POJAM WELLNESS-A (BLAGOSTANJA)

TA JE BLAGOSTANJE?
1. Blagostanje je izbor odluka koju donosite radi optimalnog
zdravlja.
2. Blagostanje je nain ivota ivotni stil koji pravite da
postignete najvii potencijal zdravog ivota.
3. Blagostanje je proces razvijanjem svesti da nema krajnje
take ali zdravlje i srea su mogue u svakom trenutku.
4. Blagostanje je pozitivno prihvatanje sebe.
5. Blagostanje je interakcija sa sopstvenim telom, karakterom i
duom shvatanje da sve to radimo, mislimo, oseamo i
verujemo ima uticaj na nae zdravstveno stanje.
KONCEPT BLAGOSTANJA
Blagostanje je mnogo vie od prostog odusustva bolesti.
Blagostanje je multidimenzionalni i holistiki pristup ivotu.
Blagostanje ukljuuje mnogo vie od fizikog zdravlja. Ono
ukljuuje emotivne, intelektualne, socijalne, okupacione i duhovne
aspekte ivota. Zbog toga to blagostanje ukljuuje celokupnu
osobu iz toga proistie da nedostatak blagostanja ili zdravlja u
jednom aspektu utie na druge aspekte ivota i ukupan oseaj
blagostanja. Koncept blagostanja je referentni okvir od koga
poinjemo da razmiljamo o odnosima, izborima i ponaanju kako
oni doprinose neijem ukupnom pozitivnom razvoju. Ostvarenje
blagostanja je dinamiki proces u kojem ste odgovorni i nadleni za
ivot i zdravlje. To ukljuuje proces pronalaenja optimalnog
zdravstvenog stanja. Blagostanje predstavlja vii nivo zdravlja od
prostog odustva bolesti. To je proces pravljenja izbora i
angaovanje u ponaanju koje donosi balans u neijim emotivnim
intelektualnim, socijalnim, okupacionim i duhovnim potrebama.
Dolazak do stanja optimalnog zdravlja ili blagostanja je postignuto
pravljenjem pozitivnih promena u ivotnom stilu. To nije statian
proces ve proces u kome pojedinac donosi svesne odluke,
preduzuma radnje i napreduje pristup iz koga proizstie koncept
zdravlja, celosti i balansa kao osnove i stavlja mo i odgovornost u
ruke pojedinca, a ne zdravstvenog sistema. Svako od nas moe da
unapredi svoje blagostanje postajui svestan i informisan,
razvijanjem pozitivnog ivotnog stila koje ukljuuje aktivno uee i
posveenost sopstvenom emotivnom, intelektuacnom, socijalnom
okupacionom i duhovnom rastu i razvoju. Nikad nije kasno da
zapone.
Blagostanje ima etiri aspekta:

1. Fitnes vae telo zahteva 20-30 minuta vebe 5 dana u

nedelji. Oko 60% odrasnih ne veba dovoljno, a 25% ne
veba uopte.
2. Nutricijska ishrana ta i koliko konzumirate utie na to kako
se oseate, koliko dugo ete iveti i kako ete podnositi
bolesti. Ono ukljuuje zdravu hranu, dodatke i veoma vano,
vodu.
3. ivotni stav redovne ne-fizike vebe za mozak i duh utiu
na vae mentalno i emotivno stanje. Ono se integrie sa
nutricionistikim i fitnes aspektima.
4. Pomo redovni odlasci kod zdravstvenih radnika koji vam
pomau u postizanju dobrog zdravlja kao i u izradi plana
vebanja i ishrane.
Fitnes profesionalac mora biti spreman odgovoriti na:
-

Da li je fitnes profesionalac: lini trener, masaer , instruktor

aerobika, nutricionista, joga instruktor ili bilo ko ko radi u
zdravstvu?
ta je minimum zahteva za edukacijom da bi se neko mogao
nazvati fitnes profesionalcem?
Koje oblasti studija su potrebne fizika edukacija, fiziologija
vebanja, kineziologija, sportska medicina?
Kakva vrsta sertifikata je potrebna da li se mora posebno
licencirati uzevi u obzir da sada ima preko dve stotine vrsta
sertifikata vezanih za fitnes i zdravstvenu industriju?
Da li se fitnes profesionalac moe porediti sa ostalim
zdravstvenim radicima?

Svako od navedenih pitanja su reena za druge zdravstvene

radnike, kao to su fizijatri, terapeuti, kiropraktiari i medicinski
tehniari. Zdravstvena industrija zahteva fakultetsku diplomu ili
specifine diplome kao i licenciranje ili akreditaciju.
Ukratko, ono zahteva izvesnu odgovornost, pouzdanost i obino
je regulisano nekim zakonom ili pravilima udruenja. Fitnes
industrija je u tom smislu neregulisana.
KONCEPT WELLNESSA
-

Osnova blagostanja

Osnovnu ideju wellnessa ini i podrazumeva punoa zdravlja koja

po
defiiniciji Svetske zdravstvene organizacije nije samo puko
odsustvo bolesti ili prisustvo radne i ivotne nesposobnosti, ve je
to pre svega psihiko, socijalno i fiziko blagostanje. Istovremeno
medicina ne podrazumeva samo leenje ve i vetine spreavanja
nastanka bolesti, ali i mnogo vie vezano za gornju definiciju.
ivimo u vremenu koje se generalno definie nezdravim ivotom
te je pitanje prevencije bolesti i poremeaja, kako unutranje tako i
spoljanje ravnotee homeostaze zajednika potreba obaveza i
cilj svih proaktivnih ljudi kako na linom tako i na drutvenom
planu.
Po istraivanjima Republikog zavoda za zdravstvenu zatitu za
2005.. godinu zdravstveno stanje u Srbiji je vie no alarmantno.
Vie od 2/5 populacije je gojazno, a treina je sa kardiovaskularnim
bolestima. Registrovanih dijabetiara je preko 400 hiljada (a
pretpostavlja se da na svakog registrovanog dolazi bar jo jedan
neregistrovani), od toga je preko 120 hiljada pacijenata na
insulinskoj injekcionoj terapiji, 37% populacije u hroninom stresu,
poveano je oboljevanje od raka, dok je istovremeno sa gojaznou
evidentan i porast podhranjenosti u populaciji. Istovremeno na
stranicama strunih asopisa zapadnih zemalja se mogu nai
prognoze da e do 2010. godine oveanstvo na programu
wellnessa, suplementaciji u ishrani i slinom troiti na godinjem
nivou oko 3 triliona (3.000.000.000.000) USD.
Lina realnost svakog pojedinca je proizvod njegovih spoznaja
informacija saznanja, miljenja i verovanja, s jedne strane i onoga
na ta je fokusiran u kraem ili duem trajanju, s druge strane.
Otuda imperativ sagledavanja injenice da zdravlje nije samo puko
odsustvo bolesti ve da je to istovremeno i nameran izbor ivotnog
stila koji karakterie lina odgovornost, uzajamna ravnotea i
maksimalno poveanje fizikog, mentalnog, duhovnog i drutvenog
blagostanja.
Zdravlje nije sve, ali je bez njega sve nita. Otuda je wellness put
ka kvalitetnijem ivotu i postizanju i ouvanju optimalnog
zdravstvenog stanja.
Blagostanje je stanje optimalne dobrobiti i ono pored odsustva
bolesti podrazumeva i poboljan kvalitet ivota proistekao iz
poveanog:
-

fizikog,
socijalnog,
3

mentalnog,
emotivnog,
duhovnog,
ekolokog i
profesionalnog zdravlja.

Blagostanje je istovremeno proces koji traje tokom itavog ivota i

podrazumeva maksimiranje mogunosti svakog pojedinca. To je
istovremeno skup aktivnosti koje doprinose skladu, ravnotei i
ovekovom zadovoljstvu kupnim zdravljem i to na naine i u
formama koje maksimalno vode linoj, samoaktualizaciji i doivljaju
sree. Tamo gde postoje nizak nivo blagostanja javljaju se fiziki
mentalni i emotivni simptomi u vidu nelagodnosti, oseaja
nedovoljnosti i inferiornosti, dok tamo gde postoji visok nivo
blagostanja, stalne promene i lini rast, ivot pojedinca je
karakterisan visokim nivoom vitalnosti i smisaonosti (ispunjenosti).
Vii nivoi blagostanja sa zdravim ivotnim stilom imaju za posledicu
bolji doivljaj samog sebe, bolji lini izgled i oseanja, bolja
razmiljanje, veu efikasnost u radu i igri i dui ivotni vek uz opti,
bolji kvalitet ivota.
Zdravom ivotnom stilu naroito doprinose:
-

zdrava ishrana i kontrola telesne teine,

osmiljena i adekvatna fizika aktivnost,
izbegavanje duvana i opojnih sredstava,
umereno konzumiranje alkohola,
dobra kontrola stresa,
kontrola holesterola i krvnog pritiska,
preventivna briga o sebi,
smanjenje faktora rizika od bolesti i povreda.

1. Komponente fizikog blagostanja

Fiziki odgovori na odnos prema sopstvenom telu podrazumevaju:
-

izbor adekvatnih fizikih aktivnosti,

nain odmora, relaksacije, oputanja i spavanja,
nain ishrane i kontrola navika vezanih za ishranu, alkohol i
duvan.

Faktori fizhikih sposobnosti su sledei:

-

kardiorespiratorna izdrljivost (aerobna),

miina snaga i izdrljivost,
4

fleksibilnost,
telesna kompozicija,
motorna koordinacija.

Na ove faktore direktno negativno utiu navike poput dugotrajnog

gledanja televizije, preterano surfovanje internetom i voenje
dugih telefonskih razgovora.
Fizikom blagostanju znaajno doprinose naroito fizike aktivnosti
i forme vebanja za zdravlje koje se mogu podeliti u sledee
kategorije:
-

vebe snage,
vebe istezanja,
vebe kardio-respiratorne izdrljivosti,
svakodnevne fizike aktivnosti umerenog intenziteta.

Ishrana predstavlja jedno od znaajnih komponenata fizikog

blagostanja i u direktnoj vezi sa njim. Po nalazima strunjaka preko
polovine svih bolesti je prouzrokovano nepravilnom ishranom.
Osnovne karakteristike ishrane u naem podneblju podrazumevaju
premasnu, preslatku, preslanu i prezainjenu hranu, koja se ne
retko konzumira u koliinama koje su neadekvatno velike u odnosu
na realne potrebe. Istovremeno su prisutne tzv. etiri bele
smrti:mast, belo brano, eer i so. Razlozi za ovakvo stanje
ishrane su brojni ali meu njima prednjae neznanje ,
neinformisanost, besparica i navike.
Zdrava ishrana je preduslov dobrog funkcionisanja oveka u celini.
Brojni su nutricionistiki aspekti vezani za razliite uzraste,
potrebe, razliite aktivnosti i faze ivota, no bazu piramide zdrave
ishrane ine prevashodno namirnice iz grupe itarica, bogati
ugljenim hidratima koje ine osnovu optimalne ishrane. Sledei
nivo ine povre i voe koji su bogati vitaminima i mineralnim
materijama, dok se u manjim obimu preporuuje unos namirnica
ivotinjskog porekla. Tu pre svega spadaju mleko i mleni proizvodi
kao i meso, jaja, mleko. Na samom vrhu ove piramide su slatkii
koje treba izbegavati.
2. Komponente intelektualnog blagostanja
Intelektualno blagostanje podrazumeva upotrebu ljudskog uma,
stalno sticanje znanja i njihovu primenu kao i kritiko miljenje i
sopstvena izraajnost. Za adekvatno funkcionisanje svakog
pojedinca potrebna je njegova maksimalna spoznaja atributa
sopstvene linosti i intelektualnih resursa. Ovo tim pre to je za
5

razliku od svega ostalog ivog, ovek obdaren sposobnou

prilagoavanja na stalno menjajuim okolnostima unutranje i
spoljanje sredine zahvaljujui svom intelektualnom potencijalu, a
mera ove prilagodljivosti je njegova emocionalna inteligencija.
3. Komponente emotivnog blagostanja
Podrazumevaju
kompleksnost
i
ravnoteu
sveobuhvatnog
emotivnog ivota pojedinca, to pre svega podrazumeva njegovo
pozitivno mentalno stanje kao preduslov unapreenja odnosa sa
drugima, prepoznavanje sopstvenih oseanja i upravljanje njima,
kao i savladavanje stresa, a posebno paraliuih i blokirajui
emocija tipa straha, nelagodnosti, ljutnji, frustracija, oseaja
krivice, povreenosti, bola i sl.
4. Komponente socijalnog blagostanja
ovek je pre svega drutveno bie koje celovitost ambijenta,
sopstvene, line i drutvene pobede, u formi samoautorizacije,
doivljava pre svega kroz ambijent organizovanja drutvene
zajednice sa svim njenim normama, obiajima i merilima vrednosti.
Po openhaueru pojedinac tri etvrtine stvari ini zbog drugih,
plaajui na taj nain cenu socijalizacije i injenicu da je drutveno
bie. Ovo ga oslobaa da oseajui podrku svoje mikrosredine
(porodice), kao i neposrednog i makro okruenja, napreduje na
linom planu ali i sa ostalim. Komponente ovog blagostanja su:
razumevanje razliitosti meu ljudima, koegzistencija, empatija,
humanost, kao i negovanje iskrenih odnosa i bliskih porodinih
veza.
5. Komponente duhovnog blagostanja
Osnov ovog blagostanja ini stalna potraga za smislom i znaenjem
ljudskog postojanja, kao i traganjem za odgovorima na pitanja: ta
sam, ko sam, odakle dolazim, kuda idem, ta je smisao mog
postojanja, koja je moja misija, trajanje i sl.
Ovo blagostanje je u direktnoj vezi sa:
-

razvojem unutranjeg ja,

istraivanja vrednosti i verovanja,
prepoznavanjem pravih izvora radosti i zadovoljstva.

6. Komponente ekolokog blagostanja

Ekologija je nauka koja se bavi prouavanjem odnosa prema
okruenju. Dugo je bila nepoznata i nepriznata u javnosti, gde je
6

tek u drugoj polovini 20. veka poela da dobija svoje pravo mesto,
kada su postali sve vidljiviji problemi ovekove egzistencije na
planeti Zemlji, a pre svega kroz rast populacije, zagaenja
okruenja, izvora hrane i vode, i sl. Ona u irem smislu
podrazumeva i mnoge druge nauke koje se meusobno prepliu u
spoznaji interakcije organizama i okruenja ili izmeu ive i neive
prirode to ima za posledicu sve prisutniju svest u potrebama
odrivog razvoja, reciklai, ograniavanju korienja pesticida,
kontroli aerozagaenja, ouvanju energetskih i svih drugih
nezanovljivih resursa, vode, kiseonika u vazduhu i sl.
7. Komponente profesionalnog blagostanja
Ovaj deo ljudskog blagostanja podrazumeva pre svega oseanje
zadovoljstva na profesionalnom planu, kako se profesija i
profesionalno angaovanje pojedinca ne bi svelo na demotiviue i
iscrpljujue aktivnosti koje se svode samo na to da se obezbede
sredstva materijalne egzistencije. Kao to je ljudska potreba da za
radom neodvojivo od njegovog bia, tako je i ova komponenta
blagostanja usmerena ka ostvarenju zadovoljavajueg radnog
okruenja, dobro izbalansiranosti radnog i slobodnog vremena,
zadovoljstvom sopstvenom profesiom i napredovanjem u karijeri.
Da bi ovek mogao da se nosi sa svim izazovima koje se u ivotu
pred njega postavljaju, potrebno je da raspolae
odreenim
nivoima motivacije i kako fizike tako i psihike kondicije. Kondicija
u uem smislu podrazumeva sposobnost zavravanja svakodnevnih
aktivnosti sa dovoljnim rezervama energije za neoekivani izazov.
To je sposobnost adaptacije i odgovor, kako na fizike tako i na
psihike napore.
Blagostanje je osnov i preduslov srenog i kvalitetnog ivota, a od
svojih 7 elemenata zajedniko svim ljudima je 5 osnovnih, to su:
socijalni, intelektualni, duhovni, fiziki i emocionalni.
Za socijalni element blagostanja su od izuzetnog znaaja
komunikacija, kako sa okruenjem tako i samim sobom,
meuljudski odnosi i ivot u zajednici uz snoenje pune
odgovornosti kako za sebe u sopstvenom ivotu tako i za svoja
ponaanja i odnose sa drugima.
Intelektualni aspekt podrazumeva stalno uenje kao preduslov
vitalnosti i sopstvene kompatibilnosti sa svetom u kome se ukupno
znanje duplira za sada ve manje od 2 godine. ovek je dotle mlad
dok je spreman da ui. To uenje pored znanja radi znanja i znanja
radi biti ovekove linosti ima i komponentu znanja radi umenja,
to se direktno odraava na emocionalnu inteligenciju,
7

napredovanje kako u linom i drutvenom aspektu ivota, tako i u

kariero-materijalnom.
Intelektualni elemenat blagostanja se direktno pretae u lini
doivljaj uspeha svakog pojedinca pri emu se uspeh definie kao
putovanje, a ne destinacija. To putovanje se deava od objektivno
samosveu
utvrene
pozicije
u
emotivnom
ivotnom,
materijalnom i drugom aspektu, ka onome emu se tei u formi
cilja ili misije.
Duhovni elemenat blagostanja podrazumeva, kako spoznaju
vrednosti i svrhe, saglasno unutranjim elementima sopstvene
savesti i oseaju milosra, tako i duhovnom aspektu oseanja
ljubavi, kako za sebe, tako i za druge ljude i sve oko sebe.
U fizikom smislu bagostanje podrazumeva brigu o sebi i fizikom
delu svoga bia, a pre svega kontrolu stresa, brigu o sopstvenom
zdravlju, ishrani i telesnom vebanju kao preduslovu ouvanja
kondicije, radne i ivotne sposobnosti. Emocionalni elementi
blagostanja, izmeu ostalog, u znaajnoj meri zavise od
samopotovanja, samopozudanja, samoizraavanja, uzajamnosti i
poverenja. ovek je pre svega desnostrano emocionalno bie,
gde bez rada na sopstvenoj emocionalnoj inteligenciji i
uravnoteavanju
pragmatinog
levostranog
i
kreativno
emocionalnog desnostranog bia nema ozbiljnije perspektive na
planu blagostanja i kvaliteta ivota. Zdravlje i blagostanje
predstavljaju doivotno putovanje, te otuda je neophodno da svaki
pojedinac prihvati blagostanje kao nain ivljenja i ulaznicu u
najvie kvalitete ivota, kako u sadanjosti, tako i u budunosti. Za
postizanje punog kvaliteta ivota neophodno je postizanje balansa
rada i ivota, a da bi se to postiglo potrebno je permanentno
procenjivati svih 7 elemenata blagostanja i njihov odnos u
sopstvenom ivotu, stalno identifikovati podruja promena i biti
spreman za promene kao jedino prirodno stanje i pri tome
identifikovati resurse i obezbediti podrku kako u sebi tako i izvan
sebe.
ovek raspolae svim neophodnim snagama linosti za postizanje
blagostanja, pri emu se svest i podsvest javljaju kao inioci kojima
neposredno moemo upravljati i preko kojih moemo stupati u vezu
sa onim to je za nekoga Bog, za nekoga apsolut, za nekoga
kolektivna inteligencija.
PONAANJE, ZDRAVLJE I PRIMARNA PREVENCIJA
Vaspitanje ljudi za zdrav nain ivota zdravstveno vaspitanje je
onaj deo zdravstvene zatite koji se bavi unapreivanjem zdravog
8

ponaanja pojedinca, porodice i zajednice. Ponaanje pojedinaca

nije samo glavni uzrok nekog zdravstvenog problema, ve moe da
bude i njegovo glavno reenje.
Ostvarujui optimalno zdravlje, koje svetska zdravstvena
organizacija (SZO) definie kao: psiholoko, fiziko i socijalno
blagostanje (8), pojedinac se osposobljava za samozatitu,
samobrigu, samopomo i samostalno odluivanje o sopstvenom
zdravlju i pravilno korienje zdravstvene slubu. To su glavni
prindipi aktivne zdravstvene zatite stanovnitva.
U zdravstvenom vaspitanju se koriste razliite metode koje pomau
ljudima da razumeju uticaj pojedinih faktora na zdravlje i izaberu
ona ponaanja koja e ga unaprediti. Aktivno uee graana je
osnovna efikasnost zdravstvenog vaspitanja.
Iskustva iz interdisciplinarnih istraivanja su pokazala da brojni i po
prirodi heterogeni socijalni faktori utiu na zdravlje pojedinaca
formirajui njegove navike, stavove, uverenja, vrednosti i
ponaanje prema zdravlju. Ukazala su i na injenicu da veliki broj
ljudi trai strunu medicinsku pomo zbog zdravstvenih tegoba
nastalih u porodici i na radnom mestu kao neposrednim socijalnim
okruenjima, a pod uticajem bihevioralnih faktora (gojaznost,
puenje, alkoholizam, neuroze), to enormno neracionalno
optereuje zdravstveni sistem i smanjuje njegovu efikasnost.
Analize pojedinih studija pojazuju da je veliki broj pojedinaca
svestan uzroka svojih tegoba, i da pokuava da ih samostalno rei,
to ini sa vie ili manje uspeha no da zapravo za to nije
organizovano osposobljen. Podaci istraivanja objavljenih u SAD (9)
pokazuju da kada bi se sva lica koja sama reavaju neke svoje
zdravstvene tegobe obratila zdravstvenoj slubi za pomo, broj
poseta lekarima bi porasto za oko 60%. Samim tim i trokovi
zdravstvene zatite. Cost-benefit analize iz iste grupe istraivanja
pokazuju da ulaganja u aktivnosti samopomoi, pored zdravstvene
imaju i znaajnu ekonomsku dobit. Reenje za ove i neke druge
praktine probleme ponudila je SZO u okviru Akcije Zdravlje za
sve
do
2000.-ite
godine
predlaui
kao
alternativu
osposobljavanje pojedinaca i grupa za aktivnu zdravstvenu zatitu.
Realizacijom aktivne uloge u sistemu zdravstvene zatite svako lice
bi razvilo vetine unapreivanja svog zdravlja, spreavanja
oboljenja, ranog otkrivanja zdravstvenih problema, pruanja
samopomoi i zajedno sa zdravstvenim radnicima uestvovalo u
leenju, sprovoenju zdravstvene zatite i donoenje odluka u toj
oblasti.

