dr Bojan Jovanovid

Unapređenje sporta i zdravog života

 Tematske celine
UVOD
I ŠTA JE ZDRAVLJE:
1. Definicije i pojmovi
2. Detereminante zdravlja;
3. Merenje zdravlja i fizičke aktivnosti.

II UNAPREĐIVANJE ZDRAVLJA I SPORTA:

4. Definisanje unapređivanja zdravlja i sporta;
5. Istorijski razvoj unapređivanja zdravlja i sporta ;
6. Modeli i pristupi unapređivanju zdravlja i sporta;
7. Profesionalna tela uključena u unapređivanje zdravlja i sporta.

III PROBLEMI UNAPREĐIVANJA ZDRAVLJA I

SPORTA:
8. Politika unapređivanja zdravlja i sporta;
9. Unapređivanje zdravlja i sporta i problemi stila života;
10. Etički problemi unapređivanju zdravlja i sporta;
11. Masovni mediji u unapređivanju zdravlja i sporta.

IV PRISTUPI UNAPREĐIVANJU ZDRAVLJA I

SPORTA:
12. Unapređivanje zdravlja i sporta na radnom mestu;
13. Unapređivanje zdravlja i sporta u školama;
14. Unapređivanje zdravlja i sporta u zdravstvenim ustanovama;
15. Unapređivanje zdravlja i sporta u lokalnim zajednicama.

V PLANIRANJE I MENADŽMENT - EFEKTIVNE

PRAKSE UNAPREĐIVANJA ZDRAVLJA I
SPORTA:
16. Osnovni proces planiranja i evaluacije;
17. Identifikovanje i procenjivanje potreba za unapređivanjem zdravlja i sporta;
18. Pomoć ljudima da se promene; efektivni rad sa drugim ljudima;
19. Evaluacija unapređivanja zdravlja i sporta.
 Sadrţaj

I ŠTA JE ZDRAVLJE:
1. Definicije i pojmovi
a. Šta je zdravlje
 Šta ’biti zdrav’ znači za vas?
 Nestručni i profesionalni koncepti zdravlja
 Prema holističkom konceptu zdravlja
2. Detereminante zdravlja, posebno fizička aktivnost;
a. Šta određuje zdravlje?
 Koncept zdravstvenog polja
 Ljudska biologija
 Životna sredina
 Životni stil
 Organizacija zdravstvene nege
 Karakteristike koncepta zdravstvenog polja
b. Važnost socijalnih determinanti zdravlja
3. Merenje zdravlja i fizičke aktivnosti.
II UNAPREĐIVANJE ZDRAVLJA I SPORTA:
4. Definisanje unapređivanja zdravlja i sporta;
5. Istorijski razvoj unapređivanja zdravlja i sporta ;
6. Modeli i pristupi unapređivanju zdravlja i sporta;
7. Profesionalna tela uključena u unapređivanje zdravlja i sporta.
III PROBLEMI UNAPREĐIVANJA ZDRAVLJA I
SPORTA:
8. Politika unapređivanja zdravlja i sporta;
9. Unapređivanje zdravlja i sporta i problemi stila života;
10. Etički problemi unapređivanju zdravlja i sporta;
11. Masovni mediji u unapređivanju zdravlja i sporta.
IV PRISTUPI UNAPREĐIVANJU ZDRAVLJA I
SPORTA:
12. Unapređivanje zdravlja i sporta na radnom mestu;
13. Unapređivanje zdravlja i sporta u školama;
14. Unapređivanje zdravlja i sporta u zdravstvenim ustanovama;
15. Unapređivanje zdravlja i sporta u lokalnim zajednicama.
V PLANIRANJE I MENADŽMENT - EFEKTIVNE
PRAKSE UNAPREĐIVANJA ZDRAVLJA I
SPORTA:
16. Osnovni proces planiranja i evaluacije;
17. Identifikovanje i procenjivanje potreba za unapređivanjem
zdravlja i sporta;
18. Pomoć ljudima da se promene; efektivni rad sa drugim ljudima;
19. Evaluacija unapređivanja zdravlja i sporta.
I ŠTA JE ZDRAVLJE:

PITANJA 1-3
1. Definicije i pojmovi
Šta je zdravlje?

Uvod
Počećemo sa jednom veţbom šta ’biti zdrav’ znači za vas, i pregledaćemo široke
varijacije u ljudskim konceptima o zdravlju. Identifikovaćemo dimenzije zdravlja
(fizičkog, mentalnog, emocionalnog, socijalnog, duhovnog i društvenog) i
razmotrićemo holistički koncept.

Upoznavanje sa ciljevima
Kada prođete kroz ovo poglavlje, bolje ćete moći da:
- opišete šta znači biti zdrav za vas,
- razlikujete stručne i nestručne koncepte zdravlja,
- razlikujete holističke od parcijalnih (jednostranih) pogleda na zdravlje.

Ključni termini
Zdravlje. Stanje potpunog kompletnog fizičkog, mentalnog i društvenog dobrostanja, a
ne samo kao odsustvo bolesti i nemoći.
Unapređenje zdravlja. Proces osposobljavanja ljudi da povećaju kontrolu nad
determinantama zdravlja i tako poboljšaju svoje zdravlje.
Javno zdravlje. Nauka i veština o unapređenja zdravlja, prevenciji bolesti i produţenju
ţivota.
Model. Pojednostavljena verzija nečega kompleksnog u svrhu analiziranja i rešavanja
nekog problema ili pravljenje predikcija.

Šta ’biti zdrav’ znači za vas?

’Biti zdrav’ znači različite stvari različitim ljudima i mnogo se istraţivalo i pisalo o
raznim ljudskim konceptima zdravlja. Fundamentalno je za vas, kao promotera
zdravlja, da istraţite i definišete za vas same šta biti zdrav vama znači i šta moţe značiti
vašim klijentima. To je cilj Veţbe 1.1.

Veţba 1.1 generalno pokazuje da različiti ljudi identifikuju različite aspekte toga šta
znači ’biti zdrav’ kao vaţne. Ono što birate je obično odraz vaših specifičnih okolnosti u
tom trenutku. Na primer, ako osećate da ste pod stresom na poslu verovatno ćete
identifikovati ’uţivanje u svom poslu bez mnogo stresa’ kao vaţno, ali ako ste se
upravo odrekli pušenja verovatno ćete identifikovati ’never smoking’. Kako se vaše
okolnosti menjaju, vaša ideja o tome šta ’biti zdrav’ znači za vas takođe će se menjati.
Nestručni i profesionalni koncepti zdravlja

Za opštu javnost, biti zdrav moţe jednostavno značiti ’ne biti bolestan’. Zdravlje se
uzima zdravo za gotovo, i samo se uzima u obzir kada bolest ili zdravstveni problemi
počnu da ometaju ljudske svakodnevne ţivote. Ovo se moţe sumirati ovako, ’vi ne
mislite o vašem zdravlju sve dok ga ne izgubite’.

Postoji moţda mnogo pozitivnijih načina na koje opšta javnost misli o zdravlju. Jedan
način je reflektovan u frazama kao što su ’jačanje smage/building up strength’ i imati
’otpornost’ prema bolesti. Ovo ukazuje na to da zdravlje znači snagu i krepkost-
vitalnost, i imati rezerve koje mogu odgovoriti na borbu sa bolešću i izboriti se sa
stresom i zamorom.

Drugo, ljudi mogu da govore o tome kako je neko ’bled’, ’kao pregaţen’, ’neraspoloţen’
ili, suprotno, da je neko ’u dobroj formi’. Na ovaj način, zdravlje moţe biti u bliskoj vezi
sa raspoloţenjima i osećanjima i osećajem ravnoteţe i uravnoteţenosti.
Zdravlje takođe moţe biti popularno prikazano, na primer u magazinima, kao u bliskoj
vezi sa mladošću, lepotom i vitalnošću.

Vežba 1.1 Šta ’biti zdrav’ znači za vas?

U koloni 1, obeleţite bilo koju izjavu koja vam izgleda

kao značajan aspekt vašeg zdravlja. Obeleţite onoliko
koliko ţelite.

