Тема: Појам и врста банака

Садржај

1.УВОД .................................................................................................................................................... 2
2.ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА БАНКЕ .......................................................................................................... 3
3.ВРСТЕ БАНАКА ..................................................................................................................................... 4
3.1.Централне или емисионе банке................................................................................................. 5
3.2.Пословне банке ........................................................................................................................... 5
3.3.Комерцијалне (депозитне) банке .............................................................................................. 6
3.4.Инвестиционе банке ................................................................................................................... 6
3.5.Универзалне банке ...................................................................................................................... 7
4.ОСТАЛЕ ВРСТЕ БАНАКА ....................................................................................................................... 8

Страна 1
 1.УВОД

Наука о банкарству, као део науке о финансијама, бави се посебним аспектом

монетарних фактора и минетарних трансакција.
Наука о банкарству проучава улогу, значај и пословање банака, као посебних
институција финансијског и економског система земље; испитује и прати општа
економска кретања која се испољавају функционисањем банака у банкарском систему;
проучава функције и улоге банкарског система, банкарско пословање, а нарочито
односе, процесе и пословне трансакције који се јављају по основу стварања и
коришћења новца преко банака.
Банкарство се, као наука дисциплина, развило у другој половини XIX века.
Банкари су се тада оспособљавали за успешно вођење банкарских послова, при чему се
посебан значај давао вођењу рачуна о кредитном покрићу, ликвидности, пословном
угледу и сл.
Савремена схватања посматрају банку као специфично предузеће које послује
новцем, због чега је његов друштвени значај већи у односу на друга, „обична“
предузећа. Осим овог приступа (микроекономског), банкарско пословање третира се
као целина економских, финанскијских и монетарних мера, којима се банкарски систем
ставља у функцију очувања стабилности националне валуте, снабдевања потребном
количином новца и кредита, ефикасног платног промета и др. (макроекономски
приступ).

Страна 2
 2.ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА БАНКЕ

Појам банака потиче од латинске речи banco, која означава клупу (тезгу, у
данашњем смислу шалтер), постављену на илици, тргу, вашару или сајму, на којој су се
размењивали облици и врста новца и где су се вршиле новчане трансакције, наплате и
плаћања у вези са обављеним трговинским прометом.
Банкарски теоретичари нису тежили формулисању неке универзалне дефиниције
банке, па такве дефиниције и не постоје. Вероватно су имали у видуњене
специфичности, па су је третирали као институцију или установу која обавља одређену
функцију, тј. појам банке су третирали са функционалног аспекта.
Функције банке су се мењале, па се мењала и њена дефиниција. Са развојем
трговине, банке почињу да се дефинишу као институције које су носиоци платног
жиро-промета. Са развојем индустрије и спољне трговине банке се дефинишу као
кредитне институције.
Банка је специфичан привредни и тржишни субјект (sui generis предузеће), која,
на бази пренетих овлашћења и поверења, посредује у трансформисању туђих средстава
(пре свега на кредитној основи). Она обавља све новчане, депозитивне и кредитне
трансакције између финафсијских суфицитарних и финанскијски дефицитарних
трансактора, вршећи при томе секундарну емисију новца, уз испољавање високог
степена професионалности, организованости и адаптираности на промене у друштвено-
економском окружењу. Све то доприноси максимизацији сопствене микроекономије и
оптимизацији коришћења финансијских средстава у макроекономији.
Можемо, дакле, закључити да је банка:
 самостални привредни и тржишни субјект,
 предузеће sui generis,
 заснована на пренетим овлашћењима и поверењу,
 посредничка институција у трансформисању средстава између финансијски
суфицитираних и дефицитираних трансактора,
 институција која обавља све новчане, депозитне и кредитне трансакције својих
комитената (при чему се одвија секундарна емисија новца),
 институција која обавља своје функције професионално, организовано и
адаптирано (адаптибилно),
 предузеће које својим пословањем унапређује (ефектура) микро и
макроекономске аспекте банкарства.

