ФАКУЛТЕТ ПЕДАГОШКИХ НАУКА

УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

ДИПЛОМСКИ РАД

О ЗДРАВЉУ У УЏБЕНИЦИМА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Ментор Кандидат
Доцент. др Јелена Младеновић Дијана Златановић 1/13-У

Јагодина, септембар 2017.

 Кључна документацијска информација

Редни број:

РБР

Идентификациони број:

1/13-У

Тип документа:

ТД

Тип записа:

Штампани материјал

Врста рада:

Дипломски рад

Аутор:

Дијана Златановић

Ментор/коментор:

Доцент др Јелена Младеновић

Наслов рада:

О здрављу у уџбеницима основне школе

Језик публикације:

Српски језик

Језик извода:

Српски језик

Земља публикације:

Република Србија

Година:

2017.

Издавач:

Дијана Златановић
Место и адреса:

35250 Параћин

Физички опис рада:

(број поглавља/5/страна/46/литература/24/табела/1/слика/22/прилога//графикона//)

ФО ()

Научна област:

Природне науке

Научна дисциплина:

Општа хигијена

Основе природних наука

Предметна одредница/кључне речи:

Здравље, исхрана деце, физичка активност, лична хигојена, здравље у нижим разредима
основне школе

Чува се:

Библиотека Факултета педагошких наука, Јагодина

Важна напомена:

ВН

Извод: У раду ћемо приказати колико су у уџбеницима нижих разреда заступљене

лекције о здрављу (лична хигијена, здрава иусхрана, физичка активност) и како су
леције о здрављу обрађене у уџбеницима „Свет око нас“ и „Природа и друштво“
Датум одбране:

ДО

Чланови комисије: (научни степен / име и презиме / звање)

КО:

Ментор: др Јелена Младеновић, доцент, Методика наставе природних наука

Члан: др Биљана Стојановић, доцент, Педагогија, (председник)

Члан: др Светлана Ћурчић, ванредни професор, Методика наставе природних наука

 САДРЖАЈ

УВОД....................................................................................................................1
2. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА ЗДРАВЉА..........................................................3
2.1. Хигијена и здравље..................................................................................6
2.2. Физичко вежбање и здравље.................................................................12
2.3. Исхрана и здравље..................................................................................14
2.4. Болести зависности................................................................................17
3. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА.........................................................20
3.1. Предмет, циљ и задаци истраживања...................................................20
4. АНАЛИЗА САДРЖАЈА УЏБЕНИКА.........................................................21
4.1. Садржај о личној хигијении хигијени околине..................................21
4.2. Садржај о исхрани..................................................................................33
4.3. Садржај о физичкој активности............................................................36
4.4. Садржај о болестима зависности..........................................................37
Резиме.................................................................................................................43
5. ЛИТЕРАТУРА...............................................................................................44
БИОГРАФИЈА 46
 УВОД

Здравље представља сложен динамички феномен који се може дефинисати на

више начина – као недостатак болести, недостатак неспособности и поремећене
функције, резултатат хармоничних односа са околином, стање равнотеже на свим
нивоима, продукт одговорног и здравог начина живота, услов или неопходност за
обављање свакодневног живота и потенцијал за самоостварење. Многе од дефиниција
здравља имају осим медицинске и филозофску, психолошку, социјалну и економску
димензију.
Покушаји да се дефинишу здравље и болест започињу са настанком људског
рода и могу се пратити од времена Галена. Дефинисање појмова „здравље” и „болест”
представља веома сложен задатак, јер је тешко поставити границу где престаје здравље
а где почиње болест. Објашњавајући прелазак здравља у болест Хипократ каже:
„Болест не долази одједном, као из ведра неба, него је последица дугог низа малих,
незнатних грешака против здравља, које се надовезују једна на другу и расту као
ваљајућа грудва снега, док се једног дана не свале на главу оног који греши.”[1]
Једна од најстаријих забележених дефиниција здравља је дефиниција коју је дао
Пиндар: „Здравље представља беспрекорно функционисање људског организма.”[2]
Овакав концепт се ослања на механицистичко поимање света и уважава искључиво
биолошку компоненту здравља, из које затим следи и одговарајућа методологија
приступа у медицинској пракси.
Дефиниције здравља које су забележене до 1948. године већина аутора сврстава
у категорију традиционалних дефиниција. Оне најчешће здравље сагледавају као
стање, а не као својеврсни процес, не узимајући у обзир психолошку и социјалну
димензију здравља. Без обзира што садрже одређене недостатке, традиционалне
дефиниције здравља истовремено садрже и одређене социјално-медицинске
компоненте, истичући да је здравље слобода од радне неспособности, да представља
резултат напора да се избегну ризици средине, као и да је здравље појединца
нераскидиво повезано са здрављем групе којој он припада.
Према Фрому, здрав човек је способан да ради и да воли, док Фројд истиче да
онда када се човек запита постоји ли смисао живота, он постаје болестан.

1
 Различите научне дисциплине, као што су биологија, психологија и социологија
имају своје различите препознатљиве концепте од којих полазе при дефинисању
здравља и болести. Вредносни критеријуми друштва, владајућа култура и филозофија
друштвених заједница у одређеним историјским периодима и на појединим животним
просторима имале су такође велики утицај на схватање здравља и болести.
Данашњи савремени услови живота детету све више дају нездрав начин
исхране, и много мало физичке активности.
Колико ученици од првод до четвртог разреда уче о здрављу је тема овог рада,
тј. колико је здравље заступљено у уџбеницима у нижим разредима основне школе.
Све је евидентније да деца данас својим активностима доприносе лошем здрављу,
мало се крећу, не баве се спортским активносатима, нездраво се хране. Едукација деце
кроз наставни програм треба да обезбеди стицање знања о здрављу, унапређење
здравственог васпитања у школама, остваривање активног односа и сарадње школе
породице и заједнице на унапређењу здравља ученика, да формира њихове ставове и
понашање у складу са здравим начином живота. Колико је ту утицај родитеља а
колико здравствено васпитање у школама указаћемо у наставку овог рада.

2
2. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА ЗДРАВЉА

Бити здрав има различито значење за различите људе. За лаике то најчешће

значи не бити болестан, док здравствени радници под здрављем подразумевају
одсуство медицински дефинисаних болести и неспособности.[1] Стандарди о томе шта
се може сматрати здравим варирају и мењају се, а људи најчешће процењују здравље
субјективно, што отежава мерење.
Без обзира на све друштвене напоре, стратегије и планове, промене у животним
навикама варијају од нас самих. Свако је одговоран за бригу о свом здрављу.
О здрављу се често говори, али како га заправо дефинишемо? Шта значи
здравље? Древне цивилизације већ су препознале важност благостања ума и тела, тако
да су древни Римљани први пут промовисали здравље као водећу компоненту живота
свих својих становника, а не само богатих. Римљани су били чврсто убеђени да је
превенција болести далеко важнија од лечења, а хранила је културу личне хигијене,
прање руку, пијаћу воду из сигурних извора и слично. 
Развој социјалне медицине, као науке која здравље појединца разматра у
функцији његових интеракција са животном околином, резултирао је и дефиницијом
здравља, у којој је здравље сагледано не само као биолошки и психолошки већ и као
социјални феномен. Устав Светске здравствене организације (СЗО) из 1948. године
даје свеобухватну дефиницију здравља која по први пут истиче и социјалну
компоненту као изузетно значајну:
„Здравље је стање потпуног физичког, психичког и социјалног благостања, а не
само одсуство болести и неспособности”. [2] Као главни недостаци ове дефиниције
наводе се њена статичка природа, јер је здравље дефинисано као „стање” и утопијска
природа, с обзиром да се ни једна особа не може оценити као идеално здрава, пре свега
због потешкоћа у дефинисању и немогућности потпуне реализације социјалне
компоненте здравља.
СЗО дефинише социјално благостање као „стање мира и сигурности, у коме
сваки човек, без обзира на веру, расу, политичко уверење, економске услове и пол, има
право на школовање и рад, које му даје могућност да живи хармонично у здравој
околини и које му пружа осигурање у болести, изнемоглости и старости”.[2]
„Здравље је мултидимензиони феномен динамичне равнотеже у коме се однос
између индивидуе и њене околине, како социјалне тако и физичке, мора схватити као
интегралан (целовит)”.[2]
Постоји више аспеката здравља као што су:

3
  физичко здравље – одражава механичко функционисање тела;
 ментално здравље – одражава способност јасног и кохерентног мишљења;
 емоционално здравље – омогућава да се препознају и адекватно испоље емоције
(радост, љутња, уживање), што подразумева и адекватно реаговање на стрес;
 социјално здравље-означава способност успостављања и одржавања социјалних
контаката са људима и
 здравље заједнице – којим се истиче нераскидива веза индивидуалног здравља и
свега онога што нас окружује.

У ширем смислу здравље се посматра као стање или квалитет људског

организма који се изражава адекватним функционисањем организма у датим генетским
условима и условима спољне средине, а у ужем смислу здравље подразумева:
 да не постоји болест,
 да особа функционише нормално унутар опште прихваћених здравствених
стандарда у односу на пол, старост и географско подручје и
 да органи функционишу адекватно, како посебно, тако и у склопу међусобних
односа.

