1.

ta izuava nauka o bankarstvu Pojmovno bankarstvo obuhvata izuavanje bankraskog sistema i bankarske prakse, kao i izuavanje optih pitanja kreditnog sistema i kreditne prakse. Nauka o bankarstvu je deo ukupne ekonomske nauke, i ona obuhvata: izuavanje funkcije i uloge bankarskog sistema i naina organizovanja bankarstva u jednoj nacionalnoj ekonomiji; kreditno, depozitno i ostalo bankarsko poslovanje sa stanovita naela, strukture i sadraja tih poslova; refleksiju teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike na kreditno bankarski sistem, sa stanovita uticaja na ekonomsku politiku zemlje i meunarodne ekonomske i finansijske odnose. Nauka o bankarstvu daje objanjenje sadraja i strukture bankarskog sistema i bankarskog poslovanja. Ona objanjava i princip i nain obavljanja bankarskih transakcija i operacija, funkcionalne odnose u poslovanju banke koje imaju odraza na finansiranje potreba komitenata banke i celokupne reprodukcije. Nauka o bankarstvu je i posebna disciplina nauke o finansijama i povezana je sa ostalim finansijskim disciplinama. 2. ta je bankarsko poslovanje Bankarsko poslovanje izuava se sa stanovita sadraja, funkcije i odnosa u privrednom ivotu zemlje, gde je u savremenim uslovima banka preko novca i kredita, brojnim nitima povezana sa procesom finansiranja drutvene reprodukcije. Poto je pribavljenje i usmeravanje sredstava osnovna posrednika funcija, delokrug poslovanja banke odreuju sledei poslovi: mobilizacija slobodnih novanih sredstava i multiplikacija novca investiranje, alokacijska funkcija i upravljenje posredovanje na finasijskom tritu Postoje dve osnovne vrste transakcija: 1.finansijske transakcije po osnovu tekueg poslovanja privrednih subjekata transaktora (tekue finansiranje) 2.finasijske transakcije kojima se prenosi finansijka tednja od suficitarnih do deficitarnih privrednim subjektima transaktorima (razvojno finansiranje) Finansijski sistem ima bitnu ulogu u funkcionisanju svake novane i trine privrede. Finansijski sistem je deo ukupnog privrednog sistema i predstavlja skup institucija i instrumenata preko kojih se vri prikupljanje, koncentracija, transferi i alokacija finansijskih resursa. 3. ta je banka pitanje i u drugoj grupi Pojam rei banka je dosta star, potie od italijanske rei banco = klupa, tezga, danas alter na kojoj se vrila razmena novca i ostale novane operacije plaanja i naplate u vezi sa prometom koji se obavljao na trgovima, vaarima, sajmovima. Banke se definiu kao organizacije koje u svojoj glavnoj aktivnosti bave primanjem i davanjem sredstava tj.posredovanjem u davanju kredita. Ova definicija ima nedostataka jer se njome obuhvata velika veina banaka, ali ne i sve vrste banaka. Banka je specijalizovana privredna organizacija, finansijsji posrednik, koja prikuplja slobodna novana sredstva po raznim osnovama i plasira ova sredstva u raznim vidovima, kroz odobravnje kredita i kupovinu hov, odnosno prua druge vrste usluga svojim komitentima ili obavlja finansijske transakcije za svoj raun, a u cilju ostvarivanja prihoda tj.profita po tom osnovu. 4. Kako se razvijalo bankarstvo 1

5. Koje su osnovne vrste banaka i njihove karakteristike-esejsko pitanje Postoji vie kriterijuma za razvrstavanje banaka, ali najee se primenjuje kriterijum za podelu banaka koji vodi rauna o tome na koji nain banke dolaze do sredstava odnosno sadrine poslova kojima se neka banka preteno bavi. Banke mogu biti: Centralne ili emisione zauzima kljuno mesto u nacionalnom finansijskom sistemu, predstavlja banku banaka. Najvaniji poslovi koji karakteriu rad centralne banke ubrajaju se pravo emisije novca i kredita, sprovoenje monetarno-kreditne politike, stvaranje i sprovoenje spoljne likvidnosti i obavljenje poslova za raun drave. Komercijalne ili depozitne primarni posao ovih banaka je prikupljanje preteno kratkoronih sredstava iz depozita sektora privrede, vanprivrede i stanovnitva i njihove usmeravanje uglavnom za komercijalne namene kao to je finansiranje proizvodnje i prometa i to prevashodno na kratak rok. Investicione raspolau dugoronim kreditnim potencijalom, do sredstava dolaze oroavanjem na due rokove depozita, uzimanjem kredita od drugih banaka ili izdavanjem vlastitih akcija ili obveznica. Bave se preteno dugoronim kreditiranjem, a mogu biti specijalizovanog ili univrezalnog tipa. Granske ili specijalizovane odobravaju kredite iskljuvo pojedinim privrednim granama npr. poljoprivreda, indutrija, trgovina. Kreditni potencijal formiraju na osnovu uloga ili depozita lanova koji pripadaju grani ili oblasti koja se kreditira. Posebnim vidom ovih banaka mogu se smatrati hipotekarne i lombardne banke. Razvojne banke imaju za osnovnu funkciju finansiranje programa razvoja i strukturnog prilagoavanja nacionalne privrede kao celine ili nekog od njenih sektora (npr.infrastruktura) pod povoljnim usovima u pogledu roka i kamatne stope nego to su standardni komercijalni uslovi. Regionalne Univerzalne bave se svim tipovima bankarskih polova bez obzira na rok. Ove banke nude kompletan asortiman bankarsih usluga svojim komitentima i fizikim i pravnim licima. Sline su depozitnim bankama, ali mogu pruati sve vrste usluga (poslovanje sa hov, investiciono bankarstvo) i preovlauje odreena vrsta bankarskih poslova. Medjunarodne (multinacionalne) banke karakterie bankarsko poslovanje u vie zemalja preko mree filijala i afiljacija koje su osnovane u raznim zemljama sa osloncem sa sofisticiranoj informacionoj tehnologiji. Mega poslovne 6. Koje je mesto i uloga centralne banke Zauzima kljuno mesto u nacionalnom finansijskom sistemu, predstavlja banku banaka. Najvaniji poslovi koji karakteriu rad centralne banke ubrajaju se:

pravo emisije novca koji predstavlja zakonsko sredstvo plaanja; CB davanjem kredita odnosno kupovinom nedospelih potraivanja od banaka stvara primarni novac koji e bankama posluiti za odobravanje kredita sprovoenje monetarno-kreditne politike preko eskontne politike, politike operacija na otvorenom tritu, politike aktiviranja i dezaktiviranja depozita, politike obavezene rezerve stvaranje i sprovoenje spoljne likvidnosti podrazumeva da CB stalno prati platni bilans i putem mera devizne politike i drugih mera, poveava izvoz tj.usklauje uvoz i izvoz, odnosno uskljauje priliv i odliv kapitala; obavljenje poslova za raun drave poslovi u vezi sa zakljuivanjem i srevisiranjem dravnih zajmova, naplate poreskih i drugih prihoda u koris drave, kreditiranje drave za potrebe javne potronje.