Страна 3
 3.ВРСТЕ БАНАКА

У оквиру бројних фунансијских институција у свима фунансијским системима

банака припада примарна улога.
Финансијске институције, са банкарског аспекта, можемо посматрати као
банкарске финансијске институције, небанкарске финансијске институције и остале
(мешовите или помоћне) финансијске институције. Банкарске финансијске институције
су емисиона, депозитне, пословне, инвестиционе и друге банке. Небанкарске
финансијске институције су штедионице, осигуравајуће компаније, пензиони фондови,
финансијске компаније и др. Остале (мешовите или помоћне) финансијске институције
су кредитне агенције дилерско-брокерске куће, акцептне куће, дисконтне куће,
залагаонице и др.
У литератури не постоје јединствени критеријуми за поделу банака. Због тога се
користивише критеријума, који се међусобно употпуњују.
Најчешће се примењују следећи критеријуми:
 рочност послова (комерцијалне банке - краткорочни послови; инвестиционе
банке - дугорочни послови),
 привредна област или грана која прати оснивања банке (трговачке банке,
спољнотрговинске банке, пољопривредне банке, индустријске банке) и
 величина територије коју покрива нека банка (општинска банка, регионалне
банке, националне банке у случају федералних држава).

Најстарије банке биле су иниверзалног карактера, јер су за своје комитенте

обављале све врсте банкарских послова. Каснији привредни развој, нарочито
индустрије и трговине, који условљава интензитет концентрације и централизације у
производњи и промету, доводи до специјализације у банкарству. То је дало доминантну
улогу критеријуму (за врсте банака) који увежава врсту извора, природу средстава и
начин њихове употребе од стране банака, уз постојање међузависности између врсте
средстава и њиховог пласмана.
Имајући у виду овај критеријум, уобичајена је подела банака на:
 централне или емисионе банке,
 пословне,
 комерцијалне (депозитне),
 инвестиционе,
 универзалне и
 остале врсте банака.

централна банка
пословне банке

ВРСТЕ комерцијалне банке

БАНАКА
инвестиционе банке

остале банке универзалне банке

Слика 1. - Подела банака

Страна 4
3.1.Централне или емисионе банке
Централна банка је дефинисана као самостална и јединствена емисиона установа
монетарног система, одговорна за монетарну политику, за стабилност валуте и
финансијску дисциплину и за обављање других послова одређених законом.
Централна банка може да обезбеди остваривање својих функција уз помоћ
инструмената монетарно-кредитног регулисања, у које спадају: есконтна стопа,
обавезна резерва, утврђивање минималне резерве ликвидности, куповина и продаја
хартија од вредности, учешће у девизним трансакцијама, ограничење пласмана, и
слично. Централна банка врши емисиону функцију. Она преко својих специјализованих
институција емитује готов новац. Централна банка емитује и примарни новац тако што
одобрава кредите пословним банкама или од њих купује недоспела потраживања. На
овај начин Централна банка одржава потребну количину новца у оптицају и регулише
висину каматних стопа на финансијским тржиштима.
Монетарном политиком обезбеђује се оптималан однос количине новца у
оптицају и квантитативног карактера друштвеног производа у оквиру једне националне
привреде. Она се своди на активности централне банке које се односе на емисију и
повлачење новца из оптицаја у циљу обезбеђења адекватне количине новца у некој
националној привреди. У оквиру остваривања мера кредитно-монетарне политике,
централна банка има неколико инструмената:
 есконтна политика, која се састоји у одређивању висине есконтних стопа и
услова за одобравање кредита (висина кредита, рок трајања и слично);
 операције на отвореном тржишту, које се састоје у куповини или продаји
различитих хартија од вредности, чиме се остварују одређени циљеви кредитно-
монетарне политике. Централна банка врши куповину хартију од вредности,
када жели да повећа ликвидност банака и њихов кредитни потенцијал. Ово се
дешава у случају реализације кредитно-монетарне политике, када је циљ да се
повећа ниво новчане масе. У случају рестриктивне кредитно-монетарне
политике, централна банка врши продају хартија од вредности, чиме смањује
количину новца у оптицају и кредитни потенцијал пословних банака;
 политика обавезних резерви, којом централна банка остварује циљеве кредитно-
монетарне политике преко контроле висине кредитног потенцијала. Ова мера
значајна је и за контролу банкарског система и одржавање ликвидности банака.
Суштина ове мере састоји се у утврђивању основице и стопе издвајања банака из
свог депозитног потенцијала у корист обавезних резерви код централне банке. У
случају рестриктивне кредитно-монетарне политике повећава се стопа
обавезних резерви, чиме се повлачи део новца и смањује кредитни потенцијал
банака, и
 политика активирања и дезактивирања депозита, чиме се такође, регулише ниво
новчане масе. Активирање депозита значи укидање ограничења за њихово
слободно коришћење. Обрнуто, дезактивирање депозита значи њихово
повлачење у смислу увођења различитих ограничења у коришћењу слободних
средстава.

