АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ

ФАКУЛТЕТ ЗА ТРГОВИНУ И БАНКАРСТВО

СМЕР: Економија и политичке науке

БАНКАРСКИ МЕНАЏМЕНТ

ЦЕНТРАЛНА БАНКА

Семинарски рад

Ментор: Студент:
Проф. др Барјактовић Миљана Ћуковић Маријана
Бр. Индекса:77/2013

Јагодина, јун , 2014.

 САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................1

1.ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ...................2

1.1.Карактер и улога Централне Банке.................................................3
2.ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ.................................4
3.ОРГАНИЗАЦИЈА ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ...........................................5
4.КОНЦЕПТ, СТАТУС И ДЕЛОКРУГ НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ.7
4.1.Органи и организација НБС............................................................8

ЗАКЉУЧАК............................................................................................12
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................13
 УВОД

Гувернер централне банке почиње свој радни дан

бригом о статистици инфлације, а не о развоју,
производњи, запослености и сиромаштву. Недовољно
је познавање инструмената, токова и деловања
монетарне политике.

Централна банка у свим монетарним системима у свету и даље је

задржала раније стечено монополско право да врши креирање примарног новца
(штампање новчаница и кованог новца), мада се данас, уз централну банку и
целокупан банкарски систем, односно све пословне банке, јављају као банке
које на бази банкарских кредита врше стварну емисију новца. Истина, и даље се
у томе прави разлика између емисије централне банке и емисије новца
пословних банака, с обзиром на то да централна банка ствара тзв. примарни
новац, а пословне банке депозитни или банкарски (секундарни) новац.
 1.ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ

Централна (емисиона или новчанична) банка представља банку

пословних банака и осталих финансијских институција. Настају од тзв.
привилегованих банака које су имале право емитовања новчаница, упоредо са
развојем робно-новчаних односа у земљама које су биле на прагу
индустријализације
Прва централна банка је настала у Шведској 1656. године, а највећи
утицај на каснији развој централних банака је имала Bank of England основана
1694. године
До данас су формиране у готово свим земљама света које имају
монетарну сувереност, мада постоје и изузеци (Луксембург и Хонг - Конг
немају централне банке. Луксембург је још 1983. године формираоМонетарни
институт, док је Хонг-Конг улогу централне банке поверио двема пословним
банкама)
Неке земље имају тзв. централне банке у прелазном облику, које
обављају само неке функције (Сејшели, Малдиви, Фиџи) Она непосредно
регулише и усмерава монетарно-кредитне токове у свакој земљи, чиме утиче на
динамизирање и стабилизацију привредних активности земље.
То је непрофитна институција која има монополски положај у обављању
својих функција. Као институција које стоји на врху банкарског система (банка
банака), има главну улогу у организовању, усмеравању и регулисању
монетарних кретања. Са друге стране, економску сувереност једне земље
одређује и њена монетарна сувереност, зато ЦБ мора имати релативно
независтан положај јер је она носилац врховне монетарне суверености.
Монетарна сувереност означава у савременим условима суверено право државе
да регулише сва питања која се односе на емитовање новца и вођење монетарне
политике од стране ЦБ, у функцији постизања крајњих циљева.
 1.1.Карактер и улога Централне Банке

Економска сувереност земље одређена је, између осталог, и монетарном

сувереношћу која обухвата монетарни, валутни и девизни систем. Монетарна
сувереност уско је повезана са економском сувереношћу земље. Међутим, у
најновијем периоду на нивоу ЕУ дошло је до преноса те суверености на
наднационални ниво Уније (заједничка валута и централна банка).
Централна банка је емисиона банка земље, која дефинише и спроводи
монетарну политику, која осим функције издавања и регулисања количине
новца у оптицају (монетарна политика) укључује и кредитну, каматну и девизну
политику.1

1
Петровић, Б.П.,: Берзе и берзанско пословање, Београд, 2009.
 Независност централне банке (ЦБ) веома је битна за успостављање
рационалног функционисања финансијског и банкарског система земље.
Аутономија централних банака се мери степеном слободе одлучивања у
кредитно - монетарној и девизној политици. Зависне централне банке имају
мањи степен слободе и најчешће спроводе владину политику и под директним
су ингеренцијама надлежних министарстава. Независне централне банке су
релативно независне, јер је реч о координацији мера развојне и економске
политике. Независне централне банке су чешће у оним земљама које су у
ингеренцији парламента, пре него оне које су потчињене министарству
финансија. У већини земаља централне банке су потчињене министарству
финансија, а у ређем случају парламенту (САД, Немачка, Швајцарска, Шведска,
Холандија). Независност централне банке је претпоставка њене ефикасности и
зависи од низа фактора:
Независност централне банке од државних органа, која се огледа кроз
економску (при избору инструмената монетарног регулисања) и
политичку независност (при утврђивању монетарних агрегата);
Независност чланова органа централне баке (гувернер, одбор гувернера,
савет);
Правни статус банке, јер је ЦБ независнија уколико је процедурално
теже мењати њене ингеренције.2

Истраживања доводе у везу степен успешности и независност ЦБ и

указују на Немачку и Швајцарску ЦБ као независне и успешне у веома дугом
периоду, са становишта постизања стабилности и задовољавајуће стопе
привредног раста.