7. 8. ta je to univerzalna banka Ovo je banka opteg tipa. Bave se svim tipovaima bankarskih polova bez obzira na rok. Ove banke nude kompletan asortiman bankarsih usluga svojim komitentima, i fizikim i pravnim licima. Sline su depozitnim bankama, ali mogu pruati sve vrste usluga (poslovanje sa hov, investiciono bankarstvo) i preovlauje odreena vrsta bankarskih poslova. Po pravilu posluju preko razgranate mree filijala na celoj teritoriji jedne drave, irei se i preko granica. 9. Koji su osnovni bankraski sistemi Bankarski sistem predstavlja organizaciju bankarstva u nekoj zemlji ili grupi zemalja u smislu strukture, funkcija, vlasnitva i meusobne povezanosti. Dva su osnovna modela finsijskih sistema: Nemako-japanski bankarski sitem u kome banke i njihovi krediti imaju dominantnu ulogu pri finansiranju preduzea. Banke su veliki akcionari preduzea. Za nemaki model bankarsta karakteristian je model univerzalne banke koja predstavlja kombinaciju komercijalni i investicione banke i predstavlja glavni izvor finansiranja firmi svih veliina. Anglo-saksonski model sa razvijenim finansijskim tritem, primarna uloga u finansiranju preduzea pripada finansijskom tritu, uglavnom na osnovu emisije akcija i obeznica, ali i drugih fin.instrumenata. U Americi 1999. donet je zakon kojim se ukida obaveza razdvajanja komercijalnih, investicionih banaka i osiguravajuih drutava. 10. Koje su osnovne karakteristike bankarskog sistema SAD Centralna banka Sad osnovana je kada je donet federal Reserve Act kojom je osnovan federalni rezervni sitem sa 12 federalnih rezervnih banaka. Fed u Vaingtonu objedinjuje rad federalnih banaka i vri funkcije cetralne banke (kreira i sporvodi monetarnu politiku, kontrolie polovanje banaka lanica, obavlja poslove za vladu Sad-a). Fed emtiuje novac preko dravne blagajne koji se tranferie na federalne rezervne banke koje u svojim oblastima snabdevaju komercijalne banke. Fed ima veliki stepen samostalnosti. Komercijalne banke su najbrojnija vrsta banaka. 11. Koje su osnovne karakteristike bankarskog sistema Nemake 3

Centralna banka je Savezna banka (Bundesbank) predstavlja centralnu banku koja emituje novac, vodi monetarnu politiku, vodi finansijsko i blagajniko polsovanje za Saveznu vladu. U svom poslovanju imala je veliki stepen autonomimije koji je sada ogranien Evropskom monetarnom unijom i Evropskom centralnom bankom. Dominira model univerzalne banke. 11. ta je offshore bankarstvo Sutina offshore poslovanja se zasniva na korienju offshore kompanija, osnovanih sa relativno malim sredstvima, za razliite transakcije sa ciljem da se izbegne kontrola poslovanja i plaanje poreza, a po potrebi i sakrije identitet pravih vlasnika kompanije. Offshore kompanije osnivaju se u zemljama gde su porezi vrlo niski ili ih nema (poreski rajevi), a svoje poslovne aktivnosti u celosti obavlja van nje. Postoje tri osnovna uslova koja mora ispuniti offshore kompanija: Vlasnici offshore kompanija moraju biti stranci u odnosu na dravu/teritoriju u kojoj se ova kompanija osniva Offshore kompanija mora biti osnovana sredstvima koja potiu van drave/teritorije u kojoj je osnovana Sav prihod koji ostvari off.kompanija mora biti ostvaren u inostranstvu Ove kompanije se uglavnom osnivaju u formi Doo ili akcionarskih drutava. Najee su trgovake kompanije, ali tu su i finansijske, investicione, bankarske kompanije itd. 12. ta je islamsko bankarstvo Islamsko bankarstvo je deo ekonomskog modela koji svoje principe zasniva na Kuranu i drugim tekstovima islama. Islamsko bankarstvo se realizuje u nekoliko vidova pruanja bankarskih usluga. Tekui rauni na koje se ne plaa kamata i banka garantuje povraaj sredstava u svakom trenutku, tedni rauni koji garantuju povraaj sredstava, ali ne donose uee u profitu banke, s tim da uprava moe da odlui da se isplati poklon kao znak zahvalnosti to su sredstav bila na raspolaganju. Investicioni rauni dge deponent deli sa bankom profit i gubitak od investicija, pa garancija za povraaj sredstava u celosti nema.

