)
 Побољшање економских услова
 Рад на здравственом васпитању
 Хигијенизација (водоснабдевање,уклањање отпадних материја, исхрана, борба
против аерозагађења,буке ....)
 Побољшање стамбених услова,услова школовања,рада ...)
 Рад на развоју и унапређењу здравствене делатности и побољшању кадровске базе

Мере за сузбијање и спречавање болести (заштита од болести)

То су мере усмерене на спречавање извесних обољења.У ове мере спадају:

 Вакцинација ( све је више болести од којих се можемо заштити)

 ДДД (дезинфекција, дезинсекција, дератизација )
 асанације

Рано откривање обољења

То су мере од посебног значаја за борбу против великог броја обољења. Циљ раног
откривања је да се што раније уоче извесна оштећења здравља,поремећаји и симптоми, што
би омогућило благовремено лечење,затим спречавање компликација, инвалидитета, смањење
трошкова за заштиту,а код неких болести избегавање брже смрти.

30
 31

Рано откривање или депистажа најчешће се спроводи свакодневним рутинским радом

здравствене службе или разним систематским или контролним прегледима, а често и
посебним прегледима ( screening ).

Скрининг представља идентификацију до тада непознатих болести или оштећења здравља

путем разних тестова,прегледа или процедура. Скрининг може бити:

масовни - којим је обухваћена цела популација

селективни – којим је обухваћен део популације или група под ризиком
мултипли (многоструки )- при чему се раде два или више тестова за рано откривање
обољења
многостепени –при чему се користи више особа или нивоа за рано откривање обољења.

Лечење

Лечење је одвек представљало најатрактивнију и најпоузданију меру заштите, чији су

основни циљеви да :

 излече болесну особу

 спречи ширење болести – процеса
 спречи ширење болести на околину
 спречи компликације и секвеле
 скрати период неспособности
 спречи инвалидитет
 смањи трошкове заштите
 спречи смрт

Лечење се може посматрати:

1. Према месту

 у кући
 на другим местима
 у ванболничкој установи
 у болничкој установи
 у другим специјалним установама

Лечење се може посматрати:

2. Према узроку

 каузално
 симптоматско

3. према начину терапије

31
 32

 медикаментно
 хируршко
 психотерапија
 физикално

Лечење се може посматрати:

4. Према успеху

 излечење
 побољшање
 одржавање
 погоршање
 фаталност

Рехабилитација

Представља такве мере заштите којом се покушавају спречити последице болести или
повреда.

Циљ ових мера је да се:

спрече секвеле
скрати период неспособности
спречи инвалидност
смање трошкови заштите
спречи смрт

Мада је рехабилитација, као и друге мере заштите ,интеграл-ни део здравствене заштите,
према ономе ко врши рехабили-тацију може се говорити о:

• медицинској
• психичкој
• професионалној
• социјалној рехабилитацији

Роред овакве поделе заштите здравља постоје ставови да се здравствена заштита може
схватити као скуп мера превенције које се могу сврстати у три групе:

Прва група – примарна превенција у коју спадају мере за унапређење и очување

здравља и специфична заштита (суз-бијање и спречавање болести)

32
 33

Друга група – секундарна превенција , у коју спадају мере за рано откривање ,

адекватно лечење и спречавање неспо-собности

Трећа група - терцијарна превенција, у коју спада рехабилитација

Савремени концепт здравствене заштите

Овај концепт подразумева да здравствена заштита није само ствар појединца већ заједнице у
целини, која кроз своје шире активности и кроз активности здравствене делатности, као свог
интегралног дела, ради на унапређењу и побољшању здравља људи.

На овај начин конципиран и схваћен систем здравствене заштите треба да омогоћи:

У ширем друштвеном смислу – стварање највећег могућег квалитета здравља као значајне
категорије друштвеног стандарда, што подразумева концепцијску орјентацију здравствене
заштите првенствено ка унапређењу и очувању здравља и раном откривању болести.

У домену здравствене делатности

 Приступачну мрежу здравствених организација са одговарајућим кадровима ради

решавања здравствених потреба становништва

 Омогућавање да поред даваоца услуга и корисници заједно са њима одлучују о

питањима здравља.

ОСНОВНА НАЧЕЛА И ПРИНЦИПИ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ

Основна начеала и принципи здравствене заштите у нас засновани су пре свега на уставном
опредељењу наше државе ,које право на здравље схвата као основно човеково право, а
здравствену заштиту као задатак – дужност државе као целине.Ово произи-лази из
следећих ближе дефинисаних права:

 право на заштиту здравља

 право запосленог на услове рада који обезбеђују његов физички и морални
интегритет и сигурност
 право радника на ограничено радно време
 заштита мајке и детета –посебна друштвена брига
 неспособни за рад ,без средстава потребних за издржавање, имају право на помоћ
државе
 право човека да слободно одлучује о рађању деце
 право на социјално осигурање .

33
 34

На овај начин створени су неопходни услови за реализацију најважнијих принципа

организације здравствене заштите и здравствене делатности.

Општи принципи организовања здравствене заштите

То су принципи и опредељења државе који су примењени у здравству.

Међу њима најзначајнији су :

 Право на здравствену заштиту за све раднике,радне људе и грађане засновано на

уставним начелима и прихваћеној концепцији њеног даљег развоја
 Регионално организовање здравствене заштите и здравствене делатности и
координација кроз институције система
 Плански развој здравствене заштите и здравствене делатности на бази потреба
становништва за здравственом заштитом (дугорочне,средњорочне,краткорочне ), у складу са
материјалним могућностима државе ради обезбеђења јединствене,приступачне и
свеобухватне здравствене заштите за све категорије становништва
 Узајамност и солидарност којима се обезбеђују средства за здравствену заштиту и
регулише коришћење права на здравствену заштиту

 Слободна размена рада представља демократско, свесно , равноправно и планско,

организовано одлучивање о раду и развоју у области здравља.
Слободна размена рада одвија се непосредно између радника и радних људи (корисника
услуга ) и радника у здравстбвеним установама (даваоци услуга ) у оквиру или преко фондова
здравственог осугурања.
 Непосредно одлучивање корисника здравствене заштите са даваоцима услуга
директно или преко својих одборника (посланика) предтавља право, дужност и обавезу у
свим доменима здравствене заштите.

Принцип и методе здравствене делатности (здравствене службе)

Ови принципи и методе деле се на :

 Опште
 Специфичне

Опште принципи здравствене делатности

 Јединственост здравствене заштите представља спровођење у пракси свих мера

здравствене заштите: унапређење и очување здравља,сузбијање и спречавање обољења,рано
откривање, лечење и рехабилирација.

34
 35

 Свеобухватност здравствене заштите значи да се мерама обухвата сво

становништво, без обзира на њихов социјални статус, старост, пол, здравствено стање и друге
карактеристике

 Доступност представља постојање мреже и капацитета здравствених установа са

одговарајућим кадром који спроводи здравствену заштиту на одређеној територији
( најчешће се приказују односима ,као што су број становника на једног лекара,број постеља
на 1000 становника ).

 Приступачност представља могућност коришћења здравствене службе од стране

корисника.Она зависи од више фактора (укључујући и доступност ) па се често говори о
тзв.територијалној приступачности, организационој, економској, културној ...

 Континуитет је принцип којим се обезбеђује непрекидна заштита над здрављем

људи кроз све фазе живота почев од рођења па до смрти.Најбоље се постиже међусобном
повезаношћу свих нивоа здравствене делатности која у сваком периоду живота може да
обезбеди одговарајући обим и ниво заштите корисницима.Повезивањем здравствене службе
(хоризонтално, вертикално,грански ) постиже се боља подела рада,боља коор-динација ,
адекватна здравствена заштита, бољи квалитет рада и сл.

 Научни прилаз у решавању здравствених проблема и организо-вању здравствене

заштите и здравствене службе треба да омогући предлагање и спровођење најадекватнијих
мера из домена заштите здравља на бази научних истраживања .

 Перманентно и континуирано усавршавање здравствених радника свих прифила

Према Закону о здравственој заштити (СГ РС 107/2005 од 2.12.2005 године )начела су

формилисана на следећи начин:

Начело приступачности здравствене заштите

Члан 19
Начело приступачности здравствене заштите остварује се обезбеђивањем одговарајуће
здравствене заштите грађанима Републике , која је физички, географски и економски
доступна , односно културно прихватљива, а посебно здравствене заштите на примарном
нивоу.
Начело правичности здравствене заштите
Члан 20
Начело правичности здравствене заштите остварује се забраном дискриминације приликом
пружања здравствене заштите по основу расе, пола , старости , националне припадности,
социјалног порекла, вероисповести ,политичког или другог убеђења, имовног стања ,
културе, језика, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета.

Начело свеобухватности здравствене заштите

Члан 21
Начело свеобухватности здравствене заштите остварује се укључивањем свих грађана
Републике у систем здравствене заштите , уз примену обједињених мера и поступака

35
 36

здравствене заштите које обухватају промоцију здравља,превенцију болести на свим нивоима

, рану дијагнозу, лечење и рехабилитацију

Начело континуираности здравствене заштите

Члан 22
Начело континуираности здравствене заштите остварује се укупном организацијом
система здравствене заштите која мора бити функционално повезана и усклађена по нивоима,
од примарног,преко секундарног и терцијарног нивоа здравствене заштите и која пружа
нептркидну здравствену заштиту грађанима Републике у сваком животном добу

Начело сталног унапређења квалитета ЗЗ

Члан 23
Начело сталног унапређења здравствене заштите остварује се мерама и активностима
којима се у складу са савременим достигнућима медицинске науке и праксе повећавају
могућности повољног исхода и смањивања ризика и других нежељених последица по
здравље и здравствено стање појединца и заједнице у целини.

Начело ефикасности здравствене заштите

Члан 24
Начело ефикасности здравствене заштите остварује се постизањем најбољих могућих
резултата у односу на расположива финансијска средства, односно постизањем највишег
нивоа здравствене заштите уз најнижи утрошак средстава

Специфични принципи здравствене делатности

 адекватност
 ефикасност
 ефективност
 примена технолошких достигнућа

Специфични принципи треба да обезбеде рационану здравствену заштиту.