Приликом усвајања глобалне стратегије „Здравље за све“ СЗО је индиректно

прихвалила прагматичан став о здрављу као „способности за вођење економски и
социјално продуктивног живота“.[1]
Све постојеће дефиниције здравља указују на његову комплексност и
мултидимензионалност, али не пружају могућност мерења. Да би се то обезбедило
потребне су оперативне и радне дефиниције до којих није лако доћи.
Једна од поставки, која има велики значај за разумевање појма здравља и за
његову операционализацију, садржана је у Милеровој теорији о животним системима.
Према овој теорији сви живи системи представљају облик хијерархије међузависних
јединица, у којој је систем вишег нивоа сачињен од нижих подсистема. Појединац је
део породице, која представља део већих социо-културних, економских и политичких
заједница, а оне су опет део друштва итд., све до глобалног друштвеног и економског
система. Са друге стране, индивидуа је сачињена од мањих компоненти, тј. од система
органа који су у међусобној интеракцији. Системе органа чине појединачни органи
итд.

4
 Унутар такве хијерархије здравље може бити дефинисано као стање динамичке
равнотеже, односно као процес који ту равнотежу одржава.
Савремене дефиниције здравља настоје да конципирају модел здравља који је
још комплекснији од модела СЗО, тако да обухвате и духовну, филозофску, еколошку,
као и ментално-хигијенску компоненту. Разматрају такође и могућности човека да
води квалитетан и креативан живот, максимално развије све своје капацитете, да
реализује своје најдубље циљеве и да се стваралачки прилагоди друштвеној средини:
Према Чолаковићу,[2] без обзира са ког аспекта полазе, „заједничка
карактеристика свих дефиниција здравља је њихов описни карактер, који не
представља адекватну подлогу за квантитативно прецизирање здравља као циља” [2]…
„што отежава и одређивање појма болести, односно мерење оштећења здравља, тако да
је између болести и здравља тешко подвући јасну границу”. Квантитативно
прецизирање здравља важно је у ситуацијама када се појам здравља разматра у
функцији мера за његово унапређивање, што је један од основних задатака здравствене
делатности, али и друштвене заједнице у целини.
Током последњих деценија, све се више говори о здравим стиловима живота и
истиче се значај интеракције „здрав појединац у здравом и безбедном окружењу”.
Овакав приступ подразумева и диспозицију појединца да на исправан начин вреднује
важност здравља и здравог начина живота и у складу с тим предузима одређене акције,
односно формира понашање које води здрављу. Здравље је предуслов за срећу,
испољавање креативних потенцијала личности и самореализацију. У савременом
концепту здравих стилова живота, здравље је и само по себи циљ. Наше основне
потребе можемо реализовати и самим тим водити испуњен и срећан живот само ако
смо здрави.
Ипак, без обзира на све друштвене напоре, стратегије и планове, промене
животних навика крећу од нас самих.
Свако је одговоран за бригу о свом здрављу, неговању благостања духа и тела, и
користећи свој пример да помогну својим суседима да промијене свој животни стил! 
Промоција здравља се дефинише као процес који омогућава људима да
побољшају своје здравље и да могу да контролишу сопствено здравље пре него што
дође до здравственог проблема. Вођена овом идејом, Република Србија се активно
укључила у промоцију здравља кроз бројне иницијативе и стратегије. Српски институт
за јавно здравље, у сарадњи са Министарством здравља, наставио је развијати
национални програм под називом Живети здраво, који кроз активности заједнице

5
настоји информирати, едуковати и сензибилизирати грађане Србије свих старосних
група о позитивним аспектима здравог начина живота. [2]
Запамтите, здраво тело је здрав дух! Здравље не би требало да буде идеал који
тежимо, али дар који имамо у животу. Колико улажемо у то, толико ће нам се вратити.
Уравнотежена храна и уношење воде и свакодневно уживање у активностима смањења
стреса, као што су вежбање, ходање, хоби и дружење са вашим најближима, у великој
мјери доприносе не само телу већ и вашем менталном благостању. 

2.1. Хигијена и здравље

Утицај хигијене на развој комплетне личности код деце од изузетне је важности,

јер уколико дође до озбиљнијих пропуста у најмлађим данима детета, то се може у
великој мери одразити на читав живот, и то учитељ може имати и једну од кључних
улога за развој корисних и друштвено пожељних особина. Његов приступ настави и
проблему хигијене је од круцијалне важности. Наиме, све ово можемо закључити из
саме дефиниције хигијене: Скуп свих поступака које спроводимо са циљем очувања
здравља и спречавања болести.
Лична хигијена представља део основне културе и подразумева јачање и
заштиту здравља човека путем поштовања хигијенских принципа режима живота и
рада (Митровић, 1996). Лична хигијена обухвата све оне мере које се морају
свакодневно или повремено обављати у циљу одржавања и унапређења здравља. [3]
Под личном хигијеном у ужем смислу подразумева се хигијена коже, усне
шупљине и зуба, хигијену руку и ногу, хигијена косе и коже главе и интимна хигијена.
У ширем смислу лична хигијена обухвата хигијену сна и одмора и хигијену спорта и
рекреације. [3]
Хигијена је скуп свих поступака које спроводимо са циљем очувања здравља и
спречавања болести. Личну хигијену можемо посматрати са више аспеката:.
Хигијена коже
Кожа предстаљва важан орган велике површине. Она штити човека од
непријатних меторолошких (високе и ниске температуре), механичких (повреда),
биолошких (микроорганизама, паразити) и хемијских (хемијске материје) фактора
спољашње средине.
Заштитна улога коже је у значајној мери условљена епителом (заштитним
слојем ћелија на површини коже). Рожаста супстанца епитела (креатин) при томе има

6
најважнију улгоу, пре свега у заштити од хемијских супстанци. Кожа има и сигурносну
функцију јер се у њој налазе рецептори разних врста осетљивости за топлоту,
хладноћу, додире, бол.
Да би се кожа одржавала за њу је веома битно да буде чиста и да буде правилна
исхрана (нега) коже. За то се користи вода, сапун, синтетска средства за прање руку и
разна козметичка средства (креме). Купање има хигијенски и здравствени значај. При
умивању и купањем топлом водом са коже се уклањају, осим прљавшине и зноја, масне
излучевине лојних жлезда и рожасте ћелије, чиме се спречава појава кожних
гљивичних и гнојних обољења. Купања могу бити: [3]
 хладна (16-24 оС) - делују тонизирујуће, јачају организам, смањују осетљивост
коже на температурне промене, али недовољно уклањају нечистоћу са тела;
 купања у млакој (24-32 оС) и топлој води (32-40 оС) - доводе до црвенила коже,
убрзавају плућну вентилацију, уклањају нечистоћу и имају умирујуће ефекте;
 купања у врућој води (преко 40 оС) или у загрејаној пари у сувом ваздуху сауне
(60-70 оС) - изазива значајно оптерећење кардиоваскуларног система.

Хигијена руку
Чистоћа руку је огледало личне хигијене. Она је веома значајна јер су руке од
свих делова тела највише прљају. Прање руку је обавезно у следећим случајевима:
 ујутро после устајања и увече пре спавања;
 пре јела, припремање хране и неге деце;
 после употребе нужника;
 после рада ако се додирују прљави предмети.

Нега ноктију је такође од великог значаја јер се испод њих увек накупља
нечистоћа која може садржати патогене микроорганизме. Нокте треба кратко сећи и
прати руке сапуном, четком и текућом топлом водом до лаката. Сушење руку
најбољре се врши топлим ваздухом или папирним убрусом. Сваки члан породице
треба да има сопствени убрус. [4]

Хигијена усне шупљине и зуба

Нега усне дупље врши се у исто време са негом зуба и са њом код деце треба
почети одмах са ницањем млечних зуба. Она је изложена сталном загађењу преко

7
хранбе или директним уношењем микроорганизама. Због тога усну дупљу увек треба
опрати млаком водом након оброка. [4]
Прање зуба треба вршити најмање два пута дневно (ујутро и увече) након
претходног чишћења остатка хране, да би се спречило разлагање хране под утицајем
микроорганизама (при чему се стварају киселине које изазивају кварење зуба и
обољење десни).
Прање зуба треба обављати пастом или зубним прашком, без квашења водом и
меком четкицом, у трајању од два минута уз масажу десних према врху зуба. Паста за
зубе садржи специјалне супстанце против зубног каријеса (квара) и антисептичке
супстанце (које врше дезинфекцију). [3]

Хигијена косе и коже главе

Коса осим естетске има значајну здравствену улогу. Хигијена косе има велики
значај, јер власи образују шокров који лоше проводи топлоту и штити мозак од наглих
температурних колебања. Што је коса бујнија, ефекти су јачи, захваљујући већој
количини ваздуха између длака. На длаку неповољно делује топлотно и ултравиолетно
зрачење. [5]
Лоша нега косе изазива свраб, перут масноћу, сувоћу и опадање косе. Путем
косе могу се пренети гљивична обољења и вашљивост.
Косу треба свакодневно чешљати (боље четком) јер се тиме са ње скидају
прљавштина и прашина. Прање косе врши се шампоном или кавлитетним сапуном,
зависно од природе прања. Масну косу и косу у којој има перути треба чесшће прасти.