1. Kako se ostvaruje bankarsko poslovanje Banke vre mobilizaciju slobodnih novanih sredstava i multiplikaciju novca (prikupljanje depozita, pribavljanje sredstava i sekundarno kreiranje novca), investiranje i alokaciju sredstava tj.upravljanje sredstvima (plasman sredstava u formi kredita i drugih oblika) i posredovanje na fin.tritu (platni promet). Banke mobiliu i koncentriu raspoloiva novana sredstva onih subjekata kojima ta sredstva u odredjenom vremenu nisu potrebna, ali ih ulau u banku sa ekonomskim motivom da ta sredstva donesu prinos u vidu kamate pasivna kamata, i njih banka usmerava uz aktivnu kamatu koja treba da pokrije pasivnu kamatu i da banci donese profit onim subjektima kojima su ta sredstva potrebna. Postoje aktivni bankarski poslovi - kreditni i nekreditni plasmani, neutralni ili usluni bankarski poslovi inkaso, depo poslovi, menjaki, garancijski poslovi, specifini bankarski poslovi (dopunski, pomoni polsovi) faktoring, lizing, osiguranje, konsalting. 2. Koja su osnovna naela bankarskog poslovanja U svom poslovanju banka se mora pridravati odredjenih naela ukoliko eli da se racionalno poluje i da se obezbedi od moguih potencijalnih rizika, to su: Naelo likvidnosti likvidnost banke je njena sposobnost da u roku izmiri sve dospele obaveze. Indikatori likvidnosti pokazuju stepen pokrivenosti plasmana depozitima. Likvidnost banke pored potovanja odreenih naela bazira se na rezervama likvidnosti. To su primarne rezerve likvidnosti gotovina, depozitne rezerve kod CB u formi obaveznih rezervi i rezervi likvidnosti, depozita po vienju, sekundarne rezerve kratkoroni lako unovivi kamatonosni plasmani u dravne hov, hov koje emituje CB, komercijalni zapisi, tercijalne rezerve - kreditni plasmani. Naelo efikasnosti ulaganja i sigurnosti plasmana odnosi se na mogunost plaanja obaveza ili naplatu potraivanja o roku i na nain utvren izmeu komitenata. Naelo rentabilnosti da se ostvari to vea dobit kao razlika izmeu prihoda i rashoda banke, na razlici izmeu aktivne i pasivne kamate, odnosno po osnovu provizije za pruanje bankarskih usluga i trokova poslovanja banke. 3. Koje vrste depozita postoje i koje su njihove osnovne karakteristike Depozitni poslovi su pasivni bankarski poslovi, sa kojima se banka pojavljuje kao dunik prema irokom krugu poverilaca iz razliitih sektora (privreda, neprivreda, stanovnitvo). Banka na depozite ima obavezu da deponentima isplati kamatu za banku to je pasivna kamata. Poloeni depoziti mogu biti razliitog kvaliteta i to su: Depoziti po vienju komitenti deponuju svoja kratkorona sredstava sa neogranienim pravom raspolaganja u pogledu roka i iznosa plaanja, po pravilu banka na ova sredstava ne plaa kamatu ili je ona veoma niska. Ova sredstva za banku su najnestabilniji izvor sredstava ali i najjeftiniji. Oroeni depoziti (investicioni depoziti) imaju rok dospea tj. rok nakon kog deponenti mogu raspolagati svojim sredstvima. Na ove depozite plaa se kamata. Oroeni depoziti mogu biti na odreeni rok ili depoziti sa otkaznim rokom. Posebna kategorija oroenih depozita su depozitni certifikati. 5

Sa ogranienim rokom sredstva se mogu koristiti po isteku odreenog roka npr. 3,6 meseci, 1 godina. Specijalni depoziti posebna vrsta depozita koji nastaju po osnovu obaveze komitenta banke da izdvajaju odreena sredstva, bilo po osnovu poslovnih aranmana (depozit za kredit) ili u skladu sa zakonom (sudski depozit). Kamatna stopa na ove depozite je nia nego kod oroenih depozita. Ovo je relativno kvalitetan izvor sredstava. Transakcioni depoziti nalaze se na tekuim, iro raunima. Sa aspekta subjektiviteta deponenata depoziti mogu biti: depoziti stanovnitva, privrede, neprivrede. Sa aspekta valute razlikujemo: depozite u domaoj i stranoj valuti. 4. Koji su nedepozitni izvori sredstava Kreditni izvori banke mogu pribavljati sredstva uzimanjem kredita ili zaduivanjem kod centralne banke, domaih ili stranih banaka. Krediti CB su standardni, uglavnom kratkoroni, dopunski izvor kreditnog potencijala banaka. Krediti CB uglavnom su krediti za likvidnost, eskontni krediti, relombardni, selektivni. Poslovne banke mogu poveati poslovni potencijal putem emisije hov na domaem i stranom fin.tritu. Ove hov su uglavnom blagajniki zapisi i obveznice. Na tritu novca se vre bankarske operacije sa dnevnim i terminskim novcem, na njemu se pojavljuju poslovne banke i CB preko svojih dilera koji u ime banke nude i trae vikove novca. Aranmani o rekupovini sredstava su superkratkoroni krediti koje mogu da koriste banke i drugi uesnici u fin,trinim transakcijama, pri emu se prodaja fin.aktive vri uz obavezu prodavca da tu istu aktivu mora da kupi po unapre dogovorenoj ceni u roku od jednog polsovnog dana do nekoliko meseci. Dravne obveznice se koriste kao obezbeenje. 5. Koja je uloga kapitala banke i kako se on formira Uloga kapital banke je specifina jer pasivna strana bilansa ne egzistira iskljuivo da bi se finansirale poslovne aktivnosti banke tj. plasmani, ve sama po sebi predstavlja deo poslovne aktivnosti banke tj. prikupljanje sredstava. Akcijski kapital banke je vlasniki kapital uloen u banku i nema ronost tj. u opticaju je sve dok banka postoji, a banke prikupljaju sredstva po ovom osnovu emisijom akcija koje mogu biti osnivake i one u funkciji dokapitalizacije, obine ili prioritetne akcije konvertibilne ili nekonvertibilne za obine akcije. Postoji i mogunost internog poveanja kapitala u banci koji proistie iz politike dividendi. Odlukom o tome koliki deo neto profita (posle plaanja poreza i trokova) e biti zadran za razvoj i proirivanje polsovanja, a koliki e se isplatiti akcionarima kroz dividendu. 6. Kako se formira cena bankarskih sredstava Kod formiranja cene bankarskih sredstava mogua su dva pristupa: Istorijski proseni trokovi sredstava dobijaju se sabiranjem svih rashoda banke u vezi sa depozitima i drugim zaduenjima, s tim da se taj iznos deli sa zbirom sredstava koje je banka pozajmila (primljeni depoziti plus dobijeni kredit). 6

Marginalna cena bankarskih sredstava primeranije je da banka koristi sadanje cene raznih izvora sredstava tj. reprodukcionu cenu bankarkih sredstava cena po kojoj bi u sadanjoj situaciji na finansijskom tritu banka mogla pribaviti zadati obim izvora sredstava. Reprodukciona cena bankarskih sredstava moe se posmatrati i kao marginalna cena cena dodatne jedinice sredstava

7. ta je to finansijski potencijal banke i kako se on formira Finansijski potencijal kojim banka raspolae u svom bilansu stanja izraava volumen ukupnih sredstava koji je banka prikupila kao depozita, kreirala multiplikacijom svojih sredstava, pribavila iz kreditnih izvora i drugih izvora zaduenja (emisijom hov) i stekla kao osnovni kapital banke.