 Адекватност – значи да здравствену заштиту треба организовати тако да одговара

актуелном здравственом стању становништва, односно потребама становништва за
здравственом заштитом и могућностима државе.Организација здравствене делатности треба
да прати све промене које се дешавају у:
- државном систему и економским односима
- биолошкој структури становништва
- здравственом стању становништва
- социјалној структури становништва
- напретку медицине и медицинске технологије
- спољној средини и др.
 Ефикасност (остваривање планираног )– значи да све што се ради у здравственој
делатности треба урадити јефтиније , односно успешније и експедитивније

 Ефективност (остваривање планираног уз најмање ресурса )– значи постизање

циљева на најефективнији начин, односно добити највише у домену здравствене заштите у
36
 37

односу на могућности,односно уложене изворе. Укратко речено:тежити да се оптималном

техником (са минималним средствима ) добије што већи (максималан ) учинак -
рационалност.

 Примена технолошких достигнућа – одговарајуће медицинске

технологије ,тимског рада и других услова и претпоставки за спровођење адекватније и
рационалније здравствене заштите

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА

Постоје две концепције социјалне заштите и то шира и ужа.

Шира концепција заснована је на схватању да социјална заштита обухвата све оне области од
којих зависи животни стандард, или тзв. социјално благостање.

Ужа концепција подразумева мере социјалне заштите путем којих се обезбеђује минимум
животног стандарда појединцима и групама људи који се налазе у стању социјалне потребе.

Шира концепција је прихватљивија јер полази од тога да социјални прогрес не може да се

постигне само кроз заштиту једног дела становништва , и то оног мањег,у којег су из разли-
читих разлога угрожени минимални животни услови.То значи да он не може да се постигне
само путем збрињавања старих и деце, елиминисањем
проституције,алкохолизма,наркоманије и деликвенције.

Социјални прогрес се карактерише стварањем одређеног односа између економског развоја и

животног стандарда .На тај начин дошло се до схватања да социјална заштита обухвата три
подручја животног стандарда:
 животне услове
 радне услове
 друштвене услове

Животни услови се односе на све оне мере и активности које су регулисане личном и
колективном потрошњом ( запосленост, исхрана , одевање , снабдевеност трајним потрошним
добрима , образовање , услови становања , саобраћај , култура , одмор , разонода , физичка
култура , здравствена заштита.

Радни услови подразумевају дужину радног времена, величину радне недеље , дужину
дневног ,недељног и годишњег одмора, дужину радног века, степен сигурности заштите на
раду.

Друштвени услови се односе на стварање могућности човеку, члану друштвене заједнице ,

да одлучује о чиниоцима који учествују у стварању животног стандарда.

Ужа концепција социјалне заштите односи се на активности усмерене ка појединцу или групи
у стању социјалне потребе, што обухвата непосредну дечју заштиту, заштиту старих,
37
 38

различите облике помоћи породици,решавање појава као што су

деликвенција,проституција,алкохолизам,заштита особа ометених у психофизичком развоју,
помоћ при назапослености и сл.

Све ове мере које су наведене у широј и ужој концепцији социјалне заштите заједно усмерене
су ка једном циљу – обез-беђењу социјалне сигурности сваком члану заједнице.

Социјална сигурност моћи ће да се оствари у већем или мањем степену зависно од степена
економског развоја и метода социјалне заштите.Ови чиниоци су у међусобној зависности, јер
економски развој представља базу за развој социјалне заштите а социјална заштита или
социјални развој неопходни су предуслов за даљи економски развој.

Устав РС ( члан 69 )

Грађани и породице којима је неопходна друштвена помоћ ради савладавања социјалних и

животних тешкоћа и стварања услова за задовољавање основних животних потреба , имају
право на социјалну заштиту,чије се пружање заснива на начелима социјалне
правде,хуманизма и поштовања људског достојанства.
Права запослених и њихових породица на социјално обезбеђење и осигурање утврђују се
законом.
Запослени има право на накнаду зараде у случају привремене спречености за рад,као и право
на накнаду у случају привремене незапослености, у складу са законом.
Инвалидима,ратним ветеранима и жртвама рата пружа се посебна заштита, у складу са
законом.
Фондови социјалног осигурања оснивају се у складу са законом.

СОЦИЈАЛНЕ БОЛЕСТИ

Болест је , исто као и здравље , феномен одређен социјалним и биолошким факторима. То

значи да свака болест има своју одређену социјалну димензију. Међутим , група болести
названа социјалном издваја се по неколико својих карактеристика.

Карактеристике

1. То су болести у чијем настанку одлучујућу улогу играју фактори средине

Утицај социјалне средине није појединачан, изолован, већ су њему изложене групе људи у
одређеном временском периодu и на одређеним теиторијама.Ово условљава и друге
карактеристике социјалних болести.

2. То су болести које се јављају у већем броју случајева – односно распрострањене су

38
 39

3. Последице које такве болести остављају у средини у којој се јављају бројне су и

захватају низ сфера живота (економске, социјалне и уже здравствене последице )

4. Њихово решавање, тј. борба против њих , захтева, поред ангажовања здравствене
служб и учешће заједнице као целине.

Како се социјални фактори који утичу на здравље односно на настанак болести разликују у
различитим срединама ( или у различитим периодима људског развоја ), то се социјалне
болести које се развијају под утицајем тих фактора разликују.

Неразвијене средине

Карактеришу се неразвијеним производним односима и малим економским потенцијалом, те

су издвајања за заштиту здравља незнатна. Основни хигијенски проблеми , као што су , на
пример, водоснабдевање, диспозиција отпадних материја, нису решени. Здравствена служба
је неразвијена, лоцирана само у већим, урбанизованим насељима.Становништво је веома
ниског нивоа опште и здравствене културе. Демографски, то су територије са високим
наталутетом и нерационалним природним прираштајем,јер је општа смртност а нарочито
смртност одојчади веома висока.

Водеће социјалне болести ових средина су; заразна, цревна и паразитарна обољења ,
туберкулоза , болести недовољне исхране и сл. Њихове последице у виду неспособности за
рад и ране смртности још више угрожавају економски потенцијал заједнице. Решавање
проблема ових болести могуће је једино кроз целокупан друштвено-економски развој тих
средина.

Средине у развоју

Карактеришу се јачањем економске базе, почетним процесима индустријализације и

интензивнијом урбанизацијом, у којој се решавају основни хигијенски проблеми.Развој
здравствене службе прати општи напредак. Наталитет опада, смањује се општа и специфична
смртност.

Међутим, сви ови процеси значајно нарушавају одређене оквире и традицију

преиндустријских заједница. Настају промене на нивоу породице и у другим међуљудским
односима. Материјални стандард расте најчешће брже од културног, јер се људи тешко
ослобађају заосталости и незнања. Промене у средини често су толико брзе и интензивне да
им се људи са тешкоћама прилагођавају.Социјалне болести које се јављају у овим срединама
и саме показују да је реч о прелазномпериоду у социо-економском развоју. Са једне
стране,још увек постоје заразне, цревне и паразитарне болести, туберкулоза, али са
тенденцијом опадања.Смртност одојчади и општа смртност такође опадају, а просечно
трајање живота се продужава. Са друге стране , расту болести условљене наглим променама
средине – повреде, неурозе, алкохолизам,венеричке болести и сл.

Развијене средине

Карактеришу се развијеним производним односима и јаком економском базом.

39
 40

Индустријализована и урбана средина заменила је човекову природну околину а уместо

активног биолошког ритма човек тог друштва развио је седални тип живота са
ограничавањем физичке активности.
Тако, на путу ка достизању одређеног степена развова,безброј појава из измењене спољне
средине, као и оних које су последица човековог понашања, делује на здравље (загађења,
радијације, стрес разних облика, преобилна исхрана, пушење и сл.).
Решењем општих хигијенско-економских проблема, знатним побољшањем услова живота,
применом савремених тековима медицимске науке у заштити и лечењу одређених болести и
падом наталитета значајно се продужава људски век, што условљава пораст броја старог
становништва.
Стога се низ фактора доводи у везу са појавом нових социјалних болести у развијеним
срединама , које због своје распрострањености, високе смртности,последица у виду радне
неспособности и инвалидности представљају значајан проблем за заједницу.
Изоловани напори развијене и технички опремљене здравствене службе недовољни су за
решавање проблема које изазивају ове болести чији се непосредни проузроковачи најчешће
не познају, те се не могу изоловати,нити се на њих може специфично деловати. Начин живота
у одређеној средини,као и човеково понашање,односно став према сопственом здрављу и
здрављу своје околине,најзначајнији су изазови за настанак дегенеративних обољења крвних
судова срца,мозга, шећерне болести,болести неправилене исхране ,поремећаја менталног
здравља, па чак и малигних болести.

У пракси , свет се тешко може,кад је болест у питању,поделити на средине са јасно

издвојеним карактеристикама. Низ социјалних фактора,као што су миграциона кретања,
олакшане комуникације са различитим земљама и сл.,условљавају да се епидемије заразних
болести са свим њиховим последицама,јављају и у најразвијенијим срединама, као што се у
срединама које још нису доживеле пун развој могу јавити малигна,кардиоваскуларна и
слична обољења.

Међутим,досадашњи развој и искуства упућују на извесну правилност,која показује да

извесне заразне болести припадају прошлом периоду и да се све средине,са својинм
развојем,крећу у правцу нових социјалних болести, које су утолико већи проблем што им се
узроци заправо не знају али се њихов настанак са сигурношћу може довести у везу са
начином живота и понашањем људи.
То заправо одређује даљу ангажованост здравствене службе и заједнице као целине у правцу
здравственоваспитног рада из кога треба да резултира промена става према здрављу,као и у
правцу заштите и очувања човекове оклине неопходне за здрав и продуктиван живот.

Класичне социјалне болести

 туберкулоза
 акутне заразне болести
 венеричке болести
 паразитарне болести

“Савремене” социјалне болести

 малигне болести
 кардиоваскуларне болести
40
 41

 нервне и душевне болести

 повреде ( на раду , у саобраћају и сл. )

Социјалне појаве
 проституција
 алкохолизам
 наркоманија
 побачај
 малолетнички криминалитет

Хронична масовна незаразна обољења

 болести срца и крвних судова
 цереброваскуларна оштећења
 ментална обољења
 хронична обољења респираторних органа
 малигне неоплазме
 ендокрине болести,дијабетес и болести метаболизма
 хронична реуматска обољења
 обољења органа за варење
 повреде
 токсикоманија и др.