Za mene, ’biti zdrav’ uključuje: Kolona 1 Kolona 2 Kolona 3

1. Uţivanje u društvu moje porodice i prijatelja
2. Ţivot do zrele starosti
3. Osećati se srećno većinu vremena
4. Imati posao
5. Skoro nikad ne uzimati tablete i lekove
6. Imati idealnu teţinu u odnosu na moju visinu
7. Redovno veţbati
8. Osećati se u harmoniji sam sa sobom
9. Nikad ne pušiti
10. Nikad ne oboljevati od nečega što moţe biti ozbiljnije od
blage prehlade, gripe ili stomačnih tegoba.
11. Ne primati stvari konfuzno ili sa preterivanjem- realno
procenjivati situacije
12. Biti u stanju da se lako prilagodim velikim promenama u
mom ţivotu, kao što je preseljene ili novi posao
13. Piti samo umerene količine alkohola ili uopšte ga ne piti
14. Uţivati u svom poslu bez mnogo stresa
15. Imati sve dolove tela u dobroj radnoj kondiciji
16. Dobro se slagati sa drugim ljudima većinu vremena
17. Zdravio se hraniti

18. Uţivati u nekoj vrsti relaksacvije ili rekreacije

U Koloni 2, obeleţite šest izjava koje su za vas najvaćniji aspekti zdravlja.

Zatim u Koloni 3, rangirajte ovih šest po vaţnosti – stavite 1 za najvaţniju, 2, kao sledeću po vaţnosti, i
tako sve do 6.

Ako radite u grupi, uporedite svoju listu sa listama drugih ljudi. Pogledajte koje su sličnosti i razlike, i
prodiskutujte o zarlozima vaših izbora.

Istraţivači u različitim okruženjima su pronašli bogatstvo pogleda o zdravlju. Na

primer:

- Majke male dece u Welsu su rekle da imati sposobnost savladavanja problema i

funkcionisanja kao što se očekuje je vaţan aspekt ’zdravlja’ za njih; one su takođe
povezale pozitivno zdravlje sa vedrim raspoloţenjem i entuzijazmom.
- Ljudi mogu da gledaju na zdravlje i bolest kao na moralne kategorije: neke siromašne
ţene u Škotskoj studiji razmišljaju o bolesti u pogledu duhovne ili moralne slabosti.
- Stari ljudi u Škotskoj vide tri glavne dimenzije zdravlja: odsustvo bolesti, dimenzija
snaga-slabost, i biti podesan za izvršavanje očekivanih poslova.
- Muškarci u Australiji su odgovorili na pitanje ’šta to znači biti zdrava osoba?’ u
pogledu funkcionalne sposobnosti, psihološkog dobrostanja, odsustva bolesti i
fizičkog fitnesa.
- Neki ljudi iz juţne Azije u Britaniji imaju teoriju zdravlja kao posledicu telesnog
balansa između ’toplog’ i ’hladnog’.

Istraţivanje dečijih koncepata zdravlja je drugo područje istraţivanja. Studije su

pokazale da su ideje britanske dece o tome šta znači ’biti zdrav’ i šta ih čini zdravim
snaţno povezane sa time da li su fizički aktivni i da li se hrane ’zdravom’ hranom kao
što je voće i povrće. Deca povezuju pušenje, sredinu i ’nezdravu’ hranu i pića (kao što
su slatkiši, grickalice i gazirana pića) sa nezdravim stanjem.

Koncepti zdravlja su povezani sa ljudskim socijalnim i kulturnim situacijama. Tako,

majkama male dece u Velškoj studiji izlaţenje na kraj sa porodicom je njihova osnovna
briga. Više je verovatno da će ţene srednje klase identifikovati aspekte emocionalnog ili
mentalnog dobrostanja kao deo njihove ideje zdravlja nego što će to biti za ţene
radničke klase, koje su više koncentrisane na fizučku spremnost. ’Znanje iz naroda’ o
bolesti, prevenciji i lečenju takođe moţe biti moćno u oblikovanju ljudskih koncepata
zdravlja. Ovakvo znanje moţe biti deo kulturnog nasleđa, koje se prenosi sa generaciju
na generaciju.

Standardi o tome šta se moţe smatrati pod ’zdravim’ takođe variraju. Stara ţena moţe
da kaţe da je dobrog zdravlja danima kada njen hronični bronhitis i artritis su dovoljno
popustili da bi joj omogućili da se spusti do prodavnice. Čovek koji puši moţda neće
prijaviti svoj jutarnji kašalj kao simptom lošeg zdravlja, jer je to za njega nešto
normalno. Ljudi procenjuju svoje zdravlje subjektivno, prema njihovim sopstvenim
normama i očekivanjima.

Ljudi takođe mogu da ’trguju’ različitim aspektima zdravlja. Uobičajen primer je taj da
ljudi mogu prihvatiti oštećenje fizičkog zdravlja od pušenja kao cenu koju plaćaju za
emocionalnu korist: ’Znam da je pušenje štetno po mene, ali ono me smiruje i bio bi u
lošijem stanju da ne pušim.’

Zbog ovih raznolikosti i kompleksnosti načina na koji ljudi misle o zdravlju, teško je
izmeriti zdravlje (kao različito od merenja bolesti).

Zaključak
Da sumiramo, ljudske ideje o ’zdravlju’ ’veoma variraju. One su oblikovane njihovim
iskustvima, znanjem, vrednostima i očekivanjima, kao i njihovim pogledima o tome šta
se od njih očekuje u njihovim svakodnevnim ţivotima, i fitnesom koji je im je potreban
da bi ispunili te uloge.

Za profesionalce u ovom polju, na ’zdravlje’ se moţe gledati mnogo objektivnije kao na

na oslobođenost od medicinski definisanih bolesti i nemoćnosti. Ali moţe postojati čitav
svet razlika između laičke i profesionalne percepcije o tome šta smatra bolešću ili
nemoćnošću, šta ih prouzrokuje i šta treba preduzeti u vezi toga. Takođe moţe biti
razlika među samim zdravstvenim radnicima, koji mogu imati veoma različite koncepte
o zdravlju. Na primer, oni koji praktikuju komplementarnu medicinu se drţe nekog
opsega uverenja u vezi toga šta je zdravlje, sa različitim konceptima o tome kako se
zdravlje moţe obnoviti ili popraviti.

Prema holističkom konceptu zdravlja

Pre oko pola veka Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) je definisala zdravlje kao
’stanje potpunog/kompletnog fizičkog, mentalnog i društvenog dobrostanja, a ne samo kao
odsustvo bolesti i nemoći’. U svoje vreme ovo je bila veoma inovativna tvrdnja, pošto je
ona obuhvatala tri aspekta fizičkog, mentalnog i društvenog dobrostanja. Pre toga, u 19.
i ranom 20. veku, kako su učinjena medicinska otkrića i kako je razvijena medicinska
praksa, postojala je preokupacija mehanicističkim pogledom na telo i konsekventno i na
fizičko zdravlje. Još pre toga, naravno, bilo je zemalja sa mnogim filozofijama zdravlja u
celom svetu u različitim civilizacijama, kao što su grčka ili kineska.

Definicija Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) iz 1948. se još uvek ponekad citira,
iako je Svetska Zdravstvena Organizacija značajno razvila svoje poglede od tog
vremena. Ova istorijska definicija bila je veoma kritikovana, uglavnom po dva osnova:
ona je potpuno nerealistička i idealistička (koliko često se neko zaista oseća da je u
stanju ’’potpunog....dobrostanja’’?), i ona implicira statičnu poziciju, s obzirom da je
ţivot i ţivljene sve samo ne statično. Ideja da zdravlje znači sposobnost neprekidne
adaptacije na konstantno promenjive zahteve, očekivanja i stimulanse moţe se videti kao ona
koja je prihvatljivija.
Druga kritika na račun definicije WHO da ona izgleda kao da pretpostavlja da neko,
negde, ima sposobnost i pravo da definiše stanje zdravlja, dok vidimo da ljudi definišu
njihovo sopstveno stanje zdravlja na mnoštvo različitih načina. S druge strane, ova
definicija se moţe braniti na osnovu toga da ona obuhvata ideju o pzitivnom zdravlju i
priznaje centralno mesto društvenom i mentalnom dobrostanju.

Veţba 1.1 vas je uključila u identifikovanje različitih dimenzija u konceptima zdravlja.

Ona mogu da se klasifukuju na sledeći način.

Fizičko zdravlje. Ovo je moţda, najočiglednija dimenzija zdravlja, i odnosi se na

mehanicističko funkcionisanje tela.