Bavei se faktorima unapreivanja zdravlja, socijalizacijom kao

mehanizmom
zdravstveno-vaspitnih
intervencija,
osposobljavanjem ljudi za zdrav nain ivota, potrebama,
interesima, navikama, stavovima, uverenjima i vrednostima
pojedinaca, porodice, grupa, organizacija i zajednice u okviru
sistema zdravstvene zatite bavimo se u sutini pripremom
psihologije u zdravstvu i to onim njenim delom koji nazivamo
zdravstvena psihologija.
- Ponaanje koje se odnosi na zdravlje
Postavka o ovekovom ponaanju kao jednom od glavnih etiolokih
faktora u nastanku niza oboljenja novijeg datuma u socijalnomedicinskoj teoriji i praksi. Do interesovanja za ponaanje dolazi
zbog pomeranja fokusa zdravstvene zatite sa leenja na
prevenciju i rano otkrivanje oboljenja.
Jedna grupa istraivaa u ovoj oblasti smatra da je nepotrebno
govoriti o posebnim oblicima ponaanja prema zdravlju, jer je
celokupno ljudsko ponaanje sa njim u vezi. Duga grupa autora
pokuava da odgovori na pitanje zato neki ljudi brinu o svom
zdravlju, a drugi to ne ine. Pokuavaju da definiu i objasne neke
specifine karakteristike pojedinih aspekata ponaanja izdvajajui
one koje se tiu zdravlja.
Socijalno-psiholoke studije pruaju navei kvantum informacija
relevantnih za objanjenje ponaanja u odnosu na zdravlje
shvatajui ga kao sloeni oblik ljudskog delovanja i objanjavajui
ga razlikama u socijalno-psiholokim objelejima pojedinaca i
grupa. Kao glavne determinate ponaanja ove studije istiu:
stavove, norme, motive, uverenja.
Rezultati brojnih studija u svetu su pokazali da izbor pojedinaca za
odreeni oblik ponaanja u odnosu na zdravlje opredeljuju: 1)
personalne dispozicije neke osnobne linosti koje su u vezi sa
znanjem, verovanjima, stavovima, vrednostima linost; 2) agensi
procesa socijalizacije prenosioci ovog procesa kao to su
porodica, kola, prijatelji, referentne grupe; 3) sredstva vreme,
novac, vetine, sposobnosti; 4) izvor procesa socijalizacije
kulture.
Socijalni faktori kao i individualne osobine linosti, od znaaja su za
sistem zdravstvene zatite jer dovode do bihevioralnih promena u
odnosima na zdravlje. Varijabla, ponaanje, je vieznaajno
odreena i podlona promenama. Neke od njih se odvijaju
spontano i prirodno, dok su druge planirane, ciljane, izazvane u
nameri zdravstveno vaspitnog delovanja.
10

Odluka osobe da uini neto za sopstveno zdravlje zavisi i od

njenog iskustva. Proces donoenja odluke ima tre faze: 1)
vrednovanje razliitih alternativa; 2) pravljenje izbora izmeu njih;
3) sprovoenje izbora u delo.
Kada osoba primi informacije o nekom zdravstvenom problemu,
suoava se sa razliitim alternativama od kojih svaka moe biti
privlana na neki nain. Da bi se takvo stanje uspeno prevazilo
potrebna je relativno objektivna procena.
Donoenje odluka se zasniva na izboru neke od alternativa. Ako je
doneena negativna odluka, akcije nema; ukoliko je doneenja
pozitivna, trebalo bi da sledi odgovarajua akcija koja se tie
zdravlja. U jednom momentu, akcija se ispak moe zaustaviti jer
osoba moe ui u stanje anksioznosti, nesklada izmeu osobina
linosti i onoga to eli da uini za svoje zdravlje. Odluku je tada
mogue doneti jedino ako oaoba izmeni neki svoj stav, shvatanje ili
naviku. Uspe li u tome, moe se govoriti o preduzimanju akcije.
Da bi individua otpoela akciju neophodan je odreeni znak ili
stimulus. Takvi dogaaji vezani za zdravlje mogu da budu interni
(opaanje odreenih simptoma, telesnih stanja) ili eksterni
(interpersonalne interakcije, uticaji mas medija). Razliiti nivoi
prijemivosti i ozbiljnosti zahtevaju razliit intenzitet stimulansa.
U sluaju niske prijemivosti i ozbiljnosti u odnosu na bolest,
potreban je jak stimulus za otpoinjanje akcije i obrnuto, uz visok
nivo prijemivosti i ozbiljnosti i slab stimulus moe da obzebedi
odgovarajuu reakciju.
Determinate ponaanja
Veina ljudi zna da su svi zdravi oblici ponaanja ono to oni treba
da ine. Oni treba da vebaju, odmaraju se, kontroliu stres,
pravilno se hranje, ne pue, ne piju da bi bili zdravi. U skladu sa
ovim uverenjima svaki pojedinac upranjava odreene zdrave
oblike ponaanja. Postavlja se pitanje koji su to faktori koji odreuju
i usmeravaju ponaanje u odnosu na zdravlje?
Razliiti faktori utiu na ponaanje. Najee ih razvrstavamo u
sledee grupe: Socijalni, emocionalni, kognitivni, percipirani
simptomi i faktori koji se odnose na pristup medicinskoj slubi.
Zdravstvene navike su u tesnoj vezi sa ranom socijalizacijom
posebno uticajima roditeljima kao socijalnih modela. Procesom
uenja dece automatski usvajaju one oblike ponaanja koje vide
kod svojih roditelja. Polaskom u kolu, pored uticaja roditelja koji i
dalje traju, deca bivaju izloena snanom uticaju vrnjaka koji
deluju na formiranje i menjanje zdravstvenih stavova.
11

Drugi socijalni faktori, kao to su vrednosti odreene kulturne ili

socijalne grupe, takoe deluju na usvajanje odreenih oblika
ponaanja. Fiziko vebanje za ene na primer u jednoj kulturnoj
sredini moe biti veoma poeljno, u drugoj socijalno potpuno
neprihvatljivo.
Neka zdravstvena ponaanja mogu da budu pod kontrolom
emocionalnih faktora. Postoje osobe koje e upranjavati telesne
vebe kada su pod sresom, to je svakako mnogo konstruktivnije
reenje nego preterano uzimanje hrane. Samopotovanje linosti u
vezi je sa odreenom zdravstvenom praksom i ta veza je pozitivna,
tako to
sa viim stepenom samopotovanja idu i bolje
zdravstvene navike. Zdravo ponaanje je deo sloenog naina
ivota koji se odraava na sposobnosti da se previde problemi,
mobiliu snage za suoavanje sa njima i aktivno se savladaju.
Kognitivni faktori koji ukljuuju verovanje da je posebna
zdravstvena praksa korisna, verovanje da ona moe da doprinese
da se izbegne oboljenje i osea samoefikasnost, su oni faktori koji
doprinose da se preporueno zdravstveno ponaanje upranjava.
Dakle, uverenja i percepcija su oni kognitivni faktori koji u najveoj
meri odreuju zdravstveno ponaanje.
Psiholozi u zdravstvu se ve dugo bave pitanjem, da li na izbor
ponaanja koja se tiu zdravlja utiu faktori linosti ili neke opte
psiholoke dispozicije.
Jedan od faktora koji utie na upranjavanje zdravog ponaanja je
uzrast pojedinaca. Uopteno govorei zdravstveno ponaanje je
relativno zadovoljavajue u detinjstvu, ali ima tendenciju da se sa
godinama pokvari. U adolescenciji i tokom druge decenije ivota,
dobre zdravstvene navike znaajno slabe. Razlog ovakvog razvoja
ponaanja u odnosu na zdravlje nalazi se najverovatnije u tome to
adolescenti i mladi odrasli oseaju da nisu podloni zdravstvenim
problemima, zbog ega manje brinu o svom zdravlju.
Osobine linosti (personalne varijable) su takoe vane u
upranjavanju preventivnih zdravstvenih ponaanja. Jedno od
ovakvih varijabli je lokus kontrole. Osobe sa unutranjim lokusom
kontrole sklonije su da veruju da je ponaanje posledica njihovog
sopstvenog izbora, dok su osobe sa spoljanjim lokusom sklonije
tumaenju da je njihovo ponaanje pod kontrolom spoljnjih
faktora, da manje zavisi od linog izbora, a mnogo vie od drugih
ljudi ili spoljanjih uslova.
Neka istraivanja pokazuju da osobe sa ukutranjim lokusom
kontrole vie prihvataju odgovornost za svoje zdravlje. One mogu
12

upranjavati bolje ponaanje prema zdravlju, odnositi se paljivije

prema akcidentima i prikupljati vei broj zdravstvenih informacija
od osoba sa spoljanjim lokusom. Ovakve osobe e biti bolje i vie
motivisane da usvoje zdrav nain ivota pod kojim se
podrazumevaju zdrava ponaanja pojedinaca koja su rezultat
izbora do koga se dolo uz pomo interakcije sociokulturalih uslova
ivota i dispozicija linosti.
Tokom prouavanja uticaja ljudskog ponaanja na zdravlje
sakupljen je dovoljan kvantum teorijskih znanja koja, sa jedne
strane, dokazuju njihovu nesumnjivu povezanost, a sa druge,
pokazuju da je ljudsko ponaanje koje se tie zdravlja sloeno i
uslovljeno nizom varijabli koje su i same po sebi sloeni
psihosocijalni fenomeni.
Unapreivanje zdravlja
Unapreivanje zdravlja je proces koji zavisi od ospobljenosti ljudi
da poveaju kontrolu nad sopstvenim zdravljem i da ga dokau. Sa
take gledita pojedinaca unapreivanje zdravlja se odnosi na
zdrave oblike ponaanja kao to su balansiranja ishrane, redovne
fizike vebe, odravanje line higijene, izbegavanje stresa, humani
odnosi meu polovima, bezbedno ponaanje u saobraaju na
primer. Ona takoe podrazumeva izbegavanje kompromituirajuih
oblika ponaanja prema zdravlju kao to su ekstremno
konzumiranje alkohola, puenje, zloupotrebljavanje droga. Sa take
gledita zdravstvenih ranika i psihologa, unapreivanje zdravlja se
odnosi na napore usmerene na intervencije koje se tiu celokupne
populacije u cilju jaanja zdravlja i spreavanja oboljenja.
Sadraji unapreivanja zdravlja su u direktnoj vezi sa preventivnim
zdravstvenim ponaanjem. Raniji biomedicinski modeli su ignorisali
faktore ponaanja koji doprinose nastanku bolesti. Dobijajui sve
vie na znaaju, preventivna medicina je uzela u obzir bihevioralne
faktore koji su dokazani kao veoma vani u tom kontekstu.
Dobro zdravlje je znaajna vrednost za veinu ljudi. U jednoj studiji
u SAD, od ispitanika je traeno da rangiraju devet vrednosti meu
kojima su bili i fiziki izgledi, unutranja harmonija, bezbednost i
sloboda. Meu svima njima, najvie je vrednovano zdravlje. ene
su ga vrednovale znaajno vie nego mukarci, odrasli vie nego
deca. Osobe koje su visoko vrednovale zdravlje iskazale su i veru u
preventivno zdravstveno ponaanje.
Pojam unapreivanja zdravlja imao je razliito znaenje. Korien je
u cilju isticanja razlika izmeu pokuaja pojaavanja dobrog
zdravlja i onih u cilju spreavanja bolesti. Istiui princip da je
zdravlje vie no odsustvo bolesti i vie od stanja mentalne,
13

socijalne i fizike dobrobiti, novi program SZO za unapreivanje

zdravlja razlikuje se od ranijih pristupa u sledeem: 1)
unapreivanje
zdravlja
ne
razmatra
samo
organizaciju
zdravstvenih slubi i njihovu veu efikasnost, 2) zdravstvene i
medicinske slube treba preorjentisati da bi se usaglasile sa
potrebama korisnika na celovit i odgovoran nain. Ovaj proces
demedikalizacije treba da se tie uporedo sa poveanim ueem
lanova zajednice. Ljudima je neophodno pruiti organizovanu
pomo kako bi se osposobili da poveaju kontrolu nad sopstvenim
zdravljem. 3) znaaj fizike i socijalno-ekonomske sredine u
definisanju zdravlja i bolesti SZO tei da ostvari kroz politiku
akciju ostvarivanja boljeg zdravlja za sve.
Unapreivanje zdravlja kao opte filozofija zasniva se na ideji da je
dobro zdravlje i lino i socijalno dostignue. Na individualnom nivou
ovo podrazumeva razvijanje programa i formiranje pravilnih
zdravstvenih navika na ranim razvojnim
uzrastima i njihovo
ouvanje u odraslom i zrelom dobu.
Sa stanovita zdravenih radnika unapreivanje zdravlja ukljuuje
poduavanje, korienje posebnih kritikih momenata za uenje i
osposobljavanje ljudi da dostignu zdrav nain ivota i posebno
pruanje pomoi ljudima koji su pod rizikom za nastanak specifinih
zdravstvenih problema da ovladaju merama koji e im pomoi da
snanje rizik na individualnom nivou.
Sa stanovita psihologa unapreivanje zdravlja podrazumeva
razvijanje intervencija koje e pomoi ljudima da uine svoju
zdravstvenu praksu, odnsno ponaanje, maksimalno efikasnim i da
se osposobe da promene svoje loe navike kada su se one ve
razvile.
Sa stanovita zajednice i nacije unapreivanje zdravlja ukljuuje
dobro opte zdravstveno stanje stanovnitva, postojanje korisnih
informacija, onih koje ljudi mogu da upotrebe u cilju razvijanja
zdravih stavova ivota i/ili promena neadekvatnih navika. Sredstva
masovnih medija kao i odgovarajui zakonski propisi mogu
znaajno da doprinesu ovakvim ciljevima.
Iako je unapreenje zdravlja vaan cilj, upuuju mu se kritike da
daje veliku odgovornost ljudima na njihovo zdravlje, jer se ono od
njih oekuje da stalno prate ono to rade i mnogo vie no to bi im
odgovaralo. Ovakvo stanje bi moglo da dovede i do toga da se
previdi odnos izmeu faktora razliitog ponaanja i zdravstvenih
ishoda.
U svakom sluaju, ukoliko koncept promocije zdravlja bude jasno
postavljen na svim planskim nivoima (lokalnim, regionalnim,
14

nacionalnim), ako bude razvijen partnerski odnos izmeu

zdravstvenih radnika i bolesnika, omoguen dalji razvoj istraivanja
i ako ukupna politika bude usmerena ka zdravlju, onda e i
individualni izbori i odluke biti jednostavniji, a zdravstveno
vaspitne intervencije efikasnije.
Primarna prevencija
Cilj primarne prevencije je utvrivanje zdravih oblika ponaanja kao
naina ivota i menjanje nezdravih. Ona podrazumeva
preduzimanje mera za redukciju faktora rizikog ponaanja pre no
to bolest dobije ansu da se razvije.
Postoje dve opte stategije primarne prevencije. Prva koristi
metode za promene ponaanja uz pomo kojih se ljudima pruaju
alternative za njihova problematina ponaanja. Postoje brojni
programi na primer, koncipirani u cilju pruanja pomoi u redukciji
prekomerne telesne teine. Drugi su usmereni na osposobljavanje
ljudi da spree razvoj nezdravih oblika ponaanja, odnosno da
razviju zdrave. Takvi su programi za spreavanje puenja meu
adolescentima na primer. Sutinska razlika izmeu ovih pristupa je
u njihovoj efikasnosti i to u korist drugog pristupa, jer je jednom
steene obrasce ponaanja mnogo tee menjati nego formirati one
koji su poeljni.
Formiranje odreenih oblika ponaanja prema zdravlju je usko
povezano sa procesima uenja na individualnom nivou. U
kontekstu uenja individualno i socijalno prihvatljivih oblika
ponaanja od posebnog je znaaja kritian period za uenje koji se
odnosi na injenicu da postoji odreeno pravo vreme, odnosno
period u razvoju linosti koji ukoliko se iskoristi za usvajanje
odreenih oblika ponaanja, daje mnogo bolje rezultate u
zdravstvenom ponaanju nego bilo koji drugi. Zato pravilno
intervenisanje u detinjstvu, kroz odgovarajue uenje moe spreiti
razvoj mnogih loih navika koje se tiu zdravlja.
Vaan cilj u oblasti istraivanja primarne prevencije je odreivanje
pravog vremena u kome su deca spremna za usvajanje posebnih
zdravstvenih navika i ponaanja i to dok jo nisu razvila ona koja su
nepoeljna. Istraivanja na primer pokazuju da se ponaanja kao
to su izbor pravilne ishrane, redovno pranje zuba, fiziko vebanje
i bezbedno ponaanje u saobraaju mogu da formiraju na deijem
uzrastu od tri do etiri godine. Ukoliko se kritini period za uenje
propusti, on se moe nadoknaditi , no tada su potrebni mnogo vei
napor i vei stepen motivacije jer samo uenje due traje.
Korienje kritinog perioda za uenje i usvajanje odreenih oblika
zdravstvenog ponaanja najtenje je povezano sa primenom one
15

strategije primarne prevencije iji je cilj osposobljavanje ljudi za

unapreenje zdravlja. I upravo u okviru primarne prevencije i
vaspitanja za zdrav nain ivota izbor pojedinca za odgovarajue
oblike ponaanja vodi promociji njegovog zdravlja.
FIZIKO ZDRAVLJE I ZNAAJ
FIZIKIH AKTIVNOSTI
ZDRAVLJE SAVEMENOG OVEKA
-