Хронична масовна незаразна обољења

Обавезно праћење од 1980.год (11 група )

 Малигне неоплазме
 Ендемска нефропатија
 Психозе
 Дијабетес
 Реуматска грозница
 Прогресивна мишићна дистродфија
 Хемофилија
 Хронична инсуфицијенција бубрега
 Наркоманија
 Коронарне болести срца
 Опструктивне болести плућа

Туберкулоза

Туберкулозу као класичну социјалну болест карактеришу пре свега:

 Велика распрострањеност
 Социјални и економски услуви живота имају велики утицај на појаву и ширење
(исхрана,становање,рад,ниво опште и здравствене просвећености)
 Велики економски терет
 Решење проблема ТБЦ као социјалне болести везано је за решавање
општих,економских и социјалних услова живота.
41
 42

Раширеност се процењује на основу нивоа смртности и морбидитета

Значај у настајању
 потхрањеност и недостатак беланчевина у храни
 друге заразне болести
 становање
 занимање
 раса
 ниво здравствене просвећености
 економски значај
- за породицу
- за заједницу (трпи велике економске губитке )
- услед неспособности за рад
- трошкови за лечење веома високи
- инвалидитет висок

Здравствена заштита

Мере за унапређење здравља

- здравствено просвећивање и здравствено васпитање
- унапређење исхране
- побољшање услова становања
- побољшање социјално-економских услова живота
- побољшање услова на раду
- рекреација и сл.

Мере специфичне превенције

- БСГ вакцинација
- хемијопрофиклакса

Здравствена заштита

Мере за рано откривање и рану дијагнозу

- масовни прегледи становништва или групација
- систематски прегледи становништва или групација
- систематски прегледи ( радника, ученика,војника )

Мере лечења
- болничко
- амбулантно
- кућно

Мере рехабилитације

Малигне неоплазме ( МН )
42
 43

Социјалномедицински значај-проблем број један у патологији савременог друштва

Социјалномедицински карактер МН огледа се у следећем:

- у патологији становништва заузима широке размере
- последице по човека тешке – смрт
- лечење је дуготрајно
- велики социјални проблем и економски терет за заједницу
- узрок непознат- услови живота и рада имају известан утицај

Превенција и борба против МН :

- масовни прегледи
- систенатски прегледи
- брзо и адекватно лечење
- правилна организација установа за сузбијање МН
- здравственопросветни рад

Болест је , исто као и здравље , феномен одређен социјалним и биолошким факторима.

То значи да свака болест има своју одређену социјалну димензију. Међутим , група болести
названа социјалном издваја се по неколико својих карактеристика.

МЕТОДОЛОГИЈА РАДА НА ЗАШТИТИ ЗДРАВЉА

Однос индивидуалне и масовне дијагностике

У медицини,као и у многим другим наукама,постоје два приступа посматрању појава:

индивидуални и масовни. Врло дуго , индивидуални приступ (посматрање) представљао је
једини метод,док је масовно посматрање релативно нова идеја и нов концепт у здтавственој
заштити.

Индивидуални приступ

Приступ у коме је јединица посматрања један човек ( индивидуа ) и служи за оцену

здравственог стања,ради дијагностиковања, лечења и предузимања свих мера потребних да се
заштити човек.
Овај метод се најчешће користи у клиничком раду.
Оцењивање здравственог стања појединца представља процедуру при којој се користе разна
дијагностичка и друга помагала – средства помоћу којих здравствени радници долазе до
извесног закључка о здравственом стању односно оштећењу здравља опсервиране особе.

Групни или масовни приступ

43
 44

То је приступ у коме је јединица посматрања читаво становништво, становништво појединих

области или поједине групације.Овај приступ омогућава процену здравственог стања
посматране популације и предузимање свих потребних мера за очување и побољшање њеног
здравственог стања.
Процена здравственог стања становништва представља сложену процедуру, при којој се
помоћу здравствених индикатора дефинише степен здравственог стања популације.
Овај се приступ све више користи у савременој здравственој заштити уопште, а посебно при
анализи здравственог стања и планирању здравствене заштите.

Дефинисање здравственог стања

При дефинисању здравственог стања појединца у процедури се служимо

тестовима и индексима који су најчешће квантитативне природе, док је завршна процена
квалитативна (перфетно здравље, врло добро, лоше, врло лоше и фатално ).
Код дефинисања здравственог стања популације најчешће оцене здравственог стања су
квалитативно-описне ( задовољавајуће здравствено стање,толерантно здравствено стање и
незадовољавајуће ).

Елементи за процену стања

Као елементи за процену здравственог стања појединца најчешће служе: субјективни

симптоми, објективни налази и најзад став и однос пацијента према болести, раду, животу,
његово задовољство као социјалног бића, могућност за рад и живот итд.

Елементи за процену здравственог стања популације су у ствари вредности добијене на

основу комплетног мерења или вредности појединих здравствених индикатора ( опште
демографских, уже здравствених, спољне – социјалне средине, здравствене службе итд.).

Процедура мерења

Мерење здравственог стања појединца и популације представља сложену процедуру пре

свега због потребе да се у процену здравственог стања укључе све три компоненте здравља,
тј. физичка, психичка и социјална. Због тога се јављају и велике практичне потешкоће у
мерењу стања здравља, како појединца тако и популације. Тако, на пример,код појединачне
процене здравља,посматрана особа може бити физички здрава док је њено психичко и
социјално здравље оштећено (схема ).

У процедури мерења здравственог стања популације,после добијања података, односно

упознавања територије и популације прелази се на прикупљање индикатора и врши анализа
здравственог стања.

Фазе испитивања

44
 45

Мада су у суштини то два различита метода ,упрошћено, оба испитивања здравственог стања,
и појединца и популације , пролазе скоро кроз идентичне фазе:
анамнеза,дијагноза,терапија,евалуација. У процени популације те фазе имају и неке
специфичне карактеристике.
У појединачном приступу почиње се са анамнезом, па се после прегледа и дијагнозе долази
до терапије. Код испитивања здравственог стања популације почиње се са сагледавањем
опште ситуације да би се преко анализе прикупљених индикатора дошло до закључка о стању
здравља популације.

С обзиром на важност обеју процедура , како индивидуалног мерења здравња сваког

појединца, тао и мерења популације, ради предузимања мера и планирања врло је корисно ,
нарочито са практичног аспекта, приказати детаљнију компарацију – процену здравственог
стања појединца и популације.

Мерење – процена здравственог стања појединца

и популације ( компарација )

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ред.бр. појединац- индивидуа популација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1 2 3
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1. Општи подаци Општи подаци
Име и презиме,пол, старост, Величина територије- групације,
занимање,школска спрема, популација: по старости,полу,
адреса,осигурање делатности,занимању,густина
насењености, број и величина
породица итд.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
2. Подаци о породици Виталне и миграционе карактеристике
Број чланова породице, број деце, Н,Ф, репродукција,Пп,Ви, Мод,Мн,
живорођене,мртворођене,умрлих, очекивано трајање живота
дужина живота чланова породице, миграције
сталност боравка, промена места
живљења
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
3. Услови живота и рада Услови спољне средине
Услови живота ( стан,хигијенски Климатски,хигијенски,
услови,исхрана,економски услови ) социјално-економски
Услови рада на радном месту
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
4. Анамнеза Ретроспективно прикупљање података
Породична Општи,витални показатељи спољнне
Лична средине,уже здравствени,епидемиолошка
ситуација,здравствена служба
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
45
 46

5. Објективни налаз Ужи здравствени подаци

(уочени проблеми)
Антропометријске карактгеристике Антропометријске карактеристије
Преглед-статус популације ,тензија,друге
физиолошке
налаз по системима карактеристике, Мб,Мт, и
други индикатори
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

6. Коришћење здравствене Здравствена служба

службе и њена активност
Ванболничке Организација,мрежа,кадрови,
Болничке активност-коришћење, делатност
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
7. Процена тежине стања Дефиниције здравственог стања
Дијагноза популације ( ниво)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
8. Терапија Предлог мера
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
9. Контрола-праћење Евалуација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Мерење здравственог стања становништва

Мерење здравственог стања становништва представља социјално-медицинску процедуру која

треба да омогући добијање што објективније и реалније слике о здравственом стању
становништва уз коришћење здравствених индикатора.Ова процедура је најважнија карика у
систему планирања здравствене заштите.

Циљеви мерења

Мерење здтавственог стања треба да :

 омогућити сагледавање здравствене проблематике уопште
 омогући сагледавање општег здравственог стања и фактора који утичу на њега
(садашње и прошло )
 компарира здравствено стање у садашњости и прошлости
 дефинише здравствене проблеме

Мерење здтавственог стања треба да :

 служи као основ за планирање и програмирање

 омогући што реалнију евалуацију
 омогући процене у будућности
 омогући систематско и планско деловање у домену здравствене заштите (решавање
проблема и задовољење потреба)
46
 47

 на основу уакзаних проблема односно сагледаног здравственог стања служи за

предузимање мера за побољшање здравственог стања становништва

Фазе мерења

Да би процедура мерења здравственог стања становништва била што адекватнија и резултати

мерења што квалитетнији, потребно је да рад на мерењу прође кроз следеће фазе – етапе:

 Упознавање са испитиваном – посматраном средином (популационе, територијалне

и социјалноекономске карактреристике, хигијенске прилике,епидемиолошка ситуација,
обичаји, навике и др.)

 Проналажење извора података и дефинисање индикатора потребних за мерење

(посебно посматрање територије ).

 Прикупљање података (индикатора ).

 Рангирање података по важности и вредности за посматрану територију –

популацију.
 Анализа прикупљених података ( индикатора ).

 Процена грубе слике здравственог стања.

 Одређивање најактуелнијих – пријоритетних проблема.

 Предлагање мера за решавање уочених проблема

 Спровођење мера по хитности.

 Евалуација

Шта је здравствени индикатор ?

При мерењу здравственог стања слиужимо се здравственим индикаторима.

Здравствени индикатор је мерни инструмент- здравствени показатељ,

који заједно са другим показатењима служи за директну или индиректну
процену односно мерење здравственог стања становништва у заједници
(на одређеној територији ) .

Поред овога индикатор се користи и за:

- праћење рада и активности здравствене делатности,

- предузимање мера из домена ЗЗ
- компарацију здравственог стања различитих територија
- праћење ефикасности и ефективности здравствене делатности
- израду планова и спровођење евалуације ЗЗ и делатности
47
 48

- сагледавање,предлагање , усвајање одговарајућих решења, предузимање мера и

одлучивање од стране корисника ЗЗ.

Подела индикатора

Према јединици посматрања

- микро тип где је испитивање усмерено ка индивидуи,породици или
мањим групацијама
- макро тип где је испитивањем обухваћена цела популација или већа групација .

