SOCIJALNA MEDICINA

- SKRIPTA -

BEOGRAD
2002.
I-1. TEORIJSKI KONCEPT ZDRAVLJA
RAZVOJ SHVATANJA O ZDRAVLJU
Razvoj shvatanja o zdravlju menjao se kroz istoriju.
ANTIKI PERIOD

Prva zabeleena shvatanja govore o zdravlju kao

o stanju ravnotee. U KINI je smatrano da ako se
narui red stvari u prirodi, mora nastati bolest. U
ANTIKOJ GRKOJ zdravljem se bave lekari, ali
i filozofi : '' Zdravlje je harmonija koja je osnov
svakog moralnog ponaanja '' PLATON
HIPOKRAT :
Priroda ima neprekidnu tenju da odri stanje
stabilnosti, pa se zato svojim snagama adaptira na
promene, kako bi odrala tu ravnoteu u toj
ravnotei ovek je zdrav ! Kada se ravnotea narui,
javlja se bolest.
BIOMEDICINSKI MODEL
Ovaj pristup se razvija od XVI veka. Dostignua
u fizici se primenjuju na '' mainu ljudskog tela'',
koja '' radi po zakonima fizike''. ZDRAVLJE je
odsustvo bolesti, perfektan rad maine ljudskog tela.
BOLEST je prirodno stanje, a zdravlje je ''neto to
dolazi izmeu dve bolesti'' kae ova teorija.
Ovaj model je dugo bio na snazi. ''ovek je
mainerija, a bolest je kvar koji lekar treba da
otkloni! ''.
RANI SOCIOMEDICINSKI MODEL
Pokuano je da se ukae na znaaj ''eksternih
faktora'' za zdravlje, ali je to bilo bez velikog

odjeka. Oslanjajui se na korene antike medicine,

naunici su tvrdili da je distribucija bolesti zavisna
od socio-ekonomskih i kulturalnih uslova. (Npr. U
ranom kapitalizmu neadekvatna ishrana,
stanovanje, situacija, radni dan bez ogranienja
dovodili su do prerane smrti u radnoj populaciji.)
EPIDEMIOLOKI (PREVENTIVNI)
MODEL
Zdravlje definie kao ravnoteu agensa, sredine
i domaina.
AGENS
SREDINA
DOMAIN
Agens deluje uvek negativno na zdravlje, domain
se brani svojim zdravstvenim kapacitetom, a
sredina, kada je povoljna, pomae domainu, a kada
je nepovoljna, pomae agensu. Ovaj model je dobar
za objanjavanje zaraznih bolesti.
.
SOCIO-EKOLOKI MODEL
Nastaje sa ekolokom erom u nauci. Smatra se
da ovekovo zdravlje zavisi od zdravlja prirodne
sredine koja ga okruuje.

DEFINICIJE ZDRAVLJA
Ne postoji ni jedna homogena, sveobuhvatna
laika ili nauna definicija zdravlja.
Zdravlje je teko definisati iz sledeih razloga :
1.
Zdravlje je normativni koncept i mnogo se
tee objanjava od bolesti koju je mogue
dijagnostikovati, leiti, prognozirati...
2.
Zdravlje je jedinstveno dok bolesti ima vie
3.
krakteristike zdravlja su nedovoljno
prouene, a njegovi merljivi elementi
nedovoljno determinisani.
Ima vie definicija zdravlja :
''Zdravlje je produkt harmoninih odnosa
oveka i njegove okoline.''
ZDRAVLJE U DEFINICIJI SZO
1949. ''Zdravlje je stanje potpunog fizikog,
mentalnog i socialnog blagostanja, a ne samo
odsustvo bolesti.''
I-2. NAJZNAAJNIJI FAKTORI KOJI UTIU
NA ZDRAVLJE STANOVNITVA

Faktori (determinante) zdravlja su faktori

naslea i faktori okoline.
FAKTORI NASLEA
Problem ''nasleenog'' i ''steenog'' u bolesti i
zdravlju ima neprekidnu aktuelnost, ali se ta dva
pojma sve manje suprotstavljaju jedan drugom.
Razvojem genetike saznalo se da je pojava nekih
karakteristika i bolesti vezana za :
- dominantne gene
- visoko penetrirajue recesivne gene
- rezesivne gene vezane za pol
npr. krvne grupe, hemofilija...
Uglavnom se osobine i bolesti razvijaju
interakcijom genetskih i okolnih faktora !
Danas postoji mogunost ''SCREENING-a'' koji
podrazumeva rano otkrivanje poremeaja kod
neroene dece; tada se javlja etiki problem : ta
uiniti ako se otkrije neka neizleiva malformacija?
Zato se u praksi zdravstvena zatita mora
koncentrisati i na faktore okoline.
FAKTORI OKOLINE
1.Vodosnabdevanje i dispozicija otpadnih
materija
Sigurna voda i bazina sanitacija su meu prvim
prepoznatim determinantama zdravlja i napori

na njihovom unapreenju imaju vekovima dugu

istoriju. Iz decenije u deceniju SZO belei stalni
porast populacije koja se snabdeva istom
vodom. Bazina sanitacija ( otklanjanje
otpadnih materija) je prisutna 71% u urbanoj i
48% u ruralnoj sredini.
*zapaena je povezanost izmeu :
Stopa mortaliteta (morbiditeta) Nereeno
vodosnabdevanje i
od crevnih i drugih infekcija dispozicija
otpadnih materija
2. Stanovanje
Problem neadekvatnog stanovanja ima neosporiv
uticaj i na zdravstveno stanje. Vremenom taj (lo)
uticaj dobija na snazi. U nerazvijenim zemljama :
-stanovnik ivi u kui od
propustljivog materijala sa slamnatim krovom i
podom od blata; usled nehigijenskih uslova esta je
pojava parazitskih oboljenja, respiratornih infekcija,
dijareje, trovanja ugljenmonoksidom...
U razvijenim zemljama :
-stanovnik predgraa ivi u
nehigijenskim i neekolokim uslovima, te dolazi do
raznih drugih problema : prenaseljenost, tekoe u

transportu i komunikacijama, jonizujue zraenje,

radon kao graevinski materijal, povean broj
beskunika...
3. Zagaena okolina
Tehnoloki razvoj i industrijalizacija su primarni
ciljevi ukupnog razvoja niza zemalja. Cena za to su
promenjeni uslovi ivotne i radne sredine , koji
neposredno uticu na zdravlje: zagaenje vazduha,
vode, zemljita i radne okoline.
U gradovima koncentracija SO2 je vea od
dozvoljene. Zemlje razvijeno sveta ine niz
organizovanih napora da smanje zagaenje:
ispravnost vozila, bezolovni benzin.
U selima zagaenja izazivana sredstvima
neophodnim za poljoprivredu i ekonomsku profit
(ubrenja, prskanja i sl.) akutna i hronina trovanja.
Opasno ubre toksini i radioaktivni otpaci veliki
zagaivai!
FAKTORI SOCIJALNE SREDINE
Socijalna sredina je svojstvena samo oveku.
Ona organizovanim oblicima delovanja u drutvu
(dogovorima, konvencijama) deluje u smislu
modifikovanja svih drugih faktora:
Elementi socijalne sredine:

1. jezik informisanje
2. soc. institucije - brak, porodica, zakoni,
obrazovanje
3. ekonomske institucije
4. ideoloko-vrednosni sistem: vrednosti,
model, moral, politika
5. kulturoloki sistem: verovanja, obiaji,
navike i sl.
1.
Kultura i obrazovanje
Veza izmeu zdravlja i kulture, odnosno tradicije,
navika, obiaja, religije i celokupnog duhovnog
bogatstva naroda je opisana veoma tano!
Obrazovanje pokazuje neposrednu povezanost
sa zdravljem: visok mortalitet odojadi, povezan sa
majinim obrazovanjem.
3. Stil ivota
- opti nain ivota
- nastaje interakcijom uslova ivota u irem
smislu i individualnih obrazaca ponaanja

- on je individualni izbor jedinke i moe se

menjati, mada na njega utiu i eksterni
faktori
- individualni izbor ima uticaja u sl.
oblastima:
- puenje
- konzumacija alkohola i
droge
- nain ishrane
A: puenje
- najpoznatiji od rizik-faktora u populaciji
- prema SZO 1/3 svih smrti je u vezi sa
puenjem
- mladi pue, jako rano poinju, mukarci pre
i vie nego ene
U naoj zemlji 50% mukaraca i vie pui!
B: alkohol i alkoholizam
Postoji konflikt :
Interesi
eko-politike
sfere
Interesi javno-zdravstvene sfere
Slino puenju, s tim to se ovde javlja potreba da
se razgranii :
- socijalna konzumacija
- zloupotreba alkohola

Visoka povezanost nesrea i povreda je sa

konzumacijom alkohola !
C: narkomanija
Teko je proceniti broj narkomana i povremenih
korisnika droge. Kada se u toj populaciji pojavio
HIV u razvijenim zemljama su formirani
programi za prevenciju i leenje sadanjih
narkomana.
D: ishrana
Ishrana jako utie na zdravlje:
Infektivne i parazitske bolesti su u vezi sa
problemima ishrane
* u nerazvijenim zemljama - nedostatak hrane
(neadekvatnost) kao uzrok obolenja (kretenizam i
oteenja mozga dece).
* u razvijenim zemljama - preobilna ishrana dovodi
do gojaznosti i posledica koje iz toga proizilaze.
4. Nezaposlenost i zdravlje
Nezaposlenost izaziva:
- pad ivotnog standarda
- gladovanje, loa ishrana
- preranu smrt
U okviru porodice prouava se uticaj nezaposlenosti
na :

- raspodelu resursa
- zdravlje lanova
- podrka porodice nezaposlenom oveku.
I 3. POTREBE,ZAHTEVI I KORIENJE U
ZDRAVSTVU
Hijerarhija ljudskih potreba po Maslovu :
- potreba za samorealizacijom: realizacija
ivotnih elja (kad porastem biu lekar!)
- potreba za potovanjem: samopotovanje i
potovanje drugih ljudi
- potreba za ljubavlju: izraava se primanjem i
davanjem ljubavi
- potreba za sigurnou: kod dece
- fizioloke potrebe:
hrana,seks,e,seks,odmor,seks,seks,seks...
Najnii nivo su fizioloke potrebe; zadovoljavanjem
njih javljaju se potrebe sledeeg nivoa itd.
ZDRAVSTVENE POTREBE
Zdravstvene potrebe : *opaene (vidljive) izraene
neizraene

 prepoznaju se u vidu mortaliteta i

morbiditeta,
izraavaju zahtevima za zdr. zatitom.
*neopaene (nevidljive)
i. osobe oseaju simptome ili spadaju u
vulnerabilno
stanovnitvo , zahtevi retko
stiu do z. slube, pa je potrebno
aktivno istraivati.
pojedinac
Opaanje vri
zdravstvena sluba
zajednica

* Profesionalno definisane (normativne)

potrebe - potrebe za uslugama zdravstvene slube
koje prepoznaju eksperti ili profesionalci u
zdravstvu!
* Nauno potvrene porebe - rezultat u praksi
potvrenog iskustva npr. potreba za vakcinaciom.
ZAHTEV
- inicijativa da se opaena potreba zadovolji
Da bi se potreba manifestovala zahtevom
neophodno je da

- postoji organizacija ili pojedinac kojoj se

zahtev moe uputiti
- da kod osobe pored potrebe postoji motiv
koji inicira akciju
Zahtev se upuuje se zdravstvenoj slubi; starost i
pol su bitne determinante zahteva za uslugama z.
slube.
KORIENJE
- predstavlja realizovan zahtev
- u svetu stalno raste
- moe se dovesti u vezu sa :
1) poveanim obimom prava na
zdravstvenu zatitu
2) sve sloenije medicinske usluge
3) demokratske promene sve vie
starih koji imaju sve vee zdravstvene
potrebe
- korienje se moe smanjiti:
1) suavanjem prava na zdravstvenu
zatitu
2) uvoenjem participacije (lino
uee korisnika u plaanju
zdravstvenih usluga
3) poveanjem efektivnosti i kvaliteta
zatite