Pojam zravlja

Zdravlje je fundamentalna odrednica opstanka i napretka svakog

oveka i drutva u celini. Definicije se menjaju u zavisnosti od
stepena razvoja svih resursa ljudskog ivota, naroito od socioekonomskog i naunog. Sveoguhvatnu definiciju je teko danas
dati, ali se moe koristiti proirena definicija Svetske zdravstvene
organizacije (WHO), prema kojoj je zdravlje potpuno fiziko,
emocionalno, mentalno, socijalno, duhovno i ekoloko blagostanje
oveka i drutvene zajednice.
U definicijama fizikog zdravlja, tokom razvoja civilizacije, dominira
pre svega odnos prema bolestima, kao antipodu zdravlja. Primitivni
odnos prema bolestima dugo je imao magijsko, religijsko i esto
defetistiko shvatanje. Pojedine stare civilizacije ipak racionalizuju
pojam boesti na temelju empirije. Starokineska civilizacija (2000
godina p.n.e) nastanak bolesti oznaava poremeajem unutranje
energije oveka usled pogrene ishrane, telesnih aktivnosti i
odnosa meu ljudima. Grci (400 godina p.n.e.) nastanak bolesti
veu za nepovoljna dejstva okoline, gubitkom ravnotee sa glavnim
elementima, vodom, vazduhom, zemljom i vetrom. Oba ova
tumaenja za nastanak oboljenja i danas su aktuelna u okviru
pojmova naruavanja homeostaze organizma i poremeaja mikro i
makro ekolokih sistema.
Srednji vek nije doneo pozitivni pomak u razumevanju fenomena
zdravlja i bolesti. Tek u XIX veku, razvojem ekonomskih odnosa, a
naroito industrije, u centru panje su sociomedicinski uslovi, pre
svega nehumani uslovi na radu, siromatvo, loa ishrana i brojne
profesionalne tetnosti u primitivnim tehnoloki procesima.
Dvadeseti vek je karakteristian po naglom razvoju brojnih naunih
disciplina pa i medicine. Nakon identifikacije mikroorganizama kao
uzronika zaraznih bolesti ubrzo dolazi era monih lekova
(sulfonamidi, antibiotici i dr.), pa su suzbijene i iskorenjene brojne
epidemijske zarazne bolesti. Sredinom dvadesetog veka u naunim
krugovima vlada uverenje da smo na pragu pobede nad veinom
16

oboljenja. Prosean ivotni vek u razvijenim zemljama znaajno je

produen, pre svega suzbijanjem oboljevanja i smrtnosti dece
usled vieg ivotnog standarda, vakcinacije i leenja.
U drugoj polovini dvadesetog veka naglo raste incidenca i
prevalenca oboljevanja i smrtnosti od nezaraznih bolesti, pre svega
sranih oboljenja sa uestalim infarktom srca, modanih udara,
malignih tumora, duevnih poremeaja, oboljenja probavnog trakta
i endokrinih oboljenja. Prvo tumaenje ovog fenomena, da je to
rezultat iskljuivo znaajnog produenja ivotnog veka, ubrzo je
demantovano. Brojne velike neuno-istraivake studije dokazuju
da je porast morbiditeta i mortaliteta, od navedenih nezaraznih
bolesti, znaajno zastupljen u sve mlaim dobnim skupinama
populacije. Poto se u etiologiji ovih oboljenja nije mogao oznaiti
jedan uzronik, kao kod zaraznih bolesti, istraivanja su usmerena
na istraivanje brojnih faktora, koji su uticali na stalan porast
morbiditeta i mortaliteta. Rezultati studija su nedvosmisleno
ukazali na vei broj faktora rizika, koji su direktno vezani za nain
ivota savremenog oveka u izmenjenim socio-ekonomskim
uslovima industrijski razvijenih drutava. Visok ivotni standard,
sam po sebi, nije garant dobrog zdravstvenog stanja, ve naprotiv
delom potencira dejstvo faktora rizika na porast broja masovnih
nezaraznih bolesti.
Izdvaja se trijas najznaajnijih faktora rizika modernog oveka,
nedovoljna fizika aktivnost, neadekvatna ishrana i prolongirani
stres. Uz njih se pridruuju brojni komplementarni faktori kao
poremeaj metabolizma masti i ugljenih hidrata, zloupotreba
alkohola, nikotina i opojnih sredstava, mnogobrojni toksini agensi
u profesionalnom i globalnom ekolokom okruenju. Prevencija i
rano otkrivanje negativnog dejstva faktora rizika postaje imperativ
za ouvanje zdravlja i kvaliteta ivota celokupne ljudske populacije.
Ova saznanja su komplikovala i znatno proirila definiciju zdravlja
ljudskog roda i njegovog celokupnog okruenja, kao i
multidisciplinarni pristup u reavanju svih goruih problema.
NAJVANIJI FAKTORI RIZIKA ZA MASOVNE NEZARAZNE
BOLESTI
Faktori rizika, svaki posebno, poveavaju uestalost i raniju pojavu
masovnih nezaraznih bolesti. Udruenim dejstvom vie faktora
rizika viestruko se poveava ansa obolevanja od jedne ili vie
bolesti, sa pojavom i razvojem u sve mlaem ivotnom dobu i na
alost sve eim smrtnim ishodom.

17

Gojaznost se javlja kao rezultat neadekvatne ishrane, podjednako u

bogatim i siromanim drutvima. U Vojvodini se zastupljenost
gojaznosti u optoj populaciji kree od 50 60%. Porast gojaznosti
u bogatim zemljama (naroito u SAD) uglavnom je rezultat
konzumiranih veih koliina brze hrane u kratkim pauzama
izmeu jurnjave za gomilanjem materijalnih dobara. U naoj
populaciji jo uvek je hrana najvei porodini izdatak, to ima za
posledicu pretenju potronju najjeftinijih namirnica (masti i ugljeni
hidrati) a manje koliine kvalitetnih mesa, povra i voa.
Mehanizam nastanka gojaznosti u osnovi je pozitivan energetski
bilans, odnosno vei unos od neophodne potronje u organizam
energetskih materija, u duem vremenskom periodu. Rezultat je
gomilanje rezervi masti oko unutranjih organa i potkonim
slojevima, pa poveanje telesne mase preko 10% iznad idealne
upuuje na gojaznost, preko 20% je znaajan faktor rizika, a iznad
30% smatramo bolesnim stanjem organizma. U etiologiji gojaznosti
uestvuju i brojni drugi faktori u okviru neadekvatne i pogrene
ishrane. Najee se konzumiraju hiperenergetski obroci, loe
rasporeeni u toku dana (najobilnije veere), esto samo dva
obroka, brzo konzumiranje hrane, sve u okviru loe kulture ishrane,
koje se dobrim delom stie u porodici i modernom nainu ivota. U
etiologiji gojaznosti samo oko 5% se dovodi u vezu sa obolenjima
(endokrini poremeaji), a 95% su iskljuivo posledica neadekvatne
ishrane.
Posledice gojaznosti, naroito ekstremne, neminovno su brojni
poremeaji metabolizma, u odreenom vremenskom periodu.
Poremeaji nastaju postepeno i neprimetno sa tendencijom stalne
progresije. Obino se prepoznaju u kasnijoj i razvijenoj fazi, da je
leenje i prognoza komplikacija ozbiljna. Gojaznost je u direktnoj
etiolokoj vezi sa poremeajima metabolizma masti i ugljenih
hidrata, poveanim lipidima u krvi i povienim krvnim pritiskom,
to pogoduje ranom i brzom razvoju ateroskleroze. Ateroskleroza je
najznaajniji degenerativni poremeaj organizma i neposredni
uzrok
veine
masovnih
nezaraznih
oboljenja,
naroito
kardiovaskularnih. Gojaznost je u neposrednoj uzrono
posledinoj vezi sa nedovoljnom fizikom aktivnou i
prolongiranim stresom. Nedovoljna fizika aktivnost preferira
nastanak gojaznosti (smanjena energetska potronja) a gojaznost
umanjuje telesne aktivnosti i funkcionalne sposobnosti organskih
sistema. Kao to dozirana fizika aktivnosti izvanredno prevenira
veinu metabolikih poremeaja, tako neaktivnost predstavlja, uz
neadekvatnu ishranu, presudan faktor rizika za masovna
nezarazna obolenja.
Prolongirani (hronini) stres u modernom drutvu postepeno
preuzima vodeu ulogu u navedenom trijasu faktora rizika. Stres, u
18

irem smislu, je veoma komplikovan mehanizam pripreme

organizma za aktivnost. Pri tome se misli na svaku aktivnost u
ivotu oveka, uglavnom vezanu za profesionalni rad, sport,
rekreaciju, hobije i sl. Da bi se uspeno obavio bilo koji radni
zadataka neophodno je obezbediti u organizmu dovoljno energije.
Brzim poveanjem aktivnosti centralnog nervnog sistema
(simpatikusa) i endokrinog sistema podiu se funkcije svih
organskih sistema, naroito kardiorespiratornog. Rezultat je
ubrzanje rada srca, poveanje krvnog pritiska i ukupne koliine
cirkuliue krvi, to poveava i ubrzava transport neophodnih
energetskih materija i kiseonika u svakoj eliji organizma. U krvi se
podie nivo glikoze, masnih kiselina i veine znaajnih hormona,
koji poveavaju proizvodnju energije u svim elijama organizma, a
naroito u miiima. Nakon obavljenog rada (rad, trening,
rekreacija) akumulirana energija se troi, a postepeno se sve
funkcije vraaju, u toku oporavka, na poetno stanje. Ovakve
fizike aktivnosti su voljne, planirane i veinom dozirane. Nakon
njih ne ostaju trajni poremeaji metabolizma i vitalnih funkcija.
Dobro planiran trening i dozirana fizika aktivnost, upravo na ovaj
fizioloki nain, podiu funkcionalne i motorike sposobnosti svih
organa i celog organizma, bez tetnih posledica.
Patoloki (tetni) stres moe biti akutan i hronian, u zavisnosti od
intenziteta, vremena trajanja i uestalosti ponavljanja. On se po
pravilu deava iznenadno, neplanirano i u raznoj meri ugroava
ljudski organizam. Najea reakcija organizma u obliku akutnog
stresa deava se pri iznenadnom ugroavanju ivota oveka ili
njemu bliskih osoba, i velikih emocionalnih i materijalnih gubitaka.
Akutni stres se javlja i u mnogim drugim psiholokim,
emocionalnim i socijalnim potresima, kao gubitak zaposlenja,
zdravlja, nezadovoljstvo na radu i porodici i ukupnom socijalnom
statusu. Mehanizam nastanka patolokog stresa se u startu
razlikuje od fiziolokog. Akcenat se stavlja na iznenadan,
neplaniran, i esto intenzivni poetak patolokog stresa. Najee
je to neka ozbiljna pretnja fizikom, psiholokom i socijalnom
integritetu osobe. Pretnja se uoava ulima (vid, sluh, miris) i/ili
ostalim receptorima (bol, dodir, termiki) i prenosi se pre svega
centralnom nervnom sistemu (simpatikus), a preko, njega
endokrinom sistemu. Ova faza se naziva alarm. Nakon alarma, koji
ne mora uvek da odgovara po veliini pretnji, brzo zapoinje druga
mobilizaciona faza. U ovoj fazi dolazi do dramatine pripreme
organizma za odbranu. Pod dejstvom simpatikusa i endokrinog
sistema mobiliu se energetske materije iz depoa organizma,
ubrzava disanje, cirkulacija krvi i metaboliki procesi. Nakon
pripreme organizma trebala bi da nastupi trea faza akcija, koja
se moe ispoljiti kao odbrana ili beg. U ovom sluaju i pored veoma
intenzivnog alarma i mobilizacije, u toku eventualne akcije, utroi
19

se najvei deo nagomilane energije, to umanjuje nepovoljno

dejstvo stresa.
Izrazito nepovoljno dejstvo na organizam ima stres, od kojeg
izostaje akcija. Organizam due vreme odrava povienim sve
biohemijske i funkcionalne parametre, njihovo vraanje na poetno
stanje i oporavak su izuzetno produen. Ovako uestala i
prolongirana stanja u okviru hroninog stresa, izazivaju trajne
poremeaje i poremeaj funkcionalnih stanja organskih sistema
(nervni, endokrini, kardiovaskularni i dr.).
Izostanak akcije, u treoj fazi stresa, nastaje u svakoj situaciji u
kojoj je nametnut model ponaanja, moralnim, civilizacijskim ili
drugim, esto rigoroznim normama. Svaka civilizacija pa i religija
odreuju norme ponaanja, u kojoj je svaka jedinka obavezna da
razumom kontrolie svoje ponaanje. Naalost norme ponaanja se
esto ne primenjuju jednako, to u svakodnevnom ivotu izaziva
niz civilizacijskih nesporazuma i konflikata, koji se doivljavaju kao
direktan atak na jedinku ili porodicu. U najveem broju sluajeva
pojedinac to doivljava kao manje ili vie intenzivan stres, ali nije u
mogunosti ili ne sme da reaguje adekvatnom akcijom. Ovakva
stanja se naroito multipliciraju u nesreenim drutvima, sa velikim
socijalno-ekonomskim potrebama a naroito ratnim sukobima.
Stres, udruen sa ostalim faktorima rizika, naroito potencira
slabljenje imunog sistema oboljenja kardiovaskularnog i endokrinog
sistema, a posebno psihosomatskih i psihikih oboljenja. Stres e
postojati u naim ivotima i dalje, nadamo se u znatno manjoj
meri. Za sada je jedino pravo reenje u prevenciji i leenju
posledica nefiziolokog stresa modernog oveka, da nadoknadi
izostanak tree faze akcije kod stresa. Ovo se postie na fizioloki
nain putem individulano dozirane i trajne fizike aktivnosti.
FIZIKA AKTIVNOST = LEK
Kao osnovna ljudska potreba fizika aktivnost se moe uporediti sa
egzistencijalnim potrebama, sa hranom i kiseonikom. Nedostatak
fizike aktivnosti se ne manifestuje tako drastino kao nedostatak
hrane (glad) ili nedostatak kiseonika (guenje) ali posledice su iste,
ugroavanje zdravlja, pa i ivota uopte. Potpuni prestanak fizike
aktivnosti brzo dovodi do smanjenja svih funkcija organizma sve do
njegovog potpunog guenja. Naroito je to vidljivo u gubitku
motornih sposobnosti (slabost miia i zglobova), slabljenje
receptornih i kardiovaskularnih kao i ostalih funkcionalnih sistema
organizma. Relativni nedostatak fizike aktivnosti (hipokinezija)
prati proporcionalno smanjenje funkcija svih organskih sistema, a
time i umanjenje fizikih sposobnosti (kondicija), slabljenje
odbrambenih
sposobnosti
organizma
(sklonost
oboljenju),
20

psihikim poremeajima i ukupno sve loiji kvalitet ivota. Sve se

ovo deava posetepeno i naalost retko se dovodi u vezu sa
nedostatkom fizike aktivnosti, najee se tegobe lee lekovima
(tabletomanija) sa ne uoava i ne lei se osnovni uzrok.
U devetnaestom veku poznati francuski lekar definisao je potrebu
za fizikom aktivnou na sledei nain: fizika aktivnost efikasno
zamenjuje brojne lekove, a ni jedan poznati lek ne moe adekvatno
zameniti lekovito dejstvo fizike aktivnosti.
Ako fiziku aktivnost prihvatimo kao efikasan lek za sve probleme
koje donosi hipokinezija onda se moramo dobro upoznati sa
nainom leenja. Pre primene bilo kojeg leka neophodno je
prethodna procena (dijagnostika) zdravstvenog stanja. Da bi se
procenio stepen nepovoljnog dejstva hipokinezije uzimaju se
neophodni podaci o svim ivotnim navikama ispitavane osobe, ako
to su fizika aktivnost, ishrana, najee zdravstvene tegobe i
vlastita ocena fizikih sposobnosti i zdravstvenog stanja. Sledei
uobiajeni postupak je pregled, koji se u proceni stepena fizike
spremnosti sastoji od testiranja funkcionalnih i motorikih
sposobnosti.
Testiranje funkcionalnih sposobnosti odnosi se na odreivanje
sposobnosti organizma da obezbedi dovoljnu koliinu energije za
obavljanje odreenog rada, u sportskim aktivnostima ili u
profesionalnom radu. Upravo ova sposobnost zavisi pre svega od
stepena fizike aktivnosti u duem periodu ivota. Ona se
treningom postepeno poveava ali se nedovoljnom fizikom
aktivnou ubrzano gubi. Za stvaranje energije u organizmu
neophodan je kiseonik, koji se iz vazduha transportuju pluima
(respiratorni sistem), a putem krvi i njenog kruenja u organizmu
(kardiovaskularni sistem) prenosi se do svih elija organizma u
kojima se stvara energija oksidacijom energetskih materijala.
Upravo testiranjem sposobnosti organizma, da dopremi to veu
koliinu kiseonika, procenjujemo fiziku spremnost ili kondiciju. Za
prenos i iskoriavanje kiseonika u organizmu naroitu ulogu imaju
respiratorni, kardiovaskularni i miini sistemi.
Za potpunu dijagnostiku potrebno je izvriti i proveru motorikih
sposobnosti, testovima snage, izdrljivosti, brzine, ekplozivnosti,
koordinacije, preciznosti itd. Za funkcionalna i motorina testiranja
postoje brojni standardni testovi, koji se koriste u zavisnosti od
potrebe i stepena opremljenosti. U toku testova primenjuju se razni
stepeni optereenja koji odgovaraju funkcionalnim i motorikim
sposobnostima ispitanika. Stepen optereenja se doziraju na
biciklergometrom ili pokretnoj traci. Isti princip funkcionalnih
ispitivanja primenjuje se za ocenu sposobnosti bolesnika (naroito
21

kardiovaskularnih), rekreativaca i vrhunskih sportista. Jasno da je

se stepen optereanja u svim ovim sluajevima drastino razlikuje.
Po zavretku dijagnostike procedure, na osnovu ostvarenih
rezultata funkcionalnih i motorikih testova, ocenjuje se nivo fizike
spremnosti odnosno kondicije ispitanika. Nivo funkcionalnih i
motorikih sposobnosti je strogo individualan i promenljiv, u
zavisnosti manjim delo od naslednih predispozicija (genetska
uslovljenost oko 20-30%), a veim delom od stepena, trajanja i
vrste fizike aktivnosti.
Planiranje treninga to jest doziranje fizike aktivnosti u sledeem
periodu, mora biti strogo individualno, u zavisnosti od rezultata
testiranja. U protivnom, u sluaju predoziranja (prevelikog
optereenja) moe se doi do ozbiljnih oteenja zdravlja, sve do
fatalnog ishoda. Sa druge strane, pri subdoziranja (nedovoljno
optereenje) treningom ne postiemo eljene efekte, naime, ne
popravljaju se funkcionalne i motorike sposobnosti, a time fizika
sposobnost i kvalitet ivota. Zato kaemo da samo individualno
dozirano i struno planirana fizika aktivnost daje uspene sportske
rezultate, poboljavanja ukupno zdravstveno stanje i podie
kvalitet ivota.
FIZIKA KULTURA U FUNKCIJI OUVANJA
ZDRAVLJA, RADNE SPOSOBNOSTI I VITALNOSTI
Svako ljudsko bie je definisano kompleksom osobina iz brojnih
prostora (mirfolokog, funkcionalnog, psiholokog, sociolokog i
dr.). Veina specifinim osobina, koje oveku daju prepoznatljivu
pripadnost ovekovoj vrsti, su nastale u toku filogenetskog razvoja
i nasleuju se putem genetskog koda.
udesan in nastanka i definisanja novog ljudskog bia deava se
spajanjem jajne elije i spermatozoida tj. spajanjem genetskog
naslea oba roditelja. Ta prva oploena elija u sebi nosi sve
genetske kodove i karakteristine osobine budueg oveka
(genotip). Brzom deobom i metamorfozom elije stavaraju
specijalizovana tkiva, organe i ceo organizam pod dirigentskom
palicom genetskog informaciskog sistema. Genetika (nauka o
nasleivanju) relativno mlada nauna disciplina, rasvetlila je brojne
lokuse i mehanizme nasleivanja, ali su ostale brojne nepoznanice
ovog fenomena kljunog za nastanak ivota uopte.
Mogunost da se svesno utie na nasledne osobine do sada je
koriena iskljuivo na biljnom i ivotinjskom svetu izborom
poeljnih osobina (selekcija) a u zadnje vreme kombinacijom
osobina raznih vrsta (genetski inenjering). Mogunost tekih
22

zloupotreba genetskih inenjeringa, naroito u humanoj genetici,

izazivaju brojne etike dileme i potrebu stroge zakonske regulative.
Za sada, moe se konstatovati da roditelji utiu na broj potomaka,
ali ne menjaju njihov genetski kod, sa drug strane deca nisu u
prilici da izaberu roditelje i nasleeni genetski kod.
Prihvatimo da je genetski kod pri zaeu definisan (genotip) zbirom
nasleenih osobina roditelja, a time i svih buduih osobina novog
bia kroz ceo ontogenetski razvoj, sve do biolokog kraja. Za
razliku od relativno nepromenljivog genotipa stoji izvanredno
promenljiv uticaj fenotipskih modifikacija veina osobina oveka u
toku celog ivota, od zaea do biolokog kraja.
Pod fenotipom podrazumevamo sve spoljne uticaje (fizike,
hemijske i bioloke), koje prate oveka od zaea i u svim fazama
razvoja bitno utiu na ispoljavanje (ekspresiju) svih ljudskih
osobina definisanih genotipom. Kvantitativni odnos genotipskog i
fenotipskog uticaja na razvoj najznaajnijih ljudskih osobina teko
je odrediti jednoznano. Moe se rei da genetski uticaj u osnovi
definie oko 70-80% mogueg razvoja mirfolokih, funkcionalnih i
mentalnih osobina, a preostali deo se odnosi na fenotipsko
delovanje.
Sanogeni i morbogeni faktori
Svi spoljanji uticaji (fenotip) mogu se grubo podeliti na pozitivne i
negativne. Pozitivni uticaji nazvani i sanogeni (sanus-lat. zdrav)
potenciraju rast, razvoj i metabolizam, funkcionalne i morfoloke
sposobnosti elija, tkiva, organa i organizma u celini. Nasuprot
njima negativni ili morbogeni uticaji (morbus lat. bolest) izazivaju
stagnaciju ili regresiju funkcionalnih i morfolokih osobina
organizma, sve do ireverzibilnih degenerativnih promena i bolesnih
stanja. sutina preventivne medicine je spreavanje i rano
otkrivanje svih negativnih (morbogenih) delvanja faktora okoline i
potenciranih pozitivnih sanagenih faktora.
Prevencija i unapreenje zdravlja ljudske populacije, osim
medicinske nauke, zadatak je brojnih drugih naunih grana u
okviru multidisciplinarnog delovanja (ergonomija, ekologija i fizika
kultura i brojne druge).
Sanogeno dejstvo fizike aktivnosti
Opte poznat je odluujui uticaj fizike aktivnosti u evoluciji
oveka, naroito u fazi prelaza na uspravan hod, to je odredilo
nastaka homo sapiensa. Oslobaanje gornjih ekstremiteta, za
brojne nove motorike funkcije, ostvarilo je presudan uticaj na
23

razvoj centralnog nervnog sistema,

psihomotorike i najviih nivoa svesti.