Према коришћењу података

- компрехензивни индикатори – који имају општу , ширу вредност ( општи

морталитет,очекивано трајање живота )
- специфични индикатори – они који указују на један проблем (морталитет одојчади,
морталитет од инфективних болести и др. )
- нови индикатори – најчешће они које треба прикупити допунским испитивањем
( фактори спољне средине, ментално здравље и др. )

Према утицају на здравље

Позитивни индикатори здравља су показатељи који што објективније покушавају да опишу

физичке, психичке и социјалне карактеристике у једној заједници, те се чсто називају
индикатори квалитета живљења

У ове индикаторе спадају :

- антропометрија ( ТВ,ТТ, обим груди ... ) разни индекси

- психометрија (IQ,други тестови )
- социометрија ( мерење односа,мерење понашања, мерење реакција, мерење
адаптабилности.. )
- биолошки стандарди – резултати ( вредност прегледа крви,мокраће, ликвора ,
желудачног сока...)

Према утицају на здравље

- Негативни индикатори здравља су такви показатељи којима се мере тзв.одступања

од здравља, односно “патологија” здравља.
У ове индексе спадају
:
- морталитет ( општи и специфични )
- морбидитет ( општи и специфични )
- апсентизам ( општи, због болести и повреда)
- инвалидност ( привремена и стална )

48
 49

Актуелна подела индикатора ( 10 група )

1 демографски ( основни подаци о територији, популациони

подаци, виталне и миграционе карактеристике

2. уже здравствени ( морталитет и морбидитет )

3. физиичка и ментална развијеност ( антропометрија и психометрија )

4. спољне средине ( снабдевање водом, уклањање отпадних

материја, услови становања, рада,школовања, исхране ,
аерозагађења, буке )

5. социјално – економски ( социјални, економски, агрикултура ))

6. епидемиолошка ситуација ( инфективна обољења, вакцинација,

хроничне масовне болести )

7. здравствена служба ( здравствене организације, здравствени

кадрови, опрема )

8. активности здравствене службе (коришћење капацитета,

активност кадрова и рад на решавању здравствених проблема )

9.економски аспект ЗЗ – финасирање ЗЗ ( укупни трошкови, приходи,

расходи, структура трошкова )

10. организованост здравства ( управљање, механизми договарања, размема рада ,

координација... )

1.Демографски подаци

а) Основни подаци о територији

б) Популациони подаци – карактеристике

Стуктура становништва по старости најчешће се приказује за сваку годину посебно или по

добним групама:

- Од 5 година (0-4, 5-9, 10-14 итд.)

-

- 0-6 година (предшколско) 7-14 (школско) 15-19 (омладина) 20 и више (одрасли)

-

- 0-14 (подмладак)15-49 (радно) 50 и више (старије) да би се израчунао биолошки тип

становништва (прогресиван,стационаран и регресиван )
49
 50

- 0-19 (издржавано) 20-65 (радно) 65 и више (пензионери)

-

ц) Виталне карактеристике,односно карактеристике о природном кретању становништва

неопходни су индикатори за мерење здравственог стања становништва (природно кретање –
извор матичарска служба )

У ову групу спадају следећи индикатори:

 наталитет
 Фертилитет (специфични наталитет )
 мортинаталитет
 Морталитет
 природни прираштај (разлика између живорођених и умрлих )
 витални индекс (однос живорођених и умрлих)
 Нупцијалитет (склапање бракова )
 Диворцијалитат (разводи бракова )

д) маханичко кретање становништва – миграција

2.Ужи здравствени индикатори

 Морбидитет ( инциденца , преваленца )
 Морталитет ( очекивано-средње трајање живота )

3. Физичка и ментална развијеност

Физичка – антропометрија
Ментална – тестирање

4.Спољна средина
 снабдевање водом
 диспозиција отпадних материја
 услови становањуслови рада и школовања
 аерозагађење
 бука

5. социјално-економски индикатори
Социјални :
o друштвени став према здрављу и заштити
o законска опредељења
o културни ниво
o навике
o oбичаји
o солидарност
Економски:
o укупан национални доходак per capita
o издвајање од нациналног дохотка за здравље

50
 51

6. Епидемиолошка ситуација

Подаци о епидемиолошкој ситуацији улазе у оквире рутинске процедуре мерења

здравственог стања.Најчешће се прате следећи показатељи:
 Кретање заразних болести (обавезно пријављивање)
 Вакцинације и ревакцинације
 Појава болести против којих постоји заштита ( вакцина )
 Кретање хроничних масовних незаразних болести

7. Здравствена служба
 здравствене организације
 здравствено особље
 опрема

8. Активност здравствене службе

Ови подаци су потребни ради сагледавања:
 коришћења капацитета појединих служби
 обима и структуре рада појединих служби
 активности здравствених радника
 начина решавања здравствених проблема

9.Економски аспект здравствене заштите

 најчешће се користе следећи показатељи:
 укупни трошкови за ЗЗ
 приходи и расходи фондова здравственог осигурања
 структура трошкова
 процена извршења програма према уложеним средствима
 праћење ускоришћености средстава према извршењу програма и ефекту тог програма
 ефективност утрошка средстава

10.Организованост здравства
Предуслов за добар рад на ЗЗ становништва (добра подела рада,координација ...)

Допунски подаци за планирање

За потребе планирања,поред наведених индикатора,који се највећим делом добијају из
рутинске статистике, потребни су и подаци добијени разним истраживањима.
У овим истраживањима могу се добити подаци о:
 потребама за здравственом заштитом
 потребама за појединим видивима ЗЗ , неге итд.
 коришћењу болничких капацитета
 извесним значајним болестима
 исходу и адекватности пружених услуга
 адекватности и квалитету рада здравствених радника
 опажању и ставу корисника и даваоца услуга
 ефикасности и ефективности пружених услуга
51
 52

 користи од предузетих мера итд.

Мере које семогу предузети након мереља здравственог стања

Према хитности:
• у току рада
• после завршетка процедуре мерења
• наком извесног периода
Према приоритетима:
На основу рангирања проблема из процедуре мерења.
Према времену предузимања:
• краткорочне
• дугоричне
Према специфичности:
• опште
• специфичне
Према обухвату популације
• шира заједница
• ужа заједница
Према обиму активности
• читаве заједнице
• читаве здравствене делатности
• појединих делова здравствене делатности

ПЛАНИРАЊЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШИТЕ

Планирање ЗЗ представња процес у коме се дефинишу здравствени проблеми у једној

заједници, анализирају здравствене потребе становништва,постављају припритени
циљеви,планирају средства и методе за задовољавање тих циљева и предузимају одређене
акције

 Планирање здравствене службе

 Планирање кадрова
 Планирање опремања

Време унутар кога се планира

Дугорочни(проспективни) планови (10-20 година)
Средњорочни планови (4-7 година )
Краткорочни планови ( 2-3 године )
Једногодишњи планови –оперативни пла

Територија за коју се планира

52
 53

Ниво републике (покрајине )

Ниво града ( регоона )
Ниво општине
Ниво месне заједнице

Етапе у процесу планирања

• припремна етапа
• анализа здравственог стања – дијагноза
• дефинисање приоритета и избор алтернативних решења
• избор плана
• израда прогнозе
• развој плана
• евалуација
•

припремна етапа
 разматрање организационо – друштвених аспеката планирања
 дефинисање подручја планирања
 усклађивање интереса ужих и ширих територија
 оквирно разматрање материјалних средстава
 анализа законских прописа

Анализа здравственог стања

• Ретроспективно сагледавање здравственог стања територије

• Фактори који су утицали на здравње популације
• Ниво развијености службе
• Социјалне компоненте здравља ( запосленост,писменост..)

Дефинисање приоритета и избор алтернативних решења

У зависности од карактера проблема ,расположивих средстава, кадра и времена потребно је
уздвојити проблем који ће имати приоритет у решавању у планском периоду.

Избор плана
Подразумева дефинсање временског периода за који се планира.

Израда прогнозе
Код дугорочних и средњорочних планова, уз коришћење научних метода,изражавају се
прогнозама будућа кретања здравственог стања,демографских и економских карактеристика
и сл.
Развој плана
Подразумева:
 јасно дефинисање цињева по свим областима заштите
 прецизно израчунавање МФ средстава која стоје на располагању за реализацију
циљева

53
 54

 дефинисање активности и инструмената који се комбинују у остваривању појединих

облиока ЗЗ.

Евалуација
Критички осврт на пређени пут, анализа до чега се дошло и који су резултати
постигнути.Може се радити у току реализације плана или на крају планског периода.

Како изабрати приоритетан проблем?

Дефинисање приоритета је обиман задатак , у коме треба разматрати следеће елементе:

 број људи који ће имати користи од решавања тог проблема
 стварне потребе за решавање проблема ( оцена стручњака )
 захтеви становништва да се тај проблем реши
 интензитет последица (фаталност) по индивидуу
 интензитет последица (фаталност ) по околину
 могућност за практично решавање проблема
 економски ефекти
 колико је решавање проблема независно од решавања других
 више ефеаката заједно .
Приоритет добија онај проблем који задовољава већи број критеријума

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ У СРБИЈИ

Према Закону о здравственој заштити СГ РС 107/2005 од 2.12.05.( члан 4) у здравственој

заштити учествују ноциоци у учесници.

Носиоци су
• здравствена служба
• санитетска служба а
Учесници су
• грађани
• породица
• послодавци
• образовне и друге установе
• хуманитарне , верске , спортске и друге организацује
• организација за здравствено осигурање
• општине , градови , АП , Р

Начела здравствене заштите

 начело приступачности

54
 55

 начело правичности
 начело свеобухватности
 начело континуираности
 начело сталног унапређења квалитета
 начело ефикасности

Начело приступачности

Начело приступачности здравствене заштите остварује се обезбеђивањем одговарајуће

здравствене заштите грађанима Републике , која је физички, географски и економски
доступна , односно културно прихватљива, а посебно здравствене заштите на примарном
нивоу.

Начело правичности

Начело правичности здравствене заштите остварује се забраном дискриминације приликом

пружања здравствене заштите по основу расе, пола , старости , националне припадности,
социјалног порекла, вероисповести ,политичког или другог убеђења, имовног стања ,
културе, језика, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета.