4)

orjentisanjem na preventivu

I 4. PROCENA ZDRAVSTVENOG STANJA

STANOVNITVA
Zdravstveno stanje stanovnitva predstavlja osnovu
za objektivnu identifikaciju prioriteta, stimulisanje i
preispitivanje ciljeva zdravstvene politike
strategijom tehnologije u zdr. zatiti.
Zdravstveno stanje je :
''opis i/ili merenje zdravlja pojedinca, grupe ili
celokupne populacije prema prihvaenim
standardima uz pomo zdravstvenih indikatora''.
CILJEVI procene zdravstvenog stanja stanovnitva
su:
b. unapreenje zdravstvenog stanja
stanovnitva
c. identifikovanje prioriteta zdravstvenih
problema

d. praenje promena zdravstvenog stanja

tokom vremena
e. uoavanje i analiza razlika izmeu razliitih
teritorija ili populacionih grupa
f. unapreenje menadmenta u zdravstvu
g. preispitivanje zdravstvene politike, strategija
u z.z. i zdravstvenih tehnologija
INSTRUMENTI za merenje zdravstvenog stanja :
- su indikatori (pokazatelji) z. stanja varijable koje pomau da se izmere promene,
direktno ili indirektno.
- relativni brojevi se najee koriste da bi se
omoguila terit. i vrem. poreenja , i to :
* prporcije (procenti) kao pokazatelji
strukture
* stope pokazatelji
uestalosti ili nivoa neke pojave
* nekim drugim odnosima
IDEALAN INDIKATOR treba da bude:
- validan: da meri samo ono to se
pretpostavlja da meri

- objektivan: rezultat merenja da bude isti ako

ga vre razliiti ljudi u istim ili slinim
okolnostima
- osetljiv (senzitivan ) : osetljiv na promenu
situacije koju odslikava
- specifian : trebalo bi da reflektuje promene
samo situacije na koju se odnosi
KLASIFIKACIJE INDIKATORA
1957. : tri grupe indikatora:
1.
pokazatelji povezani sa zdravstvenim
stanjima osoba i stanovnitva na
odreenoj teritoriji
2.
pokazatelji koji se odnose na uslove
srdine, a koji imaju vei ili manji uticaj na
zdravlje ljudi
3.
pokazatelj koji se odnose na
zdravstvenu slubu i njene aktivnosti
usmerene na poboljanje zdravlja

1)
Do kraja I svetskog rata kada su vodee
bolesti bile masovne zarazne bolesti sa visokom
smrtnou najbolji pokazatelji zdravstvenog
stanja su bili:
h.
mortalitet
i. letalitet (smrtnost od odreenih bolesti)
2)
U periodu izmeu dva svetska rata,
zahvaljujui masovnoj upotrebi antibiotika,
masovne zarazne bolesti su nestale, a pojavile su
se razliite akutne bolesti koje ne zavravaju
smru. Najbolji pokazatelji zdravstvenog stanja:
Stopa morbiditeta incidenca
(broj novoobolelih)
- prevalenca
(broj ukupno oboleleih)
4) danas, vodee bolesti su rezultati stila
ivota, tetnih navika, ponaanja i drugih faktora
rizika iz socijalne sredine. Najbolji indikatori
- indikator kvaliteta
ivota.
IZVORI PODATAKA:

1) MATINE KNJIGE registri vitalnih dogaaja

u populaciji, iz koje se dobijaju podaci o roenju,
umiranju, sklapanju braka, razvodu, usvajanjima,
j.
iz ovih podataka se izraunavaju sledei
indikatori:
stopa nataliteta = broj ivoroenih / broj
stanovnika x1.000
stopa fertiliteta = broj
stopa reprodukcije
opta stopa mortaliteta = broj svih umrlih / broj
stanovnika x 1.000
specifina stopa mortaliteta po polu, starosti,
obrazovanju, zanimanju i uzrocima umiranja
stopa branosti = broj sklopljenih brakova /
ukupan broj stanovnika x 1.000
stopa razvoda brakova
stopa prirodnog prirataja = [ broj ivoroenih
broj svih umrlih / broj stanovnika ] x1.000
2) POPIS STANOVNITVA proces sakupljanja,
obrade i publikovanja demografskih, ekonomskih i
drutvenih podataka koji se odnose na odreeno
vreme i za sve osobe u ovoj zemlji ili na
ogranienoj teritotiji.
Obezbeuje podatke o :

- broj stanovnika i distribucije po polu i

starosti (kao imenioce za izraunavanje
veine pokazatelja zdravstvenog stanja)
- snabdevenosti pijaom vodom, postojanje
kanalizacije i dispozicije otpadnih materijala
- prosean broj osoba po domainstvu,
komfornost stanova i sl.

Za izraunavanje pojedinih zdravstvenih indikatora

potrebi su podaci:
- dijagnostike prirode (maternalni mortalitet,
spcifini morbiditet i mortalitet od raznih
bolesti)
- podaci o merenjima (teina na roenju,
masa, visina, obim nadlaktice)
- podaci o aktivnostima z. slube imunizacija, leenje uobiajenih bolesti i sl.)
Izvor ovih podataka su :
- medicinska dokumentacija
- evidencija
- izvetaji

Svi sluajevi oboljenja se prijavljuju u tzv. Centralni

registar vrlo znaajan izvor : morbiditet od
odreene bolesti, leenje koje je prueno
pacijentima, preivljavanje, letalitet

I-6. UI ZDRAVSTVENI POKAZATELJI

Ova grupa pokazatelja neposredno meri
zdravstveno stanje stanovnitva i prema pristupu
tom procesu deli se na dve grupe :
I - INDIKATORI POZITIVNOG
ZDRAVLJA (I-7.)
Procenjuju stanje uhranjenosti i psihosocijalnog
razvoja. U ovu grupu spadaju indikatori koji se
izraunovaju iz sledeih podataka :
- Teina na roenju
- Odnos teine i visine na roenju
Antropoloke mere
- Obim nadlaktice
- Debljina konog nabora
- Kvalitet ishrane

- Indikatori psihosocijalnog razvoja

- Divorcijalitet (brana stabilnost)

II INDIKATORI NEGATIVNOG ZDRAVLJA

(I-8.)
Su pokazatelji smrtnosti u populaciji :
Br. Umrle odojadi
1) Stopa mortaliteta odojadi =
1.000 ivoroene dece
Br. Umrle
dece od navrene 1. do navrenih 4 god.
2) Stopa mortaliteta dece 1-4 god. =
1.000 dece
ovog uzrasta
Br. Umrle
dece od roenja do navrene 4 god.
3) Stopa smrtnosti dece do 5 god. =
1.000 ivoroene
dece

Br.
Umrle dece do 5 god.
4) Proporcionalni mortalitet dece do 5 god. =
Ukupan br.
umrlih

7) Oekivano trajanje ivota = Prosean broj

godina koje se oekuje da e doiveti osoba te
starosti pod
uslovima umiranja stanovnitva u vreme
izraunavanja pokazatelja; Rauna se na roenju, a
za izraunavanje se koriste tablice mortaliteta.
DRUGI POKAZATELJI NEGATIVNOG
ZDRAVSTVLJA
1) Struktura mortaliteta :
Mortalitet opisuje umiranje u jednoj populaciji.
Meri se stopama mortaliteta. Mortalitet moe biti:
OPTI opisuje ukupno umiranje, meri se stopama
opteg mortaliteta i nije dobar pokazatelj
zdravstvenog stanja jer zavisi od starosti populacije;
SPECIFINI opisuje umiranje pojedinih grupa ili
umiranje od odreene bolesti; ee se koristi;

Treba pomenuti specifini mortalitet po : polu,

starosti, od odreene bolesti (letelitet), mortalitet
odojadi, maternalni...
Mortalitet odojadi : smrtnost dece od roenja
do navrene prve godine ivota; jedan od
najosetljivijih zdravstvenih indikatora; pokazuje i
drutvenoekonomsko stanje i rad zdravstvene
slube.
Na smrtnost odojadi utie :
- Zdravlje majke u trudnoi
- Poroaj
- Uslovi ivota u porodilitu
Uzroci smrti :
-Egzogeni - poroaj,uslovi (higijenski,
nutritivni, socijalni...)
-Endogeni genetski poremeaji...
*Perinatalna smrtnost prvih nedelju dana po
poroaju
*Neonatalna smrtnost prvih 4 nedelje po
poroaju
*Postneonatalna smrtnost od 4 nedelje do
navrhene 1.god.
2) Struktura morbiditeta :

Morbiditet opisuje oboljevanje stanovnika na

odreenoj teritoriji; rauna se na osnovu podataka
zdravstvene slube i ne predstavlja pravu sliku, jer
ima obolelih koji se ne

4) Zaposlenost i uslovi rada

5)Pokazatelji pismenosti i obrazovnog nivoa
Br. nepismenih starijih od 10
god.
-Stopa pismenosti =
Ukupan br. stanovnika
Br. dece (5-19 god.) obuhvaene
kolskim sistemom
-Stopa obrazovanja =
Ukupan br. dece (5 -19
god.)
6) Uslovi stanovanja
se mogu proceniti na osnovu :
- Prosene stambene povrine po jednom
stanovniku

- Stope stambene izgradnje

- Proporcija komfornih stanova
7) Dostupnost adekvatne ishrane
Se procenjuje na osnovu :
- Prosene kaloriske vrednosti dnevnog unosa
namirnica.
I-10. INDIKATORI OBEZBEENOSTI
STANOVNITVA ZDRAVSTVENOM
ZATITOM
Obuhvat zdravstvene slube se meri na nekoliko
naina :
I Obuhvat stanovnitva prema nivoima zatite
1. Obuhvat primarnom zatitom (informisanost,
vodosnabdevanje, sanitacija, imuniyacija...
2. Obuhvat sekundarnom zatitom ( bolnike i
specijalizovane ustanove)

III Obezbeenost stanovnitva zdravstvenom

zatitom prema razliitim konceptima, odnosi se
na :

1. Dostupnost zdravstvne zatite :

Procenjuje se iz odnosa stanovnika
administrativnih jedinica (optina, region...) i
zdravstvenih radnika (po profilima) ili zdravstvenih
ustanova ( po vrstama)
2. Pristupanost zdravstvene zatite
4. Kvalitet
kojim se procenjuje ishod rada slube je
zdravlje pacijenta (u prim.,sec. I terc. Zdravstvenoj
zatiti) kao i zadovoljstvo korisnika radom slube.
5. Obezbeenost esencijalnih lekova
6. Tretman najeih bolesti i povreda
7. Prevencija i kontrola epidemskih bolestti
8. Obuhvat imunizacijom.
I-11.