1. ta je kredit Kredit je najei bankarski posao plasmana bankarskih sredstava. U pravnoj teoriji on se definie kao formalni obligacioni ugovor, kod koga se poverilac obavezuje da duniku stavi na raspolaganje odreenu vrednost izraenu u novcu, a dunik se obavezuje da ovu vrednost upotrebi pod ugovorenim uslovima, da je vrati u odreenom roku i da plati ugovorenu naknadu. Kredit u najirem znaenju predstavlja imovinsko pravni odnos koji zasnivaju dva subjekta na taj nain to jedan (poverilac) daje , a drugi (dunik) prima odreeni iznos novca, robe ili drugih vrednosti za odreenu nameru ili bez namere uz obavezu da to vrati u odreenom roku i pod odreenim uslovima, sa kamatom ili bez nje. Kamata je ugovorena naknada za korienje odreene koliine zamenljivih stvari, najee novca, a zatezna kamata je sankcija za neblagovremeno ispunjenje novane obaveze. 2. Koje vrste kredita postoje Prema obliku u kome se daju: robni, robno-novani, novani S obzirom na nemenu: namenski i nenamenski Prema rokovima otplate: kratkoroni, srednjoroni, dugoroni Prema nainu povlaenja kredita: jednokratni krediti i sukcesivni odnosno revolving i kreditne linije Prema nainu otplate: mogu se otplaivati u celini, u ratama i putem anuiteta Prema subjektu koji ga daje: privatni i javni; prema duniku: industrijski, poljoprivredni, bankarski, dravni, zadruni itd. 7) Prema rezidentnosti poverioca: domai i strani 8) Prema obezbeenju: realan i lian, odnosno pokriven i nepokriven 9) S obzirom na obavezu vraanja: kamatonosan i beskamatan 10) Oblik u kome banke daju kredite: menini, lombardni i kredit po tekuem raunu 11) Banke daju kredite: u novcu ili daju garancije za kredit (garantovani), u obliku akcepta, rembrusa, avala, iriranja, garantnih pisama 12) U bankarskoj preksi postoje i: stalni i povremeni 13) Sa statistikog aspekta: odobrene i iskoriene, kao i planirani i neplanirani Postoje i mikro krediti od 100 do 20.000 USD na rok do 12 meseci, mali krediti do 125.000USD na rok do 3 godine. 1) 2) 3) 4) 5) 6) 3. Koji su principi kreditiranja Pri odobravanju kredita banka se mora pridravati osnovnih pravila bankarskog poslovanja, koji su zajedniki za sve banke i sve kredite likvidnost, sigurnost i rentabilnost. Opti principi kreditne politike banaka su: 1) Banka treba da izbegava preteranu koncentraciju kredita na pojedine komitente, industrijske ili privredne grane 2) Kredite treba odobravati samo komitentima koji zadovoljavaju utvrene kriterijume kreditne sposobnosti 8

3) U zavisnosti od kreditne sposobnosti traiti komitentu odgovarajue obezbeenje 4) Odobravanje kredita se vri u skladu sa utvrenom procedurom u pogledu namene, cene, uslova, naina otplate... 5) Banka treba da prati finansijsko stanje komitenta nakon odobravanja kredita 6) Mora kontrolisati namensku upotrebu kredita 4. Kakav je postupak kreditiranja Postupak kreditiranja podrazumeva sve pravne i ekonomske radnje koje preduzima zajmotraac, odnosno koje ini banka da bi se odobrio kredit, a ovaj postupak zavisi od izvora sredstava, vrste kredita, namene kredita, ronosti kredita, iznosa kredita itd. Po pravilu postupak kreditiranja ima sledee faze: 1) Podnoenje zahteva za kredit 2) Razmatranje i obrada kreditnog zahteva 3) Reenje po kreditnom zahtevu i izvetavanje traioca kredita 4) Zakljuivanje ugovora o kreditu 5) Korienje kredita 6) Vraanje kredita 7) Monitorig kredita 5. Kako se utvruje ugovorena kamatna stopa Ugovorena kamatna stopa, ako cena kredita predstavlja samo jedan od parametara u ugovoru koji pokazuje koliko je korisnik kredita u obavezi da plati za korienje kredita. Prilikom odobravanja kredita banka vri klasifikaciju korisniks kredita prema stepenu kreditnog rizika, na osnovu kojeg se odreuje i kamata. Prvoklasnim dunicima banke naplauju najniu kamatnu stopu tzv.primarnu kamatnu stopu (prime rate). Ostalim korisnicima bankanaplauje kamatnu stopu koja se formira dodavanjem riziko premije na primarnu stopu. Fiksna kamatna stopa utvruje se u procentualnom iznosu na iznos glavnog duga i ne moe se menjati u toku trajanja kreditnog odnosa. Promenljiva kamatna stopa odreuje se na osnovu neke bazne kamatne stope na tritu kapitala uz dodavnje fiksne kamatne mare. 6. ta je referentna kamatna stopa i koje su osnovne referentne kamatne stope Referentna kamatna stopa je kamatna stopa na kredit koju ugovaraju zajmoprimac i zajmodava, a koja se odreuje prema uslovima koji vladaju na odreenom finansijskom tritu i menja se u zavisnosti od kretanja ponude i tranje na tom tritu. Osnovne referentne stope su: LIBOR kamatna stopa na kratkoronom meubankarskom tritu u Londonu po kojoj prvoklasne banke jedna drugoj nude novac (depozite, depozitne certifikate) LIBID - kamatna stopa na kratkoronom meubankarskom tritu u Londonu po kojoj prvoklasne banke jedna od druge trae novac LIMEAN predstavlja srednju vrednost izmedju LIBOR I LIBID. 9