time

komplikovane

Civilizacijske tekovine dvadesetog veka potiskuju fiziki rad u

profesionalnoj delatnosti do minimuma. Samo pre 150 godina
ljudski fiziki rad je uestvovao sa oko 30% u stvaranju svih dobara
u zemljama Zapadne Evrope, a danas je to uee ispod 2%. U isto
vreme smrtnost od sranog infarkta porasla je sa 4-5% na
sadanjih 38% od ukupno umrlih. U osnovi fizika inaktivnost ili
znaajnije smanjena aktivnost, je znaajan morbogeni faktor i
najvaniji faktor rizika na nastanak i razvoj masovnih nezaraznih
bolesti. Nedovoljna fizika aktivnost (hipokinezija) uz prolongirani
stres i neadekvatnu ishranu u direktnoj su etiolokoj vezi sa
porastom obolevanja i smrtnosti od masovnih nezaraznih oboljenja,
oznaenih kao bolesti savremene civilizacije.
Meu brojnim masovnim nezaraznim odoljenjima naroito se istiu
kardiovaskularne bolesti (infarkt srca, angina pektoris), modani
udar, oboljenja probavnog trakta (ir eluca, oboljenja jetre i une
kese), zloudni tumori i neuropsihijatrijski poremeaji. Ove bolesti
ne samo to su u stalnom porastu po broju obolelih i umrlih ve sve
vie zahvataju mlae dobne skupine. Danas vie nije retkost infarkt
srca u treoj deceniji ivota ili sve vei broj malignih oboljenja
adolescenata.
Brojnim naunim studijama nedvosmisleno je dokazano sanogeno
dejstvo fizike aktivnosti. Ono se naroito ogleda u prevenciji
(spreavanju) ranog nastanka i brzog razvoja masovnih nezaraznih
oboljenja. Pre vie od stotinu godina jedan poznati francuski lekar
je rekao da fizika aktivnost moe da zameni veliki broj lekova, ali
ni jedan lek ne moe zameniti nedovoljnu fiziku aktivnost. Danas
je to jo aktuelnije, sa tim da treba naglasiti da je fizika aktivnost
prirodan lek, a to je najvanije besplatan i pristupaan svakom
lanu ljudske populacije.
Zablude i pogreke u primeni fizike aktivnosti, kao efikasnog leka
u prevenciji i leenju masovnih nezaraznih bolesti, odnose se pre
svega na neadekvatno i nestruno doziranje. Kao i svaki lek u
uem smislu, i fizika aktivnost mora da se primenjuje u odreenim
dozama (po intenzitetu, trajanju i intervalu), strogo individualno, na
osnovu inicijalnih zdravstvenih i funkcionalnih pregleda i testiranja.
Prekomerna doza fizike aktivnosti po pravilu je tetna, a ponekad i
smrtonosna, naroito za odreene starosne grupe i osetljive delove
populacije. Nedovoljno doziranom fizikom aktivnou se nasuprot
ne postie eljeni cilj i kompromituje oekivani pozitivni efekat.
Radi kompleksnosti ovog problema, u dijagnostici, testiranju i
programiranju individualno dozirane fizike aktivnosti mora da se
24

angauje multidisciplinarni tim u kojem odlunu ulogu imaju lekari

sportske i rekreacijske medicine i profesori fizike kulture, a po
potrebi i strunjaci ostalih naunih disciplina.
Oekivano dejstvo individualno dozirane
fizike aktivnosti
Osnovni efekti individualno dozirane fizike aktivnosti su
spreavanje i oblaavanje brojnih negativnih (morbogenih)
dejstava hipokinetskog sindroma, kao najznaajnijeg faktora rizika
za masovna nezarazna oboljenja. Meu brojnim mehanizmima
nastanka ovih oboljenja najznaajnije su degenerativne promene
elija, tkiva, organa i organskih sistema, koje se javljaju veoma
rano ve u treoj deceniji ivota. Degenerativne promene se
ogledaju u funkcionalnim, a kasnije i morfolokim promenama koje
dugo napreduju bez izraenih simptoma oboljenja, a kada se
simptomi jave promene su uznapredovale i ireverzibilne.
Na kadriovaskularnom sistemu najuoljiviji znak ovih promena je
ateroskleroza krvnih sudova, to ih ini rigidnim, suava im lumen
sve do potpunog kompromitovanja cirkulacije krvi u delu ili itavom
organu.
Individualno dozirana aktivnost smanjuje masne materije u krvi
(lipide), smanjuje sklonost za zgruavanje krvi i poveava zatitni
HDL holesterol, ime ukupno znaajno smanjuje rizik za razvoj
ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti.
PRIKAZ FAKTORA RIZIKA ZA MASOVNE NEZARAZNE BOLESTI
OSNOVNI TRIJAS
- HIPOKINEZIJA,
- GOJAZNOST,
- STRES
KOMPLEMENTARNI RIZIKOFAKTORI
- HIPERTENZIJA
- POREMEAJI METABOLIZMA MASTI
- POREMEAJI METABOLIZMA UGLJENIH HIDRATA
- POGREAN REIM ISHRANE
- ZLOUPOTREBA ALKOHOLA I NIKOTINA
FIZIKA AKTIVNOST LEK

25

Fizika aktivnost efikasno zamenjuje brojne lekove a nijedan

poznati lek ne moe adekvatno zameniti individualno doziranu
fiziku aktivnost.
SASTAV: Programirana individualno dozirana fizika aktivnost
(sadraj, intenzitet, trajanje, interval, individualne sposobnosti i
sklonosti).
DELOVANJE:
- opte poboljanje aerobnih i anaerobnih sposobnosti
organizma;
- optimalizacija kardiopulmonalnog sistema,
- poveanjem kiseonike potronje i elijskog metabolizma.
- poboljanje motorikih funkcija (snaga, brzina i koordinacija)
- optimalizacija rada CNS, vegetativnog i endokrinog sistema.
DOZIRANJE Iskljuivo po preporuci multidisciplinarnog tima (lekar
sportske medicine, profesor fizikog vaspitanja) i uz konsultovanje
diplomiranog trenera, rekreatora, fizijatara, kardiologa,
fizioterapeuta, itd.
NAIN PRIMENE: pPema dijagnostikovanom inicijalnom stanju
primenjuju se kompleksni individualno dozirani programi fizikih
aktivnosti pod vostvom strunog rekreatora trenera (sastav,
duinu, trajanje i intenzitet programa odreuje multidisciplinarni
tim)
ROK UPOTREBE Neogranien; ne postoje ogranienja u odnosu na
pol i godine starosti.
NEOPHODNE POVREMENE KONTROLE I PROVERE USPENOSTI
TERAPIJE!!!
- nie vrednosti serumskih lipida, male gustine, porast HDL
holesterola.
- smanjenje koagulabilnosti krvi poveanjem fibrinolitike
aktivnosti i manjom agregacijom trombocita.
- poveanje adaptabilnosti organizma na psihofizike napore i
poboljanje opte i profesionalne radne sposobnosti.
INDIKACIJE: Prevencija i leenje hipokinetskog sindroma kao
osnovnog faktora rizika za masovna nezarazna oboljenja.
KONTRAINDIKACIJE: Apsolutne kontraindikacije ne postoje; relativne
kontraindikacije samo u toku teih infektivnih, metabolikih,
kardiopulmonalnih i cerebrovaskularnih poremeaja.
INDIVIDUALNO DOZIRANA SELEKTIVNA FIZIKA AKTIVNOST JE LEK
KOJI POMAE KOD SVIH BOLESTI, PA AK I KOD MALIGNITETA
26

SUTINA SPORTA, REKREACIJE I REHABILITACIJE

SPORT
Maksimalno poveanje odreenih psihofizikih sposobnosti
Cilj: postizanje vrhunskih takmiarskih rezultata.
REKREACIJA
Prevencija i leenje hipokinetskog sindroma
Cilj: poboljanje opte i profesionalne sposobnosti organizma.
REHABILITACIJA
Uklanjanje i umanjenje posledica obolenja i povreda
Cilj: resocijalizacija i profesionalna rehabilitacija hendikepiranih
osoba.

27

KOMPLEMENTARNA I ALTERNATIVNA MEDICINA

Razvoj moderne medicinske nauke u sve vie industrijalizovanom
drutvu zapada u poslednjuh neto vie od sto godina je zapanjuju
koliko i razvoj industrijske tehnologije. Lekovi se poinju proizvoditi
mainski u ogromnim koliinama. Lekari preuzimaju na sebe
obavezu ouvanja i unapredjenja zdravlja ljudi koji kao vid
svojevrsnog otudjenja postaju sami sve manje svesni odgovornosti
za svoje zdravlje. Za uzvrat oni za tu obavezu poinju da plaaju i
to od samog rodjenja, pa do smrti. Bolesti individualnih ljudskih
bia se kategorizuju u porodice, vrste, podvrste, izuzetke i pravila.
Sistematizuju se po organima, po lokalizaciji, izgledu, malignosti i
daju se imena simptomima. Kategorizacija bolesti takodje
predstavlja vid otudjenja oveka jer poinje da ga odvaja od
njegovih bolesnih delova, bolesnog sebe. Rezultat toga je da se
lee bolesti, ali se zaboravlja na oveka , koji tako postaje
nevidljiva, iracionalna i po svemu nebitna kategorija bez prava da
uestvuje i odluuje. On je nosioc bolesti koja se izraava
brojem: takozvana ifra bolesti. Ipak krajnji efekat na zdravlje
oveka je diskutabilan. Nasuprot tome, postoje holistiki pristupi
oveku, koji su sadrani u nekim tradicionalnim medicinskim
sistemima istonih naroda, ali i nekim zapadnim koji vode koren iz
alhemiarske tradicije. Alternativne metode to znai one pored
zvanine, institucionalizovane medicine su uvek paralelno
postojale razlikujui se koliko i kulturoloke razlike ljudskih odnosa,
normi i obiaja, odnosa prema sebi i prema sopstvenom zdravlju.
To su razliiti vidovi naturalnog leenja, zatim leenje biljem,
manipulativne terapije, terapije vebom i pokretom, ulne terapije,
humanistika psihoterapija sa verbalnim tehnikama ili tehnikama
koje se bave sveukupnou ponaanja osobe, njenim ritminim
procesima u telu, kvalitetom telesnih pokreta itd.
Danas vie ne predstavlja neobinost da vas lekar obrazovan u
manirima materijalizma uputi iscelitelju okrenutom tradicionalnim
uenjima ili da vas akupunkturolog uputi homeopati ili hiropraktiar
travaru. Proimanje holistikih medicinskih sistema i tehnika je
mogue jer poivaju na istim vrednostima uvaavanja principa
jednine i sveukupnosti. Oslanjaju se na prirodnu inteligenciju i mo
organizma za samoisceljenje.
Komplementarna i alternativna medicina koriste razliite terapijske
procedura i materijale za leenje bolesti i bolesnika u odnosu na
ortodoksnu medicinu. Ove metode su najee manje invazivne
prirodne i danas sve prisutnije.
28

Za razliku od alternativne medicine koja se primenjuje kao zamena

za konvencionalnu ili ortodoksnu (konvencionalna, alopatska,
zapadna ili zvanina medicina) komplementarna medicina se
koristi zajeno sa konvencionalnom medicinom.
Integrativna medicina podrazumeva kombinaciju oficijelne terapije
i procedura sa onim komplementarnim i alternativnim metodama
koje su nauno dokazane bezbedne i efikasne za pacijenta.
- Alternativna medicina
Sinonim za ovaj pojam predstavljaju i sledei izrazi: granina,
tradicionalna, domaa, narodna, holistika, pa i uvredljivo
nadrilekarstvo.
Alternativne terapije poivaju na shvatanju da priroda obezbeuje
izleenje, a da joj ovek samo pomae u tome. Ona je stara vie
stotina pa i hiljada godina i na nju se oslanja dve treine ukupne
svetske populacije, te je zbog toga i svetska zdravstvena
organizacija aktivno poela da je podstie kako bi dostigla svoj cilj
da obezbedi zdravlje za to vie ljudi u skorijem vremenu.
Brojni su razlozi za iroko prihvatanje alternativne medicine i
prirodnih terapija, meu kojima dominira holistiki pristup, gde
savremena medicina ne retko prenebregava injenicu da su bolesti,
ne retko, psihosomatskog porekla, dok alternativna medicina pre
svega radi na uspostavljanju premeenih ravnotea funkcionisanja
uma, duha i due. Kombinovanje dobrih strana alternativnih
terapija i i tehnoloke medicine rezultira, u zdravstvenoj zatiti, na
vie nivou, a pri tome vodi u smanjenje trokova. Ova saradnja se
naroito ispoljavanja u oblasti zdrave ishrane, gde su mnoge
alternativne metode i procedure prerasle u danas opte priznate
metode na kojima poivaju itave grane prehrambene industrije.
Osnovni problemi i manjkavosti alternativne medicine su sadrani
u sledeem:
-

nedostatku adekvatnih klinikih ispitivanja,

nemogunosti sprovoenja klinikih ispitivanja (tamo gde se
koriste nemerljivi parametri kao intuicije psihike snage i
slino),
odsustvu adekvatnih kontrolnih grupa i striktno kontrolisanih
klinikih uslova,
otporu klasine medicine prema alternativnoj ak i tamo gde
neki alternativni lek ili metoda blagotvorno deluje na
organizam, simptome ili samu bolest.

29

Alternativna medicina u svetu je karakterisana razliitostima koje

su geografski ili tradicijom uslovljene, te je otuda i status osoba
koje se bave alternativnom medicinom raznolika od zemlje do
zemlje i kraja do kraja. Kina i Indija su najbolji primeri intergrisanja
tradicionalnih i zapadnih medicinskih sistema, a populacione
migracije i razoaranost orotodoksnom medicionom, kao i visoke
cene njenih usluga uinili su da je poveano interesovanje za
holistiku medicinu, prirodne terapije i zdrav ivot u ogromnoj
ekspanziji u SAD.
-

Etarsko telo ili super osetljivi svet

Stvarni svet je vei od onoga to ljudi svojim ulima opaaju.

Pojedinci imaju sposobnost znanja i umenja da opaaju ovaj svet
koje je super osetljivi ili nadulni i to pomou onoga to laiki
nazivamo intuicijom. Mnogi od postojeih, ali i nevidljivih nadraaja
nemogue je meriti danas raspoloivim metodama, no bez obzira
na to, one su u alternativnoj medicini veoma izraeni. To se
naroito odnosi na telepatiju, vidovitost, radioestezijska raljarenja,
rad sa viskom i sl.
Naa fizika tela su deo mnogo vee celine, te kao i sva iva
materija, proizvode ivotnu energiju koje meusobno jedno na
drugu deluju i jedno su drugima izloene. Ovo etarsko telo je vii
nefiziki svet, okruuje nae fiziko telo i kontrolie sve u njemu.
Ono utie na nae fiziko telo i prima uticaje od njega, a obzirom
da nememo naina da ga direktno merimo, procenjujemo ga
posredno. Struktura naeg fizikog tela je u stalnom menjanju. Ono
na anatomskom nivou predstavlja samo bezgranini skup
energetskih polja koje utiu jedna na drugu, a koja je kontrolisana
viim snagama tog etarskog ili super osetljivog sveta. Ovu
kontroliuu snagu etarskog sveta mnogi alternativnu medicinu
koriste kao pomonu snagu za leenje.
Pored osnovnih zakona uzroka i posledice, koju uoava i u fizikom
smislu najbolje lei klasina medicina, alternativna medicina tretira
one posledice koje nastaju zbog promena u tom super osetljivom
svetu, bazirajui se na tome da svaka stvar u realnom svetu ima i
svoju super osetljivu dimenziju.
Mnoge od alternativnih metoda su do nedavno bile neprihvatljive
za klasinu medicinu, potom su ostale komplementarne, da bi
danas prerasle u opte prihvaene metode irom sveta. Meu ovim
metodama izuzetno znaajno mesto zauzima akupunktura.
- Akupunktura
30

Akupunktura je terapija koja se zasniva na naelu veza unutranjih

telesnih organa i meridijana na povrini tela koji predstavljaju
zamiljene linije koje se dobijaju spajanjem pripadajuih
akupnkturnih taaka grupisanih u 12 grupa meridijana.
Akupunkturnim procedurama se stimuliu akupunkturne take,
najee tankim iglama, kada se menja aktivnost take, te tako
utie na odgovarajue delove tela, organe i funkcije. Akupunktura
je najuspenija tamo gde se bolest nije jo manifestovala u
potpunosti ili kod reverzibilnih obolenja. Podjednako uspeno se
koristi kako na istoku tako i na zapadu, samostalno ili u kombinaciji
sa drugim terapijama, na klasian nain (iglama i ventuzama) ili uz
pomo elektrostimulativnih aparata i lasera.
-

Aromaterapija

Podrazumeva kombinaciju masae lica i tela uz korienje etarskih

ulja koja se mogu utrljavati u kou ili pak inhalirati, pa ak i uzimati
oralno. Posle resorpcije, vanelijskim tenostima se ire svuda po
telu, te na taj nain ispoljavaju kako lokalno tako i opte dejstvo
koje proistie iz njihovih estarskih sadraja, sloenih alkohola,
aldehida, ketona i terpentena. U metafizikom smislu smatra se da
prirodna ulja predstavljaju linost biljke, te da imaju i dodatno
dejstvo na psihu, emocije itd. Poznati su rezultati primene
ekstrakta biljaka u leenju oiljaka, akni, strija i u zarastanju rana.
-

Ajurveda

Ime dolazi semantiki od rei ivot i znanje i predstavlja

najstariju od svih medicinskih disciplina. Poreklom je iz Indije i
predstavlja osnovu ortodokse dananje medicine. Prema ajurvedi
ljudsko telo je sastavljeno od 7 tkiva i sve dok su one u ravnotei
osoba je zdrava. Na nastanak bolesti utiu: nepravilna ishrana,
poremeena fizika aktivnost, seksualne navike, spavanje, klima,
emocije, okolina, uzrast i pol. Ajurvedski lekar je spoj religije, nauke
i medicinske prakse.
-

Hiropraksa

Hiropraksa podrazumeva terapije koje se iskljuivo vre rukama sa

ciljem da se kimeni stub i njegov odnos sa nervnim sistemom
odre u optimalnom stanju, te tako ostvari dobro zdravlje bez
hirurgije i lekova. Na zapadu je ovo struka za koju postoje
univerzitetska kolovanja u trajanju ak i due od klasine
medicine, a hiropraktiari kao i osteopate polaze od osnovnog
31

postulata da moderan ivot, nepravilno dranje tela, stres i sl.

izazivaju patoloke promene koje imaju za posledicu kompleksne
poremeaje zdravlja. Osnovni ciljevi hiroprakse su ispravljanje
poremeenog dranja tela, vraanje poremeene funkcije kimenih
prljenova i karlinih zglobova, kao i otklanjanje iritacije nerava
koje za posledicu ima bol i poremeaje funkcije unutranjih organa.
-

Terapija bojom - hromatoterapija

Predstavlja skup terapijskih metoda gde se preko reflektora ili

generatora obojene tenosti dozira odreena talasna duina
svetlosti odnosno boja. Tako se na primer uta koristii u terapiji
eerne bolesti, zelena kod gripa, plava kod zapaljenja i opekotina
itd.