ZDRAVSTVENA POLITIKA ILI

POLITIKA ZA ZDRAVLJE

Postoje dva koncepta koji se mogu definisati :

1. iri, koji zdravstvenu politiku shvata kao
''politiku i praksu unapreenja zdravlja''

2. Ui, koji je vidi kao ''politiku usmerenu

na razvoj zdravstva,odnosno zdravstvenog
sistema, zdravstvenog osiguranja,
zdravstvenog obrazovanja i medicine
Proces formulisanja zdravstvene politike
Sastoji se iz niza aktivnosti koje slede jedna za
drugom :
- identifikacija problema ili potreba *1*
- predlaganje reenja
- Definisanje ciljeva i prioriteta *2*
- Prevoenje ciljeva u planove
- Prevoenje planova u akcije
- to su opti ciljevi : ''Ouvanje i unapreenje
zdravlja''
-Ciljevi, kao konaan ishod zdravstvene politike
(moraju biti u mrljivom obliku) : ''do 2000. treba
postii 100% obuhvat dece imunizacijom''
Indikatori zdravstvene politike koju zemlja vodi
I Politika saglasnost
Odluka o dostizanju zdravlja za sve.
Pokazatelj je kvalitativne prirode i predstavlja

postojanje takve odluke i njeno ugraivanje u

zakonodavstvo zemlje
II Raspodela sredstava
Meri se proporcijom nacionalnog dohotka
izraenom u % koja se izdvaja za zdravstvenu
zatitu, obezbeivanje potrebne opreme, ustanova,
kadrova...
III Ravnomerna distribucija resursa
Pokazatelji :
- trokovi za z.z. po stanovniku
izraeni u nacionalnoj valuti
- Broj stanovnika po lekaru
Br. stanovnika / Br. lekara 1.000
- Broj lekara na 10.000
stanovnika Br. lekara / Br. stanovnika 10.000
- Broj posteljana 1.000
stanovnika Br. bolesnikih postelja / Br.
stanovnika 1.000
IV Uee zajednice u dostizanju zdravlja;
meri se stepenom njene ukljuenosti u donoenje
odluka o zdravlju i zdravstvenoj zatiti i
postojanjem mehanizama koji omoguavaju ljudima

da izraze svoje zahteve i potrebe za zdravstvnom

zatitom.
I-12. MEUNARODNA ZDRAVSTVENA
SARADNJA
Meunarodna zdravstvena saradnja
podrazumeva jednu ili vie aktivnosti na prevenciji,
dijagnozi i tretmanu bolesti koje trae kombinovana
razmatranja i akcije vie od jedne zemlje. Akcije u
okviru meunarodne zdravstvene saradnje su :
- kontrola epidemija i zaraznih bolesti
- meusobna razmena medizinskih i
zdravstvenih informacija
- meusobna standardizacija vitalne statistike,
biolokih preparata, opasnih droga i sl.
- kombinovana istraivanja, njihova
koordinacija i pomo kod zajednikih
problema
- pomo zemljama u razvoju
- saveti vladama i ministarstvima zdravlja u
vezi sa zdravstvenim pitanjima od
medicinskog znaaja

- medicinski aspkti meunarodne kontrole

zloupotrebe droga
WHO (World Health Organization)- Svetska
Zdravstvena Organizacija
Danas WHO obuhvata 190 zemalja, sa ziljem da
se dostigne najvii mogui nivo zdravlja za sve
ljude.
Funkcije :
- da usmerava i koordinira meunarodne
zdravstvene aktivnosti
- da postavlja globalne standarde za zdravlje
- da ohrabruje tehniku saradnju i pomo
meu zemljama lanicama
- da razvija i prenosi zdravstvene tehnologije,
informacije i standarde
Prva skuptina je odrana u glavnom seditu WHO
u enevi.
WHO se sastoji od :
1) Skuptine jednom godinje reava
najbitnija pitanja-budet, odabir rukovodstva...
2) Izvrnog odbora zaseda 2 puta godinje;
ini ga tim strunjaka iz zemalja lanica iji
mandat traje 3 god.

3) Sekretarijata ine ga brojni eksperti koji

rade pri glavnom seditu WHO, u regionalnim
kancelarijama i zemljama lanicama.
Programi WHO
1) Proireni program imunizacije za zatitu
dece od Poliomijelitisa, Difterije, tetanusa,
tuberkuloze, malih boginja
2) Deklaracija o primarnoj zdravstvenoj tatiti
(Alma-ata)
3) Globalna strategija za dostizanje zdravlja za
sve do 2000. (proglaena)
4) Program za razvoj vakcine
5) Povelja o unapreenju zdravlja
6) Globalni program za AIDS
Strategija ''Zdravlje za sve do 2000''
Ovo je program WHO iz 1981. god. Prihvatile
su ga sve zemlje sveta i obavezale se da rade na
ostvarivanju ciljeva programa ( ima ih 38,
rasporeenih u 5 grupa) :
I Generalni ciljevi (odnose se na glavne
zdravstvene probleme) :
- smanjenje mortaliteta odojadi
- smanjenje maternalnog mortaliteta
- produenje ivotnog veka

- smanjenje mortaliteta od HIV bolesti i raka

- smanjenje stope samoubistava i
saobraajnih nesrea
- iskorenjivanje osnovnih bolesti...
- i sl.
II Ciljevi koji se odnose na zdravo ponaanje :
- suzbijanje rizinog ponaanja
- reklamiranje zdravih stilova ivota
- znanje i motivacija za zdravo ponaanje
III - Ciljevi koji se odnose na zdravu okolinu
- kontrola rizika u okolini
- borba protiv zagaivanja : vode, hrane,
zemljita, vazduha
- zdravi uslovi stanovanja i rada
IV Ciljevi koji se odnose na odgovarajuu
primarnu z.z.
V Ciljevi koji se odnose na potrebnu pomo
podrku
- istraivanja, politika
- planiranje resursa,
I-13. ZAJEDNICA I ZDRAVLJE
Zajednica grupa ljudi koji ive na istoj
teritoriji i dele zajednike bazine interese. Kao

svaka socijalna struktura, sastoji se od funkcionalno

zavisnih delova, koji se odlikuju dugim trajanjem i
relativnom stabilnou.
Svaka zajednica ima podsisteme
funkcionisanja :
- ekonomski
- politiki
- zdravstveni
- religijski socijalni
.
Uticaj zajednice na zdravlje je viestruk. ivei
na istoj teritoriji sa mnogo toga zajednikog,
pripadnici jedne zajednice imaju iste ili sline
oblike ponaanja (pa i zdravstvenog).
Zdravstveni sindrom zajednice : zajednike
bolesti ili neke druge zdravstvene karakteristike
koje su prepoznatljive za pojedince.
RAD U ZAJEDNICI
Postoji vie faza u kontinuitetu odnosa
zdravstvenih radnika i lanova jedne zajednice :
I Kontakt sa zajednicom
Inicijalni deo : zdravstveni radnici obavetavaju
lanove zajednice o potencijalnim aktivnostima
koje se pokreu.

II Ukljuivanje zajednice
lanovi zajednice daju svoje komentare i vode
postojee aktivnosti
III Saradnja zajednice
Postoji kontinuirano uee lanova zajednice i
aktivnostima vezanim za zdravlje
IV Participacija zajednice
Visok stepen ukljuivanja : zdravstveni tim (ine ga
zdravstveni radnici i predstavnici zajednice)
Zdravstveni radnik vri sledee aktivnosti :
-pruanje informacija, organizacija kampanjskih
akcija, organizacija grupa za samopomo...
I-14. PORODICA I ZDRAVLJE
Porodica primarna socijalna jedinica i primarna
jedinica medicinske i zdravstvene zatite. Ne moe
se shvatiti kao prost zbir lanova, ve se u njoj
deavaju zbivanja : rast, razvoj, sazrevanje,
zdravlje, bolest...
UTICAJ NA ZDRAVLJE
Uticaj porodice na zdravlje moe se analizirati na tri
nivoa :

I kroz bioloko (genetsko) i medicinsko

iskustvo , ukljuujui i socijalna iskustva u
formiranju odreenih oblika ponaanja u odnosu na
zdravlje.
II preko internog funkcionisanja porodice,
vezanog za interakciju meu lanovima, dinamiku
porodice, podelu uloga u njoj.
III kroz eksterne funkcije porodice :
komunikacije sa drugima, pokratljivost, druenje...
Porodica je prva grupa u kojoj ovek ivi. Njen
uticaj na zdravlje i z. zatitu je veliki :
1) Porodica je osnovna jedinica reprodukcije
drutva na dete se prenose geni koji
odreuju njegov razvoj.
2) U porodici se stie oseaj fizike, psihike i
socijalne sigurnosti, vezane za funkcionisanje
u drutvu
3) U najranijem detinstvu, dete prolazi kroz
proces primarne socijalizacije stie znanja,
razvija stavove i navike, stie ponaanje, stie
i oseaj humanosti prema bolesniku-''porodica
je jedinica nege i brige''.
4) Porodica je epidemioloka jedinica iste
bolesti se prenose unutar porodice.

Promene u savremenoj porodici :

- porast broja zaposlenih ena
- porast broja vanbrane dece
- porast stope razvoda
- porast fertiliteta (smanjenje broja dece u
porodici)
- smanjenje veliine porodice
- porast broja starih ljudi
PROCENA PORODINOG ZDRAVLJA
Tri najee primenjivana pristupa :
I Procena porodine rutine (naina ponaanja
unutar jedne porodice)-omoguava predvianje
reakcije porodice na faktor rizika
II Porodina dijagnoza identifikacija onih
karakteristika porodice koje utiu na zdravlje i
bolest u njoj; to su : porodina struktura,
izvravanje uloge, meusobni odnosi, bdet
III Indikatori porodinog zdravlja :
1) Karakteristike porodice : veliina i
struktura
2) Dogaaji u porodici : razvodi, usvajanja,
smrtnost...
3) Indikatori rizika : okolinski, ishrana,
geni...

4) Indikatori zdravlja : rast, razvoj dece...

5) Indikatori bolesti : incidenca i
prevalenca odreenih bolesti,odsustvo iz
kole/posla
6) Indikatori planiranja porodice : broj
dece, gubitak dece, razmak trudnoa,
pobaaj...
7) Oblasti funkcionisanja : komunikacije,
podela posla, aktivnosti...
I-15. KARAKTERISTIKE SOCIJALNIH
BOLESTI
Bolesti mogu nastati na dva naina :
I bolest je rezultat greke u genetskom
materijalu kod oploenja
II bolest koja nastaje kao razultat nemoi
fetusa ili novoroene individue da se adaptira na
uslove okoline
Poznato je da se vodee bolesti (one od kojih u
jednom istorijskom periodu oboli ili umre veliki
broj ljudi) menjaju jedne nestaju, druge nastaju.
Prvi teorijski okvir za definisanje socijalnih
bolesti (Alfred Grothjand)
1) znaaj bolesti sa cocijalne take gledita
odreen je frekvencijom pojave bolesti

2) potrebno je poznavati oblik i frekvenciju

javljanja pojedinih bolesti
3) veza izmeu socijalnih uslova i bolesti :
a.soc. uslovi mogu formirati ili
favorizovati predispozicije za bolest
b. prouzrokovati bolest direktno
c.preneti uzroke bolesti
d. uticati na tok bolesti
4) bolest deluje povratno na socijalne
faktore
5) kod bolesti koje su znaajne sa
socioloke take gledita, mora se
proceniti da lj med. tretman moe dovesti
do smanjenjea prevalence bolesti
6) socio-ekonomska okolina pacijenta ima
znaajan uticaj na prevalencu bolesti, kao i
na njen tok i ishod.
Promene u mortalitetu i morbiditetu od ogromnog
uea zaraznih bolesti do stalno rastueg uea
nezaraznih, degenerativnih oboljenja nazvane su
''zdravstvena tranzicija''
Najznaajniji faktori zdravstvene tranzicije
svrstani su u 3 grupe :
I Pad fertiliteta
Fertilitet demografski indikator;

1. U praistoriji i drutvima na niskom nivou

razvoja reprodukcija je neregulisana i
preputena prirodnim faktorima regulacije
2. Poetkom industrijalizacije zbok nedostatka
radne snage zapoljavaju se ene i to menja
njihovu ulogu u porodici to dovodi do pojave
svesnog regulisanja ''eljenog broja dece'' to
za posledicu ima pad fertiliteta i manji
procenat mladih ljudi. Istovremeno, bolji
uslovi ivota smanjuju rizik obolevanja
(posebno odojadi), produavaju ivotni vek,
ali dolazi i do rasta broja ljudi izloenih
faktorima rizika za razvoj hroninih
nezaraznih bolesti.
III Promene u faktorima rizika
Preindustrijska drutva : nehigijenski uslovi,
neispravna voda, nereen problem sanitacije
Industrijska drutva : zagaivai : agro,
industrijski, hemijski
Posebna grupa faktora rizika odnosi se na ''stil
ivota'' :
- fizika neaktivnost
- preobilna ishrana
- puenje, alkoholizam, droga