EURIBOR kamatna stopa po kojoj se nude terminski depoziti od strane jedne prvoklasne banke drugoj i objavljuje se u 11h za spot vrednosti (u zoni eura) EONIA efektivna referentna stopa za overnajt depozite u eur. FFR, PIBOR, FIBOR,SPV 7. ta je efektivna kamatna stopa Efektivna kamatna stopa ukljuuje sve trokove koji su direktno vezani za uzimanje kredita, npr.razne naknade, provizije, oportuitetne trokove garantnog depozita, poreze. To je stvarna cena bankarskog kredita. 8. Koje vrste bankarskih provizija postoje 9. Pored redovne kamatne stope, kod bankarskih kredita bi trebalo raunati i sa provizijama za obradu kreditnog zahteva i odobrenje kredita, odnosno njegovo putanje u teaj. Tu je i provizija za neiskorieni deo kredita, odnosno provizija za angaovana sredstva za period njihovog rezervisanja do korienja. Pravni trokovi izrade fin.aranmana, razne takse i porezi koje banke na jedan ili drugi nain prevaljuju na zajmoprimce. 10. Kako cena kredita utie na profitabilnost banke Odreivanje cene kredita je glavna determinanta profitabilnosti banke, pri emu analiza profitabilnosti se vri ex post, a odreivanje cene kredita ex ante, tj. u momentu zakljuivanja ugovora o kreditu to znai da se mora razviti odgovarajui mehanizam njenog formiranja. Cena kredita treba da bude takva da banka u celosti pokriva svoje trokove i ostvaruje ciljnu stopu prinosa na akcionarski kapital. 11. Kako se moe vriti obraun kamate na kredit Za izraunavanje kamate upotrebljava se prost i sloen interesni raun. Prost interesni raun upotrebljava se u sluajevima kada se kamata izraunava na istu sumu (glavnicu) za svaki period kapitalisanja. Sloeni interesni raun upotrebljava se za izraunavanje kamate na glavnicu koja je uveana za prethodno obraunate kamate posle svakog unapred utvrenog vremenskog razmaka tj. ako se u periodu glavnica vea za kamatu iz prethodnog perioda. 12. Kako se kredit moe otplaivati Amortizovati kredit znai postepeno ga otplatiti po unapred utvrenom planu (amortizaciji). Otplata (rata) je deo kredita koji se postepeno vraa. Zbir otplata kredita i interesa na dug zove se anuitet. Amortizacija se moe vriti jednakim otplatama ili promenljivim otplatama gde otplate rastu ili opadaju ili zaokruenim anuitetima. 10

Konverzija kredita nastaje kada se u toku otplate promeni ili vreme otplate ili kamatna stopa, a moe i jedno i drugo. To je najee na zahtev zajmoprimca. Konverziju kredita banka vri obraunom novog anuiteta na osnovu ostatka glavnog duga. Konsolidacija predstavlja spajanje vie dugova u jedan. 13. Koji su bitni elementi ugovora o kreditu

14. Koji su bitni elementi ugovora o meunarodnom kreditu

15. ta je sindicirani kredit Kada je traeni kredit suvee veliki da bi ga jedna banka mogla obezbediti iz svog kreditnog potencijala, grupa banaka se moe obavezati da uestvuje u njegovom finansiranju na bazi jednog fin.aranmana, s tim da se utvrdi uee svake pojedine banke u ovakvom finansijskom paketu. Sindicirani krediti se obino koriste za velike projekte, koje realizuju zajmoprimci sa visokim kreditnim bonitetom. Najznaajnija prednost sindiciranih kredita je to se putem njih mogu relativno brzo obezbediti veliki iznosi u vie valuta, a smanjuju se valutni i kamatni rizik kao i dodatni trokovi. 16. Koji su nekreditni plasmani Najznaajniji nekrditni plasmani banaka su oni u razne hov na fin.tritu. Plasmani u hov imaju dva osnovna motiva: Poveanje profitabilnosti ulaganja u srednjorone i dugorone hov Formiranje sekundarne rezerve likvidnosti ulaganja u kratkorone hov Specifian oblik nekreditnih plasmana su: poslovi izdavanja bankarskih garancija, poslovi avaliranja i akceptiranja.

11

1. Koji su usluni bankarski poslovi Usluni bankarski poslovi su specifini poslovi koji nemaju karakter ni aktivnih ni pasivnih bankarskih poslova, ve su neutralni sa aspekta banke, a u funkciji su operativnog poslovanja i ostvarivanja prihoda po sosnovu pruanja jednog broja usluga komitentima. U ovu vrstu bankarskih poslova spadaju: Trezorsko poslovanje Poslovi depoa Blagajniko poslovanje Devizno-valutni i menjaki poslovi Poslovi platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom 2. Koji su specifini bankarski poslovi Specifini bankarski poslovi (subsidijarni) predstavljaju dopunske poslove kojima se banke bave kako bi to celovitije zadovoljile potrebe svojih komitenata i na taj nain ih jo vie vezale za sebe ali i ostvarile znaajne prihode, poto su ovi poslovi esto profitabiliniji od tradicionalnih bankarskih poslova. U ove poslove spadaju: konultantski poslovi, poslovi u vezi sa emisijom hov, brokerski poslovi, poslovi osiguranja, faktoring, lizing, posredovanje u prometu nekretnina. 3. Koje poslove banke obavljaju u vezi sa emisijom i plasmanom u hov Banke se pojavljuju kao savetodavci kompanija (emitenata) koje nameravaju da izvre emisiju hov, ali i kao operativni uesnici u celokupnoj transakciji. Banke priaju pomo oko izrade prospekata i drugih dokumentata da bi se dobila dozvola za emisiju, daju garancije za uspenost emisije, organizuju neposrednu prodaju na primarnom fin.tritu, izdaju potvrde o upisu i uplati akcija, uvaju akcije... Banke se na sekundarnom fin.tritu pojavljuju u ulozi brokera odnosno dilera. Kod emisije hov banke mogu preko RUF aranmana preuzeti rizik plasmana tj. obavezu da otkupe sve neprodate hov ili da u tom iznosu odobre kupcu kredit, a za to se naplauje upisana provizija. 4. ta je lizing Lizing predstavlja poslovni aranman izmeu davaoca lizinga i korisnika lizinga pri emu davalac lizinga ustupa na korienje sredstava sa zadravanjem prava vlasnitva nad njima i uz naplatu zakupnine, a korisnik lizinga stie samo pravo korienja sredstava do utvrenog roka ili eventualnog njihovog otkupa. Prema statusu davaoca lizinga razlikuje se: Direktan - davalac lizinga je istovremeno i proizvoa opreme proizvoaki lizing Indirektan davalac lizing i finansijer posla je specijalizovana institucija, kompanija koja kupuje opremu od proizvoaa i daje lizing pod odreenim uslovima. Finansijski lizing je transakcija u kojoj jedna strana (davalac lizinga lizing kompanija ili banka) na osnovu specifikacije druge strane (korisnik) zakljuuje ugovor sa treom stranom (isporuilac) na 12

osnovu koga nabavlja opremu koje je odobrio korisnik lizinga i zakljuuje ugovor sa korisnikom lizinga, prenosei na korisnika pravo da koristi opremu u zamenu za plaanje lizing naknade. 5. ta je forfetiranje Ugovorom o forfetiranju, posebna vrsta eskonta, prenosi se uz dogovorenu cenu potraivanje sa dotadaenjg imaoca (obinio izvoznika) na forfetera (banka ili specijalizovana institucija) uz odricanje prava forfeteru na povratni zahtev u sluaju da potrivanje o dospelosti ne bude plaeno od strane dunika. Prednosti za izvoznika jer dobija odmah gotovinu za isporuenu robu i usluge, poboljaava svoju likvidnost, oslobaa se kreditnog, valutnog rizika i fluktuacija kamatne stope, rizika izvoznog posla. Osnovni nedostatak skup nain finansiranja izvoznih poslova 6. ta je faktoring Faktoring se bazira na ugovoru kojim se faktor tj.faktoring institucija (banka ili specijalizovana isnstitucija koju osniva banka) obavezuje se da e pruzeti potraivanja koja komitent ima prema nekom treem licu uz odgovarajuu naknadu (kamata, provizija i trokovi), stim da e se iznos potraivanja isplatiti komitantu pre njegovog dospea.