Хигијена ногу
Хигијена ногу је исто тако веома значајна јер се оне убрајају у део тела који је
веома оптерећен и најчешће се прља прашином. Код многих особа знојење ногу је
интезивније, што може изазавати надражај коже и створити предуслов за гнојна и
гљивична обољења.
Ноге треба прати сваке вечери топлом водом и сапуном и добро обрисати
нарочито између прстију. Ноге које се зноје треба чешће прати и избегавати ношење
чарапа од синтетике као и гумене обуће. Хигијена ногу подразумева и редовно
подсецање ноктију. [5]

8
 Интимна хигијена
Интимна хигијена често је запостављена. Одржавање интимне хигијене је
саставни део свакодневне хигијене.
За одржавање личнер хигијене користе се неутрални сапуни, вода и чисто доње
рубље. Доње рубље треба мењати свакодневно најмање 3-4 пута седмично. Треба
избегавати облачење доњег рубља преко ципела. [5]

Хигијена одеће и обуће

Одржавање чистоће обуће и одеће подразумева редовно прање и чишћење.
Добар квалитет материјала од којих се израђује обућа и одећа као добар и одговарајући
крој важан је предуслов одржавања хигијене. При избору одеће и обуће треба дати
предности природним материјалима - памуку, вуни и природној кожи. Одело, рубље и
обућа морају бити кроја који је прилагођен узрасту, развићу и обиму делова тела и
стопала а не моди. Тесна обућа изазива кривљење прстију и појаву чукљева, урастање
ноктију, а обућа од вештачких материјала – „спортско стопало“ - гљивичну инфекцију
коже стопала. [3]
Предности одржавања личне хигијене су здрав живот без болести, добар имуни
систем, добра физичка спремност…

Путеви заразе
У току боравка у школи, деца су изложена инфективним агенсима. Узрочници
заразних болести могу се преносити следећим путевима: контактом (додиром), водом,
храном (животним намирницама), ваздухом, земљиштем и векторима (живим
преносиоцима):
Микроорганизми – вируси, бактерије, паразити, могу продрети у тело на
следеће начине:
 удисањем;
 гутањем;
 усађивањем кроз повреде;
 контактом.

Респираторне инфекције
 грип;
 назеб;

9
  шарлах;
 богиње;

Цревне инфекције
Цревне инфекције су последица лоше исхране. Могу се јавити у виду;
 саламонеза;
 дечије глисте;
 остали цревни паразити ( пантљичаре, трицхина, жутица, вируси хепатитис А);

Контактне инфекције
Контактне инфекције се преносе контактом – додиром. Могу бити:
 шуга;
 ваши;

Школске установе имају изванредно велики значај за будући живот. Деца у

колективу се брже и боље специјализују, уче се правилима за будући живот, нарочито
кроз игру, заједничко обедовање, и колективни рад.
Ово је посебно значајно за развој личности, У раду са децом никада се не сме
заборавити да је свако дете личност које захтева одговајућу пажњу у свом развоју.
У савременим условима живота груписани су неколико специјализованих
области, од личне хигијене до хигијене рада, треба да чине јединоство укупне
спрености људи да се у изазовима који носи савремен живот, изборе за здравље.
Битни елементи школске средине који су значајни за очување здравља:[3]
 хигијена школске зграде;
 хигијена учионица;
 школски намештај и опрема;
 објекти за физичку опрему;
 водоснабдевање;
 уклањање отпадних материјала;
 микроклиматски параметри;
 исхрана деце;
 хигијена наставе;
 здравствена заштита деце.

10
 Хигијена школске зграде подразумева да школа буде чиста, проветрена,
окречена. Да учионице буду светле, школске клупе буду чисте, има чисте воде и
тоалета за потребе деце, да школа има грејање, канализацију, централни водовод,
електричну енергију. У свакој школи постоје домари и чистачи који одржавају
хигијену школске зграде. Поред њих деца треба да стекну навике да не бацају смеће по
учионици и дворишту, да не шарају по клупама и зидовима.
Хигијена учионица подразумева чисте, светле и проветрене учионице. Да у
учионици борави највише 30-34 ученика, и да школски намештај буде адекватан.
Школски намештај и опрема треба да буду чисти, то је задатак запослених у
школи (чистачица) али и деце. Клупа треба да одговара узрасту ученика, да буде
једноставних линија грађе, заобљених ивица и равних површина доступних влажном
чишћењу. Деце не треба да шарају по клупама, лепе жваке, остављају смеће у клупама.
Како особље које је задужено за хигијену, тако и деца треба да чувају школски
намештај и опрему.
Објекти за физичку опрему, треба да буду светли, проветрени и прилагођени
школском узрасту деце.
Водоснадбевање треба да буде уредно, школа треба да има исправну воду за
пиће и треба да буде прикључена на централни водовод.
Уклањање отпадних материјала у школи као и око школе треба да организују
учитељи како би деца имала обавезу да чувају своју животну околину, простор у коме
бораве, живе одрастају.
Микроклиматски параметри у школи треба да се прилагоде деци као и
годишњем добу, температура учионица, ходника као и сале за вежбање треба да буде
одговарајућа, просторије проветрене и светле, у просторијама у којима деца бораве не
треба бити буке, или је смањити буку што је више могуће.
Исхрана деце треба да буде здрава и разноврсна. Деца треба да се хране у
школској кухињи и колико год је то могуће забранити има да за време одмора
напуштају школу и школско двориште и ужину купују у оближним локалима који
продају брзу храну, пецива, слаткише...
Хигијена наставе подразумева оптерећеност наставом. Поред задатака које
имају у школи и ван ње деци је потребан одмор. У школи деца уче да располажу
својим временом, а задатак учитеља је да код деце створи радне навике, и научи их

11
како да заврше своје обевзе везане за школу и довољно се одморе да би следећег дана
моги да прате наставу.
Здравствена заштита деце је од изузетног значаја за правилан и здрав развој.
Деца треба да науче да када примете неки проблем (када их заболи зуб, стомак, уво)
оду код лекара. Да је превентива у здравственој заштити веома битна јер ако се на
време оде код лекара може се излечити велики број болести. Да се поред наведеног
дете мора редовно вакцинисати.

2.2. Физичко вежбање и здравље

„Физичко (телесно) вежбање је адаптивни процес којим се применом кретних

решења изазивају промене у човеку од датог почетног стања до жељеног стања“ и
„Под физичким вежбањем подразумевамо више пута поновљено упражњавање
физичких вежби било појединачно или групно, у циљу усвајања одређених знања,
умења и навика, развијања склоности, обезбеђивања забаве и разоноде, потпуније
афирмације и др.
Брига за дете, његово здравље, нормални физички развитак, признат је као један
од најважнијих задатака у васпитању деце. Физичко васпитање предшколске деце јесте
први корак ка општем развоју здрвог васпитања човека. Такво васпитање има уосталом
многе задатке и служи се разним средствима. Код остваривања ових задатака у раду с
предшколском децом, код избора средстава и метода физичког васпитања, потребно је
водити бригу о карактеристичним особинама деце на том узрасту.
Дете има неодољиву потребу за кретањем. Оно жели да по цео дан трчи, скаче и
игра се. На тај начин боље упознаје средину у којој се налази. Акцијом и игром дете
показује своја осећања, утиске и своје животно искуство. Кретањем се развија његова
снага и јача његово здравље. Није важно за дете млађег шпколског узраста, да може
високо прескочити, да може брзо и дуго трчати. Важно је напротив, да дете вежбајући
различита кретања постигне складност и правилност вежбе. Важно је, да дете заволи то
кретање.
Физичка активност је један од најзначајнијих фактора за превенцију и лечење
гојазности. Физичка активност има читав низ позитивних утицаја на све системе
човековог организма као што су: кардиоваскуларни систем, имуни систем,
респираторни систем, коштани систем, мишићни систем. Редовна физичка активност је
важан фактор здравља како за појединаца тако и за популацију уопште.

12
 Физичка активност није важна само као примарна превенција многих хроничних
болести, него и као секундарна превенција која успорава и смањује симптоме
хроничних болести. Осим утицаја на хроничне болести физичка активност повољно
утиче и на побољшање самопоуздања, друштвених вештина, когнитивног
функционисања, смањује симптоме стреса и др., што заједно са осталим позитивним
ефектима свеукупно доприноси бољем квалитету живота.
Физичко васпитање је сложен и веома васпитно-образовни процес који захтева
планско и врло студиозно изучавање многих компоненти развоја.