- rizino seksualno ponaanje

* Socijalne bolesti :
- rasprostranjene, veliki udeo u morbiditetu i
mortalitetu
- posledice su zdravstvene i socijalne
(nesposobnost za rad...)
- veliki uticaj socio-ekonomskih faktora
U zavisnosti od mogunosti prevencije, sve bolesti
moemo podeliti u tri grupe :
I Grupa sa malom mogunou prevencije
-genetska obolenja (uglavnom eliminisana
pobaajem)
- druge bolesti determinisane u fetalnom
stanju
- bolesti kod kojih je dolo do okolinskih
uticaja u prenatalnom periodu
II Grupa preventabilnih bolesti
-sva hronina nezarazna obolenja (npr.
kardiovaskularna obolenja) iji se prirodni tok moe
menjati tj. na koga se moe uticati.
Faktori rizika : osobine, dogaaji ili navike
koje poveavaju verovatnou pojavljivanja bolesti
ili smrti kod individue ili grupe. Rizine grupe :
grupe ljudi izloenih faktorima rizika. Faktori rizika

mogu biti : bioloki, okolinski, socijalni; po drugoj

klasifikaciji : promenjivi (puenje, droga...) i
nepromenjivi (pol, godine...).
III Grupa potencijalno preventabilnih bolesti
Ne nastaju kao posledica greke u fertilizaciji
niti kao posledica uticaja okolinskih faktora,
ali ne pokazuju nikakvo poboljanje pri
promeni uslova ili otklanjanju prepoznatih
faktora rizika.
II1.SISTEMI ZDRAVSTVENE ZATITE I
NJIHOVO FINANSIRANJE
Zdravstvena zatita predstavlja sveukupne mere
i aktivnosti zajednice kao celine, zdravstvene slube
kao njenog integralnog dela i samog oveka na
ouvanju i unapreenju zdravlja.
1) Sistem socijalnog osiguranja (Bizmarkov
model)
-postojanje obaveznog zdravstvenog
osiguranja svih zaposlenih
-finansiranje preko doprinosa zaposlenih i
njihovih poslodavaca

-drutveno i/ili privatno vlasnitvo nad

zgradama u zdravstvu
Osiguranje : -Imovine
ili Osiguranje :
-obavezno
-Lica
-neobavezno
-Socijalno osiguranje : obavezna materijalna
zatita radnih ljudi kada usledi bolest, nesree na
poslu ili van njega, iznemoglosti, starosti, ne mogu
da rade i radom obezbede sebi i svojoj porodici
sredstva za ivot.
-zasniva se na naelima uzajamnosti i
solidarnosti.
3) Sistem privatnog osiguranja (model
nezavisnih korisnika)
-dominira privatno zdravstveno osiguranje
(lino ili preko korisnika)
-veliki deo stanovnitva je neosiguran
-finansiranje z.z. preko doprinosa i/ili
premija osiguranja
-preteno privatno vlasnitvo nad zgradama
i opremom

FINANSIRANJE SISTEMA ZDRAVSTVENE

ZATITE
Postoje 2 kriterijuma za procenu zdravstvene slube
:
-ekonomski kriterijum (koliko se izdvaja iz
nacionalnog dohotka na z.z.)
-politiki kriterijum (ko odluuje o zdravstvenoj
zatiti)
Izvori finansiranja :
1. Porezi oblik javnih prihoda koje
drava naplauje od fizikih i pravnih lica
kao obavezna i nepovratna davanja za
pokrie drutvenih potreba. Postoje opti
(na line prihode, dohodak firme...) i
specifini porezi (porez na luksuz...)
2. Doprinosi takoe prinudna davanja;
razlika je u tome to su doprinosi naknada
za posebne koristi koje pojedinci ili pravna
lica stiu na osnovu akcija javnih organa
koje oni ine u optem interesu. Doprinosi
su srazmerni visini plate raspodela sa
bogatijih na siromanije.

3. Participacija lino uee osiguranika

u trokovima korienja z.z. Predstavlja
doplaivanje odreene sume u fiksnom ili
procentualnom iznosu od cene usluge u
momentu njenog korienja
4. Plaanje pune cene usluga u zdravstvu
5. Dobrovoljni prilozi i pomo z.
institucija, grupa i pojedinaca
MODELI FINANSIRANJA SISTEMA
ZDRAVSTVENE ZATITE
Da bi se objasnili tokovi kretanja novca u sistemima
z.z. definiemo 3 kljune interesne grupe :
I Korisnici (potroai) zdravstvenih usluga
II Davaoci (zdravstvena sluba) primarna
z.z.
III Posradnici osiguravajue agencije i
ministarstvo zdravlja sekundarna (bolnika) z.z.
Modeli :
1) Model nadoknade trokova
korisnicima korisnici plaaju davaocima
pun iznos cene, pa im to potpuno ili

delimino nadoknadi zdravstveno

osiguranje
2) Model ugovaranja predvia
postojanje ugovornog odnosa izmeu
osiguranja i nezavisnih davaoca usluga.
Zdravstvene vlasti plaaju davaoce
zdravstvenih usluga putem glavarine ili
prema broju pruenih usluga
3) Model integracije osiguranja sa
zdravstvenom slubom integracija onih
koji plaaju usluge u zdravstvu sa onima
koji te usluge pruaju. Drava je glavna za
osiguranje i davanje usluga i stanovnitvo
nema mogunost izbora osiguranja.

II 3. ZDRAVSTVENI INFORMACIONI
SISTEMI
Nauna disciplina koja se bavi : stvaranjem,
prenosom, uvanjem, obradom i distribucijom
informacija zove se Informatika, a sam proces

stvaranja, prenosa, uvanja, obrade i distribucije

informacija, informacioni sistem.
Komponente informacionog sistema :
-softver (programi)
-hardver (oprema)
-orgver (organizacija procesa)
-lajfver (ljudi koji rade)
Informacija je skup poruka, podataka i znanja
koji ine osnov za donoenje odluka. Informacija je
podatak koji poveava nae znanje. U zdravstvu,
informacija je svaki podatak koji nepostedno ili
posredno slui za potrebe zatite. Jedinica za
informaciju je 1 bit ( 8 bit-a = 1 byte).
Pacijenti nose i stvaraju podatke koje uoavaju
lekari. Od tih podataka, putem interpretacije i
razmiljanja, dobijaju se informacije koje dalje
usmeravaju lekare da preduzmu odgovarajue
akcije.
Faze ljudske aktivnosti : -posmatranje
-razmiljanje
-akcija
ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM
U okviru svakog informacionog sistema razlikuju se
4 skupa aktivnosti :

I Prikupljanje podataka
-veina podataka se uva u papirnoj
dokumentaciji (sve uraeno mora biti
dokumentovano). Dokumentacija koja je nosilac
informacija u zdravstvu obuhvata :
1)Osnovnu medicinsku dokumentaciju
ine je :
-zdravstveni karton (za predkolsko,
kolsko dete, stomatoloki karton)
-istorija bolesti (izvetaj o
hospitalizaciji, matini list, raun za bolniko
leenje...)
-protokoli (pregledanih,
hospitalizovanih, otputenih, umrlih...)
-rentgenski snimci, ekg...
2)Evidenciju vodi se na osnovu
medicinske dokumentacije; najee je dnevna i
mesena, a na osnovu obe piu se izvetaji.
3)Izvetaji se alju obraivaima
podataka, i mogu biti individualni (za pojedinca) i
zbirni (za cele slube).
*Prednosti papirne dokumentacije :
*Prednosti kompjuterske dokumentacije :
-lako prenosiva
-lak
pristup

-nema ''padova sistema''

-laka
itljivost podataka
-ne zahteva specifinu obuku
podrava struktuiran unos podataka
-velika sloboda u nainu zapisivanja
-podrava analizu podataka
-elektronska
razmena podataka
II Obrada podataka
III Baze podataka (skladitenje)
Zdravstveni informacioni sistemi imaju
sledee komponente :
-demografsku bazu podataka
-zdravstveno stanje
-zdravstvena sluba (organizacija,
kadrovi, mrea ustanova)
-aktivnosti zdravstvene slube
-kotanje i funkcionisanje z.z.
-drutveno ekonomski sistem
II 4. KLASIFIKACIONI SISTEMI U
ZDRAVLJU

Klasifikacija je proces kojim se veliki broj podataka

razlikuje grupisanjem u kategorije ili klase prema
odreenim kriterijumima za jednu ili vie namena.
MKB Meunarodna klasifikacija bolesti, povreda
i uzroka smrti, X revizija
Klasifikacija bolesti se definie kao sistem
kategorija u koje se, prema odreenim
kriterijumima, svrstavoju sve bolesti. Kriterijum
moe biti anatomski, patoloki, etioloki, kliniki,
kombinovani. Od prve klasifikacije do danas-100
godina; aktuelna je IX, a upripremi je X recenzija.
Ona se sastoji od :
1) liste sa 3 mesta (999 kategorija svaka
bolest je ifrovana brojem koji ima tri cifre,
sve kategorije podeljene u 17 grupa bolesti i
jo vie podgrupa)
2) detaljne liste sa 4 mesta (ima 999 kategorija
i vie hiljada podkategorija, svaka bolest
ifrovana brojem sa etiri cifre, sve kategorije
podeljene u 17 grupa bolesti i vie podgrupa)
3) dodatne klasifikacije spoljnih uzroka,
povreda i trovanja (200 kategorija od E800

do E999; nikada se ne koriste same, nego sa

ciframa iz liste sa 3 ili 4 mesta.)
4) dodatne klasifikacije faktora koji utiu na
zdravlje i kontakte sa zdravstvenom slubom
(koristi se esto sama, 82 kategorije (V01V82), njome se ifruju aktivnosti zdravstvene
slube sa zdravim ljudima (npr. poroaj,
vakcinacija...)
Meunarodna klasifikacija bolesti,povreda i uzroka
smrti sadri i Meunarodni obrazac za prijavu
uzroka smrti (sadri 3 grupe podataka) :
1) o umrlom i osobi koja daje podatke
2) o uzrocima smrti
3) o vremenu kada su ti uzroci delovali
Ovaj obrazac popunjava uvek lekar on
predstavlja osnovu statistike mortaliteta. Pored
ovog, postoji i prijava smrti koju popunjava laik
(graanin koji nije medicinski obrazovan a zatekao
se kao svedok smrti).
II 5. ZDRAVSTVENE TEHNOLOGIJE
Tehnologija predstavlja skup aktivnosti koje
ukljuuju metode, procedure, tehnike, opremu i

druga sredstva, planski usmeren ka dostizanju

odreenog cilja.
Zdravstvena tehnologija :
Sistematski niz aktivnosti, upravljenih ka reavajnu
nekog zdravstvenog problema. Predstavlja izbor
izmeu razliitih varijanti, nainjen na osnovu
raspoloivog naunog, tehnikog i tradicionalnog
znanja. Ima naglaen cilj reavanje nekog
zdravstvenog problema.
Medicinska tehnologija podrazumeva : lekove,
opremu, internistike i hirurke procedure koje se
koriste u medicini, kao i organizaciono-potporni
sistem u okviru koga se zatita prua. Ima naglaen
praktini znaaj!!!
Proces procene tehnologije ima 4 faze :
I Identifikacija izbor tehnologije koja e se
procenjivati i izbor predmeta procene. Postoje
sledee vrste tehnologija :
- tehnologije budunosti
- tehnologije koje se tek pojavljuju
-nove tehnologija
-rairene tehnologije
-zastarele tehnologije

II-Testiranje Kriterijumi za testiranje moraju

biti unapred odreeni, specifini u pogledu 4 faktora
:
-koji je indikator kojim e se meriti oekivana
dobit
-medicinski problem za koji e se koristiti
tehnologija
-populacija na koju se odnosi
-opis uslova korienja
III Sinteza na osnovu rezultata dobijenih
testiranjem i dostupnih interakcija iz literature;
moe biti data u vidu preporuke ili ocene.
IV Diseminacija zakljuka irenje
zakljuaka dobijenih procenom; utie na ponaanje
lekara, ali i korisnika; vri se u naunim asopisima,
na seminarima i ini ceo proces svrsishodnim.
II 6. MENADMENT U ZDRAVSTVU
Rukovoenje u sistemu zdravstvene zatite je oblast
naunog menadmenta
Savremeni menadment proces stvaranja i
odravanja sredine u kojoj ljudi radei u grupama,

mogu da ispune eljene ciljeve. To je univerzalan i

kompleksan proces i sastoji se od :
- planiranja
- organizovanja
- kadrovske politike
- voenja (usmeravanja)
- kontrole
Aktivost dobrog menadera podrazumevaju bazine
vetine koje e obezbediti ravnoteu ovih,
medicinski povazanih komponenti.
KARAKTERISTIKE MENADMENTA U
ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA
Zdravstvene ustanove su poznate u teoriji
menadmenta kao najkompleksnije organizacije, sa
najkompleksnijim menadmentom, a na samom
vrhu kompleksnosti je : savremena bolnica. Postoji
est osnovnih uloga zdravstvene slube :
1) predstavlja deo nacionalne politike zemlja
2) zapoljava veliki broj ljudi
3) obezbeuje z.z.
4) obavlja razliite tipove istraivanja
5) vri kontinuiranu edukaciju
6) vana uloga kao faktor socijalne stabilnosti
u zemlji