2.ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ

Централна банка има у монетарном, кредитном и банкарском систему

привилегован, монополски статус - издавање и емисија новца. Основне
функције централне банке су:

2
Петровић, Б.П.,: Берзе и берзанско пословање, Београд, 2009.
 1) Емисиона функција - монопол на креирање и регулисање примарног
новца тј. регулисање потребне количине новца у привреди и готовог
новца (новчаница и кованица);
2) Регулисање кредитног потенцијала банака и усмеравање њихове
кредитне политике;
3) Улога банкара државе;
4) Регулисање ликвидности банкарског и привредног система – улога
последњег уточишта ликвидности;
5) Надзорна улога - контрола бонитета и законитости пословања банака;
6) Управљање девизним резервама и спољним дугом земље;
7) Управљање девизним курсом националне валуте;
8) Организовање функције платног промета у земљи.3

На међународном плану ЦБ успостављају пословну сарадњу са

међународним финансијским организацијама ИМФ, WБ, ЕБРД, БИС. Централне
банке имају и специфичне улоге, као што је напр. развојна функција у земљама
у развоју, где се централна банка јавља као извор тзв. меких (повољних,
субвенционисаних) кредита за сектор чији се развој подстиче. Функције
централне банке се одређују стриктно законском регулативом, јер се придаје
велики значај ефикасном и рационалном функционисању ове установе.
ЦБ није профитна институција, иако располаже сопственим изворима
прихода (првенствено по основу новчане емисије тзв. сениораже53), већ је њена
основна функција успостваљање и одржавање монетарне и привредне
стабилности националне привреде.

3.ОРГАНИЗАЦИЈА ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ

Организација ЦБ зависи од политичког и административног устројства

земље, као и од развијености и структуре економског и финансијског система
земље. У погледу власништва ЦБ може да буде:
банка у власништву државе,

3
Ристић, Ж, Савић, Ј.,: Берзе и берзанско пословање, Висока пословна школа Чачак, Београд,
2010.
 приватна и
мешовитог облика својине.

Централна банка је обично конституисана као акционарско

друштво, а капитал најчешће припада држави. До 1936. године већина
банака била је приватна,осим Шведске, Русије, Финске, Бугарске, које су
биле у државном власништву. Од тада већи број централних банака је
национализован (Данска, Канада, Нови Зеланд, Боливија и Гватемала), да би
национализација добила на замаху након 1945. године (В.Британија, Француска,
Немач-ка, Холандија, Чехословачка, Југославија, Мађарска, Румунија).
Мешовито власништво опстало је у низу земаља (Шпанија, Јапан, Венецуела,
Пакистан). У Белгији половина капитала припада држави, а у Јапану удео јавног
власништва износи 55%. Претежно или чак потпуно приватно власништво
централне банке је релативно ретко (Грчка, Италија, Јужно-афричка Република,
Португал, Чиле).
Основни модели организације централне банке:
јединствена централна банка,
сложени систем централне банке,
наднационална централна банка.
1) Јединствена централна банка - (најчешћи концепт, једна држава - једна
централна банка), ЦБ је један правно лице.
2) Систем централне банке - постоји више банака преко којих централна
банка обавља своје функције. Овако је конципиран Систем федералних
резерви САД (Federal Reserve System - FED).
3) Наднационална централна банка – организује се у случају постојања
монетарне уније више земаља. Државе се одричу свог монетарног
суверенитета, имају јединствену валуту, усклађују кредитно - монетарну
и девизну политику, формирају заједничке девизне резерве и централну
банку. Пример је монетарна унија ЕУ (ЕМУ) и њена ЦБ - ЕЦБ, односно
ЕСЦБ.4