13

5. Upravljanje bankarskim rizicima

1. ta predstavlja upravljanje rizikom u bankrskom poslovanju Upravljanje rizikom predstavlja deo poslovne politike banke i definie se kao banina funkcija osiguranja od rizika. Podrazumeva skup sledeih aktivnosti: identifikaciju izloenosti riziku za sve kategorije sredstava uz procenu potencijalnih gubitaka, procenu rizika koja obuhvata merenje i analizu gubitaka u prolosti, kontrolu rizika, finansiranje rizika, upravljanje rizikom. Upravljanje rizikom u bankarstvu ima 2 osnovna cilja: prvi je da se izbegne insolventnost banke, a drugi da se maksimizira stopa prinosa na kapital uz korekciju za rizik. 2. Koje su osnovne vrste bankarskih rizika 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) Kreditni rizik Likvidonosni rizik Rizik plaanja Kamatni rizik Devizni ili valutni rizik Rizik zemlje Trini rizik Operativni rizik

3. ta je kreditni rizik i kako se njime upravlja? Kreditni rizik se definie kao rizik neizvrenja obaveze po osnovu nasatalog duga tj.neplaanja glavnice i kamate od strane dunika. Kreditni rizik je najvaniji rizik, jer je glavni uzrok nesolventnosti banke. Kada se ulazi u kreditne aranmane sa novim komitentima sa kojima se do sada nije poslovalo mora se proveriti kreditna sposobnost komitenta. Kada je kredit odobren treba i dalje pratiti kreditnu sposobnost zajmoprimca tj.pratiti stanje i razvoj kreditnog rizika u periodu kada je kredit odobren i iskorien, a pre nego to je zapoeta njegova otplata. Za merenje kreditnog rizika na nivou ukupnog kreditnog portfelja mogu se koristiti modeli: KMV model, CreditMetrics, CreditRise+. Pored ovih modela postoji i Altmanova ZETA analiza, Chesser-ov credit scoring system. 4. Kako se odreuje kreditni rejting? Veina kreditora danas koristi sisteme kriterijuma sa zbirom poena za razmatranje zahteva za odobrenje kredita. Sistem kriterijuma sa zbirom poena ima prednost zbog toga to moe brzo da obradi veliki broj kreditnih zahteva uz minimalni rad, ime se smanjuju operativni trokovi, a ovi sistemi mogu biti i efikasna zamena za odluivanje za odobravanje kredita. Neki od faktora za odreivanje kreditne sposobnosti su: profesija ili delatnost klijenta, stambeni status, depozitni rauni, broj izdravanih lica. Menadment struktura u bankama koristi razne strategije u cilju zatite od kreditnog rizika: provera boniteta, uvoenje zatitne klauzule, odgovarajue obezbeenje (garancija), limiti. 5. Kako se utvruje kreditna sposobnost Kreditna sposobnost zajmoprimca moe se utvrditi modelom 5 K kredita 1) Character (karakter) karakteristike traioca kredita moralni rizik 14

2) Capacity (kapacitet) sposobnost plaanja (poslovni rizik) 3) Capital (kapital) veliina kapitala traioca kredita (imovinski rizik) 4) Collateral (obezbeenje) uslovi obezbeenja kredita (rizik zaloge) 5) Conditions (uslovi) uslovi poslovanja traioca kredita (trini rizik) Pored 5K koriste se i akronimi CAMPARI i PARSAR, kao i ocena kreditnog rejtinga. 6. ta je likvidonosni rizik i kako se njime upravlja Likvidonosni rizik predstavlja rizik da banka ne poseduje dovoljno likvidnih sredstava za izmirivanje dospelih obaveza ili da doe do neoekivanih odliva likvidnih sredstava. Uzrok za to moe biti manjak likvidnih sredstava ili nemogunost da se na tritu mobiliu likvidna sredstva. Rizokom se upravlja tako to se vodi rauna da se rokovi dospea prikupljenih i plasiranih sredstava slau tj. da su usklaeni. Cilj upravljanja likvidonosnim rizikom treba da bude izbegavanje situacije da banka ima negativnu neto likvidnu aktivu, pa proistie upravljanje aktivom i pasivom. 7. ta je rizik zemlje i kako sc njime upravlja? Rizik zemlje je mogunost da doe do neizvrenja obaveza prema banci usled postupaka vlasti ili dogaaja. Upravljanje se sastoji u usvajanju formalnih politika vezanih za upr. rizikom zemlje, internog monitoringa i mehanizma izvetavanja menadmenta banke. Vezano je za upravljanje kreditnim rizikom a ponekad je ukljueno u proces ukupnog upravljanja rizikom. 8. ta je operativni rizik i kako se njime upravlja? Operativni rizik je rizik direktnog ili indirektnog gubitka koji proistie iz neadekvatnih ili pogrenih internih procesa, ljudi i sistema ili iz eksternih dogaaja; odnosno rizik koji je uzrok ljudskog faktora, tehnikog faktora, procesne radnje i informacione tehnologije. Jedan on metoda upravljanja rizikom je pravilno merenje rizika tj. utvrivanje koja je veovatnoa da se desi nepoeljan sluaj kao i koji ga troak prati. 9. Koji su rizici u elektronskom bankarstvu i kako se njima upravlja? Glavni rizici su: strateki, reputacioni, operativni (rizik sigurnosti i pravni rizik), kreditini, trini i rizik nelikvidnosti. Zbog konkurentnosti banke su pod pritiskom da spreme nove poslovne aplikacije u kratkim vremenskim okvirima to pravi potekoe u stratekoj proceni, analizi rizika i istraivanja sigurnosti pre putanja u rad nove aplikacije. Kontrola sigurnosti, verifikacija i autentifikacija komitenta (antispoofing), zatita podataka (antisniffer), vodjenje log-a (dnevnika) i zatita privatnosti komitenta su metode kontrole rizika. 10. Kako se ostvaruje prudencionalno regulisanje banaka? - uspostavljanjem zahteva i limita u odnosu na poslovanje banaka sa ciljem da se obezbedi sigurnost i pouzdanost bankarskog sistema. Zahtevi : odravanje minimalne likvidnosti ; ograniavanje : kreditnog rizika, koncentracije rizika, trinog rizika, operacionog rizika ; obezbeenje adekvatne visine kapitala. 11. Koji su osnovni elementi Bazelskog sporazuma o adekvatnosti kapitala? (1988)je identifikovao kljunu ulogu kapitala pri proceni prihvatljivog nivoa kreditnog rizika, postavio zajedniku definiciju kapitala (I, II reda), identifikovao pondere rizika bilansnih pozicija (0%,10,20,50 i 100), faktore kreditne konverzije vanbilansnih pozicija (0,20,50 i 100%) radi njihovog sprovoenja na bilansne pozicije, precizirao nain izraunavanja adekvatnosti kapitala i postavio zahtev (1996) u pogledu visine kapitala koji je vezan za trini rizik (kapital III reda). 12. ta je IRB pristup 15