Struktura ovlaenja menadmenta podeljena

izmeu 3 centra moi i odgovornosti :
I Upravni odbor
.
II Lekari
Koji su u medicinskom kolegijumu, ali i
ostali, imaju snanu ulogu u menadmentu jer su
odgovorni za bolniku delatnost ustanove; oni
uestvuju bar u 3 procesa menadmenta :
1) menadment pacijentom
2) menadment lekarskim timom
3) menadment zdravstvenom ustanovom
III Administracija
Koju ine direktor, naelnici odeljenja i
efovi pomonih slubi. Direktor ima zadatak da
planira, donosi odluke, koordinira i kontrolie
aktivnosti zaposlenih, da bi obezbedio da rad sa
pacijentima bude obavljen efikasno i efektivno.
Pri rukovoenju, osim ove trostruke podele moi i
odgovornosti, treba pomenuti i specifine
odgovornosti :
- prema pacijentu (najvea zatita, minimalni
trokovi)

- prema zaposlenima (uslovi, lini dohodak,

unapreenja)
- prema finansiskim donatorima
- prema zajednici
- prema sebi (usavravanje znanja i vetine
menadmenta)
KADROVSKA POLITIKA
Odnosi se iskljuivo na ljudske resurse.
Tehniki aspekti :
Socijalni aspekti :
-analiza posla
-uticaj na
ponaanje zaposlenih
-kandidati za upranjena mesta
usavravanje zaposlenih
-njihovo testiranje, selekcija
unapreenja
-procena rada zaposlenih
savetovanja
Kakav e biti stil rukovoenja zavisi od :
-vanosti rezultata
-prirode posla
-karakteristika zaposlenih
-karakteristika rukovodioca
KONTROLA U MENADMENTU

Merenje i korigovanje efikasnosti preduzea, da

bi se osiguralo dostizanje ciljeva i obezbedilo
ispunjenje planova.
II 7. KVALITET U ZDRAVSTVU
Kvalitet i efikasnost su glavni preduslovi usponog
funkcionisanja zdravstvene slube. Pod kvalitetom
se podrazumeva nivo pruanja zatite (usluga) u
odnosu na utvrene standarde. Mnogo je razloga
koji istiu kvalitet u zdravstvu i ovi se mogu
analizirati sa nekoliko razliitih perspektiva :
I Perspektiva zdravstvene profesije
- pruiti najbolju moguu zatitu svakom
korisniku
- uspostaviti i ouvati poverenje pacijenta
I Perspektiva medicinske nauke
- upotreba najsavremenijih dijagnostikih i
terapijskih dostignua
- postoje razliiti profesionalni odgovori na
iste probleme; kvalitetna zdravstvena zatita mora
da utvrdi koji je to maksimalni nivo razlika koji se
smatra prihvatljivim
III Perspektiva zdravstvene zatite

- kvalitetna zdravstvena zatita podrazumeva

zatitu pristupanu svakom
- teritorijalna distribucija zdravstvenih
ustanova i zdravstvenih kadrova treba da bude takva
da je svima pristupana
-irok opseg zatite za promenjive i rastue
potrebe korisnika
Kvalitet se moe posmatrati kao :
1) kvalitet strukture koja prua zatitu
(objektivni preduslovi), gde spadaju :
prostorna podobnost, oprema, materijalne
mogunosti, programi rada, kvalitet kadra...
2) kvalitet procesa zatite (subjektivni
preduslovi), gde spadaju : nain rada,
organizacija i koordinacija, kontinuitet zatite
3) kvalitet ishoda (zavisi od 1 i 2), odnosno
postignutih rezultata u psihofizikom stanju
stanovnika i zadovoljstvu zatitom
Efikasnost odnos izmeu rezultta rada i efektive
(uloenih sredstava); moe se meriti indikatorima
efikasnosti i kvaliteta.
Indikatori kvaliteta

Postoje dve vrste indikatora :

1) kontrolni dogaaji, predstavljeni
pojedinanim, visoko znaajnim
dogaajima, kao to su iznenadna smrt
pacijenta, poar u bolnici, zamena lekova
isl. koji zahtevaju neposredno i hitno
izraavanje
2) indikatori izraeni u vidu stopa : stopa
intrahospitalizacijskih infekcija, traume
koje zarastaju per secundum, stopa
carskog reza; istrauju se detaljno kad
odstupaju od standarda ili proseka.
II 8. PLANIRANJE ZA ZDRAVLJE
Planiranje je proces pripreme niza odluka za
aktivnost koja e se odvijati u budunosti i koje e
biti usmerene na dostizanje ciljeva odreenim,
izabranim sredstvima.
Zdravstveno planiranje je proces :
- definisanja zdravstvenih problema u
zajednici
- traenja resursa da se zadovolje zdravstvene
potrebe

- ustanovljenje prioritetnih ciljeva

ETAPE U PROCESU PLANIRANJA
I Pripremna faza zapoinju diskusije o
potrebi rada na planu, razmatraju se zakonske
obaveze, prave se dogovori, donosi se odluka o
poetku rada na planu.
II Analiza itav planski tim treba da dobije
to detaljniju sliku o ''nultom planu'', onom stajnu
koje e se planom menjati.
III Selekcija prioriteta Analiza izdvaja itav
niz problema koji je potrebno reavati; treba izabrati
najznaajnije probleme, na koje e se usmeriti
planska aktivnost (npr. preventivne mere moraju biti
prioritet jer su efikasnije i jeftinije)
IV Izbor plana to je opredeljenje za stepen
egzaktnosti plana : najdetaljniji se operativni
jednogodinji planovi, jer je kod dugoronih
potrebna prognoza.
V Definisanje ciljeva ciljevi su specifine
izjave o onome to se oekuje od plana (mogu biti
opti kada su opisani; i specifini izraavaju se
numerikim vrednostima)

VI Definisanje strategije vri se izbor

aktivnosti, metoda i sredstava, koji e se koristiti za
realizaciju pojedinih ciljeva.
VII Sprovoenje plana sve on procedure
koje omoguavaju da se plan sprovede u delo; treba
biti spreman na prpreke u ovoj etapi.
VII Evaluacija zavrna etapa procesa; treba
da odgovori na pitanja :
- da li su ostvareni postavljeni ciljevi ?
- da li su ostvarivanjem ciljeva postignuti
eljeni rezultati ?
- kakav je odnos izmeu sprovedenih
aktivnosti,postignutih rezultata i utroenih
sredstava?
II 9. PONAANJE I ZDRAVLJE
. Ljudsko ponaanje se razvija kroz procese
primarne i sekundarne socijalizacije :
- Primarna socijalizacija zapoinje u
porodici, a sastoji se u prenoenju znanja,
razvijanju stavova i vetina za ivot kod
deteta; oblici ponaanja formirani u porodici
su najtrajniji oblik ponaanja ! Kasnije,
uticaj porodice slabi (kola, vrnjaci) a uticaj
sredine raste.

- Sekundarna socijalizacija pod uticajem

socijalne sredine modifikuju se u porodici
steeni oblici ponaanja
Na ljudsko ponaanje utiu :
- znanje
- stavovi (formirana reakcija prema neemu)
- motivi (unutranja pokretaka snaga)
- vrednosni sistem (kategorije vrednosti
pojedinih stvari u ivotu
- vetine (praktine sposobnosti)
- navike
- tradicija
- verovanja
- religija
Zdravstveno ponaanje moe biti :
1) Pozitivno:
-primarno pozitivno ''ne puim i nikad
nisam puio''
-negativno izbegavajue ''puio sam ali
sada ne puim''
2) Negativno
Zdravstveno ponaanje zavisi od tri faktora :
- samog oveka
- zdravlja (kako doivljava zdravlje)

- vaspitanja (krou vaspitni proces se moe

uticati na zdravstveno ponaanje)
II 10. VASPITANJE ZA ZDRAVLJE
Zdravstveno vaspitanje je skup iskustava i
situacija koje u ivotu pojedinaca, grupe ili
zajednice, mogu da dovedu do promena njihovih
verovanja, stavova i ponaaanja u odnosu na
zdravstvene probleme.
Posebne oblasti zdravstvenog vaspitanja :
- z.v. u kolama
- z.v. na radnom mestu
- z.v. u zdravstvenim ustanovama i edukacija
pacijenata
- z.v. u zajednici
CILJEVI ZDRAVSTVENOG VASPITANJA
- da pomogne ljudima da poprave svoje
zdravstveno stanje i promene stil ivota ako
treba
- da pomogne smanjenju trokova z.z.
- da ukljui korisnika u odravanje svog
zdravlja

Ciljevi vaspitanja se usmeravaju na razliite

grupe :
1) Zdravi zdravstveno vaspitne aktivnosti
treba da omogue ouvanje i unapreenje
zdravlja
2) Stanovnitvo sa rizinim ponaanjem zdravstveno vaspitne aktivnosti treba da
dovedu do suzbijanja i spreavanja bolesti
(promene ponaanja)
3) Bolesni - zdravstveno vaspitanje je mera
sekundarne prevencije; z.v. ima za cilj da kod
bolesnika razvije nove (zdrave) oblike
ponaanja. Bolesnici rado prihvataju promenu,
ali je efekat mali.
4) Oporavljeni - zdravstveno vaspitne
aktivnosti imaju za cilj odravanje novih
oblika ponaanja.
ZDRAVSTVENO-VASPITNI PROCES
Podrazumeva dve osnovne etape :
-Dijagnostika : traenje odgovora na osnovna
pitanja u vezi sa ponaanjem i zdravljem
-Intervencija : predlaganje mera i aktivnosti

Uspeh zdravstveno vaspitne intervencije merimo :

- poreenjem ''pre i posle intervencije''
- poreenjem sa geografskim teritorijama ili
populacionim grupama gde nije bilo
intervencija
- poreenje ''planiranog prema izvrenom''
- poreenje razlika u razvoju jedne pojave bez
intervencije i nakon intervencije
Dobro sprovedena zdravstveno vaspitna
intervencija dovodi do sledeih promena :
- porast pozitivnog ponaanja (povean broj
ljudi koji koristi kondome ;-)
- zaustavlja pad pozitivnog ponaanja (da se
ne zna za uticu, zapitajte se koliko bi ljudi
pralo ruke !?! ha,ha,ha!!! )
- zaustavlja porast negativnog ponaanja (sve
manje osnovaca na terapiji odvikavanja od
alkohola !!! Ba sam neto duhovit danas !
)
- dovodi do pada negativnog ponaanja (manji
broj puaa)
Zdravstveni radnik :
- razgovara sa ljudima, slua probleme
- razmilja u cilju otkrivanja oblika ponaanja
koji ugroavaju zdravlje

- razmilja o tome koji bi zdravstveni

problemi mogli biti prevenirani ili
eliminisani izmenom ponaanja
- trai i tei da razume razloge za odreeno
ponaanje ljudi
- pomae ljudima da trae uzrok nastajanja
problema
- pomae ljudima da trae reenja za svoje
probleme
- hrabri ljude da izaberu ona reenjakoja
odgovaraju njihovim uslovima.
II 11. PROMOCIJA ZDRAVLJA
Prvi korak u pravcu promocije zdravlja uinjen
je 1986. donoenjem povelje na konferenciji SZO
(WHO) u Otavi, Kanada. Promocija zdravlja je
proces koji osposobljava ljude da poveaju kontrolu
nad svojim zdravljem i da ga unaprede. Povelja je
indentifikovala 5 prioritetnih oblasti za delovanje :
1) Formulisanje zdravstvene javne politike
2) Stvaranje okoline koja prua podrku
3) Jaanje akcije u zajednici
4) Razvoj linih vetina
5) Preorijentacija zdravstvene slube

Promocija zdravlja ne nudi brze i kratkotrajne

efekte, a najbolji rezultati se mogu oekivati kroz
jedan dugi period ulaganja u nju. Promocija zdravlja
moe da razvije i promeni stil ivota, kao i da utie
na socijalne, ekonomske i okolinske determinante
zdravlja.
ODNOS SA VASPITANJEM ZA ZDRAVLJE
Promocija zdravlja je esencijalna strategija novog
javnog zdravstva.
Vaspitanje za zdravlje je esencijalna strategija
promocija zdravlja.
Promocija naglaava potrebu promena socijalnih,
ekonomskih i dr. okolnih determinanti zdravlja, a te
promene se ne mogu postii samo vaspitanjem.
Vaspitanje ima kljunu ulogu u iniciranju sociopolitikih promena.
4 prioritetne oblasti u formulisanju zdrave
javne politike :
-poboljanje zdravlja ene
-hrana i ishrana
-duvan i alkohol
-stvaranje okoline koja prua podrku
zdravlju.