4
Ристић, Ж, Савић, Ј.,: Берзе и берзанско пословање, Висока пословна школа Чачак, Београд,
2010.
 Поред наведена три основна типа постоји низ других облика
институционализације цен-тралног монетарног ауторитета. Тако напр. постоји
могућност организовања у форми државне установе - агенције, која врши ове
послове (Луксембург, Саудијска Арабија, Бахреин, Макао). У неким земљама
емисиона функција је поверена одређеним лиценцираним пословним банкама
(Хонг Конг). Једна од могућности, актуелна у најновијем периоду као прелазно
решење у транзиционим привредама, је оснивање монетарног одбора.
У историји централних банака постоје примери трансформације од
једног ка другом начину организовања. Немачка је тако до 1948. године имала
јединствену централну банку, да би у периоду до 1957. имала систем систем
централне банке, који је поново обједињен у јединствену установу Бундесбанке.
Народна банка Југославије је 1974. године трансформисана у систем централне
банке - НБЈ и ЦБ република и покрајина.
Управљање централном банком има две димензије: спољну и
унутрашњу. Спољна димензија управљања се односи на начин успостављања
везе између државе и централ-не банке, где је присутна двојност у савременим
банкарским системима. Наиме, у појединим државама централна банка одговара
парламенту за свој рад, док у другим државама одговара влади, односно
ресорно надлежном, министарству финансија.
Унутрашња димензија управљања централном банком се односи на
начин функцио-нисања и управљања самом институцијом и пословима
централне банке. Ту је уобичајено постојање:5

5
Петровић, Б.П.,: Берзе и берзанско пословање, Београд, 2009.
 Борда гувернера (Монетарни одбор, Извршни одбор), као колективног
органа,
Гувернера, као инокосног органа управљања банком и
Савета гувернера као саветодавног тела.

Гувернер је инокосни орган који управља централном банком, који има

једног или више вицегувернера. Гувернер представља централну банку у
јавности и њега по правилу именује председник државе на период од 4-8
година. Поред гувернера обично постоје и одбори директора (Council of
Admnistration, Supervisory Council, General Council, Monetary Board), који у
суштини представљају штаб који помаже гувернеру у управљању централном
банком, тј. дефинише и спроводи монетарну политику. Одлуке гувернера, од-
носно одбора директора, у правилу, спроводе управљачки одбори (Management
Board).

4.КОНЦЕПТ, СТАТУС И ДЕЛОКРУГ НАРОДНЕ БАНКЕ

СРБИЈЕ

Народна банка Србије (НБС) је централна - емисиона банка Републике

Србије и за њене обавезе јемчи Република. Она је самостална и независна у
вођењу монетарне, кредитне, каматне и девизне политике. По концепцији
организовања НБС је јединствена централна банка. У погледу својине капитал
НБС је у власништву Републике Србије. НБС има право предлагања закона и
других општих прописа из области монетарно – кредитног и девизног система и
политике. За свој рад одговара Народној скупштини РС. Основна циљна
функција НБС је стабилност цена, при чему су у Закону такође набројани
пораст производње и запослености, остваривање стопе привредног раста и
остваривање платно - билансних циљева.
Функције НБС су:6
1) Остваривање емисионе функције и монетарне регулације;
2) Утврђивање и остваривање задатака монетарно - кредитне и девизне
политике;

6
Петровић, Б.П.,: Берзе и берзанско пословање, Београд, 2009.
3) Самостално води политику курса динара и, уз сагласност Владе, утврђује
режим курса динара;
4) Чува и управља девизним резервама;
5) Издавање новчаница и кованица;
6) Обезбеђивање ликвидности у земљи и у плаћањима према иностранству;
7) Обављање операција на отвореном тржишту (ООТ);
8) Контрола банкарског пословања, осигурања, лизинга и добровољних
пензионих фондова;
9) Уређење, контрола и унапређење платног промета у земљи и са
иностранством;
10) Обављање банкарских послова за рачун РС.

Остваривање својих функција НБС обавља преко инструмената

монетарно – кредитне политике: есконтне стопе, обавезне резерве, утврђивања
минималне резерве ликвидности, куповина и продаја ХОВ, учешће у девизним
трансакцијама, ограничења пласмана. Послови контроле функционисања
банкарског система обухватају издавање дозволе за рад, контролу пословања,
предузимање мера и санкција, све до одлука о санацији, стечају и ликвидацији
банке.

4.1.Органи и организација НБС

НБС има Статут који потврђује Народна скупштина РС. Статутом је

регулисана орга-низација и начин управљања НБС. Органи НБС су:7
1) Извршни одбор НБС - чине га гувернер и вицегувернери, утврђује и
спроводи монетарну политику, а посебно:
• услове и начин издавања краткорочних ХОВ,
• услове и начин под којима НБС спроводи ООТ,
• политику одобравања краткорочних кредита,
• политику курса динара, а уз сагласност Владе режим курса динара,
• начин управљања девизним резервама,
• есконтну стопу и друге каматне стопе НБС
7
Штимац, Д.,: Основе берзанског пословања, Стубови културе, Београд, 2006.
 • основицу за обрачун обавезне резерве, стопе обавезне резерве, услове
коришћења средстава обавезне резерве,
• мере за одржавање ликвидности банака.