Слика 1. Физичка активност деце млађег школског узраста

Извор: https://www.google.rs/search?q=деца+школског+узраста+и+физичк

Низ научних истраживања код нас и у свету, показао је да повећани интензитет

везбања позитивно утиче на физички развој и развој физичких способности, а да при
том не утиче негативно на друге аспекте развоја. [6] Између здравља и вежбања
постоји директна повезаност, вежбање утиче на здравље и обрнуто, здравље на
вежбање. Често се поставља питање колика је појединачна доза физичке активности
која може дати позитиван ефекат на раст и развој детета и уопште на његово здравље.
Поједини аутори физичко васпитање дефинишу на следећи начин.
Укупност интенционалних утицаја на физички (телесни) развитак личности. [7]
Физичко васпотање представља специфично васпитно подручје, које доприноси
развоју човека у целини; физичко васпитање није само подстицање раста и развоја,
развијање телесних способности и унапређење здравља, већ и зналачко коришћење
система физичких вежби, игара и спортова, којима се утиче на целокупни развој
човека. [8]

13
 Физичко васпитање је систематски и организован процес стицања моторичких
вештина, знања и способности, јачања здравља и развоја психо-физичких снага и
способности васпитаника. [8]
Физичко васпитање је компонента која доприноси развијању физичких
способности и очувању здравља. [8]
Физичко васпитање је повезано са интелектуалним, моралним, радним и
естетским васпитањем. Циљ физичког васпитања је битно за развој детета и од значаја
је да се деца васпитавају да б уду физички активна.
Према извештају СЗО (world health organization - светске здравствене
организације) недовољна физичка активност проглашена је за самостални ризико
фактор.
Редовна, правилно дозирана, физичка активност значајан је чинилац здравог
начина живота који и до 50% може утицати на превенцију појаве различитих обољења.
СЗО је у неколико наврата упућивала свим владама света отворено писмо у којима је
указивала на велики значај редовне физичке активности за укупно здравље популације.
Том приликом дефинисане су и категорије грађана које су посебно угрожене
недовољном физичком активношћу и за које би свака влада, сходно економским и
организационим потенцијалима, требало да направи посебну стратегију вежбања ради
здравља. Посебно угрожене категорије грађана међу којима су и деца.
Практично, без обзира на животни век или услове рада, свакоме је, ради
очувања здравља, потребна редовна физичка активност.
Деци обично нису потребни формални облици физичке активности. Млађа деца
обично јачају мишиће током гимнастике, игре на игралиштима или пењањем по
дрвећу. Дете треба охрабрити да учествује у активностима које су одговарајуће за
његов узраст, које су забавне и разнолике.

2.3. Исхрана и здравље

Раст и развој детета су резултат генетских фактора, али и других фактора на

које можемо да утичемо, од којих је најважнија исхрана. Правилна исхрана је основна
база доброг здравља детета и подразумева правилан и разноврстан избор намирница,
која садржи све хранљиве и заштитне састојке и оптималан дневни унос енергије.
Правилним уносом хранљивих састојака тело одржава виталност, активност и
отпорност на болести.

14
 Правилна  исхрана je битан предуслов за правилан раст, развој, очување и
унапређивање здравља и подизање биолошког потенцијала деце када и долази до
најинтезивнијег раста и развоја.  [9]
Основни и најважнији задатак правилне исхране је да дечијем организму
обезбеди унос оптималних количина свих хранљивих састојака.
У нижим разредима основне школе улога учитеља као и наставних јединица у
уџбеницима „Свет око нас“ и „Природа и друштво“ играју веома значајну улогу у
стварању здравих навикау исхрани код деце. У уџбеницима нижих разреда основне
школе наставне јединице веома јасно и сликовито објашњавају и деца уче како се
треба здраво хранити.
Исхрана се тумачи као наука о органским процесима помоћу којих организам
присваја и користи храну и течности за нормално функционисање, раст и одржавање,
као и одржавање равнотеже између здравља и болести. [9]
Исхрана је несумњиво један од најважнијих спољних чинилаца који
условљавају добро или лоше здравље и утичу на радну способност и дужину људског
живота. Познавање и разумна примена савремених знања о исхрани омогућавају нам да
свесно утичемо на животне процесе у нашем организму.
Врло је важно деци давати разноврсну, нутритивно вредну храну, а не монотону
и исту. Родитељи у великој мери утичу на то да ли ће деца бити пробирљива у исхрани,
па често праве грешке а да тога нису свесни. Најлошија ствар је да пусте децу да једу
шта хоће, колико хоће и када хоће. Све навике у одраслом добу у исхрани се стичу у
првих седам година живота.[10]
Бирајући храну за децу, већ у детињству изграђујемо њихов укус и отпочињемо
процес образовања у области исхране.
Добро уравнотежена и здрава исхрана базирана је на узимању разноврсне хране,
која садржи све потребне хранљиве састојке и оптималан дневни унос енергије, који
омогућава нормалан раст и развој деце. Резултати систематских прегледа ученика
основних и средњих школа показују да повишену телесну тежину има око 10%
ученика и 7,8% ученица.
Правилним уносом хранљивих састојака тело одржава виталност и активност,
осигурава се висока енергетска активност и отпорност на болести. Храна коју једемо
мора бити у равнотежи са телесним потребама и садржати довољну количину калорија,
беланчевина, угљених хидрата, масти, витамина и минерала.[11]
Обезбеђење доброг здрaвљa и зaштиту од болести пружa урaвнотеженa исхрaнa
којa сaдржи све потребне сaстојке. Према Здравковићу „исхрaнa, односно нутрицијa се

15
тумaчи кaо нaукa о оргaнским процесимa помоћу којих оргaнизaм присвaјa и користи
хрaну и течности зa нормaлно функционисaње, рaст, кaо и одржaвaње рaвнотеже
између здрaвљa и болести“. [10]. Деци је, за разлику од одраслих, много важније какве
ће намирнице да уносе, а у њима не би требало да има индустријских производа, пуно
шећера и соли, вештачких боја, заслађивача,стимуланса-дакле адитива. Свима нам је
добро позната изрека „здравље на уста улази“ а да би деца остала здрава неопходно је
да уносе свих 7 „стубова“ здраве исхране: беланчевине, угљене хидрате, масти, воду,
минерале, влакна и витамине.
Исхрана деце мора бити заснована на пирамиди здраве исхране.

Слика 2. Пирамида исхране(модификовано)

Извор:http: http://www.skolarci.com/pravilna-ishrana-dece-piramida-namirnica/

Основу пирамиде чине производи од житарица, укључујући пиринач (смеђи и

бели), тестенину и хлеб (најбоље црни или интегрални јер је богат влакнима). Ови
производи су одличан извор витамина Бе. Врло вредне намирнице су грашак и пасуљ
(махунасто поврће). Свакодневно би требало јести пуно поврћа, нарочио зеленог
лиснатог, као што су спанаћ и блитва, и свежег воћа. [11] Те намирнице су богат извор
витамина и минерала, као и биљних влакана, а осим тога садрже и ниску количину
масти.

16
 Трећу степеницу пирамиде чине млечни производи (јогурт, млеко, свеж сир),
крто месо, пилетина, риба и јаја. Те намирнице су богате беланчевинама које су основа
за производњу хормона и ензима. Млеко и млечни производи су главни извор
калцијума, који утиче на раст и развој, повећава чврстину костију и штити од
остеопорозе у зрелим годинама.
На самом врху пирамиде се налазе намирнице које садрже висок проценат
масти, шећер и со, које би требало узимати у малим количинама.
Деца школског узраста би требало да имају пет оброка дневно, три главна
(доручак, ручак и вечеру) и два међуоброка. Оброке би требало узимати у правилним
временским размацима.
Доручак је врло важан оброк, који се не сме прескочити. Доручком се унесе
40% дневних енергетских потреба. Деца која не доручкују често су поспана, слабије
постижу концентрацију и отежано прате наставу.Уравнотежен доручак од житарица
пуног зрна не дебља, што је важно нагласити старијој школској популацији, када
девојке, у жељи да се не удебљају, прескачу управо тај оброк. [5]
Посебно значење има школски оброк, ужина, који би требало да буде састављен
од хране високе прехрамбене вредности, а ниже енергије. Никако се не препоручују
слаткиши, грицкалице, „брза“ храна (хот-дог, хамбургер) и газирана пића. Такви
производи су ниске прехрамбене вредности, с високим садржајем мастии
концентрисаних угљених хидрата, што може да проузрокује прекомерну телесну
тежину. Гојазност постаје фактор ризика за настанак великог броја хроничних болести
током живота, а позната је и као важан фактор у настанку психичких поремећаја,
посебно у развоју адолесценције. [5] Неправилна исхрана може да резултира и
претерано ниском телесном тежином, развојем анемија (малокрвности) због недостатка
гвожђа, уопште смањеном отпорношћу организма. На развој прехрамбених навика
школске деце највећи утицај имају родитељи, али свакако треба нагласити и утицај
школе тј. школских уџбеника и наставних јединица које обрађују начин здраве
исхране, на обликовање дететове личности и усвајање навика здравог храњења и
понашања.
Од великог значаја је да се деца свакодневно усмеравају на важност правилне
исхране од стране родитеља и учитеља, као и преко уџбеника који користе.