II 12. SADRAJ I METODE

ZDRAVSTVENO-VASPITNOG RADA
Sadraj rada na zdravstvenom vaspitanju zavisi od :
-potreba
-prioriteta
-politike ue(izdvajaju specifine zdravstvene
potrebe i predlau mere) ili ire(izdvajaju
najzastupljenije zdravstvene potrebe i predlau
mere) drutvene zajednice.
METODE ZDRAVSTVENO-VASPITNOG
B) Metode : -Masovne predavanja,
mas.mediji...
-Grupne grupni rad
-Individualne intervju
SREDSTVA ZDRAVSTVENO-VASPITNOG
RADA
- auditivna (radio...)
- audio-vizuelna (filmovi, kompjuterski
programi...)
- vizuelna (slajdovi, slike, mape, plakati...)

Klasifikacija zdravstveno-vaspitnih strategija (i

metoda i sredstava) po Green-u (1982.) :
I Komunikacijske metode
-predavanja
-diskusije
-individualne metode (interviju, savet...)
-medijske tehnike
II Strategije sticanja vetina
-grupni rad
-demonstracije, vebe...
-simulacije
-edukativna istraivanja
-modifikacija ponaanja
III Organizacione metode
-razvoj zajednice
-drutvene akcije
-drutveno programiranje i organizacioni
razvoj
II 13. METODE INDIVIDUALNOG RADA
I Intervju
Metod rada sa pojedincem u kom se, tokom
interakcije izmeu osobe koja ima problem i osobe
koja prua pomo u reavanju tog problema, razvija

odnos poverenja i podrke. Mnogo se koristi u

komunikaciji lekar-pacijent. Pomo se sastoji iz 4
faze :
1) definie se problem
2) definie se ZATO je TO problem
3) pomae se osobi da smisli nain za reenje
problema
4) izbor najboljeg reenja
Neophodno je da se razvija vetina komunikacije.
Postoje 4 osnovne pozicije sa kojih se komunicira:
- ''ja sam u redu, ti si u redu'' zdrava
optimistika
- ''ja sam u redu, ti nisi u redu''
samouverenost poniavanje sagovornika
- ''ja nisam u redu, ti si u redu'' oseaj
inferiornosti
- ''ja nisam u redu, ti nisi u redu'' oseaj
oajanja
Paljivim sluanjem i razumevanjem problema,
radnik (lekar) moe prikupiti potrebne podatke za
rad i stei poverenje pacijenta za budue kontakte.
II Savetovanje
- davanje gotovih saveta za ivot u datim
okolnostima

- najjednostavnije za lekara, ali ima mali

efekat (pacijenti ne sluaju uvek lekara)
III Problemsko uenje
Uenje kroz reavanje problema od pacijenta
se trai da sam rei celi problem, a lekar koriguje
njegova reenja ako nisu ispravna i navodi ga na
prava.
II 14. METODE GRUPNOG RADA
Grupne metode zasnivaju se na poznatom uticaju
grupe na ovekovu socijalizaciju.
Formiranje grupe :
- formira se od pojedinaca sa istim
problemom ili motivom
- idealanbroj ljudi je 8 12 (ako je manje od 8
oseaju se kao pojedinci, a vie od 12
dovodi do problema ravnopravnog
ukljuivanja)
- seanse su u trajanju 1,5 2 h
- za efikasan rad potrebne su sledee
funkcije :
o rukovodilac bira se iz redova lanova
o zapisniar belei rezultate diskusija

o posmatra posmatra rad grupe i iznosi

zapaanja
o struni konsultant zdravstveni radnik,
ravnopravni lan grupe, ali pritom
strunjak
Etape u grupnom radu :
I Poetak rada
Prvi sastanak upoznavanje, vana je prijatna
atmosfera...
II Tehnike rada u grupi
Ne treba se zavaravati da e diskusija poeti sama
od sebe :
1) ''Okidai'' diskusije provociraju ljude da
kau svoj stav o predmetu
2) Vrtlog ideja postavi se uopteno pitanje i
svako odgovara ta im prvo padne na pamet
3) Moe se poeti tako to svi ''u krug, redom''
odgovaraju na jedno pitanje
4) ''grupne zujalice'' podele se na manje
grupe, dobiju pitanje, odvojeno prodiskutuju,
pa onda voa izlae miljenje
5) ''anonimnost'' odgovori se piu na papiru,
bez potpisivanja
METOD MALE GRUPE

Mala grupa broji 10 15 lanova istih

karakteristika (npr. trudnice) koje imaju zajedniki
problem (istu bolest) ili isti interes (npr. da saznaju
vie o pubertetu da bi razumevi svoju decu...).
Grupa se sastaje vie puta, raspravlja o izabranim
problemima, lanovi grupe iznose svoje dileme,
iskustva, ogranienja i kroz zajedniku diskusiju
trae zajedniko reenje za problem.
Uloga lekara je da bude struni konsultant (kada
grupa naie na problam); grupa izmeu sebe bira
predsedavajueg, zapisniara, posmatraa.
U grupi, ve na prvom sastanku zapoinje grupna
dinamika : to je skup svih komunikacija i odnosa u
grupi koji stvaraju koheziju izmeu lanova (oseaj
pripadnosti grupi deluje stimulativno na lanove,
oni se oseaju motivisanim i odgovornim za
sudbinu reenja i ijem su nalaenju i sami
uestvovali).
METOD VELIKE GRUPE
Velika grupa broji preko 30 i vie lanova. Ovde
spadaju predavanja, dramske predstave, okrugli
stolovi, panel diskusije isl.
Predavanje je osnovni metod sa kojim se poinje
zdravstveno vaspitni rad sa nekom grupom. Njegov
osnovni zadatak je da prenese znanje i razvije

interesovanje za dalje uee u programu kod

slualaca. Motivacija lanova grupe zavisi
iskljuivo od predavaa, odnosno njegove
sposobnosti da zainteresuje sluaoce. Odrava se u
zakazano vreme na zakazanom mestu. Pogodan
metod je i ''pitanje-odgovor''.
Zdravstveno vaspitno predavanje mora da ima
poruku jasan odgovor na dilemu koja postoji.
IVOTNA DEMONSTRACIJA
-moe se koristiti u radu sa malom i velikom
grupom
-podrazumeva uenje na primeru (kroz iskustvo)
-uesnicima ivotne demonstracije zdravstveni
radnik pomae da ovladaju razliitim tehnikama
(kupanje deteta, priprema hrane...)
-osim znanja, ljudi stiu i praktine vetine i
razvijaju samopouzdanje.
III 1. OSNOVNI PRINCIPI ORGANIZACIJE
ZDRAVSTVENE SLUBE
Zdravstvena sluba ima za zadatak pruanje
zdravstvenih usluga. Ne postoji ni jedan
opteprihvaen ili najbolji nain organizacije
zdravstvene slube, meutim postoji najmanji

zajedniki sadrilac svih naina pa se dalje vri

nadogradnja.
NIVOI ORGANIZACIJE ZATITE
Podela je izvrane na osnovu : veliine populacije
koju pojedini nivo obezbeuje, karakteristike
oboljenja i stanja kojima se pojedini nivoi bave i
nekih organizacionih karakteristika.
I Samozatita
-neprofesionalan, laiki nivo
-ostvaruje se u porodici
-populaciona grupa obuhvaena tim
nivoom : 1-10 ljudi
-na ovom nivou obezbeuju se mere za :
1) ouvanje i unapreenje zdravlja
2) prevenciju obolenja
3) samodijagnozu
4) samoleenje
5) podrku obolelom lanu
Ovaj oblik zatite ima vekovima dugu tradiciju.
Ranije je bio bez uea i interesovanja
profesionalaca ! Danas SZO pokazuje interesovanje
za alternativnu medicinu.
II Primarna zatita
Primarni, profesionalni nivo zatite koji ukljuuje :

-lekara
-zdravstveni tim : medicinska sestra, babica,
patronana sestra, socijalni radnik, fizioterapeut
-administrativna jedinica lokalna zajednica
-populaciona grupa: do 2000 osoba na jednog
lekara; 10.000-15.000 na jedinicu primarne zatite.
Pored pruanja medicinske zatite (dijagnoza,
leenje, rehabilitacija), tim primarne zdravstvene
zatite ostvaruje i niz aktivnosti iz ouvanja i
unapreenja zdravlja. Lekar primarne zatite je
uvar kapije, za prolazak pacijenta na vie nivoe
zatite.
III Sekundarna zatita
Nivo zatite koji se obezbeuje kroz
specijalistiku slubu...Specijalisti opti : opti
hirurzi, internisti, ginekolozi, psihijatri...
Administrativna jedinica je okrug ili srez, a
populaciona grupa 100.000-500.000 stanovnika.
Na ovaj nivo upuuje se sa primarnog nivoa zatite.
IV Tercijarna zatita
Ovo je visoko specijalizovani nivo zatite i
dostupan je samo u posebnim institucijama; zahteva
subspecijalizovane kadrove; ostvaruje se po
klinikama. Administrativna jedinica je region a

populacija 500.000-5.000.000. Na ovaj nivo zatite

upuuju se sa primarnog i sekundarnog nivoa !
III 2. VRSTE ZDRAVSTVENIH USTANOVA
1) Dom zdravlja
2) Apoteka
3) Bolnica
4) Zavod
5) Zavod za zatitu
zdravlja
6) Klinika
7) Institut
8) Apotekarska
ustanova
9) Zdravstveni
centar
10) Kliniko
bolniki centar
11) Kliniki centar