Leenje biljem

Leenje biljem se vri sa preko 10 hiljada biljaka njihovih delova

ekstrakata, ajeva i drugih formi, gde je tokom duge istorije ovek
kroz pokuaje i greke skupljao znanja o upotrebljivosti i korisnosti
pojedinih biljaka u leenju odreenih oboljenja. Osnovni princip ove
medicine poiva na tezi da je ovek u vezi sa biljkama koje ga
okruuju, te da e mu u bolesnim stanjima pomoi biljke njegovog
podneblja, to ovaj koncept stavlja iznad farmaceutske industrije
koja funkcionie na globalnom, a ne na lokalnom nivou.
-

Homeopatija

Ovo je alternativna metoda leenja koja poiva na tome da inioci

koji kod zdravih ljudi izazivaju simptome bolesti, kod bolesnih
upravo uklanjaju ove simptome. Dva su osnovna naela
homeopatskog leenja: neka slino lei slino i lek je jai
ukoliko je razblaeniji. Homeopatska terapija je bazirana na
homeopatskim lekovima koje su nosioci kvaliteta odreenih
materija koje se nalaze u prirodi. Spravljaju se od materijala
biljnog, ali esto i mineralnog i ivotinjskog porekla. Ove materije
se standardizovanim farmakolokim postupkom prerauju u
osnovnu, matinu supstancu koja se potom razblauje u odnosu
1:10 ili 1:100 u vodenom rastvoru. Ponavaljanjem ove procedure se
dobija razblaenje kada matine supstance praktino nema u
materijalnom obliku u rastvoru. Ovako se samo zadrava
informacija o molekularnoj energetskoj strukturi koja je ugraena u
ovaj vodeni rastvara. Tako voda postaje nosa informacije koja se
namee organizmu na njemu razumljiv nain, to za posledicu ima
32

korekcije metabolikih procesa koji su povezani sa sutinom bolesti

i koji omoguuju njen nastanak odnosno posle tretmana njeno
izleenje. Na taj nain homeopatski lek preokree tok bolesti u
suprotnom smeru, to za posledicu ima 10 puta bre ozdravljenje
od trajanja nastanka bolesti i razvoja simptoma.
-

Hipnoza

Ovo je stara metoda gde se hipnotisane osobe nalaze izmeu sna i

jave u stanju izmenjene svesti i gde se onda na bazi podlonosti
sugestiji moe pristupiti dubokoj regresiji i analizi te terapiji. Ona je
naee pomona tehnika uz lekove, i hiruke zahvate, a
najuspenija je kod leenja, fobija, astme i nesanice.
-

Makrobiotika

Metoda preventivno - terapijskog delovanja, bazirana na filozofiji

drevnog Japana. Istovremeno predstavlja nain ivota, linu
filozofiju zdravog ponaanja i ishrane. Smatra da bolest nastaje
usled neadekvatne ishrane, rada u nepovoljnim uslovima, loeg
sna i negativnog odnosa prema ivotu. Bolest dijagnostikuje na
osnovu izgleda i oblika tela kao i na osnovu brojnih vrsta pulsa.
Pravi diskriminaciju izmeu Jin i Jan hrane, gde postoji kanonski
odnos, od naina izbora do naina pripremanja i konzimiranja
hrane.
-

Radiestezija

Podrazumeva primenu dela svoje iroke palete u dijagnostici

oboljenja i izboru lekova, uglavnom homeopatskih, pomou
raljarenja, viska i slino. ovek poseduje energije koje pojaavaju
neke vrste zraenja iz materije sa kojom se raljari, te ovo ima za
posledicu dobijanja odgovora na postavljeno pitanje vezano za
istinitost nekog iskaza ili proveru nekog leka i njegove
upotrebljivosti u konkretnom sluaju.
Primenom radiestezije
omoguava se i terapija koja se zove Radionik.
-

Refleksologija

Podrazumeva skup metoda gde se dubinskom masaom, najee

stopala, postavlja dijagnoza promena i postie terapijski efekat na
udaljenim organima. Klasina medicina ne poznaje veze izmeu
stopala i organa, te se stoga opravdano smatra da refleksologija
svojim metodama stimulie druge, neidentifikovane tokove
energije u telu.
-

ijatsku masaa
33

Je oblik istonjake masae i pritisaka iji je cilj stimulisanje

akupunkturnih taaka ili meridijana. ijatsku akupresura deluje na
isti nain kao i akupnktura stimuliui protok tenosti i energije
kroz organizam i zato je jedna od retkih kontraindikacija prisustvo
maligne bolesti.
-

Terapija zvukom

Podrazumeva leenje zvunim talasima kojima se, kroz vibracije

tkiva, ona dovode u normalno stanje. Osnovno naelo ove terapije
sadrano je u tome da tkivo ima sopstvenu frekvenciju koja se
moe izmeniti primenom zvunih talasa, te se stoga elektrinim
aplikatorom zvuk isporuuje obolelom mestu, te se neutraliu
nepoeljne frekvence koje ostvaruju patoloki procesi, te se tako
omoguava isceljenje.
-

Joga

Joga predstavlja hiljadama godina star sistem iji je cilj poboljanje

i razvoj fizikih, metalnih i duhovnih komponenata oveka kao
celine.
Hatha joga predstavlja jogu discipline tela i najblia je naem
savremenom oveku, tim pre to nije vezana ni za jednu religiju niti
filozofki sistem. Njena osnovna poruka je da je telu kua nae due
i da zato moramo brinuti o njemu. Vebe su zasnovane na
prirodnim potrebama tela za pokretom. Tamo gde nema pokreta
prevladava bolest i konano smrt. Pored vobanja miia u jogi se
masiraju uvru, pritiskaju i gnjee, a pri tome i natapaju krvlju
unutranji organi takoda joga veba itavo telo i obezbeuje
njegovu optimalnu prokrvljenost. Joga je istovremeno i povratak
sebi kroz samootkrivanje ispoljavanje i svesno korienje svega
onoga to ve postoji skriveno u nama. Mnoge joga vebe su
oponaanja igre male dece, bebe, ivotinja, i svih onih koji su
najblii prirodi. Cilj joge je potpuno samopoznavanje, samokontrola,
uravnoteenost i harmonija. Njeni osnovni principi su:
- mentalni stav,
- svesnost,
- oputenost,
- sporo izvoenje pokreta,
- usklaenost disanja i pokreta,
- psihomentalno iskljuenje.
Joga se veba polako, svesno, oputeno, usklaenih pokreta i
disanja i uz odgovarajui mentalni stav. Samopribrana i
neuznemirena osoba moe pravilno vebati jogu.
34

Vebanje joge poinje vebama zagrevanja koje se nazivaju arane,

a nastavljaju joga poloajima koji se nazivaju asane. Kao krajnja
posledica je cilj da se jogin osea odlino, hoda lako, pravo i gipko,
da spava kao beba, prestaje da se lako zamara, postaje u svemu
efikasniji, oputeniji, uravnoteenijih emocija, a um ne luta po
prolosti i budunosti ve je koncentrisan i prisutan tu, u sada i
ovde.

35

BALNEOKLIMAKTOLOGIJA
Je medicinska disciplina koja se bavi uticajima prirodnih hemijskih i
fizikih inilaca spoljne sredine na ljudski organizam i
mogunostima njihove primene u medicinske svrhe.
Najei korieni prirodni inioci su:
-

Mineralne vode,
Peloid,
Ugljen dioksid,
Parcijalni pritisak kiseonika,
Hidrostatski pritisak,
Toplota i hadnoa.

Balneologija prouava mogunosti korienja u medicinske svrhe

balneolokih inilaca dok se humana bioklimatologija bavi
odnosom organizma oveka i stanja spoljne sredine (vreme i klima)
i njihovim odnosom sa zdravljem i boleu.
Bioklimatologija prouava je samo delovanje fizikih i hemijskih
faktora spoljnog sveta na iva bia ve i obratno kako ona deluju
na spoljanju sredinu.
Fitobioklimatologija se bavi odnosom biljnog sveta i sredine a
zooklimatologija odnosno ivotinskog sveta i sredine.
Medicinska meteorologija se bavi odnosno ljudskog organizma i
kratkotrajnih vremenih odnosa dok se medicinska klimatologija
bavi odnosnm oveka i dugotrajnih vremenih pojava tj. klime.
Glavni inioci koje koristi humana bioklimatologija su:
- temeratura vazduha (srednja i godinja)
- sastav i prozranost vazduha,
- duina izloenosti sunevom zraenju,
- stanje vetrova koji menjaju klimatske uslove: temperaturu,
valnost vazduha,
- atmosferski pritisa,
- atmosferski elektricitet.
Banjska klimatska leilita su mesta u kojima se provodi specifian
vid leenja i rehabilitacije i oni se sastoji iz sledeih:
-

Higijensko-dijetetskog reima,
Medikamentoznog leenja,
Primene balneo-procedura,
36

Dozirane primene klimatskih inilaca i procedura,

Dozirane fizike aktivnosti.
Fizikalne terapije i prevencije.

Prirodna leilita se mogu podeliti po dve osnovne kategorije gde

se u banjskim leilitima primenjuje balneoloki inioci u trajanju
do oko 3 nedelje klimatskih leilita gde primena klimatskih faktora
ini doza leenja u trajanju od 4 nedelje i vie.
Leenje balneolokim iniocima se najee ini kroz:
- kupanje u mineralnoj vodi,
- pijenje mineralne vode,
- oblaganje peloidom,
- inhaliranje lekovitih gasova.
Dok leenje klimatskim faktorima podrazumeva:
-

aeroterapiju,
helioterapiju,
talasoterapiju,
visinsku terapiju, itd.
PRIRODNE MINERALNE VODE

ine vode koje zahvaljuji svojim fizikim osobinama i hemijskom

sastavu mogu da se koriste za preventivu i leenje bolesti. One se
karakteristikih organoleptikih osobina i odreenog fizikohemijskog sastava sa propisanim najmanjim koliinama vrstih
rastvorljivih sastojaka i najviim koncentracijama ugljen dioksida
kao i bakterioloki ispravne.
Lekovite vode koje se koristi u cilju leenja, po kriterijumima
mineralizacije i temperature dele se na:
- minralne vode u uem smislu,
- termalne vode,
- termomineralne vode, koje se mogu koristiti i kao stone i kao
lekovite.
Geoloka graa i geoloki dogaaji uslovljavaju pojavu termalnih i
mineralnih izvora u konkretnoj tektonskoj oblasti. Naa zemlja je
bogata termalnim i mineralnim vodama koje prema poreklu mogu
biti povrinske, dubinske i fosilne, a prema genezi mogu biti
atmosferskog ili morskog porekla kao i nastale prelaskom vezane u
slobodne vode.

37

Za fizika svojstva i hemijski sastav mineralnih voda, sa terapijskog

gledita vani su:
-

hemijski sastav,
pH,
ukupna mineralnizacija,
prisustvo rastvorenih gasova,
temperatura,
radioaktivnost,
organoleptika svojstva,
organski i mikrobioloki sastav.

Osnovu fiziolokog delovanja balneolokih inilaca ini sledee:

-

lokalne promene izazvane neposrednim uticajem

mehanikog, termikog i hemijskog prirodnog faktora na
kou i sluzokou,
promene u ekstracelularnoj i intracelularnoj tenosti
organizma,
sloene reakcije prilagoavanja aktiviranjem mehanizama
nastalih nadraajem termoreceptora, mehanoreceptora
koe i drugih receptora organizma.

Baleoterapijski inioci se u osnovi primenjuju na tri naina:

- ekterno: kupanje, vebe u bazenu (hidrokineziterapija)
podvodna ekstenzija,
- interno: pijenje. Oroavanje, gastrina lavaa, klizma,
- inhaliranjem mineralnih voda i gasova (u vidu aerosola).
Osnovne indikacije za balneoterapiju su sledei:
- kadriovaskularne bolesti,
- oboljenja respiratornih organa,
- bolesti gastrointestinalnog trakta
- bolesti metabolizma,
- bolesti lokomotornog aparata,
- bolesti urinarnog trakta,
- ginekoloka oboljenja,
- neuropsihijatrijske bolesti,
- hronina trovanja tekim metalima,
- kone bolesti,
- deija oboljenja.
Dok opte kontraindikacije za balneoterapiju predstavlja sledee:
-

akutna oboljenja,
38

infektivne bolesti,
aktivni tuberkolozi procesi,
maligni tumori,
hronine bolesti u stadijumu pogoranja,
venerine bolesti.
Parazitna oboljenja,
obilna i esta krvavljenja,
kaheksije,
graviditet.

Balneoklimatoloko leenje, pored balneoklimatskih inilaca

ukljuuje jo :
-

higijetetsko dijeteski reim koji podrazumeva kontrolisanu i

doziranu pravilnu ishranu i/ili dijetu sa propisanim reimom
dnevnih aktivnosti, odmora i sna,
fizikalnu terapiju gde se kroz udruenu i istovremenu
primenu balneofizikalnih postupaka potencira efekat
delovanja balneoklimatskih inilaca,
zdravstveno vaspitni rad,
sportsko rekreativne aktivnosti.

DELOVANJE GLAVNIH KLIMATSKIH ELEMENATA VREMENA I

KLIME NA ORGANIZAM OVEKA
Uticaj racijacije na oveka
Brojni su klimatski elementi koji deluju na organizam oveka.
Znaajno mesto meu njima zauzimaju ultraljubiasti, vidljivi i
infracrveni zraci koji svaki na svoj nain deluju na ljudski
organizam. Dobra svojstva ultraljubiastih zraka, koji imaju
baktericidno dejstvo je pre svega u tome to provitamin D u koi
transformiu u vitamin D3. meutim ovi zraci mogu izazvati i
crvenilo, opekotine koe, plikove, kao i promene opteg stanja.
zraci vidljivog dela spektra izazivaju ljudskom oku oseaj boje i
imaju posebno mesto u hromatoterapiji. Infracrveni zraci,
poviavajui temperaturu tela mogu u njmu izazvati mnoge
fizioloke i patoloke promene.
Insolacija
Predstavlja znaajan klimatski elemenat koji kroz brojne efekte ini
sunevo zranje mnogostruko vrednim kako u svrhu leenja tako i
za potrebe turizma i sl.
Uticaj temperature vazduha na organizam
39

U zavisnosti od nivoa relativne vlanosti u vazduhu uticaj

temperature vazduha na organizam moe biti znaajno razliit kao
npr. u uslovima omorine ili poveanom rashlaivanju. Temperatura
vazduha je glavni faktor koji nadrauje receptore gde putem
nervnih impulsa ovakve informacije u vidu signala stiu do mozga
te povratno utiu na brojne biohemijske procese u organizmu.
Najpovoljini uslovi za ivot oveka su tamo gde je temperatura
vazduha oko 20 stepeni a relativna vlanost oko 60%.
Meu brojnom faktorima na zdravstveno stanje oveka znaajno
utiu i sledei elementi:
- padavine,
- vazduni pritisak,
- vetrovi, a posebno jaki, suvi i severni, istoni vetrovi, fen
(koji spada meu najsuvlje vetrove na svetu)
Vremenske promene i njihov uticaj na oveiji organizam
Nagle vremenske promene organizmu izazivaju razliite reakcije
koje su individualno uslovljene tako da postoje i osobe koje imaju
izraeno meteoropatske karakteristike kao i one osobe koje
predoseaju promene vremena i bre neko to to ine meteoroloki
instrumenti.
Delovanje klime na organizam oveka
Klima je podlona neznatnim promenama u okviru ekstremnih
vrednosti klimatskih elemenata na odreenoj teritoriji; kompleksan
uticaj na zdrave i bolesne ljude.
Primorska klima obuhvata elemente dve vrste:
podraujue (stimulativne) i umirujue (sedativne)
Stimulativni elementi su: vetar koji deluje masaom i hlaenjem
koe, svetlost podstie fizioloke procese, jonizacija vazduha
povoljno utie na osmotske razmene,
Sedativni elementi su: relativno jednolina temperatura vazduna,
ujednaenost relativne vlanosti vazduha i stabilnost vazdunog
pritiska.
Planinska klima se u osnovi deli na alpski klimat, tj. na klimu veih
visina od 1200-2000 m. Kao to je kod nas npr. Kopaonik.
Preporuuje se aneminim osobama mlaim plunim bolesnicima,
rekovalescentima, osobama sa ranama, rahitinoj deci i osobama
40

sa poremeenim krvnim pritiskom. Zatim postoji klima srednjih

visina od 600-1200 m. tzv. subalpski klimat kao to su kod nas
Zlatibor, Zlatar, Tara, Rudnik i sl. Koji se preporuuje
astmatiarima, bolesnicima sa plunom tuberkolozom, kao i u
sluaju mnogih horninih bolesti. Klima malih visina kao to je kod
nas na Frukoj Gori ili Avali je klima visine od 300-600 m. koja se
preporuuje pri leenju hroninih oboljenja disajnih puteva,
eernoj bolesti, posle infarkta miokarda itd.

41

HIGIJENA
Higijena je preventivna medicinska nauka koja se bavi izuavanjem
i saniranjem tetnih inilaca po psihofiziko zdravlje oveka. Po
definiciji svetske zdravstvene organizacije zdravlje pored odsustva
bolesti ili nesposobnosti zahteva i psihiko, drutveno i fiziko
blagostanje. Da bi se zdravlje ouvalo i omoguio dobar psihofiziki
razvoj oveka potrebno je poznavanje brojnih inilaca rizika kao i
preventivno delovanje i rad na uklanjanju ovih nepovoljnih faktora.
Brojni su nepovoljni higijenski inioci koji deluju na oveka a meu
njima se posebno izdavajaju sledei:
-

neadekvatna ishrana,
nehigijensko vodosnabdevanje i stanovanje
nepovoljna radna i ivotna sredina,
loi ekonomski uslovi ivota,
uticaj mnogobrojnih aerozagaivaa
uticaj buke i vibracija, zraenja,
stanje stresa i nemogunost adekvatnog
funkcionisanja.

mentalnog

ovek je neraskidivo vezan za svoje okruenje kako neposredno

tako i ire gde zemljite predstavlja jedno od bitnih ekolokih
elemenata i neposrednu ivotnu sredinu. Otuda je zagaenje
zemljita veoma bitan higijenski inilac.
Zagaenje zemljita nastaje:
Onda kada dolazi do promene prirodnih hemijskih, radiolokih i
biolokih osobine usled enjanja prirodnih sastojaka. Ovo je
posebno aktuelizovano pojavom novih sintetskih materija koje
remete
odnose
u
prirodi
i
prevazilaze
mogunosti
samopreiavanja.
Zagaenje zemljita nastaje deponovanjem vrstog otpada,
plavljenjem otpadnim vodama ili taloenjem materija iz zagaenog
vazduha. Zagaujue materije po svojoj prirodi mogu biti
neorganske, radioaktivne, organske i infektivne, a zagaenje
prema svom izvoru moe biti komunal no ili industrijsko.
Autopurifikacija zemljita je proces samopreiavanja koji se
odvija stalno i u najveoj meri zavisi od strukture prisutne mirkoflore, flore i faune. Veoma je bitno postojanje zona nezagaenog
zemljita odakle ove vrste mogu da rekolonizuju zagaeno
zemljite i pokrenu prirodne procese samopreiavanja.
Razgradnja organih materija se deava putem kumifikacije i
procesa truljenja.
42