17
2.4. Болести зависности

У социјалној патологији болести зависности задњих година имају све

значајнијег удела. Њихова раширеност и у земљама у развоју указује да ће се у
најближој будућности медицина, као и друштво у целини, суочити са свом
комплексном проблематиком, коју ова категорија поремећаја са собом носи.
Поред родитеља овде је такође веома значајна и улога учитеља да се деци
објасни колико је дуван, алкохол и дрога штетна за њихов правилан раст и развој и да
поред свог здравља и живота конзумирањем алкохола и дроге угрожавамо и туђе
животе.
Никотинизам спада у групу болести зависности, обзиром да и код пушача
постоје основне карактеристике, које то потврђују. Пушење је данас
најраспротрањенија болест зависности у свету, код оба пола и у свим узрастима.
Дуван садржи мноштво отрових материја од којих је најзначајнији никотин. Пушење
има вишеструко негативно деловање пре свега на здравље и на радну способност,
нека истраживања указују и на његов неповољан утицај по међуљудске односе. [3]
Здравствене последице пушења су:[3] скраћено очекиванмо трајање живота, слабија
ортпорност на болести, раније старење, ранији настанак радне неспособности и чешћа
смртностт код пушача (рак плућа, бронхија, гркљана, усне дупље, једњака, чир на
желудцу, цироза јетре, коронарна болест срца, и висок крвни притисак). Посебан
проблем представља пасивно пушење коме су изложени непушачи (посебно су
осетљива мала деца и труднице, као и особе са хроничним бронхитисом, болешћу
срца и крвотока).
Према дефиницији коју је 1951. године дао пододбор за алкохолизам Светске
здравствене организације „алкохоличар је особа која прекомерено узима алкохолна
пића и чија је зависностт од алкохола толика, да показује душене поремећаје или такве
манифестације које оштећују његово физичко или психичко здравље, његов однос са
околином, и његово социјално и економско стање“. [3]
Узроци алкохолизма су социјално одређени: економски статус, тип породичне
средине, избор занимања, емоционални односи, стресови на радном месту и у
заједници, осећања страха и независности, низак ниво опште и здравствене културе
итд.
Последице алкохолизма могу се сврстати у следеће категорије:[3] здравствене
(телесне и психичке), породичне последице (овде се у већини случајева губи брачни

18
партнер), професионалне последице (често се одсуствује са посла, радни учинак је
нижи итд.) и социјалне последице (постепено се губи релација до потпуног отуђења
алкохоличара од породице, пријатеља и позитивних друштвених утицаја).
Према дефиницији Светске здравствене организације „дроге су психоактивне
супстанце које делују на процесе више нервне делатности, доводећи до јачих промена
понашања и изазивају завинсност“. [3]
Узроци настанка наркоманије су веома комплексни и разноврсни. Оно што је
свакако забрињавајуће да како у свету тако и код нас све млађа популација користи
разне врсте наркотика. Зависност од дроге представља озбиљан васпитни, социјални,
медицински, економски, друштвено-политички и одбрамбени проблем, како по својим
узроцима тако и по својим последицама. [3] Опојне дроге оштећују организам,
централни нервни систем, умањују способност човека да управља својим животом,
смањују моралну инхибицију и могу да воде у криминал и насиље. Са појавом СИДА-
е категорија интравенских наркомана постаје ризична група за преношење вируса
ХИВ.
Рано откривање и лечење наркомана омогућава значајни успех уколио се није
развила тешка зависност, због тога је од великог значаја сарадња породице, школе и
здравствене службе. Деци у нижим разредима основне школе учитељ представља
ауторитет, због тога учитељ у току обраде наставне јединице о болестима зависности
треба да укаже деци колико су оне опасне за њихово здравље и безбрижно детињство.

19
3. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА

3.1. Предмет, циљ и задаци истраживања

Предмет истраживања је заступљеност тема о здрављу у уџбеницима основне

школе у нижим разредима.
Циљ истраживања је колико је тема о здрављу заступљена у уџбеницима у
нижим разредима основне школе.
За реализацију циља истраживања неопходно је испунити следеће задатке:
 проучити уџбенике природе и друштва од I-IV основне школе;
 проучити уџбенике здравствено васпитање I-IV основне школе
 анализирати садржаје уџбеника чија је тема везана за здравље.

20
4. АНАЛИЗА САДРЖАЈА УЏБЕНИКА

Колики је значај здравог и правилног развоја детета речено је у теоретском делу

овог рада, али колико деца могу од првог до четвртог разреда да науче како живети
здраво, како водити личну хигијену, хигијену просторија у којима бораве, и не загађају
животну средину, које су то болести зависности указаћемо у наставку овог рада.
Садржаје везане за здраве животне навике углавном се обрађују из предмета
„Свет око нас“ и предмета „Природа и друштво“ деца уче и едукују се како здраво да
живе. У овом периду поред родитеља велики утицај на децу имају учитељи који кроз
план и програм наставе природе и друштва уче децу о здравом начину живота.

4.1. Садржај о личној хигијении хигијени околине

Наставне јединице које обрађују личну хигијену налазе се у уџбенику Природа

и друштво за први разред основне школе (Аздејковић, С. Југовић, Ј., Народна књига,
Београд, 2005.) у оквиру свог плана и програма обрађују се лекције које су везане за
личну хигијену:
У обради наставне јединице хигијеном до здравља деца уче како се одржава
лична хигијена: хигијена, руку, хигијена, зуба, хигијена тела, као и како треба
одржавати хигијену одеће, обуће и просторија у којима боравимо (собу, учионицу,
школу, животну околину). У наставку биће приказана слика из уџбеника са задацима
које деца треба да одраде у оквиру наведене наставне јединице.

Слика 3. Део садржаја о хигијени у уџбенику Свет око нас за први разред основне
школе (Аздејковић, С. Југовић, Ј. Народна књига, Београд, 2005.)

21
 У уџбенику Свет око нас за први разред основне школе (Стокановић, Љ. Лукић,
Г. Логос, 2016.) обрађује се наставна јединица култура живљења (чувајмо здравље).
Наредна илустрација из књиге показује обраду наведене наставне јединице.

Слика 4. Део садржаја о личној хигијени у уџбенику Свет око нас за први разред
основне школе (Стокановић, Љ. Лукић, Г. Логос, 2016.)

У лекција о хигијени простора деца уче како је поред хигијене, редовне и

разноврсне исхране, за здравље веома значајно да облаче одговарајућу одећу. На
следећој слици приказана је илустрација како се ко обукао за излазак и задатак за децу
је био да објасне и кажу ко се правилно а ко неправилно обукао за излазак,

22
 Слика 5. Део садржаја о личној хигијени – како се треба облачити у уџбенику Свет
око нас за први разред основне школе (Стокановић, Љ. Лукић, Г. Логос, 2016.)

У истом уџбенику обрађује се наставна јединица где станујемо (просторије,

кутак за свако дете, шта треба да има сваки дом). У оквиру плана и програма обраде
тематске јединице о здрављу, деца уче где живимо, како треба да изгледају просторије
у којима живимо, и како треба одржавати хигијену просторија у којима боравимо.

У уџбенику Свет око нас за други разред основне школе (Стокановић, Љ.

Лукић, Г. Логос, 2016.) не постоји ни једна лекција везана конкретно за здравље, али
постоје поруке за ученике која гласи: „Када отпутујеш у неко место, пре него што
попијеш воду из чесме распитај се да ли је она исправна за пиће. Ако није, купи
флаширану воду. На тај начин сачуваћеш своје здравље.“[13]
Кроз ову наставну једиицу деца уче да здравим животом се штите од болести,
колика је важност одржавања личне хигијене као и просторија у којима бораве.
У уџбенику Свет око нас, за други разред основне школе (Вељковић, Б.
Манојловић, М. Едука, 2014), такође не постоји лекција, али у оквиру лекције о
правилима и обавезама истиче се као обавеза - не прљати простор у коме живимо и
боравимо као и околину школе, која уџенике обавезује ђачком заклетвом из прошлог
времена. Ђачка заклета из прошлог времена у овом уџбенику гласи „Заклињем се да
нећу уништавати дрвеће, ни газити цвеће; обећавам да нећу пљувати на под у школи и
у кући, ни на путу; дајем реч да нећу кварити ограде, ни наносити квара грађевинама;
никада нећу бацати хартије или ма какво ђубре по улици; бићу увек учтив; штити ћу
птице; бранићу туђу својину онако како бих желео да други бране моју; обећавам да
ћу бити искрен и честити грађанин.“[16]

23
 У уџбенику Природа и друштво за трећи разред основне школе (Матановић, Д.
и други, Завод за уџбенике и наставна средства, 2010.), обрађује се наставна јединица
здрава околина и заштити услове живота. У оквиру ових лекција говори се о односу
човека према природи, зашто су човеку важна природна станшта (нпр. маслачак од
кога може да се направи салата која је здрава за исхрану; боквица од које се прави
сируп против кашља и мелем за ране; нана – која се користи као чај за болове у
стомаку; коприва која може да се користи као чај и у исхранни).
Следећа наставна јединица која се обрађује јесте нова школа. У оквиру ове
наставне јединцие указује се кака је школа била некад, каква је сад, која су правила
понашања у школи: дисциплонска правила-свако дете - ученик мора да буде чисто,
умивено, очешљано), уакзује се на права и обавезе које свако дете - ученик има у свом
одрастању (здрав начин исхране, физичке активности, најосновнији услови живота).
У уџбенику Природе и друштва за четврти разред основне шоле, (Васиљевић, И.
Радовановић – Пеневски, В. Блажић, А. Креативни центар, 2010), обрађује се наставна
јединица сусрет са природом. У оквиру наведене наставне јединице учи се човек - као
део природе. Овде се од ученика тражи да наведу неколико услова која су по њиховом
мишљењу важна за здрав живот; да од понуђених намерница направе јеловник за један
дан; размисле да ли и шта би требало да промене у свом начину исхране да би били
здравији; образложе да ли на здрав начин проводе слобдно време; смисле и напишу
слоган за здрав живот.
У уџбенику Природа и друштво за четврти разред основне школе (Благданић, С.
Ковачевић, З. Јовић, С. Тадић, М. Бигз, 2015.), обрађена је наставна јединица сусрет с
природом и наставна јединица твоје тело (у оквиру ове наставне јединице учи се кожа
човека, кретање, исхрана, мозак, нерви и чула, крв, пубертет и здравље).