Начело свеобухватности

Начело свеобухватности здравствене заштите остварује се укључивањем свих грађана

Републике у систем здравствене заштите , уз примену обједињених мера и поступака
здравствене заштите које обухватају промоцију здравља,превенцију болести на свим нивоима
, рану дијагнозу, лечење и рехабилитацију

Начело континуираности

Начело континуираности здравствене заштите остварује се укупном организацијом система

здравствене заштите која мора бити функционално повезана и усклађена по нивоима, од
примарног,преко секундарног и терцијарног нивоа здравствене заштите и која пружа
нептркидну здравствену заштиту грађанима Републике у сваком животном доб

Начело сталног унапређења квалитета

Начело сталног унапређења здравствене заштите остварује се мерама и активностима којима

се у складу са савременим достигнућима медицинске науке и праксе повећавају могућности
повољног исхода и смањивања ризика и других нежељених последица по здравље и
здравствено стање појединца и заједнице у целини.

Начело ефикасности

55
 56

Начело ефикасности здравствене заштите остварује се постизањем најбољих могућих

резултата у односу на расположива финансијска средства, односно постизањем највишег
нивоа здравствене заштите уз најнижи утрошак средстава

Основни принципи организације здравствених установа:

1. Здравствене установе-њихове основне службе или јединице-организују се тако да

обезбеђују што доступнију,потпунију и успешнију здравствену заштиту становништву,како у
редовним тако и ванредним приликама.

2. Организација и рад здравствених установа и здравствених радника мора бити таква да се

њоме остварује начело јединства превентивног и куративног рада.

3. Здравствене установе спроводе своје основне делатности тако да сарађују међусобно и

допуњавају се у пржању медицинске помоћи грађанима,спровођењем општих мера заштите
здравља и другим питањима од заједничког интереса.

4. Здравствене установе пружају и спроводе здравствену заштиту без дискриминације по

било ком основу ( раса,пол,старост,национална припадност,вероисповест...) уз спроводјење
мера и активности у складу са савременим достигнућима медицинске науке и праксе са
циљем повећања могућности повољног исхода и смањивања ризика по здравље појединца и
заједнице у целини.

5. Своју активност здравствена служба остварује у односу на расположива финансиска

средства, односно,има за циљ постизање највишег нивоа здравствене заштите уз најнижи
утрошак средстава.

План мреже здравствених установа узима у обзир:

 план развоја
 здравствено стање становништва
 број и старосну структуру становништва
 постојећи број,капацитет и распоред здравствених установа
 степен урбанизације,развијености и саобраћајне повезаности појединих подручја
 економску могућност Републике
 једнаке доступности здравствене заштите

Планом мреже утврдјује се врста,број,структура и распоред здравствених установа.

Здравствена установа може се основати као:

 дом здравља
 апотека
 болница(општа и специјална)
 завод
 завод за јавно здравље
56
 57

 клиника
 институт
 клиничко-болнички цента

Здравствена установа може почети са радом ако има:

 одредјени број здравствених радника са одговарајућом стручном спремом

 опрему и уређаје за савремено и безбедно пружање здравствених услуга
 одговарајуће врсте и количине лекова
 одговарајуће просторије

Ближе услове прописује Министарство здравља РС.

Свака здравствена установа у оквиру своје делатности дужна је да:

 прати и проучава здравствено стање становништва

 спроводи мере здравственог васпитања
 истражује и открива узроке и појаве ширења обољења и повреда
 прати и спроводи научно утврђене методе дијагностике,лечења и рехабилитације
 организује и спроводи стручно усавршавање
 спроводи програме здравствене заштите
 утвредјује и спроводи мере у елементарним непогодама и другим ванредним стањима

Здравствена делатност се обавља на примарном,секундарном и терцијарном нивоу.

На примарном нивоу обухвата:

 заштиту и унапређење здравља,спречавање и рано откривање болести,лечење и

рехабилитацију
 превентивну здравствену заштиту
 здравствено васпитање и саветовање
 спречавање,рано откривање и контролу малигних болести
 спречавање,откривање и лечење болести уста и зуба

 патронажне посете,лечење и рехабилитацију у кући

 спречавање и рано откривање болести за лица у установама социјалног старања
 хитну медицинску помоћ и санитетски превоз
 фармацеутску здравствену заштиту
 рехабилитацију деце и омладине са сметњама у телесном и душевном развоју
 заштиту менталног здравља
 палијативно збрињавање

57
 58

Здравствена делатност на секундарном нивоу обухвата специјалистичко-консултативну и

болничку здравствену делатност.У односу на заштиту на примарном нивоу обухвата
сложеније мере и поступке откривања болести и лечења

Здравствена делатност на терцијарном нивоу обухвата пружање најсложенијих облика

здравствене заштите као и научно-истраживачку делатност и образовну, у складу са законом.

УСТАНОВЕ ЗА ЛЕЧЕЊЕ

ДОМ ЗДРАВЉА

Спроводи мере примарне здравствене заштите на територији једне или више општина,
односно града.Он спроводи примарну здравствену заштиту и у циљу њеног успешнијег
спроводјења обезбедјује услове за заштиту породице као целине.У зависности од броја
становника у општини и њихових потреба, удаљености најближе опште болнице и постојања
других здравственух установа у општини,дом здравља може обављати и специјалистичко-
консултативну делатност,која није у вези са лечењем.Ради обезбеђивања доступне
здравствене заштите, где саобраћајни и географски услови то оправдавају, дом здравља може
организовати здравствене станице и здравствене амбуланте у складу са Планом мреже.

У здравственој станици обавља се најмање хитна медуцинска помоћ, делатност опште

медицине и здравствене заштите деце.

У здравственој амбуланти обавља се најмање делатност опште медицине

Дом здравља треба да има следеће службе:

 службу опште медицине и хитне помоћи( самостално или у оквиру опште медицине)
 хигијенско-епидемиолошку службу( ако у месту нема Завод за заштиту здравља
 службу за здравствену заштиту жена
 службу за здравствену заштиту деце
 службу за здравствену заштиту школске деце
 службу за антитуберкулозну заштиту
 службу за кожне и венеричне болести
 службу за ментално здравље

58
 59

 - службу за здравствену заштиту радника

 - службу за зубно-здравствену заштиту деце и омладине
 - поливалентну патронажну службу
 - апотекарску службу
 - лабораторију
 - специјалистичку службу:
а) офталмолошки кабинет
б) ОРЛ кабинет
ц) хируршки кабинет
д) кабинет за физикалну медицину и рехабилитацију
е) интернистички кабинет

БОЛНИЦА
Здравствена установа која обавља здравствену делатност на секундарном нивоу.Свој рад
организује тако да се највећи број болесника лечи у поликлиничкој служби,а стационарно
лечење пружа се оболелим и повређеним када је то неопходно.Болница може бити : општа и
специјална.

Општа болница пружа здравствену заштиту лицима свих узраста оболелих од разних
болести.

Специјална болница пружа здравствену заштиту лицима оболелим од одређене болести, или
одређеној старосној групи.Мора имати најмање 150 постеља.

Мора имати организоване службе за:

1.пријем и збрињавање хитних случајева
2.службу за унутрашње болести
3.службу за дечје болести
4.службу хирургије
5.гинеколошко-акушерску службу
6.лабораторијску службу
7.рендгенолошку
8.службу за трансфузију крви
9.службу за физикалну медицину и рехабилитацију
10.службу за снабдевање лековима
11.специјалистичку службу( поликлинику)
12.мртвачницу и службу за патолошку анатомију

ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР обавља најмање делатност дома здравља и болнице,у складу са

Планом мреже здравствених установа,а може обављати и делатност апотекарске
установе.Ове установе у Србији су лоциране по окрузима у већим градовима и становништву
своје територије пружају потпуну здравстве заштиту.

ЗАВОД је здравствена установа за обављање здравствене заштите на примарном нивоу

појединих групација становништва, тј. из појединих области здравствене заштите.Завод се
оснива као:
1.завод за здравствену заштиту студената
59
 60

2.завод за здравствену заштиту радника

3.завод за хитну медицинску помоћ
4.завод за геронтологију
5.завод за стоматологију
6.завод за плућне болести и туберкулозу
7.завод за кожно-венеричне болести

КЛИНИКА обавља високо специјализовано специјалистичко-консултативну делатност и

стационарну делатност на терцијарном нивоу из одређене гране медицине или
стоматологије.У складу са законом обавља образовну и научно истраживачку делатност и
оснива се само у седишту универзитета који у свом саставу има факултет здравствене струке.

ИНСТИТУТ је здравствена установа која има високо специјализовану специјалистичко-

консултативну и стационарну делатност из једне или више грана медицине или
стоматологије.Научно истраживачки рад и образовна делатност у институту регулисани су
законом.

КЛИНИЧКО-БОЛНИЧКИ ЦЕНТАР обавља поликлиничку и стационарну делатност из

више грана медицине,као и специјализовану поликлиничку и болничку здравствену заштиту
најмање из једне гране медицине.Гране медицине,односно области здравствене
заштите,утврудјују се Планом мреже здравствених установа.У Србији постоји осам КБ
центара од којих 4 у Београду и по један у Нишу,Крагујевцу,Новом Саду и Приштини.

КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР обједињује делатност три или више клиника тако да чини
функционалну целину.Обавља високо специјализовану специјалистичко-консултативну и
стационарну делатност,образовно наставну и научно истраживачку делатност.Покрива више
грана медицине.У Србији постоји само један, у Београду који са Медицинским факултетом
представља врхунску и комплексну здравствену,образовну и научну институцију.

УСТАНОВЕ ЗА ПРЕВЕНТИВНОМЕДИЦИНСКУ ЗАШТИТУ

ЗВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ( ранији назив Завод за здравствену заштиту) је установа која
се оснива на територији више општина, односно града, као и за територију Републике у
складу са Планом мреже.Делатност завода за јавно здравље обухвата најмање следеће
области :
• социјалну медицину са организацијом здравствене службе,здравствено
васпитање,здравствену статистику,информатику и економику у здравству
• епидемиологију са микробиологијом и паразитологијом
• хигијену са заштитом животне и радне средине
• дезинфекцију,дезинсекцију и дератизацију,уколико у седишту завода није
организована посебна служба за ову област.

На територији Републике Србије формирано је 23 завода чији је задатак да кординирају

целокупну област здравља и непосредно учествују у промоцији здравља,превенцији болести
и заштити човекове средине.
60
 61

Задаци Завод за јавно здравље:

1.прати,процењује и анализира здравствено стање становништва и извештава надлежне

органе и јавност
2.прати и проучава здравствене проблеме и ризике по здравље становништва
3.предлаже елементе здравствене политике, планове и програме са мерама за очување и
унапређење здравља становништва
4.врши информисање,образовање и обуку становништва за бригу о сопственом здрављу
5.врши процену ефикасности,доступности и квалитета здравствене заштите
6.планира развој стручног усавршавања здравствених радника и здравствениох сарадника
7. подстиче развој интегрисаног здравственог информационог система
8.врши примењена истраживања у области јавног здравља
9.сарадјује са друштвеном заједницом на решавању здравствених проблема

Завод за јавно здравље врши бактериолошке,серолошке,вирусолошке,хемијске и

токсиколошке прегледе и испитивања у вези са производњом и прометом животних
намерница,воде,ваздуха, предмета опште употребе,као и у вези са дијагностиком заразних и
незаразних болести.