IRB prisup zasnovan na internom rejtingu banaka za ocenu kreditnog rizika Koncept IRB pristupa bazira se na tri osnovna elementa: Komponentama rizika za svaku klasifikovanu aktivu Ponderima rizika za svaku klasifikovanu aktivu i kategoriju dunika Skupu minimalnih zahteva koje banka treba da ispuni da bi bila prihvaena za IRB tretman, ukljuujui i obavezu javnosti podataka kao i kontrolu pridravanja usvojenih kriterijuma. IRB pristup poznaje 4 komoponente rizika: 1.verovatnoa neizvrenja obaveze od strane dunika 2.verovatnoa mogueg gubitka 3.izloenost gubitka u momentu neizvrenja 4.ronost

6.Banke u finansijskim tritima....

1. ta je finansijsko trite Finansijsko trite u irem smislu postoji svuda gde se obavljaju fin.transakcije. U uem smislu finansijsko trite je organizovano mesto na kome se sreu ponuda i tranja za razliitim oblicima aktive i fin.instrumenta. Finansijsko trite je organizovano mesto i prostor na kome se trae tj.nude finansijsko-novana sredstvana kome se zavisno od ponude i tranje formira cena tih sredstava. Fin.trite se prema predmetu svog poslovanja uobiajano deli na novano trite, trite kapitala i devizno trite. Tu je i trite finansijskih derivata, kao i Evrovalutno trite. 2. ta je trite novca i koji su njegovi osnovni instrumenti Novano trite je trite na kome se trae i nude kratkorona novana sredstva i ono predstavlja ukupnost novanih transakcija u okviru jedne nacionalne ekonomije iz osnova ponude i tranje kratkoronih slobodnih novanih sredstava izraenih u razliitim vidovima bilateralnih i multilateralnih fin.instrumenata. U savremenim trinim privredama, pojam trita obuhvata pojam nacionalnog i internacionalnog trita novca, odnosno novanih transakcija na njemu. Osnovni instrumenti ovog trita su: kratkorone dravne obveznice, blagajniki zapisi komercijalnih banaka i CB, depozitni certifikati, bankarski i komercijalni zapisi. 3. ta je trite kapitala i koji su njegovi osnovni instrumenti Trite kapitala predstavlja specijalizovano trite na kome se trguje dugoronim novanim sredstvima kapitalom i dugoronim hov, odnosno vrednosnim papirima i onim fin.instrumentima iji je rok dospea dui od jedne godine. Osnovni instrumenti ovog trita su: obveznice, akcije i druge dugorone hov. 4. Koje vrste obveznica postoje Dravne obveznice izdaje i garantuje savezna drava-vlada. Cilj emisije ovih obveznica je obezbeivanje pokria deficita u investicionom i razvojnom delu dravnog budeta iz koga se finansira infrastruktura i drugi projekti razvojnog karaktera. Korporativne obveznice emituju ih velike i finansijski jake korporacije i akcionarska drutva. Hipotekarne obveznice su obveznice kod kojih se prilikom njihove emisije stavlja hipoteka na imovinu emitenata. Ukoliko emitent u roku ne izmiri svoju obvavezu po emitovanim obveznicama, investitor e je naplatiti prodajom nekretnina na koje je stavljen ahipoteka. Evroobveznice su obveznice koje se istovremeno prodaju u vie zemalja, posredstvom meunarodnog sindikata banaka potpisnica i veoma su efikasan nain prikupljanja sredstava na meunarodnom tritu kapitala uz angaovanje banaka i fin.posrednika iz vie zemalja. Ostale obveznice: 16

o Srednjorone o Osigurane i neosigurane o Zalone o Certigikati o opremi o Obveznice bez kupona o Obveznice sa indeksiranom kamatom i obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom o Obveznice bez dospea konsoli o Samuraj, Jenki, Rembrant, Buldog obveznice o Obveznice sa varantom o Obveznice sa pravom opcije o Obveznice sa pravom uea u dobiti o Prihodne obveznice o Lyon 5. ta su obine akcije, a ta preferencijalne akcije Obine akcije su akcije bez posebnih pogodnosti za njihovog vlasnika i jedina klasa akcija sa pravom glasa, zbog varijabilnosti prihoda smatraju se najrizinijim hov. Preferencijalne akcije su akcije koje svom vlasniku garantuju odreeni godinji prihod, one ne donose pravo glasa, ali se moe predvideti njihova zamenljivost u obine akcije. Velika pogodnost je prioritet pri isplati u odnosu na obine akcije. 6. ta je devizno trite i koje su osnovne vrste transakcija na ovom tritu Devizno trite je deo finansijskog trita na kome se vri kupovina i prodaja stranih sredstava plaanja, usklauje ponuda i tranja deviza i utvruje kurs za devize koje su predmet poslovanja. Prema najiroj definiciji devizni kurs je svako susretanje ponude i tranje deviza. Osnovne vrste transakcija na ovom tritu su: kupoprodaja, pekulativne transakcije, spot devizne transakcije. 7. ta je deviza, a ta valuta Po teoriji devize u uem smislu obuhvataju sva kratkorona potraivanja u inostranstvu po bilo kojoj osnovi u bilo kojoj valuti i nezavisno od naina rapolaganja, a u irem smislu obuhvataju i inostrane valute, efektivan strani novac koji se nalazi kod domaih rezidenata, poto je posednik efektivne inostrane valute imalac potrivanja prema inostranoj monetarnoj instituciji koja je emitovla inostranu valutu. Valuta je novana jedinica koja ima prinudni kurs u jednoj zemlji i kao takva slui kao zakonsko sredstvo plaanja. 8. ta je devizni kurs Devizni kurs je cena strane valute izraena u domaem novcu. Devizni kurs je cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu. Prema nainu utvrivanja delimo na: fiksni (vrsti) i fluktuirajui (promenljivi); prema broju kurseva koji se primenjuju: viestrukim (diferenciranim) i jedinstvenim deviznim kursevima. 9. ta je Evrotrite i koji su njegovi osnovni instrumenti Evrotrite (sa centrom u Londonu) se sastoji od raznih specijalizovanih trita na kojima se realizuju transakcije bankarskih zajmova i emisije obveznica u evrovalutama. Na njemu se trguje valutama i zajmovima emitovanim izvan zemlje njihovog porekla. Prema nekim podelama evrotrite se sastoji od trita evrovaluta, evrozapisa, evroobveznica i evrokredita. 17