У оквиру наставне јединице кожа нас штити деца уче да кожа прекрива цело
тело, и да она штити од штетних утицаја човеково тело. Деца уче како треба заштити
кожу у летњим месецима. Кожа је најтежи део људског тела и тежи око 11 kg.
Најдебља кожа је на табанима.
У оквиру наставне јединице стојимо и крећемо се деца уче о костима, шта
значе за човека како су повезане, које кости служе за кретање а које за заштиту меких
делова тела. Овде деца уче да је кретање, исхрана, бављење спортом и боравком на
свежем ваздуху доприносе да њихове кости буду јаке.

24
 У оквиру наставне јединице храним се и дишем обрађује се како храна и њено
конзумирање утиче на здрав и правилан развој тела. Да после јела треба одржавати
хигијену зуба јер остаци хране између зуба и у устима могу да изазову појаву
бактерија.
Овде се објашњава и колико је важно за човека удисање чистог и свежег
ваздуха, и како штетан ваздух делује на здравље човека.
Следећа слика приказује илустарцију у књизи како изгледа пут хране кроз
човеково тело и како изгледа пут ваздуха кроз човечије тело.

Слика 6. Део садржаја наставне јединице твоје тело у уџбенику Природа и

друштво за четврти разред основне школе (Благданић, С. Ковачевић, З. Јовић, С.
Тадић, М. Бигз, 2015.)

У оквиру наставне јединице мозак, нерви и чула деца уче да је мозак главни
управљач центра нашег тела. Како ради мозак и да прима поруке из окружења и шаље
упуства осталим деловима тела. Упуства прво стижу у кичмену мождину, а затим
густом мрежом нерава долазе до свих делова тела. На тај начин деца уче како је мозак
сложен механизам који им је потребан да би писала, цртала, плесала, шутирала лопту
итд.

25
 Деца у овом делу уче и да постоје чуло вида, слуха, мириса, укуса и додира.
Који делови тела су значајна да човек прими утицаје из спољашње средине, и да су
чула од великог значаја за живот и рад човека. Шта је штетно за људско здравље, као
пример наводи се бука и прегласни звукови који могу оштетити слух. Да је за здрав
раст и живот потребно да уши и нос требају да буду чисти и да увек са собом треба да
носе чисте марамице.
У оквиру наставне јединице крв – течност која живот значи деца уче да
хранљиве састојке и кисеоник кроз тело преноси течност која се назива крв. Крв тече
кроз вене и крвне судове уз помоћ срца. Затим деца уче како ради срце како треба
поступити када се повреде или када им крене крв из носа.
У оквиру наставне јединице где завршавају непотребне материје деца уче
како раде бубрези и колико су они значајни за здравље човека, и да је веома важно да
се у организам уноси довољно течности. Деца овде имају задатак да погледају своју
кожу кроз лупу, да би могла да виде да се на кожи налазе ситне рупице – поре. Поред
бубрега и бешике овде је обрајшњено да се и кроз поре из организна избацују штетни
састојци.
У оквиру наставне јединице пубертет и здравље деца уче да поред
одговорности о заштити животне околине, добре исхране и свакодневних физичких
активности, потребно је да буду одговорни и према себи да би њихово били здрави. У
овом делу лекције деца уче да расту и да се развијају и да у пубертету њихово тело
почиње да личи на тело одрасле особе. Да поред промена на њиховом телу дешавају се
промене и у њиховом понашању, да све више времена проводе са вршњацима, почињу
да се интересују за супротан пол, да им се расположње често мења и да су у том
периоду одрастања - пубертету често незадовољна и нервозна.
У оквиру наставне јединице брига о здрављу деца уче да је за њихов правилан
раст и развој потребно да се здраво хране, да исхрана треба да буде разноврсна, да
требају да имају пет оброка дневно: доручак, ручак, вечеру и две ужине.
Овде се наглашава да воће и поврће пре припреме треба добро опрати, етикете
на производима пажљиво гледати и да треба да се води рачуна до када је рок
употребепроизвода и намирница које се купују, али да требају да обраћају пажњу на
састојке које производ садржи.
Указано је да треба споро да се једе, треба бити умерен, да превише слана,
масна храна и слаткиши нису здрави.
У лекцији се указује на значај личне хигијене јер се деца у пубертету више
зноје, па се треба редовно туширати, прати косу, носити чисту и удобну одећу и обућу.

26
Исто тако наглашава се да се пре и после јела требају прати руке. У пубертету долази
до појаве бубуљица, да се никако не требају бубуљице дирати него да се треба
обратити лекару и од њега затражити савет.
У лекцији се деци указје да им је потребно десет сати сна, јер се тело одмара у
току спавља. Када је дете не наспавано оно је мрзовољно, умерено, не може да обавља
своје активности у школи и ван ње.
Веома битно је што се деци у овом периду кроз наставни садржај указује да су
посете лекара веома битне, и да треба редовно ићи на систематске прегледе, јер се
захваљујући систематским прегледима болест открива на време.
У књизи „Здравствено васпитање за први разред основне школе тј. у радној
свесци која иде уз уџбник „Свет око нас“ (Илић, Ј. Ружић, А, Креативни центар, 2007),
кроз илустрације и објашњења која иду уз илустрације по мишљењу аутор овог рада
деци је на веома приступачан начин обајшњено тематика која је везана за здравље.
Прва лекција која објашњава значај здравља јесте моје здравље, где се указује
да редовно прање руку, зуба, облачење и обување према временским приликама,
здрава исхрана, и довољно времена које се проводи у природи чине здрав начин
живота.
Дом здравља је следећа лекција где се указује шта се ради у дому здравља,
колико је важна редовна посета лекара, одлазак код зубара, код лекара да се провери
вид, да је вакцина битна јер штити од разних болести.
У наставку рада биће приказане илустрације у раној свесци из предмета „Свет
око нас“ где деца уче како да чувају своје здравље и како да буду здрава.

Слика 7. Део садржаја наставне јединице здравље и лична хигијена у уџбенику

Здравствено васпитање за први разред основне школе (Илић, Ј. Ружић, А, Креативни
центар, 2007)

27
 У радним листовима ученицима су дати задаци да их ураде а задаци се тичу
теме које су везане за здравље. У наставку рада биће илустровано приказани поједини
задаци.

Слика 8. Део садржаја наставне јединице здравље и лична хигијена у уџбенику

Здравствео васпитање за први разред основне школе (Илић, Ј. Ружић, А, Креативни
центар, 2007)

Слика 9. Део садржаја наставне јединице здравље и лична хигијена у уџбенику

Здравствео васпитање за први разред основне школе (Илић, Ј. Ружић, А, Креативни
центар, 2007)

28
 Слика 10. Део садржаја наставне јединице здравље и лична хигијена – моја
соба у уџбенику Здравствео васпитање за први разред основне школе (Илић, Ј. Ружић,
А, Креативни центар, 2007)

Слика 11. Део садржаја наставне јединице здравље и лична хигијена - чувај природу у
уџбенику Здравствео васпитање за први разред основне школе (Илић, Ј. Ружић, А,
Креативни центар, 2007)

29
 Слика 12. Део садржаја наставне јединице здравље и лична хигијена – чувај
природу у уџбенику Здравствео васпитање за први разред основне школе (Илић, Ј.
Ружић, А, Креативни центар, 2007)

У радној свесци из здравственог васпитања из предмета „Природа и друштво“ за

трећи разред основне школе (Илић, Ј. Ружић, А, Креативни центар, 2007), у окиру
здравља обрађују се наставне јединице пубертет, орална хигијена зуба, заразне
болести, шта су то вакцине, како се понашати када си болестан, како живети
здраво, шта је то опасно по здравље.
У оквиру теме здравља деца уче шта је то конац за зубе, како се правилно
користи, колико пута у току дана треба прати зубе. Уџбеник из природе и друштва на
тему пубертет, у радним листовина илсутровано је показано и објашњено шта је то
пубертет, када почиње и како се тело мења у пубертету. Кроз задатке и игру деца
састављају појмове који су везани за пубертет. У наставку рада биће приказана
илустрација из ране свеске о пубертету.