Републички институт за јавно здравље ”Др Милан Јовановић Батут” као највиша институција
у пирамиди превентиве кординира и прати рад Завода за јавно здравље и других установа
које се баве хигијенско-епидемиолошком и социјално-медицинском делатношћу.Такође
предлаже дугорочну стратегију здравствене заштите и руководи њеним
спроводјењем,утврђује мере у елементарним и другим несрећама и врши њихово спровођење.

Као подршка процесу реформе превентивне здравствене заштите у примарној здравственој

заштити у Србији у периоду од септембра 2004 године предвиђа се отварање у 25 домова
здравља центара за превенцију .До сада је отворено 16 Центара у домовима здравља, у току
су последње припреме за званичан почетак рада центара у преосталих 9 домова
здравља.Центар за превенцију подразумева нов организациони концепт обезбеђења
превентивних и здравствено промотивних активности и интервенција,у циљу унапређења
рада на превенцији ризика по здравље и појаве пре свега, кардиоваскуларних , малигних
болести и дијабета.

Центар је посебна организациона целина дома здравља и дефинисан је као одсек службе
опште медицине или патронажне службе дома здравља.Рад у Центрима се одвија са
постојећим кадром дома здравља уз увођење прерасподеле рада у дневним активностима
запослених у дому здравља.

Организациона структура Центра за превенцију треба да има 4 јединице:

 Ресорна-едукативно-координативна јединица (РЕКЈ) која континуирано
информише запослене у дому здравља о новим трендовима у раду на превенцији.
 Превентивно-саветовалишна јединица (ПСЈ) ради на принципу заказивања
прегледа на позив корисника и обнавља основне прегледе – узимање анамнезе,физикални
преглед, контролу крвног притиска,одређивање шећера у крви и липидни статус.
 Мобилна јединица (МЈ) се базира на тиму здравствених радника на терену и спроводи
здравствено васпитни рад и промоцију здравих стилова живота.
61
 62

 Телефонско саветовалиште (ТС) омогућава још успешније досезање дома здравља

до здравих грађана и адекватан здравствено васпитни рад на терену.

УСТАНОВЕ ЗА МЕДИЦИНСКО СНАБДЕВАЊЕ

АПОТЕКА је здравствена установа у којој се обавља фармацеутска здравствена

делатност.Апотека у државној својини оснива се за територију једне или више општина,
односно града у складу са Планом мреже.Она може организовати организационе јединице у
месним заједницама ( огранак, јединица).Дужна је да обезбеди непрекидно и благовремено
снабдевање грађана лековима и другим средствима за превентиву и лечење,израђује
магистралне лекове,испитује њихову ваљаност, врши снабдевање здравствених установа
лековима, даје упуства за њихову примену и учествује у здравственом васпитању грађана.

ЗАВОД ЗА ВИРУСОЛОГИЈУ ВАКЦИНЕ И СЕРУМЕ је здравствена установа која

прати,проучава, испитује,утврдјује и уводи,односно спроводи стручне и научне методе
превенције и дијагностике заразних болести,производи серуме,вакцине и друге
имунобиолошке и дијагностичке препарате и средства којима се снабдевају здравствене
установе на територији Републике.

ЗАВОД ЗА ТРАНСФУЗИЈУ КРВИ оснива Република а на територији аутономне покрајине-

аутономна покрајина.Он обавља послове прикупљања крви и крвне плазме за
прераду,тестирање крви,дистрибуира крвне деривате и лекове произведене од крви другим
здравственим установама.Може се основати само у седишту универзитета који у свом саставу
има факултет здравствене струке и утврдјује јединствену доктрину и њено спроводјење и
стручно повезивање са службама за трансфузију крви при стационарним здравственим
установама.Снабдевање крвљу и крвним дериватима обезбеђују заводи за трансфузију крви и
службе за трансфузију крви при стационарним здравственим установама.Завод за
трансфузију крви у сарадњи са Црвеним крстом Србије подстиче и организује активности на
омасовљавању добровољног давања крви и спровођењу програма прикупљања крви.

ПРОЦЕНА КВАЛИТЕТА И ЕФИКАСНОСТИ РАДА У ЗДРАВСТВУ

Квалитет и ефикасност рада у здравству процењује се на основу одговарајућих показатеља

који се односе на обезбеђеност територије са здравственим радницима, капацитет
здравствених установа, опрему и показатеља процеса рада и резултата рада и исхода по
здравље становништва.Квалитет здравствене заштите процењује се у поступку провере
квалитета стручног рада здравствених установа, здравствених радника и сарадника.

Надзор над стручним радом врши се као:

 унутрашња провера квалитета стручног рада
 спољња провера квалитета стручног рада

62
 63

Унутрашња провера квалитета стручног рада спроводи се у свакој здравственој установи на

основу годишњег програма. Здравствени радници и здравствени сарадници за стручни рад
одговарају стручном руководиоцу организационе јединице а он за свој рад и рад јединице
одговара директору установе.

Спољња провера квалитета стручног рада може бити редовна и ванредна.

Редовну спољњу проверу обавља министарство надлежно за послове здравља преко

истакнутих здравствених радника,здравствених установа и факултета.Редован надзор се врши
стално.

Ванредну спољњу проверу спроводи Министарство на захтев грађанина

,установе,организације здравственог осигурања и државног органа.

Организацију и начин спровођења провере утврђује министарство надлежно за послове

здравља, по прибављеном мишљењу Српског лекарског друштва,Фармацеутског друштва и
одговарајућег факултета и организације за здравствено осигурање.Контрола над радом
здравствених установа врши се и као контрола над законитошћу рада.

Контролу над применом закона,других прописа и општих аката као и над спровођењем
прописаних мера у области здравствене заштите врши здравствена инспекција.

КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗДРАВСТВЕНОГ И СОЦИЈАЛНОГ ЗАКОНОДАВСТВА

Из Устава 1946.године произашло је старање државе за подизање здравља народа путем

организовања и контроле рада здравствене службе и бриге о физичком васпитању народа.
Социјална заштита односила се на осигуравање достојног живота ратним војним инвалидима
и њихово бесплатно оспособљавање за рад. Деца палих бораца и жртава рата била су под
посебним старањем државе. Посебна права добила је категорија мајки и деце. Део тих права
реализовао се оснивањем породилишта, дечјих домова и обданишта , као и кроз плаћено
одсуство женама пре и после порођаја.

Уставом из 1963. године прокламовано је право на заштиту здравља за сваког. У области

социјалне политике обавеза заједнице односила се на пружање посебне заштите мајци и
детету, малолетницима без родитељског старања, лицима у стању социјалне потребе и војним
инвалидима.

Уставом из 1974. године шире се гарантују право на заштиту зравља и здраву животну
средину, као и права лица која уживају посебну друштвену заштиту. Услове за здравствену и
социјалну заштиту обезбеђују и истовремено учесвују у њиховом спровођењу институције на
63
 64

нивоу Републике , покрајине, општине , града , као и послодавци и појединци. Друштвена

брига за здравље се остварује кроз доношење закона и подзаконских аката, као и доношењем
програма у области заштите здравља од загађене средине.

Устав из 2006.године

Здравстевена заштита
(члан 68.)
Свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља.
Деца,труднице,мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до седме
године и стари остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други
начин, у складу са законом.
Здравствено осиурање, здравствена заштита и оснивање здравствених фондова уређују се
законом.
Републиока Србија помаже развој здравствене и физичке културе.

Устав из 2006.године
Социјална заштита
(члан 69.)
Грађани и поридице кијима је неопходна друштвена помоћ ради савладавања социјалних и
животних тешкоћа и стварања услова за задовољавање основних животних потреба, имају
право на социјалну заштиту, чије се пружање заснива на начелима социјалне правде,
хуманизма и поштовања људског достојанства.
Права запослених и њихових породица на социјано обебеђење и осигурање уређује се
законом.
Запослени има право на накнаду зараде у случају привремене спречености за рад,као и право
на накнаду у случају привремене мезапослености, у складу са законом.
Инвалидима,ратним ветеранима и жртвама рата пружа се посебна заштита, у складу са
законом.
Фондови социјалног осигурања оснивају се у складу са законом.

Права и дужности републике у области здравља и социјалне заштите остварују:

 Скупштина републике и Скупштине покрајина

 Извршно веће Скупштине републике и покрајина
 Министарства за здравље и социјалну политику
 Републички и Покрајински санитарни инспекторат

Републичка односно покрајинска скупштина доносе републичке односно покрајинске

законе, којима се уредују:

систем здравствене и социјалне заштите и начела за организацију здравствене и социјалне

службе
права радних људи у области социјалног осигурања и здравствене заштите
64
 65

доноси прописе за извршавање закона из области здравствене и социјалне заштите

Осим законодавних овлашћења, Скупштина има и следећа права и дужности:
утврдује политику и одлучује о другим питањима од значаја за здравствену и социјалну
заштиту
оснива здравствене организације и организације у области социјалне застите ради
спровођења одредених облика заштите од интереса за републику односно покрајину
утврдује политику извршавања републичких (покрајинских) закона и прати и усмерава
развој здравствене и социјалне заштите.

Извршна већа Скупштина републике и покрајина доносе уредбе и одлуке којима уређују,
предлажу и прате:
 остваривање политике Скупштине

 доношење и спровођење републичких закона и других прописа које Скупштини

подносе други овлашћени предлагачи

 рад републичких односно покрајинских органа управе у области здравља и

социјалне политике и

 доноси ближе прописе за спровођење закона.

Републичка министарства за здравство и социјалну политику имају у свом делокругу

следеће значајније послове:

 праћење здравственог стања и социјалних услова живота и рада у републици

односно покрајини;
 праћење спровођења прописа о организацији здравствене и социјалне службе и
спровођења мера за здравствену и социјалну заштиту које су од интереса за републику
(покрајину)
 извештавање Извршног већа и Скупштине о стању и проблемима у овим областима
и предлагање мера за њихово побољшање
 сарадња са одговарајућим органима управе
 доношење правилника, упутстава, наредби и решења за спровођење појединих мера.