1) Dom zdravlja
Obavlja osnovnu zdravstvenu delatnost za
teritoriju jedne optine; primenjuje dispanzerski
metod rada to je primena socio-medicinskog
metoda u praksi. Prati i prouava :
-zdravstveno stanje stanovnitva
-higijenske prilike
-uslove ivota i rada
Sprovodi mere aktivne i pasivne zdravstvene
zatite. Sadri :
- slubu opte medicine
- ginekologije
- pedijatrije
- hitnu slubu
- slubu medicine rada
- stomatologiju
- patronanu slubu
Prua sve mere zatite na sve kategorije ljudi.
Zdravstveni radnici rade u timu iji je
koordinator lekar opte prakse! Dom zdravlja
ima svoje zdravstvene stanice (u njima rade

lekar i sestra) i zdravstvene ambulante (u

njima radi sestra), radi to vee dostupnosti z.z.
ljudima.
2) Apoteka
Zdravstvena ustanova u kojoj se obezbeuje
snabdevanje stanovnitva i zdravstvenog
sistema lekovima i drugim lekovitim
sredstvima, kao i informisanje o pravilnoj
upotrebi lekova. Obavlja farmaceutsku
zdravstvenu delatnost i obezbeuje :
snabdevanje lekovima, izradu magistralnih
lekova i zdravstveno vaspitanje (lekara o
novim lekovima, i pacijenata o nainu
upotrebe leka)
3) Bolnica
Prua stacionarnu zdravstvenu zatitu i
specijalistiko-konsultativne usluge. Moe biti
opta i specijalna.
Opta bolnica lei sve bolesti i sve
kategorije bolesnika. Ima najmanje 150 postelja,
rasporeenih u 6 odeljenja : interno, opte-

hirurko, deije, gidekoloko-akuersko,

fizikalna medicina. Ima i slube laboratorijske i
rentgenske dijagnostike, transfuziju krvi,
anesteziju, mogunost za izolaciju obolelih od
zarazne bolesti i akutnih psihoza.
Specijalna bolnica lei neke bolesti
(zarazne...) i kod nekih kategorija stanovnitva
(ene, deca).
4) Zavod
Obavlja specijalizovanu zdravstvenu
delatnost za nekeoblasti medicine ili neke
kategorije bolesnika. Razvija strunometodoloke kriterijume za rad. Moe da bude
stacionarnog tipa. Kada obavlja naunu
delatnost, onda je to institut.
5) Zavod za zdravstvenu zatitu
Obavlja specijalizovanu socio-medicinsku i
higijensko-epidemioloku zdravstvenu
delatnost. Prati i prouava zdravstveno stanje
stanovnitva, higijenske uslove i uslove ivota i
rada, i preduzima mere zatite. Ima slube :
-socijalne medicine

-higijene
-epidemologije
-dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju.
5) Klinika
Institucija koja obavlja specijalizovanu,
polikliniku i bolniku delatnost iz odreene
grane medicine, odnosno stomatologije. Na njoj
rade profesori fakulteta. Obavlja obrazovnu i
nauno-istraivaku delatnost.
6) Kliniko-bolniki centar
Institucija koja obavlja polikliniku i
bolniku delatnost iz vie (odreenih) grana
medicine i iz najmanje jedne oblasti zdravstvene
zatite.
7) Kliniki centar
Obavlja polikliniku i bolniku delatnost iz
vie grana medicine i z.z.; takoe obavlja i
obrazovnu i nauno istraivaku delatnost.
III 3. VANBOLNIKA ZDRAVSTVENA
ZATITA

To je izuzetno znaajan deo zdravstvenog

sistema.
- realizuje se prvi kontakt korisnika sa
profesionalnom z.z.
- pacijenti ne borave u institucijama, ve
dolaze radi pregleda, tretmana, kontrole
- posreduje tj. po potrebi upuuje na vie
nivoe zdravstvene zatite
VANBOLNIKE USTANOVE
Njihov znaaj da se rasterete bolnice ;
ekonomska korist
Organizovana ambulantno-poliklinika
odeljenja bolnica koja pruaju pomo od
urgentnih do hroninih oboljenja :
1) hitna (urgentna) sluba
2) poliklinika (ambulantna) sluba prati
bolesnika posle hospitalizacije, donosi
odluke o potrebi prijema)
3) Institucije primarna zdravstvene zatite

III 4. BOLNIKA ZDRAVSTVENA

ZATITA
Bolnice ustanove za smetaj, negu i leenje
bolesnika.
Prema vlasnitvu mogu biti :
-drutvene vlasnik je lokalna zajednica
-dravne vlasnik je drava
-karitativne osniva ih crkva ili neka
dobrotvorna organizacija
-privatne osnivaju ih pojedinci ili grupe
ljudi
Prema funkciji :
-opte
-specijalne
-klinike
POKAZATELJI STANJA I
FUNKCIONISANJA BOLNICA
I Pokazatelji strukture (stanja)
Odnose se na mreu, opremljenost, osoblje;
1) Obezbeenost stanovn. bolesnikim
posteljama = br. bol. postelja / br. stanovnika
teritorije 1.000
2) struktura kreveta po nameni :

-udeo kreveta za akutna stanja

-za bolesnike sa psihikim poremeajima
-za hronine bolesnike i gerijatrijske
sluajeve
3) Struktura zaposlenih :
-odnos zdravstvenih i ostalih radnika
-udeo lekara specijalista, ostalih lekara i z.
radnika u skupu z. radnika
-odnos lekar / srednje medicinsko osoblje
-optereenost : br. postelja po lekaru
br. postelja po sestri
4) Opremljenost bolnica :
Ne moe se direktno meriti; bolnice se
klasifikuju na : bazine, proirene, kompleksne,
bolnice zajednice.
II Pokazatelji funkcionisanja
1) Pokazatelji obima rada :
-Stopa hospitalizacije = br.prijema u toku god. /
populacija potenc. korisnika 1.000
-Br. dana hospitalizacije = br. ostvarenih
bolnikih dana u toku god. / popul. potenc.
korisnika 1.000

-Prosena duina b. leenja =br. ostvarenih

bolnikih dana u toku god. / br. bolnikih
epizoda u god.
2) Pokazatelji kvaliteta rada :
-bolniki mortalitet
-bolniki letalitet
-morbiditet
-smrtnost od invazivnih
dijagnostikih procedura i hirurkih int.
-ishod bolnikog leenja
-informisanje pacijenata i
njihovo zadovoljstvo bolnikim radom.
3) Pokazatelji trokova rada :
-proseni godinji trokovi po bolnikoj
epizodi
-proseni godinji trokovi po bolesnikom
danu
-udeo trokova za ambulantno-polikliniko
leenje u ukupnim trokovima.
III 5. KUNA NEGA I LEENJE
Kuno leenje obezbeivanje zdravstvenih i
drugih usluga u kui obolelim i invalidnim

licima kojima nije neophodan smetaj u

institucijama.
Usluge :
-zdravstvene
-vezane za zdravlje (ishrana, higijena,
nabavka, transport...)
-pacijenti rado prihvataju ovaj vid
leenja
Kuno leenje se podrazumeva kod sledeih
grupa :
-starih ljudi
-dece
-poroaji (preporuljivo)
-rehabilitacija
Dijagnostiki testovi u kui :
-fiziki pregled, pregled grla
-termometar
-samomera (za krvni pritisak)
-tehnologija ''suva hemija'' : papirii i
tapii koji reaguju menjajui boju (za test je
potrebna mala koliina biolokog materijala i

ne treba struna sprema! npr. testovi za

trudnou i ovulaciju).
III 6. ZDRAVSTVENO
ZAKONODAVSTVO
Pravo na zdravlje i zdravstvenu zatitu
regulisani su Ustavom. Specifina pitanja su
ureena posebnim zakonima. Savremeno
zdravstveno zakonodavstvo regulie razliite
kategorije, koje se odnose na 5 elemenata
zdravstvenog sistema :
I Korisnici zdravstvene zatite
Imaju individualna prava :
1) Pravo na zdravstvenu zatitu
2) Prava pacijenata :
-saglasnost na
osnovu informisanja
- pravo na pristup med.
dokumentaciji
-privatnost poverljiv odnos
-zatita podataka i uvanje med.
tajne

-pravo albe
3) Zakonodavna regulativa pojedinih
zdravstvenih aktivnosti :
-zakonodavstvo o sterilizaciji
-o eutanaziji
-o abortusu
-o transplantaciji
-o eksperimentima na ljudima
4) Zakonodavstvo kod posebnih grupa
pacijenata :
-hendikepiranih
-starih
-majke i deteta
III Ustanove zdravstvene zatite
1) Otvaranje zdravstvenih ustanova
- regulisani zakonom za planiranje
broja radnika i vrste zdr. ustanove; moraju biti
zadovoljeni standardi sigurnosti, higijene,
kvaliteta...
2) Funkcionisanje zdr. ustanova
- kontrola kvaliteta rada

- odgovornost za uinjenu tetu

- odravanje i testiranje tehnike
- rad laboratorija i hitne slube
3)Strukturalni aspekti zdr. ustanova
III 7. ZDRAVSTVENO
ZAKONODAVSTVO U NAOJ ZEMLJI
Sadanji zakoni u oblasti zdravstva,
oslanjaju se na Ustav RJ, koji kae da su
zdravlje i zdravstvena zatita osnovna prava
oveka i da je z.z. stvar zajednice. Zakoni
vezani za zdravlje :
I Zakon o zdravstvenoj zatiti
-propisano je kako funkcionie
zdravstvena zatita i kako se obezbeuju
sredstva za njeno funkcionisanje
- odreuje zdravstvene ustanove,
njihovu organizaciju, nain funkcionisanja,
mreu ustanova, obaveze i odgovornosti

zdravtvenih radnika, prava i obaveze korisnika

zatite, sistem finansiranja
- propisuje se potreban stepen i
vrsta strune spreme
- broj zdravstvenih radnika,
pripravniki sta
- regulisana je transplantacija
- vreme i uzrok smrti lekar ;
obaveznost obdukcije
II Zakon o zdravstvenom osiguranju
Odreuje nain prikupljanja i
raspodele sredstava, prava i obaveze
osiguranika, sistem zdravstvenog osiguranja u
celini
Precizirana su lica koja su
obavezni osiguranici
Postoji mogunost osiguranja
lanova njihovih porodica zdravstvenom
zatitom
Naknada zarade za vreme
privremene spreenosti za rad
Naknada putnih trokova
Naknada pogrebnih trokova

III Zakon o socijalnoj zatiti

Regulie sistem socijalne zatite,
iru i uu koncepciju, ustanove, obaveze
socijalnih radnika, pravo na socijalnu zatitu,
uslove pod kojima se ostvaruje.
IV Zakon o radu i radnim odnosima,
regulie:
- radne odnose
- prava radnika
- duinu radnog vremena, radne nedelje,
odmor.
V- Zakoni o radu i porodici:
- prava ene
- ravnopravnost polova
- slobodu odluke o raanju
VI- Zakon o zatiti na radu
VII- Zakon o zatiti ivotne sredine

III 8. ZATITA ZDRAVLJA

Zdravstvena zatita predstavlja svukupne
mere i aktivnosti zajednice kao celine,
zdravstvene slube, kao njenog integralnog dela
i samog oveka na unapreenju i ouvanju
zdravlja, odnosno poboljanju zdravlja ljudi.
Ona predstavlja integralnu celinu sledeih
mera :
-mera za unapreenje i ouvanje zdravlja
-mera za suzbijanje i spreavanje bolesti
-mera za rano otkrivanje
-mera za blagovremeno i adekvatno
leenje
-mera za rehabilitaciju
-organizacija SZO (WHO) njen program
''Zdravlje za sve do 2000.''
Level i Klark su zdravstvenu zatitu definisali
kao skup mera prevencije podeljen na tri*
nivoa :
1) Primarna prevencija ima za cilj
da prevenira nastanak bolesti; u nju
se ubrajaju mere za ouvanje i

unapreenje zdravlja, suzbijanje i

spreavanje bolesti
2) Sekundarna prevencija ima za
cilj da prevenira razvoj bolesti u
oveku i njegovoj okolini; u nju se
ubrajaju mere za rano otkrivanje i
leenje bolesti
3) Tercijarna prevencija ima za cilj
da prevenira nastanak posledica
bolesti; u nju se ubrajaju mere
rehabilitacije.

Mere primarne prevencije (ouvanje i

unapreenje zdravlja, spreavanje i suzbijanje
bolesti) imaju smisla u fazi prepatogenaze (pre
biolokog poetka), kada bolest jo nije nastala.
Kada bolest pone da se razvija, rano otkrivanje
i blagovremeno leenje (mere sekundarne
prevencije) su najbolje mere zatite. Rano

otkrivanje ima smisla u malom rasponu od

klinikog poetka do kritinog trenutka.
Leenje zapoeto pre kritinog trenutka
predstavlja efikasnu preventivnu meru. Posle
toga leenje ne dovodi do izmene prirodnog
toka bolesti i posledice su neizbene.
Rehabilitacija (tercijarna prevencija) moe da
pomogne u terminalnoj fazi bolesti, ali pravi
rezultat zavisi od ranog otkrivanja (2
prevencija).