30
 Слика 13. Део садржаја наставне јединице здравље и лична хигијена – у
пубертету сам у уџбенику Здравствео васпитање за трећи разред основне школе
(Илић, Ј. Ружић, А, Креативни центар, 2007)

Слика 14. Део садржаја наставне јединице здравље и лична хигијена – у

пубертету сам у уџбенику Здравствео васпитање за трећи разред основне школе
(Илић, Ј. Ружић, А, Креативни центар, 2007)

31
 Слика 15. Део садржаја наставне јединице здравље и лична хигијена –вакцина
у уџбенику Здравствео васпитање за трећи разред основне школе (Илић, Ј. Ружић, А,
Креативни центар, 2007)

Шта су то заразне болети приказано је на следећим илустрацијама из уџбеника.

Слика 16. Део садржаја наставне јединице здравље и лична хигијена када се
разболиш у уџбенику Здравствео васпитање за трећи разред основне школе (Илић, Ј.
Ружић, А, Креативни центар, 2007)

32
 4.2. Садржај о исхрани

Наставне јединице које обрађују тематику исхраном до здравља у уџбенику

Природа и друштво за први разред основне школе (Аздејковић, С. Југовић, Ј. Народна
књига, Београд, 2005.), у оквиру свог плана и програма обрађују се лекције које су
везане за здраву исхрану: у здравом телу здрав дух. У оквиру ове наставне јединице
деца уче како се треба здраво хранити, које намирнице треба да уносе свакодневно,
које намирнице су битне за њихов правилан раст и развој. У оквиру ове лекције
илустровано је дат задатак деци да саставе јеловник и напишу свој омиљени рецепт.

Слика 17. Део садржаја о исхрани у уџбенику Свет око нас за први разред
основне школе (Аздејковић, С. Југовић, Ј. Народна књига, Београд, 2005.)

У уџбенику је слика пирамиде исхране и каже се на слици су приказане

намирнице за исхрану. Све их треба уносити редовно. Овде постоји задатак за децу да
уоче које намирнице треба највише а које најмање уносити у току дана, На овај начин
деца развијају навику правилне исхране и деца уче које намирнице су здраве а које не.
У оквиру провере знања и мишљења деце дат је задатак који је приказан на
следећој слици.

33
 Слика 18. Део садржаја о исхрани у уџбенику Свет око нас за први разред
основне школе (Аздејковић, С. Југовић, Ј. Народна књига, Београд, 2005.)

У уџбенику Природа и друштво за трећи разред основне школе (Матановић, Д.

и други, Завод за уџбенике и наставна средства, 2010), у оквиру наставне јединице о
здравој исхрани, илустровано је како доћи до здраве хране. У наставној јединици
указује се на то како је човеку потребна храна сваког дана, и да је храна човеку извор
енергије и здравља. То се дешава онда када је храна разноврсна, када није покварена и
не садржи штетне састојке. Деца уче како се храна штити од штетних састојака и
кварења.
У уџбенику је објашњено како се употребљава вештачко ђубриво и како се
треба придржвати упуства за њихово коришћења. Указано је да се на пијаци купују и
бирају свежи плодови, и да их пре употребе треба опрати.
Лекција обрађује тематику производње намирнице и да се не купује храна чији
је рок трајања истекао. Треба приликом одабира намирница обратити пажњу на рок
трајања који је означен на омоту. Не треба куповати намирнице више него што је
потребно. Деца уче и како се храна чува тј. да се храна чува од кварења тако што се
држи у фрижидеру. У лекцији је објашњено да се храна не баца, јер са остацима хране
могу се хранити животиње, од ње се може правити вештачко ђубриво и може да се
прерађује.
У истом уџбенику деца уче како доћи до здраве хране (како се храна чува од
штетних штетних састојака и кварења; како да купујемо и одговорно користимо храну,
затим зашто треба јести разноврсну храну), следећа наставна јединица учи децу како се
односити према себи и другима (како бити здрав и здраво се развијати, шта је то
пубертет).

34
 У књизи „Здравствено васпитање за први разред основне школе тј. у радној
свесци која иде уз уџбник „Свет око нас“ (Илић, Ј. Ружић, А., Креативни центар, 2007),
обрађују се наставне јединице пут хране, моја омиљена храна, списак за куповину,
здрав доручак, ваш предлог за здрав оброк.

Слика 19. Део садржаја о исхрани у уџбенику Свет око нас за први разред
основне школе (Аздејковић, С. Југовић, Ј. Народна књига, Београд, 2005.)

35
 Слика 20. Део садржаја о исхрани у уџбенику Свет око нас за први разред
основне школе (Аздејковић, С. Југовић, Ј. Народна књига, Београд, 2005.)

4.3. Садржај о физичкој активности

Наставне јединице које обрађују тематику исхраном до здравља у уџбенику

Природа и друштво за први разред основне школе (Аздејковић, С. Југовић, Ј. Народна
књига, Београд, 2005.), у оквиру свог плана и програма обрађују се лекције које су
везане за здраву исхрану: у здравом телу здрав дух. У овој лекији указује се на значај
физичке активности и колико је она важна за правилан раст и развоје деце, да је
потребно да се баве неким споротм, плесом или да свакодневно кући раде вежбе.
У уџбенику Природа и друштво за први разред основне школе (Аздејковић, С.
Југовић, Ј. Народна књига, Београд, 2005.) обрађује се наставна јединица живот у
окружењу. Деца уче да је игра у природи од великог значаја за њихово здравље и
правилан раст и развој, да је сан такође потребан за њихово добро здравље.

36
 4.4. Садржај о болестима зависности

У уџбеницима Здравствено васпитање за други разред основне школе (Илић, Ј.

Ружић, А., Креативни центар, 2007). и Здравствено васпитање за трећи разред основне
школе (Илић, Ј. Ружић, А., Креативни центар, 2007), обрађује се наставна јединица
опасно по здравље где се спомињу болести зависности, пушење, алкохолизам и
наркоманија. Овде деца уче како и колико су дуван, алкохол и дрога штетни за
здравље, како утичу на здравље.
У Здравственом васпитању за други разред основне школе (Илић, Ј. Ружић, А.,
Креативни центар, 2007), у наставној јединици шта шкоди здрављу, деца уче о
никотину и алкохолним пићима. „Никотин из цигарета и алкохолна пића штетно утичу
на здравље човека. Када човек удахне дувански дим, никотин улази у тело кроз нос и
уста и путује кроз грло до плућа... „Пића која садрже акохол штетна су по здравље.
Честим узимањем пића мозак се навикне на алкохол и ствара се зависност. Алкохол
делује веома штетно на дечији мозак.“ [23]
У уџбенику Здравствено васпитање за трећи разред основне школе (Илић, Ј.
Ружић, А., Креативни центар, 2007), у наставној јединици опасност по здравље, деца
уче о болести зависности. „Алкохол, дуван и дрога су штетни по здравље човека.
Добро је да знамо које су штетне последице њиховог коришћења“. [24]

Слика 21. Део садржаја о болести зависности у уџбенику Здравствено

васпитање за трећи разред основне школе (Илић, Ј. Ружић, А., Креативни центар,
2007),

37
 Ако погледамо све горе објашњено и наведено по мишљену аутора овог рада у
уџбеницима Свет око нас и Природа и дрштво наставна јединица о здрављу обрађене
су на задовољавајућем нивоу. Тематика о болестима зависности нема довољно
обрађених наставних јединица, као и о физичком вежбању и здрављу. Да би деца
схватила колики је значај здраве исхране, одржавање личне хигијене, бављење
сортским активностим поред наставних јединица потребно је организовати и друге
активности, обилазак болница, обилазак паркова, и том приликом указати деци на
значај хигијене, одржава чисте и здраве средине у којој живе и бораве јер је то од
пресудног значаја за њихово здравље.
Поред учитеља у све то треба укључити и родитеље, јер деци су узор прво
родитељи, а када крену у школу учитељи.
Ако деца од малена стекну здраве навике, те навике ће их пратити током
читавог живота.

Слика 22. Део садржаја значају здравља у уџбенику Свет око нас, уџбеник са радним
листовима за други разред основне школе (Вељковић, Б. Манојловић, М. (2014), Едука,)

38
 На слици 22. приказана је игра кроз коју деца уче како здраво живети. Овде
учитељ на веома интересантан и забаван начин може да научи децу здравим навикама
у животу, како одржавати личну хигијену, како се здраво хранити, како здраво и
квалитено да проводе своје слободно време и како не треба у свој организам да уносе
штетне састојке (дуван, алкохол и опојне дроге).