3.2.Пословне банке
Овај облик банкарских организација представља продукт високо развијених
земаља тржишног типа привређивања. Оне се претежно оснивају на сопственим
финансијским средствима. Пословне банке остварују велики годишњи промет, а

Страна 5
оснивају се у саставу великих предузећа и компанија које раде за њихов интерес. Осим
финансијску имају и саветодавну улогу.
Пословне банке имају следеће функције:
 оснивају и финансирају нова предузећа,
 финансирају инвестиционе захтеве постојећих предузећа,
 тргују хартијама од вриједности, дионицама и државним обвезницама
 имају посредничку функцију приликом владиних и државних аранжмана и
кредита од трећих лица.
Њихова делатност је повезана је са великим индустријском предузећима (као што
су: компаније, корпорације, концерни, картели и сл.). Оно што је карактеристично за
њих јесте да вежу интересе финансијског и интересе индустријског капитала. У
активностима пословних банака доминирају сопствени послови, што значи да
финансирају оснивање и проширење сопствеих предузећа и учешће у финансирању
других предузећа. Ова чињеница указује, да су пословне банке власници (или
сувласници) већег броја предузећа и да на тај начин (преко профита предузећа)
увећавају сопствени капитал. У последњих неколико деценија, пословне банке се
организују као акционарска друштва која имају право да обављају све краткорочне и
дугорочне банкарске послове. Карактеристично је, да се у последње време пословне
банке трансформишу у депозитне банке.

3.3.Комерцијалне (депозитне) банке

Основна карактеристика комерцијалних (депозитних) банака је да оне мобилишу
краткорочне изворе у циљу њиховог пласмана.
Комерцијалне банке мобилишу краткорочне изворе од свих трансактора у
привреди (државних органа, институција, преивредних субјеката, становништва).
Краткорочне депозите усмеравају за кредитирање робног промета, залиха у привреди,
куповину трајних и потрошних добара од стране становништва и др.
Комерцијалне (депозитне) банке имају разгранату мрежу филијала и других
пословних организационих делова. Оваква организација комерцијалних банака
преузета је из америчког концепта 1933. године, по којем је извршено издвајање на
краткорочне и дугорочне банкарске послове.
Битна карактеристика комерцијалних банака је рочна трансформација
краткорочних депозитних пасива (ликвиднијих) у дугорочније активе (мање ликвидне),
што представља проблем ликвидности банака и компликује банчину тежњу ка
максимилизацији профита.