Mentalno zdravlje. Pod mentalnim zdravljem mislimo na sposobnost jasnog i

koherentnog mišljenja. Mentalno zdravlje razlikujemo od emocionalnog i
socijalnog/društvenog zdravlja, iako postoji bliska veza između ova tri.

Vežba 1.2 Dimenzije zdravlja

1. Vratite se odgovorima u Veţbi 1.1 ’ Šta ’biti zdrav’ znači za vas?’ Obeleţite ako bilo koja od
sledećih dimenzija zdravlja se odraţava u izjavama koje ste obeleţili u Koloni 1:
Fizičko ___ Emocionalno ___
Mentalno ___ Duhovno ___
Socijalno ___ Društveno ___
Da li bilo koja od ovih dimenzija je vaţnija za vas od neke duge? Kako se one odnose jedna prema
drugoj?

2. Da li se vaša ’ideja’ o zdravlju promenila od vremena detintsva? Ako je tako, kako i zašto? Kako
mislite da će se vaša ideja o zdravlju menjati kako starite?

3. Ako imate profesionalnu obuku na polju zdravlja ili srodnim delatnostima, kako je ona uticala na
vašu ideju o zdravlju?

4. Šta mislite da ’biti zdrav’ znači nekome ko:

- ima poteškoće u učenju?
- ima trajnu fizičku onesposobljenost kao što su gluvoća ili paraliza?
-ima bolest ili infekciju za koju trenutno nema poznatog leka kao što su dijabetes , artritis, HIV,
šizofrenija?
-ko ţivi u sirimaštvu?

5. Identifikujte tri ili četiri kjlučne tačke koje ste naučili iz ove veţbe u vezi vaših sopstvenih ideja o
zdravlju.

1986, Svetska zdravstvena Organizacija, je u Otava Povelji za Promociju Zdravlja,

iznela tvrdnju da je zdravlje “sredstvo za svakodnevni život, ne cilj života; ono je pozitivan
koncept koji obuhvata društvene i lične resurse, kao i fizičke kapacitete.’’

Ovo je bogata definicija, vredna paţljivog razmatranja. Ona obuhvata ideje:

- ličnog rasta i razvoja (’ostvarivanje aspiracija’)

- odgovaranja ličnim bazičnim potrebama (’zadovoljenje potreba’)
- sposobnosti adaptacije na ekološke promene sredine (’promeniti ili izaći na kraj sa
uslovima sredine’)
- sredstava za neki cilj, ne cilj sam po sebi (’resursi za svakodnevni ţivot, ne cilj ţivota’)
- ne samo ’odsustva bolesti’ (’pozitivan koncept’)
- holistički koncept (’društveni i lični resursi....fizički kapaciteti’)

Ovo razmatranje o tome ’šta je zdravlje’ vodi ka razmišljanju o tome šta utiče na
zdravlje ljudi, tj determinante zdravlja, s kojima ćemo se pozabaviti u sledećem
poglavlju.
2. Detereminante zdravlja

Uvod
U ovom poglavlju saznaćete o nizu faktora koji imaju uticaj na sposobnosti individua,
zajednica i društava da razviju i odrţe dobro zdravlje i dobrostanje. U njemu se
naglašava vaţnost društvenih determinanti zdravlja i razmatraju se pitanja koja se
odnose na merenje socio-ekonomskog statusa, definicije zdravstvenih nejednakosti i
pitanja kojima bi se trebalo pozabaviti da bi se zdravstvene nejednakosti smanjile.

Upoznavanje sa ciljevima
Kada prođete kroz ovo poglavlje, bolje ćete moći da:
- opišete glavne uticaje na zdravlje
- razumete vezu između zdravlja i socio-ekonomskog statusa
- uporedite četiri različita objašnjenja za socio-ekonomske nejednakosti u zdravlju
- razumete izazove koje donosi bavljenje pitanjima zdravstvenih nejednakosti.

Ključni termini
Nejednakosti u zdravlju. Razlike u zdravstvenom statusu između različitih pod-grupa
u populaciji.
Društvene klase. Kategorije bazirane na zanimanju glave domaćinstva.
Društvene nejednakosti. Razlike u mogućnostima za različite populacione pod-grupe.

Šta određuje zdravlje?

Poznato je da je zdravlje i dobrostanje ljudi pod
uticajem niza faktora, koji su kako pod
kontrolom individue tako i izvan njene kontrole
(Lalonde, 1974; WHO, 1998). Ovo je dovelo do
razvoja velikog broja modela koji pokušavaju da
identifikuju determinante zdravlja i puteve kroz
koje one funkcionišu. Jedan takav model koji je
često korišćen u internacionalnim dokumentima
i onim nacionalne politike je ‘Policy Rainbow’
(‘Politika duge’) Dahlgren-a i Whitehead-a
(1991), koji opisuje nivoe uticaja na potencijale za
zdravlje individue (Sl 5.1). Oni opisuju faktore
koji su fiksni (kao što su godište, pol i genetski
faktori) i faktori koji se potencijalno mogu
Marc Lalond, Otawa, 1974
modifikovati, izraţeni kao serije nivoa uticaja,
uključujući faktore ţivotnog stila osobe,
društvene mreţe i mreţe zajednice i opšte socio-
ekonomske, kulturne uslove i uslove ţivotne
sredine.
 Slika 5.1 Politika duge
Izvor: Dahlgren and Whitehead (1991)

Model Dahlgren-a i Whitehead-a je koristan u obezbeđivanju okvira za postavljanje

pitanja u vezi razmera doprinosa svakog od ovih nivoa zdravlju, izvodljivosti
specifičnih faktora koji su promenjivi u drugim nivoima. Ovaj model je pomogao
istraţivačima da konstruišu niz hipoteza u vezi determinanti zdravlja, da istraţe
relativni uticaj ovih determinanti na zdravlje i interakcije između različitih
determinanti.

Tokom poslednjih trideset godina, istraţivači iz različitih disciplina su objasnili

relativnu vaţnost ovog niza determinanti na zdravlje i kako one utiču na različite
sektore društva. Neki primeri uključuju:
• Marmot et al. (1978) su demonstrirali gradijente u mortalitetu kroz vrste
zaposlenja među engleskim civilnim sluţbenicima.
• Bartley et al. (1994) su pokazli da je kod dece i adolescenata koji ţive u
siromašnijim uslovima veća verovatnoća da će imati manju telesnu teţinu pri
rođenju.
•Townsend et al. (1988) su pokazali da je materijalna deprivacija(siromaštvo) (npr.
prenaseljenost, nezaposlenost, podstanarstvo) prediktor smrtnosti, kao i
ograničavajuće dugoročne bolesti.
 • Barker (1998) je pokazao da je iskustvo in utero (prenatalno) povezano sa rizikom
od razvoja bolesti kasnije u ţivotu.
• Graham (2001) je demonstrirao kumulativni efekat društvenog nepovoljnog
poloţaja na ţivotni tok i doprinos siromašnih prilika u ranom ţivotu.
• McGinnis et al. (2002) su demonstrirali relativni uticaj koji različite zdravstvene
determinante imaju na smrtnost u SAD:
40% usled obrazaca ponašanja i
30% usled genetskih predispozicija,
15% usled društvenih prilika,
10% usled nedostatka zdravstvene nege,
5% usled izlaganju uticaju ţivotne sredine.

Ovakvi pronalasci mogu da pomognu kreatorima politike da odluče gde bi trebalo

ulagati da bi se postigao najveći uticaj na unapređivanju zdravlja. Međutim, McGinnis i
kolege (2002) su snaţno ţeleli da naglase da više značaja od proporcija ima priroda
uticaja tamo gde se determinante ukrštaju. Na primer, genetska predispozicija je pod
uticajem izlaganja uticaju ţivotne sredine i izborima ponašanja koji su napravili
roditelji; priroda i posledice izbora ponašanja su pod uticajem društvenih okolnosti, a
društvene okolnosti utiču na zdravstvenu negu koju ljudi primaju.

Dok je svaka od determinanata vaţna na svoj način, zdravlje je određeno u svakoj fazi
ţivota, kompleksnim interakcijama između društvenih i ekonomskih faktora, fizičkim
okruţenjem i individualnim ponašanjem.