Табела 1. Анализа садржаја уџбеника о здрављу у нижим разредима основнешколе

УЏБЕНИК Хигијена Физичко Исхрана и Болести

вежбање и здравље зависности
здравље
Свет око нас, Опширно дато има Опширно дато нема
уџбеник за први
разред основне
школе, Народна
књига
Свет око нас, Опширно дато има Опширно дато нема
уџбеник за први
разред основне
школе, Логос
Свет око нас, Опширно дато има Опширно дато нема
уџбеник за први
разред основне
школе, Клетт
Свет око нас, нема има Опширно дато нема
уџбеник за други
разред основне
школе, Логос
Свет око нас, нема има Опширно дато нема
уџбеник са радним
листовима за
други разред
основне школе
Едука
Прирора и Опширно дато има Опширно дато нема
друштво, уџбеник
за трећи разред
основне школе,
Завод за уџбенике
и наставна
средства,
Природа и Опширно дато има Опширно дато нема
друштво, уџбеник
за четврти разред
основне школе,
Креативни центар,

Природа и има има Опширно дато нема

друштво, уџбеник
за четврти разред
основе школе,
Бигз
Природа и има има има Обрађено
друштво, уџбеник недовољно
за четврти разред
основне школе,

39
Завод за уџбенике
и наставна
средства
Свет око нас, са има има Обрађено има
радним недовољно
листовима,
„Едука,
Здравствено Опширно дато Обрађено Опширно дато нема
васпитање за први недовољно
разред основне
школе: радна
свеска уз уџбеник
Свет око нас,
Креативни центар,
Здравствено Опширно дато Обрађено Опширно дато има
васпитање за недовољно
други и разред
основне школе:
радна свеска уз
уџбеник Свет око
нас, Креативни
центар

Здравствено Опширно дато Обрађено Опширно дато има

васпитање за недовољно
трећи и разред
основне школе:
радна свеска уз
уџбеник Свет око
нас, Креативни
центар

40
5. ЗАКЉУЧАК

За развој детета млађег школског узраста чиниоци здравог живота – хигијена,

физичка активност, здрава исхрана, веома су важни.
Редовна, правилно дозирана, физичка активност као и здрава исхрана значајан
је чинилац здравог начина живота који и до 50% може утицати на превенцију појаве
различитих обољења. Деци млађег школског узраста требају редовно да се баве
физичком активношћу, како поред школе тако и у ваннаставним активностима.
Недовољном физичком активношћу и неправилном исхраном деца млађег
школског узраста могу имати проблеме са правилним растом и развојем.
Добро здравље је немогуће постићи без здраве и адекватне исхране. Здрава
исхрана има велики значај за децу млађег школског узратса. Правилна  исхрана je
битан предуслов за правилан раст, развој, очување и унапређивање здравља и
подизање биолошког потенцијала деце када и долази до најинтезивнијег раста и
развоја.  
Основни и најважнији задатак правилне исхране је да дечијем организму
обезбеди унос оптималних количина свих хранљивих састојака. Улога учитеља је од
великог значаја јер они утичу на децу и може им помоћи да деца и родитељи
адекватније поставе битне елементе у изграђивању здравијег стила живота и да се
остваре неопходни ефекти.
Што се тиче уџбеника нижих разреда и наставне јединице о здравој исхрани,
може се рећи да веома детаљно и јасно обрађују и указују на значај здраве и правилне
исхране за здрав раст и развој деце.
О болестима зависности и њиховој опасности по уздравље учи се у трећем
разреду основне школе и кроз наставну јединицу опасно по здравље указује се на
њихово штетно дејство
На основу анализирања уџбеника од I до IV разреа основне школе о лекцијама и
програмима у којима деца уче о здрављу дошли смо до следећих закључака:
 да су лекције које обрађују теме здравља задовољавајуће заступљене у
уџбеницима првог, другог и трећег разреда, и да разлиити аутори уџбеника
слично објашњавају лекције у којима деца уче о здравом начину живота;
 да су лекције у четвртом разреду о здрављу мање заступљеније;
 да радни листови од првог до тречег разреда адекватно прате лекције у
уџбеницима „Свет око нас“ и „Природ и друштво“, и да су илустрације у

41
 радним листовима адекватне за узраст деце, и сликовно лепо и примерно
објашњење за сваки узраст детета.

Ако се генерално посматрају лекције о здрављу у уџбеницима нижих разреда

основне школе може се рећи да по мишљењу аутора овог рада, уџбеници задовољавају
све теме које су везане за здравље, и да деца из уџбеника и радних листова могу доста
да науче како здраво да живе, правилно се хране, одржавају личну хигијену, и чувају
животну околину, као и просторије у којима бораве и живе.

42
Резиме

Усвајање здравих стилова живота у најранијем периоду одрастања представља

основ за здрав и квалитетан живот.
Добро здравље је готово немогуће постићи без адекватне исхране. Основни
задатак хране огледа се у вишеструким улогама и функцијама које она обезбеђује. Из
хране се добија неопходна енергија за одвијање свих процеса у организму, она је извор
елемената за изградњу нових ткива и њихово обнављање. Храна обезбеђује неопходне
састојке за све процесе који се одвијају у организму. Обезбеђење доброг здравља и
заштиту од болести пружа уравнотежена исхрана која садржи све потребне састојке.
Због усвајања позитивних навика за вежбање и општег развоја (интелектуалног,
социјалног, моторичког итд.), веома је битно упражњавати организоване облике
физичке активности од најранијих фаза одрастања.
У уводном делу овог рада дате су дефиниција здравља и како треба одржавати
здравље уз здраве навике живота, правилне исхране и одржавање личне хигијене тела.
У теоретском делу дате су дефиниције здравља, колики је значај одржавање
личне хигијене, колико су физичке активности значајне за правилан и здрав развој деце
млађег узраста у оснвоној школи, као и значај здраве исхране за децу млађег школског
узраста, као и које су то болести зависности.
У оквиру методолошког дела рада анализирана је заступљеност наставних
јединица о здрављу у уџбеницима „Свет око нас“ и уџбеницима „Природе и друштва“,
у нижим разредима основне школе, као и у радним листовима здравствено васпитање
из наведених предмета.

43
5. ЛИТЕРАТУРА

[1] http://izjzv.org.rs/app/soc.katedra/Zdravljeifakorikojinanjegauticu.pdf
[2] http://www.zjzs.org.rs/zdr_vrtic13.pdf
[3] Митровић, Р. (1996). Хигијена, за студенте факултета за физичку културу.
ПроСофт, Ниш.
[4] Самарџић, С. Поповић-Илић, Т. ( 2007). Хигијена. Универзитет у Приштини,
Факултет за физичку културу, Приштина.
[5] http://pudrsimamilosevic.edu.rs/ishrana.html
[6] Марковић, Ж. (2009). Планирање наставе физичког васпитања и његов утицај на
физичку образованост ученика, Јагодина: Педагошки факултет у Јагодини.
[7] Бала, Г. Стојановић, М. Стојановић, М. (2007). Мерење и дефинисање
моторичкихспособности деце, Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања.
[8] Крсмановић, Т. и сар. (2008). Разлике антропометријских карактеристика и
моторичких способности.
[9] http://www.stetoskop.info/Pravlna-ishrana-skolske-dece-5425-c15-content.htm
[10] Здравковић, Д. (2009). Гојазност и метаболички синдром код деце и
адолесцената, Институт за мајку и дете Србије, ревијални чланак, стр.132-142.
[11] http://www.demetra.rs/index.php/zdravlje/ishrana/138-piramida-pravilne-ishrane.html
[12] Аздејковић, С. Југовић, Ј. (2005). Свет око нас, уџбеник за први разред основне
школе, Народна књига, Београд.
[13] Стокановић, Љ. Лукић, Г. (2016) Свет око нас, уџбеник за први разред основне
школе, Логос, Београд.
[14] Голубовић, И. Јаковљевић, А. Цекић-Јовановић, О. (2007). Свет око нас, уџбеник
за први разред основне школе, Клетт, Београд.
[15] Стокановић, Љ. Лукић, Г. (2016), Свет око нас, уџбеник за други разред основне
школе, Логос, Београд.
[16] Вељковић, Б. Манојловић, М. (2014), Свет око нас, уџбеник са радним листовима
за други разред основне школе Едука, Београд.
[17] Матановић, Д. и други (2010). Прирора и друштво, уџбеник за трећи разред
основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
[18] Васиљевић, И. Радовановић – Пеневски, В. Блажић, А. (2010). Природа и друштво,
уџбеник за четврти разред основне школе, Креативни центар, Београд.

44
[19] Благданић, С. Ковачевић, З. Јовић, С. Тадић, М. (2015). Природа и друштво,
уџбеник за четврти разред основе школе, Бигз, Београд.
[20] Новковић, Љ. Гачановић, Б. Требјешанин, Б. (2014). Природа и друштво, уџбеник
за четврти разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
[21] Јухас, И. (2016) Свет око нас, са радним листовима, Издавачка кућа „Едука,
Београд.
[22] Илић, Ј. Ружић, А. (2007). Здравствено васпитање за први разред основне школе:
радна свеска уз уџбеник Свет око нас, Креативни центар, Београд.
[23] Илић, Ј. Ружић, А .(2007). Здравствено васпитање за други и разред основне
школе: радна свеска уз уџбеник Свет око нас, Креативни центар, Београд.
[24] Илић, Ј. Ружић, А. (2007). Здравствено васпитање за трећи разред посновне
школе: радна свеска уз уџбеник Природа и друштво, Креативни центар, Београд.

45
 БИОГРАФИЈА

Дијана Златановић је рођена 16.2.1994. године у Ћуприји. Живи у Ратару код

Параћина, где је завршила основну школу „Бранко Крсмановић“. Средњу Економско-
трговинску школу је завршила у Параћину, смер финансијски администратор. Због
велике љубави према деци и њиховом васпитању, 2013. године уписала је Факултет
педагошких наука у Јагодини, студијски програм Учитељ. Све испите, предвиђене
планом и програмом, полагала је у року. Дипломски рад је урадила на предмету Општа
хигијена, на тему О здрављу у уџбеницима основне школе.

46