Седнице Одбора се одржавају по потреби, а најмање 15-дневно, уз

обавезно присуство најмање 2/3 чланова. Седницама председава гувернер, а
одлуке се доносе већином гласова присутних. Седницама присуствује и
Министар финансија, без права гласа.
Гувернер НБС - бира га Скупштина на перод од 6 година, с правом
поновног избора. За место гувернера неопходно је да лице поред услова
уобичајених за рад у државним органима има високу стручну спрему,
одговарајуће радно искуство у области економије, финансија и банкарства и
истакнуто место као стручњак или научни радник у овим областима. Извештај о
раду подноси Савету и Скупштини. Гувернер је надлежан за остваривање
циљева НБС, а посебно за:
 спровођење одлука Извршног одбора и Савета,
 организације и пословања НБС,
 припрему аката из надлежности НБС,
 доношење аката из надлежности НБС, а који нису стављени у
надлежност Одбора и Савета.

Вицегувернери - 3-5, бирају се на период од 5 година с правом поновног

избора. Вицегувренере бира Савет на предлог гувернера. Услови који треба да
испуњавају истоветни су као и за гувернера. Гувернер и вицегувернери су
стално запослени у НБС и не могу обављати истовремено друге друштвене
дужности.
Савет - председник и 4 члана, бирају се на 1-5 година, с правом поновног
избора. Савет бира Скупштина на предлог одбора надлежног за финансије.
Услови за избор чланова истоветни су као и за гувернера. Седнице Савета се
одржавају по потреби, а најмање једном у три месеца, уз присуство најмање три
члана, а одлуке се доносе већином гласова од укупног броја чланова савета.
Једном годишње Савет подноси извештај о раду Народној скупштини. Чланови
Савета нису запослени у НБС. Савет:8
 усваја финансијски план НБС,
 усваја годишњи рачун НБС,
 утрвђује тарифу НБС за извршене услуге,
 утврђује висину зарада гувернера и вицегувернера,
 врши избор ревизора НБС,
 утврђује листу радних места с посебним овлашћењима.

Народна банка Србије у свом саставу има специјализовану

организациону јединицу - Завод за израду новчаница и кованог новца Топчидер,
пет филијала и седиште - централу НБС. Народна банка Србије организована је
по пословима (функционално) - у секторе за поједине групе послова и
територијално (хијерархијски) - у свом саставу има филијале.
Организација пословања НБС дефинисана је постојањем организационих
јединица:
1) Сектор за послове монетарног система и политике,
2) Сектор за платни систем,
3) Центар за истраживање,
4) Сектор за девизне послове,
5) Сектор за међународну сарадњу,
6) Дирекција за послове трезора,
7) Сектор за контролу и надзор пословања банака,
8) Сектор за послове надзора над обављањем делатности осигурања,
9) Дирекција за регистре и принудну наплату,
10) Генерални секретаријат,
11) Информациона технологија,
12) Филијале,
13) Дирекција за законодавно – правне послове,
14) Интерна ревизија,
15) Дирекција за рачуноводство и финансије,
16) Национални центар за платне картице и
8
Штимац, Д.,: Основе берзанског пословања, Стубови културе, Београд, 2006.
17) Завод за израду новчаница и кованог новца.

ЗАКЉУЧАК
 Централно банкарство се сматра једном од најважнијих иновација до
којих је човечанство дошло, упоређујући га по важности са ватром или точком.
Централно банкарство је не ретко критиковано са становишта монопола над
издавањем новца, које му уступа држава коју представља, нарочито од стране
економиста изразито либералне оријентације. Оно је у време актуелне кризе
критиковано због тога што штампа превише новца, обезвређујући на тај начин
његову јединичну вредност. У сваком случају, централно банкарство сноси
добар део одговорности за настанак кризе, јер није предупредило негативне
токове, нарочито тамо где представља истовремено и институцију надлежну за
контролу банкарског пословања. Готово да нема земље у свету без централне
банке, где је њена емисиона функција најважнија и истоветна код свих, али у
погледу осталих функција, организације, власништва над банком и степена
самосталности у вођењу монетарне политике, постоје мање или веће разлике
међу централним банкама.

ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА
1. Петровић, Б.П.,: Берзе и берзанско пословање, Београд, 2009.
2. Ристић, Ж, Савић, Ј.,: Берзе и берзанско пословање, Висока пословна школа
Чачак, Београд, 2010.
3. Штимац, Д.,: Основе берзанског пословања, Стубови културе, Београд, 2006.