Pitanja studentima za samoproveru

Izveštaj Lalonda (Lalonde Report) (1974) bila je jedna od prvih publikacija koja dokumentuje glavne
uticaje na zdravlje i identifikuje kurs akcije koji je potrebno sprovesti ako ţelimo da poboljšamo zdravlje.
Sledeći izvodi opisuju ‘Koncept zdravstvenog polja’. Pošto ih pročitate, pripremite odgovore na sledeća
pitanja:

1. Koji su glavni uticaji na zdravstveni status i kolika je njihova relativna vaţnost?

2. Šta je ‘Koncept zdravstvenog polja’ i od kakve je on koristi za unapređenje zdravlja Kanađana?
3. Kakve opasnosti vidite u ovoj vrsti pistupa?

Koncept zdravstvenog polja

Osnovni problem u analizi zdravstvenog polja (oblasti zdravlja) je odsustvo jednog
sporazumnog konceptualnog okvira za njegove podpodele u osnovne elemente. Bez
takvog jednog okvira, teško je na pravi način komunicirati ili podeliti ovo polje u
segmente koji se mogu kontrolisati tj. da se mogu analizirati i vrednovati. Postojala je
snaţna potreba za organizacijom hiljadu delova u jedan sređen obrazac koji je kako
intelektualno prihvatljiv tako i dovoljno jednostavan da omogući brzo lociranje , u tom
obrascu, skoro bilo koje ideje, problema ili aktivnosti povezane sa zdravljem: neka vrsta
mape ‘teritorije’ zdravlja.

Koncept zdravstvenog polja predočava da se polje zdravlja moţe podeliti u 4 široka

elementa: BIOLOGIJA ČOVEKA, ŢIVOTNA SREDINA, ŢIVOTNI STIL i
ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE NEGE. Ova četiri elementa su bila identifikovana
kroz ispitivanje uzroka i osnovnih faktora bolesti i smrti u Kanadi i iz procene uloga
koje ovi elementi imaju u uticaju na nivo zdravlja u Kanadi.

Ljudska biologija

Element Ljudske biologije uključuje sve one aspekte zdravlja, kako fizičke tako i mentalne, koji
su se razvili u ljudskom telu kao posledica bazične biologije čoveka i organskog sastava
individue. Ovaj element uključuje genetsko nasleđe individue, procese sazrevanje i starenja, i
mnoge kompleksne unutrašnje sisteme tela, kao što su skeletni, nervni, mišićni,
kardiovaskularni, endokrini, digestivni sistem i dr. Pošto je ljudsko telo jedan kompleksni
organizam, implikacije ljudske biologije na zdravlje su brojne, raznolike i ozbiljne i postoji
mnoštvo stvari koje mogu poći po zlu. Zdravstveni problemi koji potiču iz ljudske biologije
prouzrokuju neizrecive probleme i zdravstvene usluge za njihovo lečenje košta milione.

Životna sredina

Kategorija ţivotne sredine uključuje sva ona pitanja povezana sa zdravljem koja su izvan
ljudskog tela i nad kojima individua ima malo ili nema uopšte nikakvu kontrolu. Individue ne
mogu same obezbediti da su hrana, lekovi, kozmetika, uređaji, snabdevanje vodom, itd. sigurni
i nezagađeni; da su zdravstveni rizici od zagađenja vazduha, vode i od buke pod kontrolom; da
je širenje zaraznih bolesti zaustavljeno; da je odstranjivanje smeća i otpadaka efikasno
sprovedeno; i da društveno okruţenje (uključujući i brze promene u njemu) nema štetni uticaj
na zdravlje.

Životni stil

Kategoriju ţivotnog stila u Konceptu zdravstvenog polja, čini skup odluka koje donose individue
koje utiču na njihovo zdravlje i nad kojima one imaju više ili manje kontrole . . . Loše lične
odluke i navike sa zdravstvene tačke gledišta, stvaraju samonametnute rizike. Kada ti rizici
rezultuju u bolesti ili smrti, moţe se reći da ţivotni stil ţrtve je doprineo tome ili je bio uzrok
tome.

Organizacija zdravstvene nege

Četvrtu kategoriju u Konceptu zdravstvenog polja čini ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE NEGE,

koja se sastoji od kvantiteta, kvaliteta, uređenja, prirode i odnosa ljudi i resursa u merama
zdravstvene nege . . . Do danas većina društavenih napora da se poboljša zdravlje, i najveći deo
direktnih zdravstvenih troškova, su bili fokusirani na ORGANIZACIJAMA ZDRAVSTVENE
NEGE. Ipak, kada identifikujemo sadašnje glavne uzroke bolesti i smrti u Kanadi, nalazimo da
su oni ukorenjeni u druga tri elementa Koncepta: LJUDSKOJ BIOLOGIJI, ŢIVOTNOJ SREDINI I
ŢIVOTNOM STILU. Očigledno je, prema tome, da se ogromne sume troše na lečenje bolesti
koje su, na prvom mestu, mogle biti sprečene. Potrebno je više paţnje usmeriti na prva tri
konceptualna elementa ako ţelimo da nastavimo sa smanjivanjem onesposobljenosti i rane
smrti.
Karakteristike koncepta zdravstvenog polja

KONCEPT ZDRAVSTVENOG POLJA ima mnogo karakteristika koje ga čine moćnim

sredstvom za analiziranje zdravstvenih problema, određivanje zdravstvenih potreba Kanađana
i biranjem sredstava pomoću kojih se ovim potrebama moţe izaći u susret.

Jedna od očiglednih posledica Koncepta zdravstvenog polja je da se LJUDSKA BIOLOGIJA,

ŢIVOTNA SREDINA I ŢIVOTNI STIL podignu na nivo kategoričke vaţnosti, jednake
ORGANIZACIJAMA ZDRAVSTVENE NEGE. Ovo je po sebi, radikalan korak u pogledu jasne
superiornosti koje je KONCEPT ZDRAVSTVENOG POLJA imao u prošlim konceptima u
oblasti zdravlja.

Drugi atribut ovog Koncepta je da je on sveobuhvatan. Svaki zdravstveni problem moţe voditi
do jednog, ili kombinacije ova četiri elementa. Ova sveobuhvatnost je vaţna zbog toga što ona
osigurava da će svim aspektima zdravlja biti pruţena primerena paţnja i da su svi koji
doprinose zdravlju, individualno i kolektivno – pacijent, lekar, naučnik i vlada – svesni njihovih
uloga i uticaja na nivo zdravlja.

Treća osobina je da ovaj Koncept omogućava sistem analize pomoću kog se bilo koje pitanje
moţe ispitati pod ova četiri elementa da bi se procenila njihova relativna vaţnost i interakcija.
Na primer, moţe se videti da se osnovni uzroci smrti od saobraćajnih nesreća dešavaju
uglavnom usled rizika koji preuzimaju individue, pri čemu se manja vaţnost moţe pripisati
dizajnu automobila ili putevima, i dostupnosti tretmana hitne pomoći. Ljudska biologija ima
malo ili nikakav značaj po ovom pitanju. Po redosledu vaţnosti, stoga, ŢIVOTNI STIL,
ŢIVOTNA SREDINA I ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE NEGE doprinose smrti od
saobraćajnih nesreća u pribliţno sledećoj proporciji: 75%, 20% i 5%.

Ova analiza omogućava planerima programa da fokusiraju pažnju na faktore koji najviše
doprinose. Slične procene relativne vaţnosti doprinosećih faktora se mogu napraviti za mnoge
druge zdravsvene probleme.