Mere
spreavanja
zagaenja
podrazumevaju sledee:
-

zemljita

izmeu

ostalog

sprovoenje i kontrolisanje tehnolokih procesa kojima se

smanjuje emisija zagaujuih materija,
poveanje procesa recikliranja,
odgovarajui procesi sagorevanja,
efikacno odlaganje nerazgradivog otpada u industriji,
zatita od infektivnog otpada zdravstvenih, veterinarskih i
komunalnih ustnova,
permanentna asanacija terena.
HIGIJENA STANOVANJA

ovek najvei deo ivota provodi vezan za svoj stan za koji ga

vezuju potreba za sigurnou, potreba za pripadanjem,
mikrosocijalnoj sredini (porodici i susetstvu) bioloko seksualne
potrebe, kao i potrebe odmora i sna. Po tipu stambene kulture
stanovanje se moe podeliti na semiruralni i ruralni tip, gde je za
prvi karakteristina neplanska gradnja sa higijensko-epidemioloki
nepovoljnim uslovima za stanovnitvo i okolinu dok ruralni tip
predstavlja seosko naselje nastalo planski sa zadovoljavajuim
uslovima kako za stanovanje tako i za seosku proizvodnju.
Sledei tip se semiurbani tip koji je vezan za periferiju grada ili
razvijene poljoprivredne regione sa viim nivoom higijene od
prethodnih. Urbani tip higijene stanovanja se formira u okviru
gradova gde se mahom ivi u zgradama koje se postavljene
urbanizovano u nizu ili paviljonski, dok se ultraurbani tip vezuje za
ivotni stil svetskih metropola gde je tehnika opremljenost
dovedena do savrenstva a stan slui iskljuivo za odmor i
intelektualno relaksativne delatnosti.
Higijenski stan
Osnovna fukcija stana je zatita od atmosferskih prirodnih inilaca i
vetakih aero zagaenja, ouvanja fizikog i psihikog zdravlja
kao i radne sposobnosti. Postoje standardi koji propisuju potrebe
definisane prostorom povrinom, kubaturom kao i optimalnim
poloajem stana i njegovih pojedinih delova, stepenom
osvetljenosti, zatienosti od vetra, grejanjem i sl. To takoe
podrazumeva i odnos prirodne i vetake osvetljenosti kao i
propisane meksimalne nivoe buke tokom dana i tokom noi. Na
alost veoma veliki broj ljudi stanuje u nehigijenskim uslovima u
stanju prenaseljenosti i nezadovoljavajuih mikroklimatskih faktora
43

sa povienom vlanou, bukom, zapraenou i sl. Ovo za

posledicu ima poveani morbiditet i mortalitet od bolesti
siromatva kao to su tuberkoloza, upale plua, astma,
reumatizam, rahitis i sl.
Znaaj buke i vibracije
Buka i vibracija predstavljaju znaajne higijenske faktore tim pre
to utiu na mnoge fizioloke funkcije i to kako direktno preko
slunih organa, mozga i lezda sa unutranjim luenjem tako i
preko posredinog hroninog stresa, poremeaja spavanja,
povienja krvnog pritiska i pOremeaja mentalnog zdravlja
manifestovanog glavoboljama, napetou, razdraljivou, umorom
i depresivnim raspoloenjem.
Prilikom dugotrajnog izlaganja buci veoj od 90 dB i frekvencijama
ispod 500 Hz dolazi do tzv. vibroakustine bolesti. Ona se odvija i
tri faze gde se u prvoj se manifestuju nespecifine pojave i
poveana incidenca povreda, u drugoj fazi stanokardije este
infekcije i premor, a u treoj fazi dolazi do ozbiljnih psihikih
promena u vidu anksioznosti ili depresije, javljaju se glavobolje
otporne na terapiju, poveava se incidenca morbiteta, javlja se ir
na dvanaestopalanom crevu, spastika obolenja debelog creva i
sl.
Mere zatite od buke se sprovode na itavom putu od mesta gde se
stvara puta preko puta prenosa zvuka sve do oveka primaoca.
Ove mer emogu biti kako opte i kolektivne tako i individualne i
medicinske ukljuujui i profesionalnu orijentaciju i selekciju i
peridona audiometrijska merenja i preglede.
Ultrazvuk
To je zvuk frekvence iznad 20 kHz koji je neujan za oveka ali ima
znaajan bioloki efekat. Gde u organizmu dolazi do pretvaranja
zvune energije u toplotnu odnosno do zagrevanja tkiva. Ovo pri
duem izlaganju dejstvu ultrazvuka moe dovesti do brojnih
funkcionalnih smetnji.
Infrazvuk
Infrazvuk je zvuk gde se talasi ispo 16 hZ koji su takoe neujni za
oveka ali se mogu osetiti kao pratea pojava prilikom izlaganja
vibracijama, gde dugotrajna izlaganja infrazvuku daju funkcionalno
iste smetnje kao kod ultrazvuka.
Vibracije
44

Predstavljanju oscilatorna kretanja estica na nekom vrstom telu i

fluidu. Da bi ispoljile svoj efekat na oveka neophodno je da
vibrirajua povrina bude u kontaktu sa ljudskim telom, a najei
izvori su trasportna vozila i vibrirajui alati. Dejstvo vibracije je
najee lokalno na ake a moe biti i na celo telo gde se
patogenost mehanizma delovanja zasniva na fenomenu rezonance.
Sva tkiva u organizmu imaju svoje karakteristine frekvencije
oscilovanja, koje mogu biti naruene prevashodno u onim tkivima
koja dolaze u rezonanciju sa spoljanjim rezonatorima. Mere zatite
su kako medicinske tako i tehnike.
Higijenski znaaj vode za pie
Veina sadraja ljudskog tela predstavlja voda, te njen nedostatak
tesno je povezan sa ljudskim zdravljem odnosno boleu.
Zagaenje vode je danas sve prisutnije irom zemaljske kugle te je
to sve akutiniji problem oveanstva. Daas su zagaenja vode
najea usred primene vetakih ubriva i pesticida u seoskim
sredinama, kao i nepravilnog odlaganja otpada, pre svega tekih
metala i policiklinih aromatinih ugljovodika u idnustrijskim
zonama hemijsko zagaenje povrinskih voda odraava se i na
dubinske vode koje nemaju mogunost samopreiavanja pa je
njihovo ienje teko, skupo a esto i nemogue.
U higijenskom smislu pijaa voda igra izuzetno znaajnu ulogu u
ljudskom ivotu a njen kvalitet zavisi od izvora i njegove zatite, od
naina prerade vode i odravanja distributivnog sistema.
Standardni proces prerade vode podrazumeva etiri faze:
-

koagulacija,
sedimentacija i flotacija,
filtracija,
dezinfekcija.

Kako voda predstavlja osnovni konstitutivni elemenat i kako njena

koliina u organizmu zavisi od uzrasta, pola i vrste tkiva. Njene
fiziko-hemijske osobine bioloka ispravnost organoleptika
svojstva, koliina i periodika unoenja direktno utiu na zdravlje
organzma. U ljudskom telu ona se nalazi u vidu intracelularne i
ekstracelularne tenosti gde je intravaskularna, intersticijalna i
transcelularna. Njene prosene potrebe su oko 2 3 litra za odraslu
osobu adekvatne telesne mase. ovek bez vode izdrava relativno
kratko jer vode predstavlja kako nosa hranljivih materija i
produkata metaboline razgradnje tako i medijum za hemijske
reakcije. Ona odrava oblik elije, uestvuje u regulisanju telesne
temperature, i odranju homeostaze opte.

45

Dehidratacija nastaje onda kada se nedovoljno unosi voda i

predstavlja ekscesivni gubitak tenosti koji vodi u deficit vode i
hipovolemiju, a najee nastaje kod visoke temperature,
opekotina, povraanja, proliva i krvarenja. Neretko nastupa i smrt
usled dehidratacije i to onda kada je gubitak vode nadmaio 1525% mtelesne mase.
Lina higijena
Lina higijena je deo opte higijene, objedinjuje osnovna nauna
pravila i norme koje se odnose na ouvanje zdravlja jedinke, njen
harmonini psihofiziki ravoje, dobro podnoenje uticaja inilaca
spoljanje sredine i poboljanje njene radne sposobnosti.
Higijena koe
Koa je vaan zatitni organ, titi organizam od mehanikih,
termikih, hemijskih uticaja, od prodiranja mikrobiolokih agenasa
kao i od naglih promena mikroklimatskih uslova spoljanje sredine.
Preko receptora na povriti koe ovek prima razliite signale koji
mu slue za orijentaciju.
istoa koe utie na:
Razmenu materija, disanje, termoregulaciju, imunogenezu,
stvaranje pigmentacije, vitamina D, enzima, odravanje pH i
elektrolikog balansa organizma. Pri pojavi neistoe sve navedene
funkcije su suprimirane. Zatvaraju se kone pore sljutenim
epitelom, znojem, sekretom lojnih lezda, bakterijama, glivicama,
a razvija se i neprijatan miris koe. Nastaju iritacije, dermatitis,
folikulitis i druge kone bolesti.
Za higijenu koe najdelotvornije je kupanje u toploj vodi pri
temperaturi od oko 32 stepena kada se u organizmu deavaju
poeljne i povoljne promene u smislu proirenja krvnih sudova
koe, pojaane plune ventilacije uz pojaan rad srca i luenje
znoja. Prilikom sapunjanja stvaraju se suspenzije i emulzije kojima
se otklanja i neistoa koja je nerastvorljiva u vodi. Preporuuje se
neutralni ili slabo kiseli sapuni pH izmeu 5,5 i 7.
Higijena odee i obue
Odea regulie odavanje toplote i tela oveka i predstavlja zatitu
od neprijatnih meteorolokih uslova, infekcije i mehanikih
povreda. Odea mora da zadovoljava nekoliko osnovnih higijenskih
principa:

46

da odgovara spoljannjim uslovima

organizma i poslu koji osoba obavlja,
da je laka, elastina, meka i estetska,
da ne ograniava pokrete,,
da se lako oblai i skida,
da se lako pere i odrava,
da je trajna i da se pri noenju ne menja.

sredine,

stanju

Higijensko osveteljenje
Vidljiva svetslost je elektromagnetska radijacija telesnih duina od
400 -780 nm. na koje reaguje mrenjaa ljudskog oka. Izvan ovog
spekra se nalaze ultravioletni i infracrveni spektar zraenja.
Suneva svetlost predstavlja spektar svih talasnih duina i izvor je
prirodnog (dnevnog) osveteljenja. Pored prirodnog postoje i
vetaka i kombinovana osvetljenja. Za pravilno funkcionissanje
organa vida oka ravnomerno i difuzno dnevno svetlo je
najoptimalnije osvetljenje. Neadekvatno osvetljenje direktno utie
na radnu i ivotnu sposobnost oveka, njegov energetski nivo i
znaajan deo homeostaznih mehanizama.
MENTALNA HIGIJENA
Mentalna higijena je danas samostalna nauka koja koristi znanje o
oveku sa osnovnim ciljevima da:
-

Sprei pojavu mentalne bolesti,

Ouva mentalno zdravlje,
Omogui pun i harmonian razvoj linosti.

Ona radi na primarnoj, sekundarnoj i tercijalnoj prevenciji zdravlja

kao i na njegovom unapreenju i zatiti.
Primarna prevencija se zasniva na:
-

spreavanju mentalnih bolesti,

omoguavanju punog rasta i razvoja linosti.

Sekundarna prevencija:
- rano dijagnostikovanje i terapijsko delovanje.
Tercijalne:
Suzbijanje i ograniavanje posledica bolesti u cilju ponovnog
uspostavljanja sposobnosti koje su zbog bolesti izgubljene kao i da
se maksimalno sauvaju one koje su ugroene.
47

Osnovni cilj i zadatak zdravstvenih slubi je sekundarna prevencija

dok su primarne i tercijalne u domenu ire drutvene zajednice.
Ciljevi mentalne higijene su:
-

ublaiti najbolnije i najtee doivljaje u krizi i ubrzati njeno

razreenje. Iz ovog cilja razvijaju se psihoterapijske tehnike
nazvane intervencija u krizi.
Spreiti po duevno zdravlje rizina razreenja krize u
situacijama kada se krize mogu pretpostaviti. Iz ovog cilja
izrasle su MH strategije putem koji se ljudi pripremaju za
potencijalni krizogeni ivotni dogaaj (poroaj, operacija),
pripremanje uenje i vaspitavanja ljudi da na krizne i
rizine situacije reaguju adaptaciono. Iz ovog cilja pruaju se
mogunosti psiholozima da pomognu ljudima u savladavanju
vetina menjanja navika, kontrole itd.

Primarna prevencija ima za cilj da smanji spoljanje okolnosti koji

imaju krizogeni efekat. U irem smislu to znai da povea otpornost
na stresne, krizne dogaaje koje remete ravnoteu linosti. Model
prevencije se zasniva na:
-

bazinim potrebama,
kriza (kratkotrajni gubitak psihike ravnotee izazvan
gubitkom ili ugrovanjem bilo koje od bazinih (fizike,
psihosocijalne i sociolulturne) potreba).

Krizne situacije mogu proistei iz vie kategorija razloga:

-

prirodne sredine (zemljotres, poar, poplava),

socijalne (smrt blinjeg, razvod),
bioloke (bolest, operacija i sl.).

U razvoju svake krize razlikuju se 4 faze ili stepena:

-

osoba pokuava da kriznu situaciju razrei na nain koji je

koristila ranije,
javlja se anksioznost, oseanje bespomonosti i poremeaj
sna,
tenzija raste, pokuava se sa reenjem problema putem
pokuaja i pogreaka (simptomi npr. impotencija, pojava
magijskog miljenja...),
dolazi do rasta tenzije sve do take sloma.

U osnovi sve krize se mogu podeliti na:

1. razvojne krize,
48

2. sluajne ili akcidentne krize.

Smatra se da ono to traje due od 6 neselja vie nije kriza ve
bolest.
Kriza moe da se javlja na nekoliko nivoa i to:
-

na kognitivnom nivou kada dolazi do intelektualne

neefikasnosti, poremeaja koncentracije i rasuivanja,
na emotivnom nivou kada je praena primarnim strahovima
tipa naputenosti i bespomonosti, separacionim strahovima
uz
gubitak
realnosti
samopotovanja
i
oseaj
bespomonosti,
na bihevioralnom nivou kada se direktno odraava na
ponaanje u vidu slabije motorike, poremeaja govora, sna,
apetita, seksualnog nagona i sl.

U osnovi postoje tri naina razreenja krize:

1. reavanje na patoloki nain tj. da se sklizne u bolest,
neuroze, psihoze itd,
2. povratak na raniji nivo funkcionisanja ponovno uspostavljanje
ravnotee,
3. kreativni skok kada ovek postaje zreliji, mudriji, samosvesniji,
bolje orijentisan, kada gradi budunosti na bazi izvlaenja iskustva
iz konkretne krize.
Nain izlaska iz krize je pokazatelj mentalnog zdravlja.
To kako e razreiti krizu zavisi od:
- psihofizike kondicije, koja se odnosi na harmonini rast i
razvoj dokrizne situacije,
- sociopsiholoki faktori,
- obavetenost pojedinca o moguoj krizi,
- preventivno terapijske pomoi u krizi.
Menatlna higijena i pravovremeno sprovoenje psihoterapijskih
postupaka ima za cilj i ideal mentalno zdrave ljude koji kao takvi
su:
-

sreniji,
zadovoljniji,
sposobniji za bliskost, ljubav, seks i
uspeniji u uenju i profesiji.

49

Da bi se dostigla i ouvala psihika stabilnost i mentalno zdravlje

potrebno je izmeu ostalog znaajno mesto ustupiti psihoedukaciji
i mentalnom treningu.
UPRAVLJANJE STRESOM
STRES TA JE TO?
Stres predstavlja skup nespecifinih
reakcija u cilju
prilogaavanja izmenjenim uslovima spoljanje sredine. Iako
prividno izgleda kao skup haotinih reakcija, stres je u sutini opti
adaptacioni odgovor organizma onda kada je on izloen bilo kakvm
poremeaju nekog od inilaca tzv. homeostaze. Onda kada je
organizam primoran da koristi sve svoje odbrambene mehanizme,
govorimo o optem adaptacionom sindromu, odnosno o stresu.
inioci koji izazuvaju stres nazivaju se stresorima, opti
odgovor organizma kroz njegove nespecifine reakcije predstavlja
stres, a ispoljavanje tog stanja je stresna reakcija.
Aktivan i izraeno stresogen ivot uinio je da danas o stresu
govorimo kao o bolesti savremenog oveka poetka dvadesetprvog
veka, od koje nije vie niko poteen. Reakcija na stres su
individualno uslovljene i zavise od praga osetljivosti, koji je razliit
od oveka do oveka.
U organizmu svakog od nas postoje adaptacioni sistemi koji
se posebno angauju u stresu, a meu kojima dominantno mesto
zauzimaju endokrini i nervni sistem. Oni pomau oveku u
prilagoavanju na stalne promene i nove situacije. Tajna ravnotee
i usmerenog i kontrolisanog adaptativnog reagovanja na stres je
upravo tajna zdravlja, sree i uspeha svakog pojedinca. Za uspeno
prevazilaenje stresa, potrebna je dobra informisanost, dobro
poznavanje uzroka stresa, njegovih simptoma, manifestacija i
posledinih rekacija i poremeaja, kao i primena preventivnih
terapijskih - antistresnih tehnika koje za posledicu imaju bru, laku
i adekvatniju adaptaciju na stalno promenljive faktore u nama i oko
nas.
UZROCI STRESA
Postoje brojne podele uzroka stresa, koji se grubo mogu
svrstati u nekoliko kategorija. To su: briga, nedostatak jasnih ciljeva
i svrhe ivota, nedovreni posao, strah od neuspeha, strah od
odbacivanja, negiranje, gnev (bes), kao i fiziki agensi (buka,
elktromagnetna zraenja npr.) meu koje spada i neadekvatna
ishrana (kako neadekvatna po sastavu, tako i po koliini i
neadekvatnoj pripremi).
ZNACI STRESA
50

Kao to je stres skup nespecifinih reakcija organizma, tako

su i njegovi znaci - simptomi nespecifini i iskustveno, manje-vie
svima dobro znani. Meu znacima stresa posebno se istiu sledei:
crvenilo ili bledilo koe i vidljive sluzokoe; izraenije znojenje,
suvou usta, greve u stomaku; zujanje u uima, oamuenost i
razliite stepeni nesvestice; zbunjenost, slabo
upamivanje,
prostorno-vremensku dezorijentisanost; svaalako raspolonje,
neravnomerno disanje i zamuckivanje u govoru; opta napetost i
zategnutost miia; poremeaji rada srca, uz njegovo uestalije
lupanje; gubitak apetita; podrhtavanje prstiju; poveanu sklonost
plunoj astmi i konim zapaljenjima; smanjenje ili gubitak
seksualnih elja; umor, nesanica, agresivnost (kako verbalna, tako i
motorina) itd.
Svako je u mogunosti da, nakon to se detaljnije upozna sa
znacima stresa, iste i prepozna, te da se i lino odredi prema
postojanju i izraenosti stesa u datom momentu. Odavno je
poznato da produeni stres moe prerasti u tzv. hronini stres koji
za posledicu ima brojne forme psihosomatskih bolesti ili promena,
te je stoga neophodno, pored spreavanja nastanka stresa, aktivno
preduzimati mere linog i neposrednog angaovanja na
spreavanju i umanjenju tetnih posledica stresa kroz konkretne,
celishodne i svrsishodne aktivnosti.
Da bi se stres maksimalno smanjio i gdegod je to mogue, spreio
u svom nastanku, potrebno je biti svestan njegovog prisustva i
njegovih simptoma. Zato, upoznajte svoje granice tolerancije i
kontroliite svoje zdravlje.
ISHRANA I STRES
Ishrana predstavlja znaajnu komponentu homeostaze i
sama po sebi moe znaajno da utie na efekte stresora odnosno
naine i intenzitete delovanja negativnih posledica stresa na nae
zdravlje.
Strunjaci se slau u tome da pravilna ishrana sa aspekta
prevencije stresa podrazumeva ishranu u kojoj su voe i povre
zastupljeni sa minimum 70%. Ovakva ishrana treba da sadri to
vie itarica i to manje masnoa. Pravilni, uredni i neoptereujui
obroci, obogaeni potrebnim koliinama vitamina, minerala i
oligoelemenata, predstavljaju znaajnu komponentu skoro svih
antistresnih aktivnosti. Na taj nain se podiu nivoi vitalnosti raste
kvalitet ivota. Sa aspekta ishrane to podrazumeva i sledee:
izbegavati beli eer i proizvode od belog brazna,
izbegavati masnu i slanu hranu,
konzumirati to vie integralnih itarica, soje, pasulja
i soiva,
jesti obroke bogate sirovim ili termiki kratko
tretiranim povrem,
51

jesti puno sveeg sezonskog voa,

smanjiti unos kafe, duvana i alkohola, i
ishranu
adekvatno
kombinovati
sa
aktivnostima, rekreacijom i odmorom.

fizikim

UMESTO ZAKLJUKA
Stres je sastavni deo ivota. Kako je nemogue iveti bez
stresa, mudrost je nauiti kako da se njegovi negativni efekti uine
to manjim, kako da se sa njim saivimo, kako da u tom procesu
stalno pobeujemo, uspostavljajui nae fizike, mentalne,
duhovne i socioemocionalne ravnotee.
Obzirom na to da stres moe znaajno uticati na smanjenje
kvaliteta ivota, poslovne i opte ivotne efikasnosti i efektnosti,
potrebno je preduzimati aktivne korake da se negativni efekti
svedu na minimalnu meru.
Neophodno je sticati potrebna znanja i ovladavati tehnikama
borbe protiv stresa, kao i preduzimati samostalne korake
prevencije, meu kojima pravilna ishrana odgovarajuom, zdravom
i na adekvatan nain pripremljenom hranom,
pretstavlja
neizostavni korak.
ISHRANA I STRES
Ishrana predstavlja znaajnu komponentu homeostaze i
sama po sebi moe znaajno da utie na efekte stresora odnosno
naine i intenzitete delovanja negativnih posledica stresa na nae
zdravlje.
itave medicinske i paramedicinske oblasti i discipline se
bave pitanjima pravilne ishrane i njenim raznim aspektima i svi se
slau u tome da pravilna ishrana sa aspekta prevencije stresa
podrazumeva ishranu u kojoj su voe i povre zastupljeni sa
minimum 70%. Ovakva ishrana treba da sadri to vie itarica i
to manje masnoa. Pravilni, uredni i neoptereujui obroci,
obogaeni
potrebnim
koliinama
vitamina,
minerala
i
oligoelemenata, predstavljaju znaajnu komponentu skoro svih
antistresnih aktivnosti. Na taj nain se podiu nivoi vitalnosti raste
kvalitet ivota. Sa aspekta ishrane to podrazumev i sledee:
izbegavati beli eer i proizvode od belog brazna,
izbegavati masnu i slanu hranu,
konzumirati to vie integralnih itarica, soje, pasulja
i soiva,
jesti obroke bogate sirovim ili termiki kratko
tretiranim povrem,
jesti puno sveeg sezonskog voa,
52

smanjiti unos kafe, duvana i alkohola, i

ishranu
adekvatno
kombinovati
sa
aktivnostima, rekreacijom i odmorom.