Санитарни инспекторат

У области здравља непосредно преко Санитарног инспектора {републичког односно

покрајинског) врши надзор над спровођењем републичких (покрајинских) прописа о заштити
од јонизујућих зрачења, производњи лекова и промету лекова на мало, индустријској
производњи и промету отрова на велико; водоводима постављеним на територијама две или
више општина; над изградњом индустријских објеката, водовода и канализације. Поред ових
послова, санитарни инспектор републике и покрајина врши надзор над радом општинских
органа санитарне инспекције и пружа стручну помоћ у раду ових органа. Поједина питања су
у оквиру Србије као целине регулисана јединствено, тако да ти прописи важе за ужу
територију и за обе покрајине. Јединствено су регулисани: производња и промет

65
 66

радиоактивних материја; основи режима вода и заштита вода од загађивања; заштита ваздуха
од загађивања; обрада статистичких и других података од интереса за целу Републику.

Министарство за рад и социјалну заштиту и министарство здравља

Ова два министарства имају послове који се односе на заштиту становништва од заразних
болести које угрожавају целу земљу, на здравствену исправност намирница и предмета од
опште употребе; на производњу и промет опојних дрога; на заштиту човекове средине од
јонизујућих зрачења и других опасности по здравље људи које угрожавају целу земљу; на
здравствену и социјалну заштиту странаца у републици; на социјалну заштиту чланова
породица лица на обавезној војној вежби; на стамбено-комуналне услове; на извршавање
међународних уговора и обавеза.

Републички завод за заштит уздравља

Врши стручно-медицинске послове од непосредног интереса за остваривање функције

републике у области здравства:

 прикупља, обрађује, анализира и објављује статистичке и друге податке о

здравственом стању становништва
 припрема и предлаже програме здравствене заштите од колере, куге, великих богиња
и жуте грознице
 проучава организацију здравствене службе и медицинске критеријуме и поступке
за здравствену заштиту становништва у ванредним приликама.
 прати и испитује стање и промене међудржавних вода и водотокова
 врши стручне послове потребне за доношење фармакопеје.

У општини

се путем одлука, наредби, упутстава и решења регулишу сва питања од непосредног

здравственог и социјалног значаја за своју територију, и то на тај начин што се усмерава
развитак здравствене и социјалне заштите, обезбеђују средства и стварају услови за
задовољавање здравствених и социјалних потреба радних људи и грађана, уз истовремено
обезбеђивање надзора над спровођењем прописа и мера из области здравља.

Носиоци одредених задатака из ових области су

 Скупштина општине
 Извршни савет Скупштине
 општински органи управе надлежни за послове здравствене и социјалне заштите
 општински орган надлежан за послове санитарне инспекције

Скупштина општине утврђује програме развоја здравствене и социјалне застите и програме

развоја здравствене и социјалне службе, оснива општинске органе и здравствене и социјалне
организације за спровођење одређених видова здравствене односно социјалне застите, доноси
одлуке којима се регулишу питања од значаја за становништво општине уколико нису
66
 67

регулисана републичким (покрајинским) прописима; обезбеђују финансијска средства за

извршавање својих задатака у овим областима.

Изврани савет, који образује Скупштина општине у области здравља и социјалне заштите,
стара се :

 о извршавању прописа ( републичких, покрајинских и општинских);

 прати здравствену и социјалну проблематику и даје иницијативу. за њено

извршавање; утврђује опште смемице за рад општинских управних органа;

 предлаже Скупштини доношење локалних прописа

 доноси прописе за које је овлашћен статутом

општине.

Општински органи управе надлежни за послове здравствене и социјалне заштите

(секретаријат, одељења, одсеци)

- припремају материјале о којима одлучују Скупстина општине и њен Извршни савет;

- извршавају закључке Скупштине и Извршног савета;

- врше надзор над законитошћу рада здравствених и социјалних организација на територији

општине;

- непосредно извршавају прописе у области здравља и социјалне заштите када је предвиђено

да се та права остварују непосредро преко општине.

Здравствену заститу у општини непосредно спроводе бројне здравствене радне организације

и здравствени радници, уз учествовање разних организација и заједница и грађана. Социјалну
заститу непосредно обезбеђују и врше одговарајући органи општине, социјалне организације
и социјални радници.

Карактеристика нових односа је да се највећи део права, дужности и одлука преноси са

републичких органа на општински ниво, посебно јачајући улогу месне заједнице.

МЕЂУНАРОДНА ЗДРАВСТВЕНА САРАДЊА

Сарадња међу државама у области здравља има веома дугу историју. Произишла најпре из
потребе да се ширење епидемијских болести из једне у другу земљу спречи заједничким

67
 68

акцијама, данас, у условима савремених достигнућа науке, технике и комуникација ова

сарадња има далеко шире значење и веће могућности.

Међу најстарије здравствене прописе спада пропис о карантину. Обавезна изолација, најпре
двомесечна, а касније 40-дневна, свих особа које су допловиле из земаља у којима су
владале заразне болести, проводила се у Дубровнику од 1377 . године, касније и у другим
поморским земљама (Ђенова, Венеција).

Међународна сарадња у области здравља развијала се у два основна облика:

Први— знатно старији — произлази из напора да се контролише кретање заразних болести у

више градова и земаља.

Други облик сарадње односи се на међународне конвенције које регулишу хуманитарна

права, а посебно права рањених и оболелих у рату.

Почеци сарадње на контроли кретања заразних болести јављају се већ 1328. године када је у
Венецији формирана прва организација са таквим циљевима.

Најзначајнији догађаји везани за ову сарадњу су:

Међудржавни договори и конвенције датирају од половине 19. века.

Године 1839. у Цариграду је основан Међународни здравствени савет, који је имао задатак да
усклади прописе и процедуре ради заштите од куге и колере.
Прва интернационална конференција о здрављу, одржана је 1851. године на којој је у
присуству представника 12 нација, расправљано о првом међународном санитарном
правилнику.
Године 1851. потписана је у Паризу Међународна конвенција о спречавању ширења заразних
болести.
Од осталих међународних конвенција познате су: Цаириградска из 1866. године и Бечка из
1874. године, којима је регулисана заштита од заразних болести .

Године 1909. у Паризу формирана је Интернационална конференција о јавном здрављу, која

је функционисала све до 1947. године.
Низ међународних конференција регулисале су од 1909. па до 1951. године пријављивање и
контролу ,,карантинских болести" а исто тако и здравствену контролу у међународном
поморском, копненом и ваздушном саобраћају :

Париска 1926. године (проблем карантинских болести), Хашка 1933. (прописи у ваздушном
саобраћају),

Године 1951. у оквиру СЗО, донет је Међународни санитарни правилник, који је одредио
нове правце у заштити становништва света од заразних болести. Заједно са јос 100 других
земаља, овај правилник потписала је и наша земља, а исто тако потписала је и низ конвенција
са суседним земљама којим се регулишу заштите граница од преноса (ширења) заразних
болести.

68
 69

Други облик сарадње односи се на међународне конвенције које регулишу хуманитарна

права, а посебно права рањених и оболелих у рату.

Конвенција о рањеницима, болесницима и санитетском особљу, потписана 1863 . године у

Женеви, представља почетак низа међународних договора те врсте, као што су забрана
пуцања на рањенике и оболеле у рату, забрана напада на санитетско особље, забрана напада
на транспорт рањених и оболелих, заштита цивилног становништва у рату, заштита цивилног
санитета, жртава рата и слично.

Међународна сарадња у области здравља има за циљ постизање бољих услова живота за људе
свих боја, без обзира на друштвено уређење и класну припадност, обезбеђење хуманитарних
односа меду народима, поштовање људских права и обезбеђивање приступачности
медицинске науке и њених достигнућа свим људима света.

Облици те сарадње који данас постоје у свету могу се, донекле упрошћено, поделити у пет
група:
- на нивоу држава, и то преко Светске здравствене организације и других специјализованих
агенција Уједињених нација
- преко Медународног Црвеног крста
- други облици сарадње, где спадају најпре професиона удружења (Светска медицинска
асоцијација, интернационално удружење сестара), затим интернационалне групе за борбу
против специфичних болести (Интернационална унија против туберкулозе,
Интернаиционална унија против рака), Интернационална унија за здравствено васпитање и
други видови билатералне сарадње и уговори измеду појединих земаља
- сарадња на нивоу универзитета и истраживачких центара.
- врши размена информација и искустава, организују међународне конференције итд.
По свом значају издваја се сарадња у оквиру Светске здравствене организације и појединих
организација Уједињених нација, као и сарадња преко Међународног Црвеног крста.

СВЕТСКА ЗДРАВСТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА (СЗО)

Светска здравствена организација настала је из здравствене организације Лиге народа . Ова ,

основана 1921. године, је успешно радила на ширењу идеја о потреби социјализације
медицине, програмима унапређивања животне околине, на сузбијању заразних болести,
борби против ширења опојних дрога и другим.
На Међународној конференцији у Њујорку 1946. године прихваћена је од стране 61 земље
Декларација о правима човека на здравље. Међу посебно активним делегацијама налазила се
и делегнција наше земље с др Андријом Штампаром на челу, који је изабран за председника
због свог великог међународног угледа и успеха на подручју социјалне медицине. Устав
Светске здравствене организације ратификован је 7. априла 1948.године. Тај дан проглашен
је Међународним даном здравља и сваке године посвећен неком од актуелних проблема
здравља и здравствене службе. Светска здравствена организација службено је започела рад 1.
септембра 1948. године.

Сада Светска здравствена организација (СЗО; енгл.: WHО; франц.: ОМС) има преко 190
чланова. Поред главног седишта кqје се налази у Женеви, СЗО има шест регионалних уреда:
Бразавиле за Африку, Вашингтон за Северну и Јужну Америку; Њу Делхи за Југоисточну
Азију; Копенхаген за Европу; Александрија за Источни Медитеран; Манила за Западни
69
 70

Пацифик. Највиши политички и управни орган СЗО је Скупштина, коју сачињавају по три
делегата сваке државе чланице, а која се састаје један пут годишње. Одлуке Скупштине
проводе Извршни одбор и Секретаријат на челу с генералним директором. Саветодавну
функцију имају комитети експерата, који Скупштини предлажу одређена решења на пољу
здравства.