Četvrta karakteristika Koncepta je ta da on omogućava dalju podelu faktora. Tako, za smrt od

saobraćajnih nesreća u kategoriji Ţivotnog stila, rizik koje preuzimaju individue se moţe
klasifikovati pod loša voţnja, neopreznost, ne korišćenje pojasa i brza voţnja. Na mnogo načina
Koncept tako obezbeđuje jednu mapu puteva koja pokazuje najdirektnije veze između
zdravstvenih problema i njihovih osnovnih uzroka, i relativnu vaţnost različitih doprinosećih
faktora. Konačno, Koncept zdravstvenog polja obezbeđuje jedan novi pogled na zdravlje,
pogled koji oslobađa kreativne umove za prepoznavanje i istraţivanje do sada zanemarenih
oblasti. Vaţnost ponašanja i navika Kanađanja /kao pojedinaca/ za njihovo sopstveno zdravlje
je primer one vrste zaključka do kog se moţe doći korišćenjem Koncepta zdravstvenog polja
kao jednog analitičkog sredstva.
Jedan od glavnih problema u poboljšanju zdravlja Kanađanja je da se suštinska snaga koja je
potrebna za to, u velikoj meri rasipa među individualnim građanima, vladom, zdravstvenim
profesionalcima i institucijama. Ova fragmentacija odgovornosti ponešto vodi ka
neuravnoteţenim pristupima, tako da svaki učesnik u zdravstvenom polju traţi rešenja samo u
svojoj oblasti interesa. Pod Konceptom zdravstvenog polja, ovi fragmenti su spojeni u jednu
ujedinjenu celinu koja omogućava svakome da vidi vaţnost svih faktora, uključujući i one koji
su odgovornost drugih. Moţe se dobro ispostaviti da je ovaj ujedinjeni pogled na polje zdravlja
jedan od glavnih doprinosa Koncepta progresu u poboljšanju nivoa zdravlja.

Pitanja koja proizilaze iz koncepta zdravstvenog polja

Koncept je dizajniran sa dva cilja u perspektivi: da obezbedi veće razumevanje onog šta
doprinosi bolesti i smrti, i da olakša identifikaciju kursa akcije koja bi se mogla preduzeti da se
poboljša zdravlje. Koncept nije organizacioni okvir za struktuirane programe i aktivnosti za
jedan ili drugi od četiri elementa Koncepta što bi bilo suprotno od stvarnosti i što bi ovekoličilo
sadašnji fragmentarni pristup rešavanju zdravstvenih problema. Na primer, problem
zloupotrebe droga zahteva paţnju istraţivača iz ljudske biologije, naučnika koji proučavaju
ponašanje (behavioural scientist), onih koji donose zakone koji se odnose na upotrebu i
zloupotrebu droge i onih koji obezbeđuju ličnu zdravstvenu negu. Doprinosi su potrebni od
svih njih i bila bi zloupotreba Koncepta zdravstvenog polja kada bi se on iskoristio kao baza za
obuhvatanje svih aspekata nekog problema za jednu posebnu jedinicu organizacije, ili interesne
grupe...

Drugo pitanje, mnogo više teoretsko, bilo je da li je ili nije moguće da se podele spoljašnji uticaji
na zdravlje na ţivotnu sredinu/okruţenje, u vezi koje individua moţe da učini malo, i ţivotni
stil, u kom ona moţe da čini izbore. Posebno ubedljivi su bili argumenti da su lični izbori
diktirani faktorima ţivotne sredine (environmental factors), kao što je pritisak vršnjačke grupe
da počnu da puše cigarete za vreme tinejdţerskog doba. Dalje, raspravljalo se o tome da su neke
loše lične navike toliko ukorenjenje da stvaraju zavisnosti koje, po definiciji, više ne dopuštaju
izbor jednostavnim činom volje. Pušenje, zloupotreba alkohola i droga su bili neki od problema
ţivotnog stila na koje se upućuje u ovom smislu. Činjenica da ima neke istine u obe ove
hipoteze, tj. da ţivotno okruţenje utiče na ţivotni stil i da su neke lične navike postale zavisnost,
zahtevaju filozofski i moralni odgovor, pre nego čisto intelektualni. Ovaj odgovor bi bio takav
da ako bi olako odustali od individua čiji ţivotni stil stvara preterani rizik za njihovo zdravlje,
odrekli bi se onih koji su se mogli promeniti, i ovekoličili bi ţivotno okruţenje koje je negativno
uticalo na njih na prvom mestu. Ukratko, deterministički pogled mora biti stavljen na stranu u
korist vere u moć slobodne volje, koja moţe biti povremeno sputana okruţenjem i zavisnošću.

Jedna tačka koja se ne moţe zaobići je da teškoće u kategorizovanju doprinosećih faktora datom
zdravstvenom problemu nisu izgovor za odlaganje problema na stranu. Problemi ne nestaju
zbog toga što postoji problem da se se one lepo uklope u konceptualni okvir. Drugo pitanje je
da li će ili ne Koncept biti korišćen da ponese mnogo analitičkog tereta, zahtevanjem da on sluţi
i da identifikuje zahteve za zdravljem i da odredi mehanizme sa kojima će njima izaći u susret.
Iako će ovaj Koncept pomoći da se iznesu problemi i njihov uzroci i čak i usmeriti ka putu kojim
se oni mogu rešiti, on ne moţe odrediti precizne korake koji su potrebni da se implementiraju
programi. Odluke koje se tiču programa su pod uticajem toliko mnogo drugih razmatranja da
zahtevaju analizu mnogih praktičnih faktora izvan Koncepta u uţem smislu.

Konačno filozofsko pitanje koje je podstaknuto Konceptom je da li, i u kom obimu, vlada moţe
da se upusti u posao modifikovanja ljudskog ponašanja, čak i ako to čini da bi poboljšala
zdravlje. Marketing društvene promene je novo polje koje primenjuje marketinške tehnike sveta
biznisa da bi privolela ljude da promene svoje ponašanje, tj. navike ishrane, navike veţbanja,
navike pušenja, navike u voţnji, itd. Raspravljalo se da bi vičnost u društvenom marketingu
neizbeţno vodila vlade u sve vrste nepoţeljnih kontrola umovima ljudi i propagandama.
Opasnosti vladinih veština u društvenom marketingu su prepoznatljive, ali isto tako su i
evidentne zloupotrebe koje rezultiraju iz svih drugih vrsta marketinga. Ako zavodljiva pesma
televizora u boji, na primer, stvara lenju i pasivnu upotrebu slobodnog vremena, nema li vlada
duţnost da deluje suprotno ovim uticajuma pomoću marketinških programa koji imaju za cilj
da promovišu fizičku rekreaciju? Kao što je to ranije napomenuto, u Kanadi oko 76% populacije
preko 13 godina starosti posvećuje manje od jednog sata nedeljno participaciji u sportovima,
dok 84% iste populacije provodi četiri ili više sati nedeljno gledajući televiziju. Ova vrsta
neravnoteţe se proširuje na količinu novca koji troši privatni sektor na marketinške proizvode i
usluge, od kojih neke koje se zloupotrebe, doprinose bolesti i smrti. Dolazi se do neizbeţnog
zaključka da društvo, putem vlade, duguje samo sebi, da razvije zaštitne marketinške tehnike
da bi se suprostavilo ovim zloupotrebama.

Konačno, neki su postavili pitanje da li povećani naglasak na ljudsku biologiju, ţivotno

okruţenje i ţivotni stil neće voditi smanjenoj paţnji na sistem lične zdravstvene zaštite. Ovo
pitanje posebno postavljaju oni čije su aktivnosti skoncentrisane na organizaciju zdravstvene
nege. U vezi ovog pitanja moţe se reći, da Kanađani ne bi tolerisali redukciju u ličnoj
zdravstvenoj nezi i da se u suštini veoma jako zauzimaju da se ova sluţba učini mnogo
pristupačnijom i obuhvatnijom...

Mnogo je vaţnije, ako bi se bolest mogla smanjiti prevencijom onda bi cena sadašnjih sluţbi
zdravstvene nege išle dole, ili bi se barem stopa povećanja smanjila. Ovo bi učinilo da novac
postane dostupan proširenom zdravstvenom osiguranju za sve više i više sluţbi zdravstvene
nege i za obezbeđenje potrebnih kapaciteta/objekata kao što su ambulantni zdravstveni centri i
proširene zdravstvene institucije. Do znatnog stepena, stoga, povećana dostupnost sluţbama
zdravstvene nege Kanđanima zavisi od uspeha koji se moţe postići u prevenciji bolesti putem
mera koje su preduzete u ljudskoj biologiji, ţivotnom okruţenju i ţivotnom stilu.