fizikim

ISHRANA
ivimo u vremenu koje u znaajnoj meri karakteriu
izmenjeni uslovi ivota i rada, novosteene navike i mnogi
uzronici stresa kojI u znaajnoj meri doprinose sve loijem
zdravstvenom stanju stanovnitva. Danas se u naoj zemlji veina
stanovinitva neadekvatno hrani, te otuda i ne ude nalazi po
kojima je skoro polovina populacije gojazna, dok etvrtina boluje od
povienog krvnog pritiska, a dve petine od kardiovaskularnih
bolesti. Istraivanja tkodje pokazuju da u Srbiji ima oko
etiristotinahiljada obolelih od eerne bolesti, dok je preko njih sto
dvadeset hiljada na insulinskoj injekcijskoj terapiji.
U naem
neposrednom okruenju, od bolesti srca i krvnih sudova boluje
svaki trei stanovnik, a priblino isti procenat je onih kod kojih se
mogu nai izraeni simptomi hroninog stresa. Otuda je i prirodno
sve izraenije interesovanje za pravilnu i zdravu ishranu, koja
pretstavlja predmet zanimanja, kako medicinskih krugova, tako i
sve veih delova ukupne populacije uopte.
Jednu od najvanijih komponentni u borbi protiv bolesti
predstavlja pravilna ishrana iji je preduslov skup pravilnih navika
vezanih za vrste i srazmere namirnica u ishrani, a istovremeno i
njihova adekvatna priprema u cilju ouvanja, kako energetskih i
gradivnih, tako i zatitnih, a naroito lakounitivih vitamina i za
metabolizam vrlo bitnih minerala.
Osnova dobre ishrane je
adekvatna zastupljenost osnovnih sastojaka hrane tako da oko
70% ine ugljeni hidrati, a po 15% belanevine i masti (na
dnevnom nivou).
Pored svima znane bele kuge (pada nataliteta), nau
trenutnu stvarnost karakerie prisustvo tzv. etiri bele smrti.
Naime, u naim dijestetskim navikama ishrani, jo uvek znaajno
mesto zauzimaju belo brano, svinjska mast, rafinirani beli eer i
so, a to sve sa svoje strane na vrlo specifine i znaajne naine
naruava zdravlje. ovekov organizam troi ogromne rezerve
svojih odbrambenih resursa na ublaavanje posledica negativnih
efekata ovakve hrane, to za posledice ima sve izraenije bolesti
tipa eerne bolesti, zglobno kotanih bolesti, ateroskleroze,
povienog krvnog pritiska, sranih bolesti, kamenja u bubrezima,
mokranoj beici, unim putevima, unoj kesi itd.
O bolestima koje izaziva loa ishrana, obino se razmilja tek
kada one postanu evidentne i u znatnoj meri narue kvalitet ivota.
Odavno je poznato da lekar lei, a priroda izleuje, ali je takoe
53

poznato i to da je bolje spreiti nego leiti. Pravilna ishrana je

upravo jedan od najznaajnih elemenata spreavanja nastanka
bolesti, a njen glavni postulat predstavlja korienje iskljuivo
prirodnih namirnica. Tradicionalni naini pripremanja hrane kod
nas, u znaajnoj meri utiu na to da hrana u procesu pripremanja
izgubi mnoga svoja znaajna svojstva i sastojke.
Loim
navikama u ishrani i neadekvatnom pripremom hrane, sve smo
izloeniji i bespomoniji bred narastajuim negativnim iniocima i
sve brojnijim uzronicima bolesti.
Savremena saznanja medicine se sve vie prepliu sa
naunim i praktinim saznanjima vezanim za ishranu, hranljive i
zatitne elemente kao i naine pripremanja hrane tako da se danas
ogromna panja posveuje termikoj obradi hrane ispod take
kljuanja, kuvanju bez vode, soli i masnoe, kuvanju na pari,
pripremanju sveih namirnica, integralnog brana bez aditiva,
sokova bez konzervansa i belog eera itd.
Na to se nadogradjuje i svest o zatitnoj funkciji hrane.
Zatitnika uloga hrane je sve prisutnija u naunim i strunim
saznanjima, ali i u svesti sve veeg broja upuenih laika. Tako se
danas zna da se pravilnom ishranom moe uticati na to da ne doe
do stvaranja jedinjenja u organizmu koji bi mogli da iniciraju razvoj
maligniteta (slobonim radikalima koji unitavaju normalne elije i
antioksidansi koji se aktivno bore protiv toga), ateroskleroze i
kardiovaskularnih bolesti.
Savremeni svet svakim danom postaje sve monolitniji front u
borbi za dug, kvalitetan i zdrav ivot. Vitalnost je sutina
objektivnog zdravlja i doivljaja sree, zadovoljstva i kvaliteta.
Otuda se neizbeno namee zakljuak da je zdravlje bogatstvo koje
je danas sve ugroenije. Zato ga, tim vie, treba uvati i
unapreivati, jer ... ZDRAVLJE NIJE SVE, ALI JE BEZ NJEGA SVE
NITA!
UGLJENI HIDRATI
Ugljeni hidrati su osnovni izvor energije neophodne za
osnovne ivotne procese metabolizam, rad organa i organiskih
sistema. Danas je u ishrani sve prisutniji beli eer koji spada u
brzo oslobaajue eere. Brzo oslobaajui eeri su tetni zbog
toga to u kratkom vremenu podiu nivo eera u krvi tako visoko
da se organizam panino i neadekvatno brani intervencijom svih
raspoloivih hormona, ne bi li ouvao unutranju ravnoteu
homeostazu. Na taj nain, beli eer dovodi organizam u stanje
akutnog stresa. Otuda su razumljivi razlozi zbog kojih je neophodno
unositi kroz ishranu tzv. sporooslobaajue eere, koji obezbeuju
pravilno rasporeivanje energije kroz sporo razlaganje i prelazak u
krv. Biljna vlakna, pored drugih znaajnih uloga u organizmu,
igraju i vrlo vanu ulogu u ouvanju pravilnog rada creva i njihovog
ienja. Ona imaju zatitno dejstvo u odnosu na nastanak bolesti
54

debelog creva uopte (ukljuujui i malignitete), a znaajna su i u

leenju eerne bolesti.
BELANEVINE
Belanevine predstavljaju gradivne i regenerativne materije,
a istovremeno upravljaju i ivotnim procesima u formi hormona i
enzima. Za razliku od masti i ugljenih hidrata, one se ne skladite
u organizmu i otuda je potrebno njihovo stalno unoenje.
Belanivine se sastoje od razliitih amino kiselina, od kojih desetak
vrsta uvek moraju biti prisutne u ishrani, obzirom da ljudski
organizam ne moe sam da ih proizvede. To su takozvane
esencijalne amino kiseline. Mada su belanevine ivotinjskog
porekla
bogatije
u
koncentrisanim
koliinama
potrebnih
esencijalnih amino kiselina, zbog prisutnog velikog broja zasienih
masti koje loe utie na zdavlje, zdravije je koristiti belanevine
biljnog porekla. Da bi se na ovaj nain obezbedila dovoljna koliina
i adekvatan unos esecijalnih amino kiselina, potrebno je znati kako
kombinovati namirnice biljnog porekla i kako ih pripremati da bi se
ovi sastojci u njima maksimalno ouvali.
MASTI
Masti su bitni sastojci ishrane. To su sirovine za proizvodnju
hormona i donosioci vitamina A, D, E, K koji su rastvorljivi samo u
mastima. Masti ivotinjskog porekla su tzv. zasiene masti, ija
preterana upotreba direktno utie na pojavu kardiovaskularnih
bolesti. Za razliku od zasienih, biljne masti su nezasiene i ne
samo da ne izazivaju bolesti, ve tite nae zdravlje i pri tome
obezbeuju i dve esencijalne masne kiseline omega 3 i omega 6,
iji nedostatak znaajno naruava zdravlje.
VITAMINI
Od svih vitamina koji su dostupni u naoj ishrani,
najznaajniji vitamini su A, D, E, K, vitamini B kompleksa i vitamin
C. Njihov dovoljan i adekvatan unos garancija su dobrog zdravlja,
dok preterani unos vetakih vitamina dovodi do hipervitaminoza i
drugih poremeaja u organizmu.
MINERALI
Minerali se najee nalaze u namirnicama biljnog porekla i
znaajni su zato to ulaze u sastav hormona, fermenata i
hemoglobina, predstavljaju gradivne materije, a podravaju i
elektrini potencijal u elijama. Meu njima se posebno istiu
kalijum, natrijum, kalcijum i magnezijum, a od oligoelemenata
najznaajniji su gvoe, bakar, kobalt, mangan, cink, jod i fluor.
Najprirodniji i najadekvatniji unos minerala je kroz svee namirnice,
a koncentrovani se nalaze u algama, gljivama, medu, ostalim
pelinjim proizvodima, kvascima itd.
55

PIRAMIDA ISHRANE
PREPORUENI NAIN ISHRANE ZA ODRASLE
Mnogi faktori utiu na nain ishrane: individualne potrebe i
zadovoljstva, dnevno raspoloenje, socijalno kruenje, rasplloive
namirnice, reklama itd. Naredne preporuke nude uravnoteenu
kombinaciju za optimalan unos energije, hranljivih i zatitnih
materija i samim tim za zdrav nain ishrane. Podaci su osmiljeni
za prosenu odraslu osobu sa normalnom telesnom aktivnou, a
samim tim i sa prosenom potrebom za energijom i hranljivim
materijama. Naglasimo da se ne odnose na decu i omladinu,
vrhunske sportiste, trudnice, ije su potrebe sasvim drugaije.
Prosene vr4ednosti su navedne kao koliine i porcije i njih se ne
morate precizno i svakodnevno pridravati.
Pie i alkohol
Dnevno piti najmanje 1,5 l tenosti, preferirati nezaslaena i
bezalkoholna pia. Alkohol: zdrave odrasle osobe ne bi trebalo da
dnevno popiju vie od 1-2 ae vina ili piva.
Voe
Dnevno 2-3 porcije voa, po mogustvu jesti u sirovom stanju (1
porcija = 1 jabuka, 1 banana, 3 ljive ili inijica bobiastog voa).
Meso, riba, jaja i mahunarke
2-4 puta nedeljno jednu porciju mesa (1 porcija = 80 120 gr.).
vie je nepotrebno, a manjim unoenjem ne nastaju problemi.
Maksimalno jednom nedeljno umesto mesa jesti dimljene
preraevine, kao to su unka, kobasica ili slanina. Maksimalno
jednom meseno jesti iznutrice kao to su digerica, bubrezi itd.
Nedeljno 1-3 jaja npr. u pecivu, nadevima ili kremovima.
Mahunarke: nedeljno 1 2 porcije, soiva, graka, pasulja itd. (1
porcija = 40 60 gr. u suvom stanju).
Povre
Dnevno 3 4 porcije povra, zatim, najmanje jednom u sirovom
stanju kao npr. salata (1 porcija = 100 gr. sirovog ili 150 200 gr.
kuvanog povra, 50 gr. zelene ili meane salate).

Proizvodi od itarica i krompir

Dnevno najmanje 3 porcije priloga kao to su hleb, krompir, pirina,
penica ili testenina, a pritom davati prednost proizvodima od
integralnih zrna. Veliina obroka se odreuje na osnovu telesne
aktivnosti.
56

Mleko i mleni proizvodi

Dnevno 2-3 porcije mlenih proizvoda (1 porcija = 2 dl. Mleka ili
aa jogurta ili 30 gr. tvrdog sira ili 60 gr. mekanog sira).
Masnoa i ulje
Dnevno 3 kafene kaiice (15 gr.) visoko vrednog biljnog ulja kao
to su suncokretovo, maslinovo ulje ili ulje od uljane repice,
nezagrejano, npr. koristiti kao preliv za salatu. Dnevno maksimalno
3 kafene kaiice (15 gr.) masnih namaza, npr. maslaca ili
margarina kao namaz na hlebu. Svakodnevno konzumirati najvie
jedno jelo koje u sebi sari mnogomasnoa kao to su fritirana ili
peena jela, zatim jelo od sira, peen krompir, kobasice ili narsci,
kremasti sosovi, lisnato ili obino testo, okoladu itd.
HRANA GARANT VITALNOSTI
NAMIRNICE KOJE STVARAJU ALKALIJE (voe i povre).
NAMIRNICE SIROMANE ZASIENIM MASTIMA (riba, ulja, kotunjavi
plodovi i semenke).
BELANEVINE BILJNOG POREKLA (soja, orasi, pasulj, integralna
ita).
NAMIRNICE BOGATE KALIJUMOM (grodje, jabuke, banane).
SPOROOSLOBADJAJUI EERI (integralne itarice, pirina, pasulj,
testenine, voe).
Nerafinisane, svee namirnice.
VITAMINI I MINERALI ZA POVIENJE ENERGETSKOG NIVOA (pivski
kvasac, penine klice, mekinje, bademi itd.).
HRANA KAO LEK
Primena dietoterapije i utritivnih modifikacija kod mnogih je bolesti
presudna za tok i shod bolesti. Na tritu je sve vei broj posebno
dizajniranih prehrambenih proizvoda i dodataka hrani, a to upravo
i odgovara sve veem interesu pojedinca za vlastito zdravlje
Interes za hranu koja se nelazi negde na granici izmeu hrane i
leka, je ogroman zbog sve boljeg i rairenijeg shvatanja veze
izmeu ishrane, zdravlja i bolesti.
Danas se sve ee govori o funkcionalnoj hrani tj. ooj hrani koja
pored osnovnih nutritivnih uloga poseduje i funkcionalna svojstva.
U nju padaju probiotici tj. Mikrobioloki sastojci hrane koji imaju
pozitivan zdravstveni efekat izvan uobiajenih nutritivnih vrednosti.

57

Takozvani bifidogeni efekat je efekat koji se postie dejstvom hrane

odnosno supstrata koji ona nosi, a koji podstie i stimulie razvoj
bigidogenih bakterija u instestinalnom traktu.
Digestivni trakt sadri patogene vrste bakterija kao i uslovno
patogene koji u datim uslovima mogu pokrenuti neeljene procese
bolesti. Meutim digestivni trakt sadri probiotske vrste bakterija
koje mogu imati pozitivan efekat kao to je pomenuti bifidoeni
efekat On je posedica bifio bakterija koje se svrstavaju izmeu
pravih bakterija i aktnomiceta koje su najbrojnije i predstavljaju
najvanije mikroorganizameu intestinalnom traktu odojeta. One
ispolajvaju svoja antimikrobna dejstva kroz produkciju mlene i
siretne kiseline i sekreciju drugih antimikrobnih metabolita. Na taj
nain poveavajui pokretljivost debelog creva ove bakterije
poboljavaju crevnu pasau, smanjuju rizike od kancera,
aktivirajui imuni sistem, inhibirajui tetne mikroorganizme,
razgraujui kancerogene supstance i ubrzavajui peristatikum
creva.
Prebiotici su nesvarljivi sastojci hrane koji stimuliu odreene
mikroorganizme debelog creva, a pre svega bifidobakterije te na
taj nain ispoljavaju svoj povoljan zdravstveni efekat.
Prebiotici su najee ugljenohidratne prirode, u neizmenjenom
stanju dospevaju u debelo crevo gde predstavljaju dobar izvor
energije i gde bivaju metabolisani od strane probiotika.
Primer prirodnog prebiotika je inulin sa posebnim svojstvima, a vrlo
rasprostranjem u povrtarskim biljkama uobiajenim u ljudskoj
ishrani.
Simbiotici su kombinacija probiotika i prebiotika koji korisno deluju
na domaina poboljavanje preivljavanje probiotika za vreme
njegovog prolaska gornji deo digestivnog trakta te tako osiguravaju
efikasniju implantaciju u mikrofolru debelog creva.
Danas se sve vie, a u cilju preventivnog i terapijskog delovanja
hrane, namirnicama dodaju odreeni nutrijanti tako to se one
obogauju vitaminima, mineralima, antioksidansima, proteinima,
probioticima, prebioticima i sl. Ovaj proces se naziva fortifikacija
hrane, a da bi ona imala punog smisla potrebno je da se primenjuje
kod hrane koja je u irokoj upotrebi i koja je pristupana to iroj
populaciji.
ISHRANA, RAST I ZDRAVLJE ZUBA

58

Pravilna ishrana spada meu najvanije faktore od kojih zavisi rast i

razvoj deijeg organizma. Dobro planirana i sprovedena ishrana je
preduslov za pravilan rast i razvoj zuba.
Uticaj ishrane vri se najpre za vreme razvoja zuba, a zatim na
izniklom zubu (na zubu u funkciji.
Na izniklom zubu dejstvo ishrane moe biti lokalno, fiziko i
hemijsko, ili opte, preko metabolizma.
Od poetka razvoja zuba, pa tokom stvaranja zubne klice,
mineralizacije, nicanja, zubi su stalno izloeni raznim uticajima od
koji zavisi oblik zuba, veliina, kvalitet, podobnosti za funkciju,
dispozicija i otpornost prema oboljenjima, a naroito prema
karijesu.
Pri svim tim zbivanjima njavaniji uticaj ima ishrana.
Najee opti poremeaj u organmu odraava se i u poremeaju
neke faze razvoja zuba.
Zubna tkiva se izgrauju iz vie organskih i neorganih jedinjenja,
pa je neophodno da potrebna jedinje nja dospeju, u dovoljnoj
koliiti i u pravilnom odnosu, do mesta izgradnje zuba.
Ovo se vri putem ishrane, najpre trudnice, a zatim samog deteta.
Za obezbeenje organske matrice zuba potrebno je da se hranom
unose razliiti proteini, ugljeni hidrati i masti.
Potrebna je raznovrsna ishrana sa dovoljno mesa, ribe, jaja, mleka i
mlenih proizvoda, crnog hleba, povra i voa.
Za izgradnju neorganskog dela zuba potrebne su mineralne soli. Za
otpornost zuba najbitnija je kvalitetna gle, a ona je kvalitetnija
ukoliko je bolje mineralizovana. Najvanije mineralne soli su:
kalciju, fosfor, magnezijum, karbonati i fluor. U neophodne materije
za izgradnju zuba spadaju i vitamini A, C, D...
Manjak u mineralnim solima, kao i u vitaminima, rezultuje
nedovoljnom i loom mineralizacijom, ime se stvaraju neotporni
zubi i prdispozicija za karijes.
UTICAJ ISHRANE NA ZUB U FUNKCIJI
Uticaj hrane na zub u funkciji vri se na dva naina:

59

1. lokalnim dejstvom hrane na zub i to fizikim i mehanikim

dejstvom kao i lokalnim hemijskim dejstvom hrane,
2. dejstvom hrane preko metabolizma.
Fiziko mehaniko dejstvo hrane na zub se sastoji u struganju po
povrinama zuba to predstavlja funkciju ienja no istovremeno
gruba hrana dovodi i do oteenja griznih povrina i smanjenja
reljefa zuba.
Gruba i tvrda hrana zahteva energinije vakanje to dovodi do
bolje prokrvljenosti vilica te i do boljeg razvoja vilica i ishrane zuba.
Istovremeno se pojaava luenje pljuvake te dolazi do poveanja
njen baznosti i znatne neutralizacije kiseline u ustima i poveanog
luenja pepsina, na taj nain hrana i hemijski deluje na zube pri
emu ugljeni hidrati u ustima podleu znatnim promenama te tako
mogu biti bolje iskorieni u organizmu.
Preko metabolizma hrana moe delovati na zube zavisno od toga
na koji nain je spravljena te je ovako dejstvo negativno u
sluajevima u kojima se u toku pripreme hrane gube velike koliine
mineralnih soli i vitamina.
Ukoliko se fluoridi ne unose u organizam u dovoljnim koliinama
prirodnim putem potrebno je unoenje optimalnih koliina na drugi
nain a pre svega putem fluorisane soli.