Главни задаци Светске здравствене организације су :

Координација и усмеравање здравствене политике међу чланицама ради побољшања
здравственог стандарда.
СЗО осигурава земљама чланицама различите техничке и лабораторијске сервисе,
статистичке и епидемиолошке податке, многобројне техничке инфомације ,
публикације,информације о стандардима и процедурама, итд.
Помоћ земљама чланицама да преброде одређене здравствене проблеме, побољшају
здравствену службу итд Та се помоћ пружа нарочито у облику посета и рада експерата,
специјалиста, демонстрационих тимава и сл.
СЗО проводи или помаже међународна истраживања на подручју здравства, која су од
интереса за земље чланице.
Главни напори Светске здравствене организације следећих деценија усмерени су на
провођење социјаине револуције у организацији здравствене заштите и на подршку
програмима за развој правилне здравствене технологије.

У појединим подручјима здравствене заштите то ће се постићи :

- развојем примарне заштите на комуналном нивоу, која ће осигурати целокупном
становништву јефтину и ефективну заштиту;
- развојем једноставне и ефикасне техологије коју ће моћи примењивати и мање стручно
особље;
- осигурањем довољних количина и по приступачним ценама основних лекова;
- партиципацијом становништва у прихватању здравствених програма и утицајем
становништва приликом стварања и провођења програма;
- контролом заразних болести, које су у многим земљама још увек здравствени проблем
првог реда;
- заштитом здравља радника;
- провођењем биомедицинских и јавних здравствених истраживања, која су неопходна за
даљи развој и унапређивање здравствене заштите,
- едукацијом здравственог особља;
- проналажењем најбољих метода у финансирању здравствених програма и здравствене
службе.

Последњих деценија два су значајна и комплексна пројекта које је институисала и

развила Светска здравствена организција:
Примарна здравствена заштита,
Стратегија ,,Здравље за све до 2000.,године".
У остваривању идеје ,,Здравље за све до 2000. године" одржана је важна Конференција 1978.
године у Алма-Ати (СССР), коју су за-еднички организовали СЗО и УНИЦЕФ. На њој је
дефинисан концепт примарне здравствене заштите.
Закључни докуменат Конференције о примарној здравственој заштити сажет је у облику с
називом ДЕКЛАРАЦИЈА АЛМА-АТЕ.

70
 71

ДЕКЛАРАЦИЈА АЛМА-АТЕ

Изражавајући потребу за хитним деловањем свих влада, свих здравствених радника и особља
за развој Светске заједнице, да би се заштитило и унапредило здравље свих народа света, у
Декларацији се , поред осталог, наглашава следеће:

1. Конференција чврсто потврђује да је здравље, које представља стање потпуног физиког,

менталног и друштвеног благостања,а не пуку одсутност болести или немоћи, основно
људско право И да постизањем највишег могућег ступња здравља представља широм света
најважнији друштвени циљ, чије остваривање уз здравствени сектор, захтева и деловање
многих диугих друштвених и економских сектора.

2. Право и дужност људи је да као појединци или у оквиру заједнице суделују у планирању и
спровођењу властите здравствене заштите.

3. Владе су одговорне за здравље својих народа, које се може остварити само осигурањем
одговарајућих здравствених и друштвених мера . Током година главни циљ влада,
медунуродних организација,и читаве светске заједнице требало би да буде да сви народи
света досегну такав здравствени ниво, који би им омогућио друштвено и економски
плодотворан живот . Примарна здравствена заштита је кључ за постизање тог циља, као дела
развитка у духу друштвене правичности.

4. Примарна здравствена заштита је битна и темељи се на практичним, научно

оправданим и друштвено прихватљивим методама и технологији. Она је појединцима и
породицама у друштву многострано доступна кроз њихово свестрано суделовање и под
условом да друштво и држава на сваком степену свог развоја одрже дух самосвојности и
самоодређења. Она чини саставни део како државног здравственог састава чија је централна
тачка и главно жариште, тако и целокупног друштвеног и економског развитка друштва . То
је први степен контакта појединаца, породице и друштва с националним здравственим
системом, и он здравствену заштиту приближава, што је више могуће, месту рада и живота
људи и представља први елемент трајног процеса здравствене заштите.

Примарна здравствена заштита:

1.произлази и развија се из економских услова и друштвено-културних и политичких

карактеристика земље и њених заједница, а темељи се на примени сврсисходних података из
друштвеног, биомедицинског истраживања и истраживања здравствених служби, као и
из искуства јавног здравства;

2.приступа главним здравственим проблемима у друштву осигуравајући у складу са њима

помажуће, превентивне, куративне и рехабилитацијске службе;

3.укључује најмање: обучавање у вези решавања превладавајућих проблема и спровођење

метода њиховог спречавања и сузбијања; побољшање правилне исхране, одговарајуће
снабдевање питком водом и основне санитарне мере; здравствену заштиту мајке и детета,
укључујући планирање породице; вакцинацију против главних заразних болести; спречавање

71
 72

и надзирање локалних ендемичких болести; одговарајуће лечење честих болести и повреда, и

снабдевање најотребнијим лековима;

4.уз здравствени сектор укључује с њим повезане секторе и видове националног и

друштвеног развоја, посебно пољопривреду, узгој стоке, прехрану, индустрију, образовање,
становање, јавне радове и саобраћај; захтева усклађивање напора свих ових сектора;

5.захтева и подстиче друштвену и појединачну самосвест и суделовање у

планирању,организацији, извршавању и надзирању здравствене заштите, корстећи до краја
локална, национална и остала расположива средатва, и кроз одговарајући систем образовања
за тај циљ развија способност заједница за суделовање;

6.требало би да буде поткрепљена удруженим, функционалним и узајамно потпомажућим

системима који се на њу односе, водећи ка поступном побољшању свеобухватност
здравствене заштите за свакога и дајући предност онима чије су потребе највеће;

7.ослања се, на локалном и осталим нивоима који су с тим у вези, на здравствене раднике,
укључујући лекаре, сестре, бабице, помоћно особље и др.

Друге специјализоване организације Уједињених нација Поред СЗО, у оквиру Уједињених

нација постоје и друге, независне, специјализоване организације које се баве проблемима
везаним за здравље. Најзначајнији међу њима су :

ФАО

Организација за храну и привреду, која се бави проблемима исхране становништва,

загађењем хране, као и болестима које се путем хране могу пренети на људе и животиње

УНИЦЕФ

Организација која се бави проблемима заштите здравља деце у најширем смислу. Полазећи
од тога да је здравље деце зависно од околине у којој деца живе, УНИЦЕФ се бави и
проблемима те околине као што су водоснабдевање, хигијена становања и слично.

УНЕСЦО

Организација за едукацију, науку и културу, чије активности доприносе подизању

општеобразовног и културног нивоа становништва света, Посебно се бави проблемима
здравственог васпитања, као и проблемима школовања здравственог кадра.

ИЛО

Међународни биро рада, који се, измеду осталог, бави проблемима заштите здравља радника
и предлаже мере и прописе за њихову здравствену и социјалну сигурност.

Поред ових, треба поменути и организације које се баве контролом дрога и превенцијом
наркоманије, контролом ефеката атомске радијације и слично .
72
 73

Измеду свих ових организација, укључујући и СЗО, постоји непрекидна сарадња.

Тако, на пример СЗО И УНИЦЕФ сарађују на проблемима обезбеђења адекватних услова за
раст и развој деце, заштите и унапређења дечјег здравља и слично .
СЗО, УНИЦЕФ и УНЕСЦО сарађују на проблемима здравственог васпитања посебно код
школске деце, као и на другим проблемима везаним за образовање и здравље

МЕЂУНАРОДНИ ЦРВЕНИ КРСТ

Међународна организација, основана 1863. године са задатком да у условима рата буде

помоћни орган војном санитету земље у којој постоји, а у миру да спроводи, осим припрема
за војне задатке, низ других акција на здравственом и социјалном пољу. Земље чланице, које
имају своју националниу организацију Црвеног крста, придржавају се заједничког статута
који је прихваћен на Међународној конференцији 1952. год.

Оснивање организације везује се за име Хенрy Дунанта, Швајцарца. Његово гесло ,,човек-
човеку" и његова идеја о потреби Међународног споразумевања у условима рата и масовних
страдања имали су великог одјека у свету. На његовим идејама израђен је нацрт Међународне
добровољне организације за помоћ рањеницима и оболелим, а 1864. год. 24 земље потписало
је I женевску конвенцију, која је заправо први међународни уговор о неутралности рањеника
и болесника за време рата.

Међународни комитет Црвеног крста је независна, неутрална организација која обезбеђује

хуманитарну заштиту и помоћ жртвама рата и оружаних сукоба. Међународни Црвени крст
има по међународном праву стални мандат да пружи помоћ затвореницима , повређенима и
болеснима и цивилима у сукобима .

Са Главним штабом у Женеви ( Швајцарска ) Међународни Црвени крст је стациониран у 80

држава и има скоро 12000 припадника сталног особља , и то је организација призната
међународним правом и потврђена и прихваћена женевским конвенцијама . У ратним
сукобима Међународни Црвени крст кординира акције преко националних удружења
Црвеног крста . Међународни Црвени крст дотурањем воде и кроз пројекте реконструкције
обезбеђује потребе скоро 11 милиона људи , подржава болничку и здравствену помоћ за 2,4
милиона људи, обезбеђује неопходне потрепштине за 3 милиона људи, храну за милион људи
и помаже још 2,6 милиона људи у производњи хране .

МЕЂУНАРОДНА КЛАСИФИКАЦИЈА БОЛЕСТИ

На подручју здравствене статстике медународна сарадња започела је средином прошлог века

напорима на изради класификације узрока смрти. Прва класификација прихваћена је 1893.
године на састанку Медународног статистичког института у Чикагу. Аутор класификације
био је Француз Жак Бертилион. Та је класификација током времена доживела неколико
ревизија, по правилу једна ревизија сваких десет година .

73
 74

Данас се у свим земљама света користи Међународна класификација болести, повреда и

узрока смрти (МКБ) и то X ревизија,коју је припремио Завод за заштиту и унапређивање
здравља. Све болести и незгоде сврстане су у 17 поглавља , а шифрирају се с три броја.
Осим главне класификације, X ревизија МКБ даје 5 листа, које служе за посебне сврхе
табелирања морбидитета и морталитета.
Значајна међународна сарадња на подручју здравства одвија се ради утврђивања показатеља о
здравственом стању становништва Без таквих показатеља готово је немогуће упоређивати
здравствено стање народа појединих земаља или подручја и оцењивати успешност рада
здравствене службе, односно друштвеног напретка уопште.

74