Zaključak

1. Glavni uticaji na zdravstveni status su: ljudska biologija, ţivotna sredina/okruţenje, ţivotni
stil i organizacija zdravstvene nege. Relativna vaţnost se menja u zavisnosti od zdravstvenog
problema. Na primer, kongenijalne anomalije će u velikoj meri postojati usled ljudske biologije i
ţivotne sredine, dok će koronarna srčana bolest biti određena svim četiri kategorijama.
2. Koncept zdravstvenog polja obezbeđuje okvir da bi se osiguralo da su sve četiri kategorije
uzete u obzir kada se na neki zdravstveni problem upućuje od strane kreatora politike.
Korisno je preneti odnos snaga paţnje od lične zdravstvene nege ka promociji zdravlja
 putem mera koje se primenjuju na okruţenje i pokušajima da se promeni ţivotni stil ljudi.
3. Glavna opasnost je da je znanje o determinantama bolesti i oboljenja neizbeţno ograničeno i
uslovljeno. Na primer, iako je to napisano pre samo trideset godina, većina ljudi koji su radili
na sprečavanju nesreća na putu bi sada naglasili vaţnost faktora okruţenja nad faktorima
ţivotnog stila na kojima se Lalonde fokusirao.

Važnost socijalnih determinanti zdravlja

Napori istraţivača tokom poslednjih trideset godina su dokumentovali kako je zdravlje

uslovljeno socijalnim obrascem. (Townsend et al., 1988; Harris et al., 1999). Zdravstveni status je
pod uticajem individualnih karakteristika i ponašanja (ţivotnog stila) ali nastavlja da bude
značajno određeno različitim društveno-ekonomskim prilikama i uticajem sredine od strane
individua i populacije. Preovlađivanje bolesti, očekivani ţivotni vek, faktori rizika od
ponašanja, i opšte dobrostanje, svi pokazuju socijalne gradijente koji su povezani sa socio-
ekonomskim statusom kao što su i to i pol, starosno doba i etničko poreklo. Drugim rečima,
ljudi koji ţive u različitim socio-ekonomskim okruţenjima suočavaju se sa različitim rizicima od
bolesti i smrti. Generalno, najsiromašniji imaju mnogo lošije zdravlje od onih najbogatijih. Na
primer:
- U Holandiji muškarci sa višim obrazovanjem imaju 12.6 više zdravih godina ţivota nego oni
sa niţim obrazovnim nivoima.
- U Engleskoj, smrt od kororarne srčane bolesti je veća među muškarcima koji ne veţbaju nego
kod onih u profesionalnim grupama.
- U Finskoj, muškarci sa višim obrazovanjem imaju 13 više godina bez onesposobljenosti nego
oni sa niţim obrazovanjem, ali razlika je samo 8 godina kod ţena.

Svetska zdravstvena organizacija je sakupila neka od najuticajnijih istraţivanja u ovoj oblasti u

20003. Ona zaključuju da:

čak i u najbogatijim zemljama, ljudi koji su manje bogati imaju značajno kraći ţivotni vek i
mnogo više bolesti nego bogati. Ne samo da su ove razlike u zdravlju vaţna socijalna
nepravda, one takođe privlače naučnu paţnju na neke od najmoćnijih determinanata
zdravstvenog standarda u modernim društvima. One su posebno dovele do rastućeg
razumevanja znatne osetljivosti zdravlja na društveno okruţenje i na ono što je postalo
poznato kao socijalne determinante zdravlja.

Ovaj izveštaj predstavlja ono što je poznato u vezi veze između socijalnih determinanti i
zdravlja i ističe politiku implikacija. Tabela 5.1 predstavlja deset tema koje su obuhvaćene u
izveštaju, koje ilustruju vaţnost socijalnih determinanti zdravlja.
 Tabela 5.1 Deset glavnih socijalnih determinanti zdravlja

Tema Zaključak
Socijalni gradijent Životni vek je kradi i vedina bolesti su više uobičajene kako se ide na dole
na socijalnoj lestvici u svakom društvu
Stres Stresne prilike, koje čine ljude zabrinutim, anksioznim i nesposobnim da
rešavaju probleme, su štetne po zdravlje i mogu voditi u prevremenu smrt
Rani život Dobar početak u životu znači podrška majkama i maloj deci: uticaj na
zdravlje ranog razvoja i obrazovanja traje tokom čitavog života
Socijalno isključenje Život je kratak tamo gde je njegov kvalitet loš. Uzrokujudi lišavanje i
ozlojeđenost, siromaštvo, socijalno isključenje i diskriminaciju, koja košta
živote
Rad Stres na radnom mestu povedava rizike od bolesti. Ljudi koji imaju više
kontrole nad svojim poslom imaju bolje zdravlje
Nezaposlenost Siguran posao/zaposlenje koje je sigurno povedava zdravlje, dobrostanje i
zadovoljstvo poslom. Vede stope nezaposlenosti prouzrokuju više bolesti i
prevremene smrti
Društvena podrška Prijateljstvo, dobre društvene veze i jaka mreža podrške poboljšavaju
zdravlje u domu, na poslu i u zajednici
Zavisnost Individue se okredu alkoholu, drogama i duvanu i pate od njihove
upotrebe, ali njihovo korišdenje je pod uticajem šireg društvenog
ambijenta
Hrana Zbog toga što globalne sile tržišta kontrolišu snabdevanje hranom, zdrava
hrana je političko pitanje
Transport Zdrav transport znači manje vožnje i više šetnje i vožnje biciklom, podržano
boljim javnim prevozom

Tabela 5.1 predstavlja deset tema koje su obuhvaćenje u izveštaju, koje ilustruju vaţnost
socijalnih determinanti.
Izvor: WHO (2003)

Namera izveštaja Svetske zdravstvene organizacije je bila da osigura da politika na svim

nivoima –vlada, društvene i privatne institucije, radna mesta i zajednica – uzimaju na pravi
način u obzir pokazatelje koji sugerišu široku odgovornost za kreiranje zdravog društva. Ono
što sledi je uzeto iz uvoda u ovoj izveštaj.

Pitanja studentima za samoproveru

1 Kako ovaj izveštaj definiše socijalne determinante zdravlja?

2 Koje su specifične akcije zahtevane od kreatora politike da uzmu u obzir socijalne determinante?
3 Uporedi definicije korišćene u ovom izveštaju od Lalponda, Whitehead-a, i McGinnis-a. Koliko su oni dosledni u
definisanju socijalnih determinanti zdravlja?
4 Koji su glavni uzroci nejednakosti u zdravlju, što se vidi u ovom izveštaju?
Zaključak:
1. Društvene determinante zdravlja su definisane u obliku faktora ţivotne sredine, kao što je
izlaganje toksičnim materijama na poslu, ekonomskih faktora i socijalnih faktora, kao što je
upotreba izvesnog stepena kontrole nad smislenim radom.
2. Od kreatora politike se zahteva da prepoznaju socijalne determinante i da prihvate da
odgovornost za kreiranje zdravog društva zahteva više od dobrog kvaliteta lične zdravstvene
nege.
3. Definicije korišćenje u svim izvorima su dosledne. One sve priznaju četiri osnovna uzroka
lošeg zdravlja: biologija (uključujući genetiku), ţivotnu sredinu, ţivotni stil (lično ponašanje) i
zdravstvenu negu.
4. Glavni uzroci nejednakosti u zdravlju koji su indentifikovani u izveštaju Svetske zdravstvene
organizacije su ţivotno okruţenje, kako fizičko tako i socio-ekonomsko okruţenje.

Reference
Barker DJP (1998) Mothers, Babies and Disease in Later Life, 2nd edn. Edinburgh: Churchill Livingstone

Bartley M, Power C, Blane D, Davey Smith G, Shipley M (1994) Birth weight and later socioeconomic
disadvantage: evidence from the 1958 British cohort study, British Medical Journal 309: 1475–8

Dahlgren G, Whitehead M (1991) Policies and strategies to promote social equity in health
(mimeo). Stockholm: Institute for Future Studies.