ORGANSKA POLJOPRIVREDA
Uz vodu, hrana se javlja kao jedan od stratekih problema
oveanstva u treem milenijumu i to kako zbog sve narastuih
problema ekologije tako i populacione eksplozije, neadekvatne
higijene zemljita, vode i vahduha te populacione eksplozije. U tom
cilju kao sastavni deo odrive poljoprivrede javlja se tzv. organska
poljoprivreda iji je cilj da unapredi zdravlje i produktivnost
uzajamno zavisnih zajednica ivota, zemljita, biljaka, ivotinja i
ljudi.
Osnovne karakteristike sistema organske proizvodnje su:
izbegavanje upotrebe vetakih materija, i promovisanje iskljuivo
prirodnih materijala koji se koriste kao ubrivo, pesticidi ili aditivi u
proizvodnji i preradi hrane. Kljuni princip organske poljoprivrede je
uzajamno delovanje svih komponenata koje uestvuju u ciklusu
proizvodnje hrane.
Organski proizvodi
60

Najefikasnija proizuvodnja organskih proizvoda se odvija na

integralnim organskim farmama tj. onim farmama koje imaju
integrisanu biljnu i stoarsku proizvodnju. Deo biljne proizvodnje se
koristi za ishranu stoke, a stoka obezbeuje organska ubriva za
ishranu biljaka. Generalno reeno, organska proizvodnja se zasniva
na uspostavljanju hramonije izmeu oveka i prirode.
Bio - zatita
U organskoj poljoprivredi zabranjeni su svi sintetiki pesticidi i
herbicidi te se zato kae da se radi o zatiti bilja bez hemije. Za
zatitu bilja najee se preventivno koriste biljni preparati jer su
hemijski preparati koji se inae koriste tetni kako za kulturu koja
se gaji, tako i za druge korisne organizme koji su u zajednikom
stanitu sa konkretnom biljnom kulturom.
Ova zatita bilja bez hemije se bazira na sejanju biljaka koje same
tite kulturu koja se gaji te spravljanjem raznih biljnih preparata u
vidu ekstrakta ili gotovih preparata biljaka ovakvih osobina.
Radi bezbednosti ivotne sredine uvek se na umu mora imati
sledea svojstva zatitne materije koja se koristi:
-

razgradljivost,
akutna toksinost,
hronina toksinost,
hemijski sintetisani produkti i teki metali.

Prednosti organskog sistema zemljoradnje i poljoprivrede su:

-

proizvodnja visoko vredne i zdravstveno bezbedne hrane,

ouvanje i zatita ivotne sredine.

Nedostaci organskog sistema zemljoradnje i poljoprivrede su:

-

nedovoljno razraene potrebne tehnologije, te samim tim i

manja produktivnost ovakvih sistema gajenja biljnih kultura,
posledino vee cene.

61

EKOLOGIJA
Ekologija je multidisciplinarna nauka koja prouava uzajamne
odnose ivith bia, kao i odnose ivih bia i okolne neive sredine.
Prema vrstama ivih bia i njihovih odnosa koje prouava, ekologija
se deli na:
-

ekologiju biljaka (fitoekologiju).

ekologiju ivotinja (zooekologiju),
ekologiju oveka (humanu ekologiju).

ivotna sredina
ivotna sredina organizma ili okvir ivota obuhvata sve ono to
okruuje organizam i neposredno ili posredno deluje na njegovo
stanje, razvie, razmnoavanje, duinu ivota itd.
Skup raznovrsnih ekolokih faktora ili odgovarajuih elemenata
spoljanje sredine (fizike, hemijske ili bioloke prirode) u
odgovarajuem prostoru koji neprekidno deluju na organizam i za
koje su vezani svojim potrebama.
Uslovi opstanka ili ivotni uslovi
Uslovi opstanka ili ivotni uslovi predstavljaju kompleks elemenata
ivotne sredine neophodnih za organizam, sa kojima on ini
neraskidivo jedinstvo i bez kojih nije mogu njegov opstanak.
ivotni ili ekoloki faktori (uslovi)
ivotni ili ekoloki faktori (uslovi) su elementi ili faktori sredine koji
su neophodni organizmu ili imaju negativan uticaj na njega, a to
su:
-

abiotiki faktori: faktori neive prirode (t0, vlanost...),

biotiki faktori: faktori ive prirode (bakterije).

Dejstvo ekolokih faktora na organizam

Dejstvo ekolokih faktora na organizam mogu uticati:
-

neposredno (direktno),
posredno (indirektno)

62

Optimum je najpovoljenije, a pesimum je najnepovoljnije dejstvo

ekolokog faktora na ivotnu aktivnost organizma.
Granice izvan kojih vie nije mogu opstanak organizma su:
-

donja granica izdrljivosti (minimum)

gornja granica izdrljivosti ( maksimum).

Ekoloka valenca ili ekoloka tolerancija vrste je sposobnost

prilagoavanja vrste na odreeni opseg (dijapazon) dejstva faktora
sredine i mogu biti:
-

Stenovalentni - organizmi sa uskom ekolokom valencom

Eurivalentni organizmi sa irokom ekolokom valencom.

Svi faktori spoljanje sredine deluju istovremeno, kompleksno, u

meusobnom su sadejstvu i meusobno se uslovljavaju.
Ograniavajui ili limitirajui faktor aktivnosti organizma je onaj
faktor koji po intenzitetu delovanja najvie odstupa od optimalne
vrednosti (ukoliko dejstvo takvog faktora prevazilazi granice
ekoloke valence, dovodi u pitanje opstanak samog organizma i
pored toga to su ostali faktori sredine u zoni optimuma).
Klasifikacija ekolokih faktora
-

Abiotiki faktori skup faktora neorganske sredine koji

deluju na ive organizme (hemijski, orografski, i klimatski),
Biotiki faktori . obuhvataju kompleks meusobnih dejstava
svih ivih organizama.

iva bia predstavljaju izvor hrane, mesto za ivot, omoguavaju

razmnoavanje... deluju direktno i posredno.
Klasifikacija ekolokih faktora
-

Antropogeni faktori obuhvataju celokupno delovanje

oveka na okolnu sredinu,
Hidroedafski ili vodeno zemljini faktori grupe ekolokih
faktora koji se odnose na fizike, hemijske i bioloke osobine
vode, odnosno zemljita kao ivotne sredine odgovarajuih
vodenih ili kopnenih organizama.

ivotna forma
63

ivotna forma je skup morfolokih i fiziolokih prilagoenosti jedne

vrste odgovarajuim uslovima ivota sredine. ivotna forma je
adaptivni tip, odnos no skup adaptivnih svojstava koji odrava
neposredne odnose vrste prema odreenom kompleksu ivotnih
uslova sredine.
Ekoloka nia
Ekoloka nia podrazumeva ne samo fiziki prostor u kome ivi neki
organizam ve i njegovu funkcionalnu ulogu u ivotnoj zajednici,
kao i poloaj koji zauzima u spektru ekolokih faktora u odnosu na
temperaturu, vlanost, hemizam sredine...
Ova tri aspekta ekoloke nie se oznaavaju kao:
-

Prostorna (stanina) nia,

Hranidbena (trofika) nia,
Viedimenzionalna (hiperprostorna) nia.

Ekoloki ekvivalentne vrste zauzimaju iste ili sline ekoloke

nie u razliitim geografskim regionima sveta.
Esnafi su grupe razliitih vrsta u ivotnoj zajednici sa slinom
ulogom i slinim razmerama ekoloke nie.
Biotop i ivotno stanite
Biotop je mesto ili prostorni okvir koji zauzima jedna ivotna
zajednica, odnosno kao abiotika komponenta ekosistema.
ivotno stanite oznaava mesto gde jedna vrsta obino ivi i
gde se najlake moe pronai, podrazumevajui kompleks i
abiotikih i biotikih faktora sredine.
Bihore su vie klasifikacione kategorije koje sainjavaju svi slini
tipovi ivotnih stanita.
ivotna zajednica (biocenoza)
ivotne zajednice su organizovane grupe populacija biljaka,
ivotinja i mikroorganizama, koje ive zajedno u istim uslovima
ivotne sredine.
Biocenoza i biotop ne mogu postojati odvojeno, ve su povezani u
jedinstvenu ekoloku celinu.

64

ivotna zajednica predstavlja

komponentu toga skupa.

biotiku,

stanite

abiotiku

ivotne zajednice se razlikuju, a odlikuje ih pre svega struktura

zajednice:
- Ekoloke nie,
- Sastav vrsta,
- Prostorna i ekoloka struktura.
Ekoloke piramide
Ekoloke piramide su koliinski odnosi pojedinih lanova lanaca
ishrane u ekosistemu prikazani numeriki ili grafiki u vidu
piramida.
Odnosi se mogu posebno prikazati u vidu tri osnovna tipa ekolokih
piramida:
- piramide brojeva (veliinski, odnosi, brojni odnosi lanova
lanca ishrane)
- piramide biomase (odnosi izmeu uzastopnih lanova se ne
prikazuju brojevima ve njihovom ukupnom biomasom,
odnosno celokupnom teinom organizma na pojedinim
trofikim nivoima,
- piramide energije tj. Piramide produkcije hrane koje
najpreciznije prikazuju koliinske odnose izmeu pojedinih
lanova u lancima ishrane.
Ekosistem kao jedinstvo biotopa i biocenoze
Ekosistem je prirodna celina koju sainjava jedna ivotna zajednica
(biocenoza) i okolni prostor, ivotno stanite (biotop) koji ona
naseljava i u kojoj su sva unutranja zbivanja povezana u
jednstveni proces.
Ekosistem je kompleksno jedinstvo neive i ive prirode, odnosno
biotopa i biocenoze.
Kruenje materije i proticanje energije su osnovna svojstva svakog
ekosistema.
Metabolizam ekosistema proces razmene materije i energije,
izmeu biotopa i biocenoze, ine dva aspekta: materijalni i
energetskiEkoloke sukcesije (preobraaji ekosistema) su serije postupnih
smenjivanja ekosistema tokom vremena.
65

Metabolizam ekosistema
Obuhvata itav niz uzastonih faza:
-

vezivanje Suneve energije putem fotosinteze i stvaranje

primarne organske materije od strane organizama
proizvoaa,
korienje ove materije zajedno sa vezanom energijom od
strane organizama potroaa,
razlaganje od strane razlagaa i mineralizacija,
ponovno korienje materije od organizama proizvoaa,

Za razliku od materije koja neprekidno krui, energija protie kroz

ekosistem.
BIOM
Biom je kompleks sastavljen od veeg broja ekosistema u okviru
jedne klimatske oblasti, okarakterisan prisustvom nekog
postojanog tipa ekosistema, odnosno ekosistema na stupnju
klimaksa, i odreenom ivotnom formom.
Primer: prostorni pojas etinarskih uma na severu Evrope. Mada
na ovom prostoru ima i drugih tipova ekosistema-renih i dr.
Glavno obeleje ovoj celini daje etinarska uma svojom osnovnom
ivotnom formom.
BIOSFERA
Biosfera je globalni ekoloki sistem koji predstavlja vrhunsko
jedinstvo ive i neive prirode na Zemlji i obuhvata itav prostor
naseljen ivim svetom.
Bisfera odnosno ivotni prostor na Zemlji, predstavlja sloeni
sistem koji obuhvata donje slojeve atmosfere (vazduh), hidrosferu
(voda) i gornje delove litosfere (Zemljine kore).
Biosfera je nastala tokom geoloke istorije Zemlje kao rezultata
aktivnosti ivih organizama i procesa razmene materije i energije
izmeu njih i okolne neive sredine.
BIOTIKI SISTEMI BIOSFERE

66

Biosfera je sloena celina koju karakterie stupnjeviti poredak

organizacije, karakteriu je istorijski nastali nivoi koji se hijerarhijski
ukljuuju jedni u druge:
- atomi molekuli elijske organele elije tkiva organi
organski sistemi organizmi populacije biocenoze ekosistemi
biomi biosfera.
Bioloki sistemi predstavljaju niz organizacionih stupnjeva ivog
sveta koji se ostvaruju pri procesu razmene materije i energije, koji
su u meuodnosu sa neivom prirodom.
Bioloki mikrosistemi su sistemi do nivoa organizma.
Bioloki makrosistemi (ekoloki sistemi) su organizacioni nivoi
vieg reda, nadindividualni sistemi.
OVEK I NJEGOV ODNOS PREMA NEIVOJ I IVOJ PRIRODI
Odnos oveka i okoline prirode je odnos dva aktivna i promenljiva
sistema koji se nalaze u odnosima uzajamne zavisnosti.
Odnos oveka prema okolnoj ivotnoj sredini je specifian.
ovekov poloaj u bisferi, u odnosu na sva druga iva bia, je
svojevrstan i izuzetan, jer je ovek misaono bie i jedan je od
najmonijih ekolokih (biotikih) faktora na Zemlji.
Svojom specifinom drutvenom organizacijom ovek postie
izuzetno krupne nepovratne i trajne promene planetarnih razmera:
-

promene fiziiih uslova i izgleda sredine npr. Unitavanjem

umskog pokrivaa i razvojem zemljoradnje, to se odrazilo
na promene klimatskih i zemljinih uslova,
promene u pogledu sastava ivog sveta,
naseljavanje novih vrsta u krajevima gde ih nije bilo,
gajenje biljnih kultura i domaih ivotinja,
podizanje naselja i proces urbanizacije,
proces industrijalizacije.
ZAGAENJE IVOTNE SREDINE

Zagaenja su neeljene promene fizikih, hemijskih i biolokih

svojstava ivotne sredine Uvazduha, vode i zemljita), koja mogu
nepovoljno delovati na iva bia ili naruiti njihove ekosisteme.
67

Zagaujue materije (substance ili polutanti) su ostaci onoga to

proizvodimo, korisim i odbacujemo.
Zagaujue materije (ali i razliiti oblici otpadne energije) koje
proizvodi ovek pri odreenim koncentracijama izazivaju negativne
posledice na ivotnu sredinu.
Sakupljanje i deponovanje otpadaka je veliki ekoloki problem.
Izvori i vrste zagaenja ivotne sredine
Sa ekoloke take gledita razliku se dva osnovna tipa zagaujuih
materija:
-

nerazgraujue materiije razne hemijske materije, kao to

su soli, ive, jedinjenja fenola, i neki materijali kao
aluminijumske konzerve i plastina ambalaa, koji se u
prirodnoj sredini ne razgrauju u potpunosti ili taj proces
traje veoma dugo. Zato takve materije kroz odgovarajue
lance ishrane esto prodiru u pojedine biogeohemijske
procese kruenja materije. Jedina mogunost ienja ovih
materija je njihovo potpuno uklanjanje iz ivotne sredine.
Biorazgraujue materije postoji mogunost njihove
potpune razgradnje u odreenim procesima.

Posledice zagaivanja
Bioloki efekti zagaujuih materija mogu se pratiti na razliitim
organizacionim nivoima: na nivou populacije, ekosistema ili
biosfere u celini.
Nastali poremeaji kod oveka mogu imati kratkotrajna (akutna) i
dugotrajna (hronina) dejstva.
OSNOVNI POJMOVI EKOTOKSIKOLOGIJE
Toksikologija je nauka koja prouava tetne toksine efekte
hemijskih agenasa na ive organizme.
Ekotoksikologija izuava razliite aspekte delovanja otrova na
organizme, populacije i zajednice u uslovima zagaene sredine.
Osnovni faktori spoljne sredine koji mogu izazvati zdravstvene
posledice kod oveka i drugih ivih bia:
68

uticaj zagaenog vazduha, vode, hrane i zemljita,

uticaj energije zraenja i efekti buke i vibracija,

Mogua pojava:
kancerogeneza.

morbiditeta,

tertogeneza,

mutageneza,

Toksino dejstvo toksinog agensa

Toksino dejstvo je suma fiziolokih, biohemijskih, a esto i
strukturnih poremeaja koji nastaju u ivom organizmu pod
dejstvom nekog toksinog agensa (toksikanta).
-

Apsorpcija (da se toksikant unese u organizam)

Biotransformacija (hemijske promene u organizmu,
Detoksikacija (proces razgradnje toksinih materija),
Eliminacija (deo materija se izluuje iz organizma)

Koliko e neka materija biti toksina zavisi od intenziteta navedenih

procesa u organizmu, koji se odvijaju istovremeno.
Efekti delovanja toksinih materija
Efekti delovanja toksinih materija mogu biti:
- lokalni (delovanje toksinih materija na mestu kontakta sa
organizmom (koa, sluzokoa,...),
- sistemski delovanje toksina posle njihove resorpcije u
organizam (na raznim organima i sistemima organa)
- akutna trovanja poremeaji funkcije ili bolesti organizma
nastali posle jednokratnog delovanja toksine materije (brz
oporavak ili smrt),
- hronina trovanja poremeaji funkcije ili bolesti izazvane
viekratnim delovanjem malih doza otrova (simptomi se
javljaju postepeno) ,
Pored nabrojanog a zavisno od vrste i naina delovanja konkretnih
materija ili njihovih osobina mogui su i sledei efekti:
-

mutageno dejstvo (razne vrste zraenja...)

kacerogeno dejstvo (60-90% uzrok raka kod ljudi)
toertogeno dejstvo (citostatici, antibiotici, pesticidi),
pojava rezistencije (smanjena osetljivost organizna na
dejstvo toksinig agenasa),
bioloka akumulacija viekratno unoenje malih doza
toksine materije, a u intevalima nedovoljnim da se izvri
eliminacija prethodno unetih toksina,
69

deponovanje neka tkiva su sposobna da akumuliraju

velike koliine odreenih tetnih agenasa,
alergijske promene.

Bioloki monitoring
Pod biolikim monitoringom se podrazumeva praenje akumulacije
zagaujuih materija u organima i tkivima, praenje biohemijskih,
morfolokih, fiziolikih i patolokih promena kod jedinke odnosno u
populaciji, ekolokih promena kod biljaka i ivotinja, kao i praenje
nastalih posledica delovanja faktora zagaenja sredine.
Primarne
posledice
zagaenja
obuhvataju
niz
fiziolokih
poremeaja u organizmu dok se sekundarni ili ekoloki efekti
odnose na posredne uticaje zagaenja na jedinke i populacije
ugroenih vrsta.
Posledice zagaenja sredine je mogue pratiti na raznim nivoima
bioloke organizacije.
Organizmi indikatori zagaenosti
Postoje organizmi koji su posebno osetljivi na dejstvo zagaujuih
materija. Na osnovu njihovog prisustva ili odsustva, u uslovima
odreenog nivoa zagaenosti moe se na brz i jednostavan nain
dobiti podatak o kvalitetu ivotne sredine.
Zatita prirode
Savremena ekologija se bavi ouvanjem ivotne sredine ali i
racionalnim korienjem prirodnih bogatstava. U tu svrhu je
potrebno primeniti savremene mere zatite pojedinih ugroenih
biljnih i ivotinjskih vrsta, primeniti kompleksnu i integralnu zatitu
njihovih stanita odnosno eko sistema.
Revitalizacija ekosistema je proces oivljavanja odnosno
obnavljanja izvornih, autohtonih tipova prirodnih eko sistema u
sluajevima njihove degradacije naruavanja.
Posebno je vana revitalizacija i rekultivacija obnova naruenog i
degradiranog zemljita po principu poumjavanja terena podlonih
eroziji. Ouvanje vodenih resursa itd.
Zatiena prirodna dobra
Ovakva prirodna dobra koja su pod zatitom drave se u naelu
dele na nacionalne parkove i parkove prirode.
70

Nacionalni park je vee podruje sa prirodnim eksositemima

visoke vrednosti u pogledu ouvanosti, sluene grae i
biogeografskih obeleja, sa raznovrsnim oblicima izvorne flore i
faune, reprezentativnim fiziko-geografskim objektima i pojavama i
kulrurnoistorijskim vrednostima od nacionalnog znaaja. To su
prirodna dobra od najvieg dravnog interesa.
Park prirode je podruje dobro ouvanih prirodnih svojstava,
preovlaujuih prirodnih ekosistema, bez veih degradacionih
promena predeonog lika, a sutina je u ouvanju prirode i zdrave
ivotne sredine.
Predeo izuzetnih odlika je manje podruje sa nenaruenim
prirodnih vrednostima, kulturnim dobrima..
Rezervat prirode je izvorni deo prirode gde su biljen i ivotinjske
zajednice prvenstveno namenjene odravanju genetskog fonda.
Specijalni rezervat prirode je predeo u kome je jedna ili vie
prirodnih vrednosti koje treba posebno tititi ili pratiti, usmeriti.
Spomenik prirode je atraktivan objekat ili pojava, ili ljudskim
radom formirana botanika vrednost.
Prirodne retkosti su biljne ili ivotinjske vrste kojima je opstanak
u prirodnim stanitima ugroen.

Odrivi razvoj
Odrivi razvoj predstavlja trenutno najkompleksniji nain
pristupanja ekologiji i podrazumeva dinamiku i obim tehnolokog
razvoja koji ne ugroava osnovne zakonitosti eko sistema i ivotne
sredine.
Po ovom konceptu ravnotea se postie i odrava mnogobrojnim
zakonskim propisima prostornim i ekolokim planiranjem kao i
aktivnostima nadzora i kontrole. O njemu se moe govoriti na
regionalnom nacionalnom i globalnom nivou.
Posebni aspekt odrivog razvoja ine nezanovljivi prirodni resursi
meu kojima dominantno mesto zauzimaju prirodni energetski
izvori voda, vahduh, tlo a samim tim i kompletna flora i fauna, to
je i predmet jedne od trenutnih svetskih preokupacija kojima se
bave i Ujedinjene Nacije u sklopu tekueg etrnaestogodnjeg
projekta odrivog razvoja.
71

72