MERE ZA OUVANJE I
UNAPREENJE ZDRAVLJA
Nazivamo ih jo i primarna, nespecifina
prevencija : niz mera i aktivnosti u cilju
ouvanja i poboljanja zdravlja (da zdravi budu
jo zdraviji...). Sprovodi ih zajednica, ali i sam
pojedinac.
Mere nespecifine prevencije :
1) Opta i lina higijena

-opta higijena : uslovi ivota i rada,

provetravanje, ienje, optimalna temperatura,
izvori zraenja, buke...
-lina higijena : tuiranje, odea, obua,
odmot u istoj postelji
2) Pravilna ishrana i ispravna voda za pie
-voda : malo joda i hlora; u nekim
zemljama se fluorie
-hrana : bakterioloki i hemijski
ispravna; neravnomernost u raspodeli hrane
(pothranjenost gojaznost)
3) Fizika aktivnost
-smanjena (liftovi, pokretne stepenice,
prevoz...)
-faktor je rizika
-rekreacija
4) Zatita okoline
-ovek je prirodu podredio svojim
potrebama
-posledice toga su razni oblici zagaenja
prirode
5) Lini i drutveni standard

-visok nacionalni dohodak bolje

zdravstvo
-javlja se razlika izmeu pojedinih grupa
(bogatiji-manje bogati*itaj ''siromani'')
6) Izbegavanje rizinog ponaanja
-puenje
-alkohol
-droga
-nezdrava ishrana
7) Obrazovanje
8) Zdravstveno vaspitanje
-aktivnost namenjena irenju znanja, kao
i uticaju na stavove i ponaanje ljudi, cilju
unapreenja zdravlja
9) Stil ivota
-sveukupni nain ivota
MERE ZA SPREAVANJE I
SUZBIJANJE BOLESTI
Usmerene ka spreavanju odreenih bolesti :
specifina prevencija. Sprovode ih
specijalizovani delovi zdravstvene slube uz
podrku zajednice. Ovde spadaju :

I Vakcinacija
Sa otkriem vakcine (Luj Paster), u medicini
je zapoela nova, mikrobioloka era.
Zaustavljeni su pomori ljudi u velikim
epidemijama i potpuno iskorenjene neke bolesti
u svetu!
Vakcine tite samo vakcinisane ljude i to
protiv samo one bolesti kojoj je vakcina
namenjena. Zdravstvena sluba organizuje
vakcinaciju stanovnitva po tzv. ''kalendaru
vakcinacije'' :
-BSG protiv tuberkuloze
-Di-Te-Per protiv difterije, tetanusa i
pertitusa
-Polio-vakcina protiv deije paralize
-Mo-Ru-Par protiv morbila, rubele i
parotitisa
Obuhvat vakcinacije treba da bude vie od 80
%. Vakcina protiv gripa je sezonska ! Daje se
na jesen pre poetka epidemije i to prvo starima,
hroninim bolesnicima, rizinim grupama, pa
tek onda ostalima.Vakcina protiv besnila se

daje samo osobama koje su pretrpele ujed besne

ivotinje.
II Dezinfekcija
Vanost istoe u medicini je dokazana.
Dezinfekcija (razni naini unitavanja
mikroorganizama) je mera kojom se spreava
prenoenje svih bolesti i komplikacijama
izazvanih mikrobima
III Dezinsekcija i dratizacija
Mnogi insekti i glodari su vektori-prenosioci
zaraznih obolenja. Njihovim unitavanjm se
prekida put prenoenja infekcije i na taj nain
spreava pojava obolenja kod ljudi.
IV Asanacija
Podrazumeva mere i postupke tehnike prirode,
iji je zadatak popravljanje nehigijenskih stanja
objekata, terena, naselja (npr. isuivanje
movare...).

MERE ZA BLAGOVREMENO
LEENJE I REHABILITACIJU
Leenjem se spreava razvoj i irenje obolenja,
posledice i komplikacije, invaliditet i umiranje.
Leenje ima sledee ciljeve :
1.
da izlei bolest
2.
sprei njeno irenje unutar bolesnika i
na njegovu okolinu
3.
sprei komplikacije i posledice bolesti
4.
skrati period nesposobnosti
5.
sprei smrt
6.
smanji trokove zatite
Moe se podeliti :
A. Prema mestu leenja :
-u kui
-u bolnikoj ili vanbolnikoj ustanovi
-na drugom mestu
B. Prema uzroku :
-simptomacko (leenje simptoma)
-kauzalno (leenje uzroka)

C. Prema vrsti terapije :

-medikamentozno
-hirurko
-psihoterapiju
-fizikalnu terapiju
D. Prema uspehu :
-izleenje
-poboljanje
-odravanje
-pogoranje
-smrt
Rehabilitacija mera zatite kojom se
pokuavaju spreiti posledice bolesti,
invaliditet, smrt usled posledica, i skratiti
period nesposobnosti. U irem smislu obuhvata i
socijalnu rehabilitaciju. Postavlja se pitanje
zaposlenja hendikepiranih, socijalne integracije
alkoholiara, narkomana, HIV pozitivnih. Na
rehabilitaciju starih se sve vie troi. Razlikuju
se etiri vida rehabilitacije :
-medicinska
-psihika
-profesionalna

-socijalna.
ZDRAVSTVENA ZATITA KOLSKE DECE
I STUDENATA
Zdravstvna zatita kolskog deteta
U najirem smislu podrazumeva praenje
razvoja i intelektualnih sposobnosti i praenje
stanja i uhranjenosti ! Odgovornost za dete
snose roditelji i kola ( u kojoj se odvija drugi
stepen socijalizacije )
Sistematski pregledi.......( I, III, V, VII
razredi o. i III razred s.) otkrivaju probleme u
razvoju
- psiholoki problemi u ovom
periodu nisu zanemarljivi ( pubertet )
- razvijaju se programi za
prepoznavanje rtvi zlostavljanja
Najvei problem je sve vee rizino
ponaanje :
- puenje
- alkohol
- droga
- rizino seksualno ponaanje

Zdravstveno vaspitanje je veoma bitno

u ovom periodu.
ZDRAVSTVENA ZATITA ENA I DECE
Zdravstvenoj zatiti majke i deteta se
posveuje posebna panja, zbok osetljivosti ovih
populacionih grupa na dejstvo socio
ekonomskih faktora a i zbog uzajamne
zavisnosti zdr. stanja dece od zdr. stanja
njihovih majki. U ovu populaciju spadaju ene u
reproduktivnom periodu (15-49god.) i deca, i
to : -odojad (do 1 god.)
-deca predkolskog uzrasta (do navrene
6 god.)
-deca kolskog uzrasta (7 - 18god.)
Ciljevi zdr. zatite majke i deteta :
1) da se ouva i unapredi zdravlje ene
pre zaea, u trudnoi, da se obezbede uslovi za
normalan poroaj i roenje zdravog deteta;
2) da ena ovlada vetinama nege i
zatite deteta;

3) da se ouva i unapredi zdravlje dece

praenjem rasta i razvoja, primenom
programskih, vaspitnih aktivnosti, otklanjanjem
faktora rizika i spreavanjem njihovog razvoja.
Porodica je ta koja omoguava pravilan rast
i razvoj deteta i formiranje ponaanja koje
unapreuje zdravlje.
Mere zdravstvene zatite ena :
1) Opte mere (one su zadatak zajednice) :
a.Oslobaanje od neukosti
b. Stvaranje uslova za ravnopravnost
c.Potpuna sloboda odluivanja ena
2) Specifine mere ( zadatak zdravstvene
slube) :
a.Razvoj zdravstvene kulture
b. Obuhvat toveeg broja ena radom
savetovalita
c.Obuhvat to veeg broja ena
strunom negom na poroaju
d. Obuhvat to veeg broja ena
merama rane dijagnostike raka
Mere zdravstvena zatite dece :

1) Opte mere (zadatak zajednice i

porodice) :
a.Uslovi za ivot
b. Kultura
2) Specifine mere (zadatak zdr. slube)
a.Nadzor nad psihofizikim rastom i
razvojem
b. Vakcinacija
c.Kontrola uslova ivota
ZDRAVSTVENA ZATITA STARIH LICA
Starost je niz procesa koji zahvataju
individuu, njenu okolinu i zajednicu u
celini.''Starost je proces u koji smo svi ukljueni
do odreenog stepena, manje ili vie.''
Pokazatelji starosti nacije :
1) Procentualni udeo populacije preko 65
god. u ukupnoj populaciji neke teritorije ili
zemlje; ako je 10% ili vie, populacija se
smatra starom!

2) Indeks starenja odnos stanovnika

starijih od 60 god. i mlaih od 19 god.;
ako je vei od 0,40 nacija stari !
3) Prosena starost stanovnitva preko 30,
stanovnitvo stari
4) Indeks funkcionalnog stanovnitva
odnos broja dece (0-14 god.) i starih
(preko 65 god.) naspram broja radno
sposobnog stanovnitva (15-64 god.)
Stara populacija ima dva podsegmenta :
1) Mladi stari (60-74) nezavisni u
svakodnevnim aktivnostima
2) Stari (75 i vie) esto kompletno
zavisni od drugih.
Koritenje zdr. zatite :
Stari ljudi koriste z.z. uestalije nego ostali
segmenti populacije. Vie od 20% starih ima
multipne dijagnoze. Karakteristino je
propisivanje velikog broja lekova to dovodi do
poveanja trokova z.z., a neki lekovi mogu i
tetno delovati na stare...

Zdravstvena zatita starih bazira se na

sledeim principima :
-preveniranje nepotrebnog gubitka
funkcionalnih sposobnosti
-prevencija i leenje zdr. problema koji
oteuju kvalitet ivota
-stare treba to due leiti u njihovim
kuama, pa tek kad to nije vie mogue, poslati
ih u institucije z.z.
-svaka zajednica treba da stimulie
dobrovoljni rad sa starima
Mere zdravstvene zatite :
1) Opte (sprovodi zajednica, porodica)
-stvaranje to boljih uslova za lepu
starost
2) Specifine (zadatak zdr. slube)
-briga o pravilnoj ishrani
-briga o umerenoj fizikoj aktivnosti
-rano otkrivanje obolenja.
ZDRAVSTVENA ZATITA
HENDIKEPIRANIH

Hendikepiranost nastaje kao rezultanta

oteenja strukture ili funkcije organizma koja
traje krae ili due vremena (nesposobnost ili
trajna nesposobnost-invaliditet).
Strunjaci prognoziraju u budunosti blag
porast nesposobnosti i invaliditeta, iz vie
razloga:
1) produavanje duine ivota
2) poveanje broja dece sa hroninim
neizleivim bolestima (preivljavaju
zahvaljujui savremenim sredstvima
3) vei rizik i sve ea pojava povreda
na radu, u kui, koli, saobraaju...
4) bolja dijagnostika, praenje i
registrovanje sluajeva nesposobnosti
Pod pojmom ''nedostatak'' podrazumeva see
svaki gubitak ili abnormalnost neke psihike,
fizike ili anatomske strukture (ili funkcije).
Nesposobnost (invalidnost) podrazumeva svako
ogranienje ili nemogunost obavljanja neke
aktivnosti na nain ili u granicama koje se
smatraju normalnim za ljudsko bie.
Hendikepiranost je rezultat (zdravstvenog)

industrijskog, saobraajnog i klinikog

traumatizma; karakteristina je za razvijene
zemlje.
Pored zdravstvenih posledica za individuu,
hendikepiranost ima i druge socio ekonomske
posledice (poveanje zdr. trokova i trokova
socijalne zatite). Ovi trokovi stalno rastu. Zato
je potrebna :
-prevencija hendikepiranosti, kroz
prevenciju traumatizma
-rano otkrivanje i dijagnostika
-rehabilitacija (medicinska, socijalna...)
-edukacija za samozatitu
-obezbeivanje pomagata i drugih tehnikih
sredstava
-postojanje specijalnog obrazovanja
-postojanje drutvenih slubi za davanje
saveta, pomoi
-stvaranje to boljih uslova svakodnevnog
ivota za hendikepirane.