Department of Health (2003) Tackling Health Inequalities: A Programme for Action. London:
Department of Health

Graham H (2001) The Health Variations programme and the public health agenda. Health
Variations: The Official Newsletter of the ESRC Health Variations Programme, Issue Seven, April.
Lancaster: Lancaster University

Graham H (2004) Social determinants and their unequal distribution: clarifying policy understandings,
The Millbank Quarterly 82(1): 101–2004

Harris E, Sainsbury P, Nutbeam D (eds.) (1999) Perspectives on Health Inequity. Sydney, NSW:
Australian Centre for Health Promotion

Lalonde M (1974) A New Perspective on the Health of Canadians: A Working Document. Ottawa:
Government of Canada

Marmot MG, Rose G, Shipley M, Hamilton PJS (1978) Employment grade and coronary heart
disease in British civil servants, Journal of Epidemiology and Community Health 32: 244–9

McGinnis JM, Williams-Ruso P, Knickman JR (2002) The case for more active policy attention
to health promotion. Health Affairs 21(2) (available at: http://content.healthaffairs.org/cgi/
reprint/21/2/78)

Townsend P, Davidson N, Whitehead M (1988) Inequalities in Health (The Black Report and the
Health Divide). London: Pelican

World Health Organization (1998) Health21: Health for All in the 21st Century. Copenhagen:
WHO Regional Office for Europe

World Health Organization (2003) The Solid Facts: Social Determinants of Health. Copenhagen:
WHO (available at: http://www.who.dk/document/e81384.pdf)
3. Merenje zdravlja i fizičke aktivnosti.

UVOD
Videli smo u 1. poglavlju kako ljudi definišu zdravlje na različite načine, a u 2. poglavlju
koje sve različite determinante zdravlja postoje. Ovo nagoveštava da merenje zdravlja
nije jednostavan zadatak. Ovo je potvrđeno postojanjem velikog broja načina za
merenje zdravlja i nedostatkom jasnih slaganja u vezi toga koji su najbolji načini
merenja zdravlja.

Zatim nastavlja da istraţuje različita sredstva merenja zdravlja koja su trenutno u

upotrebi i razjašnjava neke od pretpostavki koje su u osnovi njihove upotrebe. Konačno,
istraţeno je korišćenje različitih vrsta merenja. Praktično korišćenje merenja zdravlja se
dalje diskutuje u poglavlju 17 i 18 u vezi potreba procene i planiranja programa, a u
poglavlju 19 o Evaluaciji (vrednovanju).

Zašto meriti zdravlje

Pronalaţenje načina merenja zdravlja je vaţan praktični zadatak za promotere zdravlja.
Postoji nekoliko razloga zašto je ovo tako.

1. Da se ustanove prioriteti. Sakupljanje i ocenjivanje informacija o zdravstvenom

statusu i zdravstvenim problemima zajednice je vaţan način identifikovanja potreba.
2. Da se pomogne u planiranju. Zdravstvenim promoterima su potrebne informacije
koje će pomoći planiranje i evaluaciju (vrednovanju) programa unapređenja zdravlja.
Vaţno je obezbediti osnovne podatke da bi se planirali prioriteti i da se postave
standardi na osnovu kojih bi intervecije na unapređivanju zdravlja mogle biti
vrednovane.
3. Da bi se opravdali resursi. Unapređenje zdravlja je često u konkurenciji sa drugim
aktivnostima koje isto koriste dosta skromne resurse. Promoterima zdravlja su potrebne
informacije o zdravstvenom statusu populacije da bi mogli da potraţuju resurse i da
dokaţu da su njihove aktivnosti efektivne.
4. Da se pomogne u razvoju ove profesije. Merenja poboljšanja zdravlja su vaţna u
profesionalnom razvoju promotera zdravlja, jer ako ne postoji način za merenje efekata
naših akcija rad na unapređenju zdravlja će ostati nevidljiv, neće imati finansijsku
pomoć i neće biti prioritetan. Moguće je dokazati potrebu za resursima, finansijama, i
braniti kredibilitet

Načini merinja zdravlja

Zavisno od svrhe, različita merenja zdravlja mogu biti korišćena ili razvijena. Svrha
merenja zdravlja zavisi primarno od toga kako shvatamo zdravlje, koje gledište o
zdravlju smo zauzeli. Ako je zdravlje bazično zasnovano na fizičkom funkcionisanju,
tada će merenje fizičkih sposobnosti biti adekvatna mera za zdravlje. Ako se zdravlje
definiše kao odsustvo bolesti, tada merenje obima bolesti moţe biti (obrnuto) korišćeno
kao mera zdravlja. Međutim, ako se definicija zdravlja proširi tako da moţe da uključi i
društvene i mentalne vidove zdravlja, i da znači nešto drugo nego ne biti bolestan,
potrebno je razviti specifična merenja.

Ako hoćeš da opišeš zdravlje ljudi gde živiš ili radiš, koje informacije će ti biti
potrebne?
Pogodno je da uključiš:

- Informacije o zdravstvenom statusu zajednice, (kao broj umrlih, i glavne uzroke smrti;
broj slučajeva bolesti i glavne tipove bolesti)
- Informacije o determinantama zdravlja ( ţivotni stil ljudi, kvalitet stanovanja, stepen
zaposlenosti; adekvatnost i pristupačnost zdravstvenih usluga)
- Informacije o samoj zajednici (starosnom dobu, polu, etnički i socio-ekonomski
slomovi u populaciji)

Zdravstveni radnici koji prave profil svojih zajednica, imaju mnogo različitih načina
pravljenja slike svog područja. U ovom poglavlju ćemo videti koji izvori informacija su
dostupni za opisivanje zdravlja neke zajednice. Dalje ćemo videti doprinos
epidemiologije kroz merenja zdravlja kao negativne varijable i preći na razmatranje
merenja zdravlja kao pozitivne varijable. Merenje zdravlja kao negativne varijable znači
merenje onog što je suprotno zdravlju (bolesti ili smrt) i korišćenje ovih rezultata za
izvođenje zaključka o stepenu zdravlja. Zdravlje se tako definiše kao negativno
(zdravlje – u značenju ne biti bolestan ili mrtav), a ne kao pozitivno (zdravlje samo po
sebi).

Epidemiologija i prmocija zdravlja – merenje zdravlja kao negativne varijable (def:

zdravlje je ne biti bolestan). Epidemiologija je proučavanje pojave i širenja bolesti u
populaciji. Ona se bavi zdravstvenim statusom (ili češće statusom bolesti-zdravlje). Promoteri
zdravlja koriste epidemiološke podatke da identifikuju zdravstvene probleme, rizične grupe i
efiksnost preventivnih mera. Najčešće korišćeno sredstvo procenjivanja zdravlja populacije
pomoću stope mortaliteta (smrtnosti) i morbiditeta. Ovo odraţava redukcionističk imodel
zdravlja koji vidi zdravlje jednostavno kao bolest ili njegovo odsustvo. Tako podaci o smrtnosti
ili bolestima se često koriste kao zamena za merenje zdravlja. Očigledno, postoje prečice ovom
pristupu, merenje uslova koji ograničavaju zdravlje, kao što je bolest, nije isto kao što je merenje
samog zdravlja. Merenje stope smrtnosti ne odraţava stepen bolesti u populaciji niti govori išta
o kvalitetu zdravlja koji imaju ljudi u toku ţivota. Stanja kao što su artritis ili šizofrenija
izazivaju znatnu patnju i bol ali ne vode do prevremene smrti i tako se one ne odraţavaju stopi
smrtnosti.

Ako želite da osmislite neku intervenciju promocije zdravlja da bi poboljšali

higijenu hrane, zašto će stopa smrtnosti biti loš indikator za nju.

 Kako bi još mogli da saznate o stepenu loše higijene hrane u vašem području?
 Zašto bi statistike smrtnosti mogle da budu dobar indiaktor u nekoj zemlji u razvoju
za neophodnost uvođenja promocije zdravlja oko higijene hrane?

Ono što je pozitivno je da statistike koje se bave mortalitetom su lako dostupne u razvijenim zemljama.
Izvod iz knjige umrlih se šalje direktoru za Javno Zdravlje u svakoj zdravstvenoj upravi i ukupan broj
smrti, geografske i populacione varijacije i uzroci smrti se svi sravnjuju u godišnjim regionalnim
izveštajima o javnom zdravlju. Ove statistikese takođe mogu koristiti za poređenje između nacija, zbog
toga što vedina zemalja drže neku formu baze podataka o broju umrlih i bolesnih.

Iako su ove statistike često prezentovane kao da su one objektivne činjenice, važno je zapamtiti da su
statistike osmislili ljudi iz društvenog miljea podložni predrasudama i greškama. U svakoj fazi procesa
prilkupljanja podataka donose se odluke koje pomažu da se oblikuje konačna forma prezentovane
informacije.

Često se zvanično ne prijavljuje da je samoubistvo uzrok smrti. Možeš li smisliti bilo

koji razlog zašto je to tako?