3.4.Инвестиционе банке
За разлику од комерцијалних банака које мобилишу средства на кратак рок,
инвестиционе банке мобилишу средства на кратак рок, инвестиционе банке мобилишу
средства најмање на средњи рок, а најчешће на дужи рок (што омогућује дугорочне
пласмане).
Финансијски потенцијал инвестиционих банака формира се на бази емитовања
дугорочних хартија од вредности. Средства се усмеравају за дугорочне пласмане у
пољопривреду, индустрију, стамбену изградњу и инфраструктуру. Самим тим
инвестициона банка се јавља као посредник на тржишту капитала.
Најстарији организациони облик инвестиционих банака јесу хипотекарне банке.
Ове банке своје пласмане обезбеђују хипотеком, којом се блокира право продаје
непокретности дужника до истека кредита. У случају да дужник не врати кредит,

Страна 6
инвестициона банка своје потраживање намирује продајом тако блокиране
непокретности.
Основне функције инвестиционих банака су:
 стручно-саветодавне функције (способност и искуство) у дистрибуцији и
продаји хартија од вредности,
 посредничко-дистрибутивне функције (тзв. market making) у избору врсте
хартија од вредности и начину њихове емисије,
 функција преузимања ризика (тзв. underwriting) емисије, чиме се гарантује обим
и цена емисије.

Комерцијалне и инвестиционе банке имају све више сличности, а све мање

разлика. С једне стране, комерцијалне банке ушле су у домен инвестиционог
банкарства, повећавајући своје инвестиционе сктивности са хартијама од вредности, а с
друге, инвестиционе банке све се више баве традиционалним пословима комерцијалног
банкарства, као што су примања депозита, одобравање кредита, осигуравајући услужни
послови и др.

3.5.Универзалне банке
Историјски посматрано, универзалне банке су први организациони облик банака.
Основна карактеристика универзалне банке је универзалност активних и пасивних
банкарских послова. Доминантну улогу имају депозитни извори и краткорочни
кредити.
Универзалне банке су финансијске институције које могу понудити читав низ
финансијских услуга, као што су продаја осигурања, гаранције при емисији хартија од
вредности, трансакције вредносним папирима у туђе име и за туђ рачун, могу имати
акције у другим фирмама, могу основати финансијске компаније и др.
У оквиру европске уније банке су иниверзалног карактера са правом пружања
свих банкарских услуга у свим земљама чланицама. Такође, и Канада допушта својим
банкама да преко филијала могу пружати све врсте финансијских услуга.
Једино Јапан и Америка још не допуштају пуну слободу банкама у потпуном
пружању свих услуга (не могу продавати полисе осигурања, не врше све услуге у
трансакцијама хартија од вредности, не могу држати акције нефинансијских компанија
итд.).
У теорији и законској регулативи, постоје велике дилеме када је у питању
универзалност банака. Дилеме се односе на то да ли универзалне банке повећавају
ризик финансијске нестабилности, које банке (универзалне или специјализоване)
доприносе повећању економског развоја, да ли универзалне банке повећавају капитал
преко ефикасног тржишта вредносних папира, колико универзалне банке истискују
друге финансијске институције, ограничавају избор комитената, концентришу моћ и сл.
Ипак, може се закључити да су универзалне банке значајан посредник у ситуацији
када специјализоване банке нису у могућности да одговоре одређеним захтевима
тржишта. Многе анализе говоре да је пожељно и универзално банкарство, али и
апецијализоване банке.

Страна 7
 4.ОСТАЛЕ ВРСТЕ БАНАКА
Осим наведених врста банака које представљају посебне организационе форме са
одређеним специфичностима, постоји и једна хетерогена група банкарских
организација које нису међусобно прецизно одређене финансијским активностима. Оне
имају специфичну област деловања, али не и обављање изразито специфичних послова.
Према критеријуму привредне области или гране банке могу бити индустријске,
пољопривредне, трговинске, извозно-увозне, занатске и друге.
Према критеријуму територије на којој делују банке могу бити локалне
(комуналне), општинске, федералне, савезне.
Ако се примени критеријум власништва, разликују се приватне, државне и
мешовите банке.
Као што се може запазити, све напред анализиране банке могу задовољити неки
од ових додатних критеријума и сврстати се у једну од ових врста банака.

Страна 8