 Samoubistvo i mentalna bolest imaju tendenciju da budu etiketirane tj. imaju

negativne konotacije koje se vezuju za osobe a koje se ovo odnosi, njihove rođake i
prijatelje. Samoubistvo moţe biti u suprotnosti sa kulturnim i religioznim
uverenjima i dijagnoza samoubistva kao uzroka smrti takođe moţe imati
reperkusije sa osiguranjem.

Internacionalna klasifikacija bolesti(Ilness), povreda i uzroka smrti (ICD) klasifikuje

smrt u s obzirom na dijagnozu bolesti koja uzrokuje smrt, npr. rak pluća. Izvodi iz
knjige umrlih koju koristi ova intrenacionalna klasifikacija tako ne pruža
informaciju o faktorima rizika koji su doprineli smrti kao što su pušenje ili dijeta.

 Šta misliš kakav uticaj ovo ima na našu percepciju o faktorima rizika i uzrocima
bolesti i o odgovarajućim strategijama za prevenciju i lečenje?
 Koje bi mišljenje po vama o uzrocima smrti trebalo podupirati: socijalno, biološko ili
faktori koji potiču iz ţivotne sredine?

Korišćenje epidemiologije
Epidemiološke studije ispituju distribuciju i obrasce zdravlja i bolesti u populaciji.
Epidemiološki podaci pomaţu da izgradimo sliku pomoću:

1. Pokazujući razmere problema

2. Pokazujući nečiju prirodnu istoriju i etiologiju1 stanja

1
Nauka koja istražuje uzroke i posledice nastanka bolesti
 3. Pokazujući uzročnost i povezanost raznih faktora
4. Identifikacija rizika
5. Pokazujući efektivnost

Razmera problema

- Frekvencija (obim). Broj ljudi koji su razvili bolest tokom određenog perioda, npr. 1999 bilo je
dijagnostikovano 22.000 raka dojke.

- Preovlađivanje. Broj ljudi sa nekim stanjem ili karakteristikama u nekom određenom vremenu,
npr. 1999 je 27% populacije su bili stalni pušači.

- Kakvo je stanje raspoređeno po polu, godištu, socio-ekonomskoj klasi, etničkoj pripadnosti itd.
npr. gojaznost je najčešća kod ţena u starosnom dobu od 55-64.

Prirodna istorija i etiologija stanja

- Ukazuje da li je primena prevencije moguća – pokazuje ozbiljnost problema i načine na koje

individue, porodice ili zajednice mogu biti pogođene.

Uzročnost i povezanost

Postoje li indikacije da izlaganje određenim faktorima ţivotne sredine, ţivotnom stilu ili socio-
ekonomskim faktorima doprinose lošem zdravlju.

Identifikacija rizika

Procena mogućnosti ili verovatnoće za pojavu bolesti ili stanja koja se dešavaju.

Procena koliko je bolest nastala usled određenog faktora.

Efektivnost

Pokazuje trendove smrtnosti i morbiditeta tokom vremena.

Evalucione studije mogu pokazati da li se bilo kakve promene mogu pripisati određenim
intervencijama.

Epidemiološke studije smrtnosti, oboljevanja, bolesti i onesposobljenosti se često koriste kada se

priča o zdravlju. Korišćenje pojačava, mada na indirektan način definiciju zdravlja kao
‘odsustvo bolesti’. Ali prednost ovih statistika je da su one već sakupljene, relativno
konzistentne i lako dostupne. Prepoznajući ograničenja ovakvih mera je podstaklo promotere
zdravlja da razviju nove načine merenja zdravlja, kao nezavisnog fenomena od oboljevanja ili
bolesti. Ove mere se mogu pogodno podeliti na one koje opisuju zdravlje kao objektivan
kvalitet koji je atribut ljudi ili ţivotne sredine, i na one koje opisuju zdravlje kao subjektivnu
stvarnost koja je društveno proizvedena.

Mere zdravlja kao objektivnog svojstva

Postoje brojni načini merenja zdravlja kao objektivnog faktora koji uključuju:

- Zdravstvene mere

- Indikatori zdravstvenog ponašanja

- Indikatori ţivotne sredine

- Socio-ekonomski indikatori

Zdravstvena merenja

Postoje merenja zdravstvenog statusa ljudi, uključujući vitalne statistike kao što su visina i
teţina, dentalni zdravstveni status. Floud (1989) tvrdi da prosečna visina populacije moţe da se
uzme kao mera zdravlja, pošto predstavlja indiciju za nutricioni status i stoga blagostanje. Na
isti način, Townsend (1987) koristi procenat beba koje su rođene sa malom teţinom kao
indikator zdravlja.

Indikatori zdravstvenog ponašanja

Sve su češća merenja ponašanja ljudi koja se onda koriste kao mere zdravlja, npr. broj ljudi koji
puše, piju alkohol, koriste droge, redovno veţbaju, hrane se zdravo, praktikuju siguran seks ili
planiranu trudnoću, sve se ovo moţe uzeti da se opišu različite populacije, da se naprave
poređenja između njih koja se odnose na relativni zdravstveni status. Ove informacije se mogu
rutinski sakupiti kao što je preovladavanje pušenja kod mladih ljudi, ili se mogu dobiti od
ispitivanja nadleţnih sluţbi. Cancer Researche UK je ovlastio ONS-U da izvede istraţivanje o
zaštite od sunca u 2003. Ovo merenja ţivotnog stila su ponekad svedena na mnogo specifičnija
ponašanja u odnosu na zdravstvene sluţbe, na primer, procenat dece koja su vakcinisana protiv
dečjih oboljenja, ili procenat ţena koje su izvršile preventivne preglede u vezi raka grudi , se
mogu da koristiti da opišu zdravstveni status populacije.

Indikatori životne sredine

Isti metod se moţe primeniti na fizičko i društveno okruţenje. Merenja fizičkog okruţenja
uključuju kvalitet vazduha i vode, gustinu naseljenosti, kvalitet mesta stanovanja. Ova merenja
rutinski sakupljaju zdravstvena odeljenja za ţivotnu sredinu.

Socio-ekonomski indikatori

Socioekonomski status (SES) uključujući obrazovni nivo, status zaposlenosti i prihoda, je

povezan sa zdravljem u razvijenim zemljama, na taj način da je viši socioekonomski status
povezan sa boljim zdravljem (Adler, 2007). Socijalno okruţenje takođe moţe biti mereno u
pogledu toga koliko je ono zdravo. Jedno od najčešće korišćenih mera za procenu socijanog
okruţenja je imućnost.

Subjektivne mere zdravlja

Herlitz 1973. godine identifikuje 3 različita aspekta načina na koji ljudi subjektivno procenjuju
zdravlje.
II UNAPREĐIVANJE ZDRAVLJA I SPORTA:

PITANJA 4-7
4. Definisanje unapređivanja zdravlja i sporta;
5. Istorijski razvoj unapređivanja zdravlja i sporta ;
6. Modeli i pristupi unapređivanju zdravlja i sporta;
7. Profesionalna tela uključena u unapređivanje zdravlja i sporta.
III PROBLEMI UNAPREĐIVANJA ZDRAVLJA I
SPORTA:

PITANJA 8-11
8. Politika unapređivanja zdravlja i sporta;
9. Unapređivanje zdravlja i sporta i problemi stila života;
10. Etički problemi unapređivanju zdravlja i sporta;
11. Masovni mediji u unapređivanju zdravlja i sporta.
IV PRISTUPI UNAPREĐIVANJU ZDRAVLJA I
SPORTA:

PITANJA 12-15
12. Unapređivanje zdravlja i sporta na radnom mestu;
13. Unapređivanje zdravlja i sporta u školama;
14. Unapređivanje zdravlja i sporta u zdravstvenim ustanovama;
15. Unapređivanje zdravlja i sporta u lokalnim zajednicama.
V PLANIRANJE I MENADŽMENT - EFEKTIVNE
PRAKSE UNAPREĐIVANJA ZDRAVLJA I
SPORTA:

PITANJA 16-19
16. Osnovni proces planiranja i evaluacije;
17. Identifikovanje i procenjivanje potreba za unapređivanjem zdravlja i sporta;
18. Pomoć ljudima da se promene; efektivni rad sa drugim ljudima;
19. Evaluacija unapređivanja zdravlja i sporta.
REFERENCE
PRIMERI SEMINARSKIH RADOVA