10. ta je berza? Berza je institucija finansijskog trita vezana za tano odreeno mesto na kome se trguje standardizovanim trinim materijalom, po utvrenim pravilima trgovanja. Berza je deo finansijskog trita koje se uobiajeno deli na trite novca (trgovina kratkoronom fin. aktivom) i trite kapitala (dugorona finansijska aktiva). Na osnovu predmeta trgovanja berze delimo na: efektne berze exchange (trguje se hov, devizama i finansijskim derivatima), robne berze comodity ex (robom i berzanskim proizvodima) i meovite berze (trguje se svim navedemin). 11. Kakve uloge mogu imati banke u berzanskom poslovanju U berzanskom poslovanju banke mogu imati vie uloga: 1) Mogu samo davati uz naknadu savete u vezi sa kupovinom odreenih hov 2) Mogu upravaljati sredstvima svojih komitenata kroz ulaganje u hov 3) Mogu trgovati na berzi u svoje ime i za svoj raun direktno (preko svog brokera) ili preko brokersko dilerske firme, u cilju plasmana raspoloivih vikova slobodnih likvidnih sredstava i ostavarivanja zarade, odnosno odravanja tekue likvidnosti kroz prodaju ranije kupljenih hov. 4) Mogu organizovati emisiju hov za svoje komitente 5) Mogu emitovati sopstvene hov i prikupiti sredstva za sopstveno poslovanje 12. Kako posluju investicione banke na finansijskim tritima str.235 Investicione banke pruaju usluge za prvu emisiju hartija od vrednosti i u tom kontekstu mogu pruiti sluge konstaltinga, registracije emisije, kao i garancije njene uspenosti. Ono isto podrazumeva i korporativno finansiranje svih vresta, upravljanje fin. aktivom, savetovanje kod restruktuiranja preduzea, devizne transakcije, korienje finansijskih derivata i sekjuritizaciju aktive u razliitim vidovima. 13. ta su fin.derivati i koji su njihovi osnovni oblici Velika grupa hov koje se pojavljuju poslednjih 30.godina na finansijskim tritima irom sveta spada u kategoriju izvedenih hov tzv. Derivati. Derivati se koriste u finansijskom polsovanju kako za ostvarivanje zarade tako i za zatitu od finansijskih rizika pre svega rizika deviznog kursa i rizika kamatne stope kroz tzv. heding. Osnovni oblici fin.derivata su: svop, forvard, fjuers, opcija, strukturne menice. 14. Kako se osvtaruje bankarski portfolio menadment Portfolio u najirem ekonomskom smislu rei znai kombinaciju razliitih vrsta aktive. Portfolio menadment predstavlja upravljanje izborom razliite aktive u okviru portfolija. On predstavlja kontinuirano procenjivanje, menjanje i prilagoavanje portfolia postavljenim ciljevima investitora. Sastavni deo ovog kontinuiranog i dinaminog procesa su portfolio analiza i portfolio selekcija. Ovim aspektima portfolio menadmenta se u bankama bave specijalizovana odeljenja i posebno obueni bankarski strunjaci. 15. ta su investicioni fondovi i koji su njihovi osnovni oblici Investicioni fond je vrsta institucionalnog investitora koji privlai sredstva manjih individualnih investitora kojima za njihova investirana sredstva izdaje akcije ili udele u finansijskoj aktivi fonda. Investicioni fond preko profesionalnih portfolio menadera upravlja aktivom investicionog fonda u cilju obezbedjivanja poveanja vrednosti kapitala a samim tim i cene akcije ili udela. Prema tome u koje hov investicioni fondovi ulau, postoje 4 osnovne grupe: 1) Fondovi za ulaganje u akcije 2) Fondovi za ulaganje u obveznice 18

3) Fondovi za ulaganje u akcije i obveznice 4) Fondovi za ulaganje u instrumente novanog trita Prema ronosti fondovi se mogu podeliti: 1) Investicione fondove na tritu novca 2) Investicione fondove na tritu kapitala Postoje i otvoreni i zatvoreni investicioni fondovi.

7. Bilans banke i profitabilnost

1. ta predstavlja bilans stanja banke Bilans stanja u formalnom smislu predstavlja dvostrani raun, na ijoj jednoj strani je prikazano stanje sredstava, odnosno imovine (na strani aktive), a na drugoj strani stanje obaveza, odnosno fondova (na strani pasive). Stanje je grupisano prema tepenu likvidnosti i ronosto. Na strani aktice: kratkoroni plasmani i dugoroni plasmani a na strani pasive kratkorona i dugorona sredstva. 2. ta predstavlja bilans uspeha banke U bilansu uspeha prikazani su prihodi i rashodi banke u toku odreenog perioda, kao i finansijski rezultat nerasporeeni profit ili nepokriveni gubitak. Bilansijranje pozicija u bilansu uspeha vri se prema osnovnim vrstama prihoda i rashoda koje se svrstavaju u tri pod bilansa: Poslovni prihodi i rashodi i rezltata banke Neposlovni i vanredni prihodi ii rashodi i rezultat banke Revalorizacioni prihodi i rashodi i rezultat banke. 3. Kakav je analitiki znaaj bilansa banke Bilans banke ima anlitiku vrednost jer omoguava brojne analize strukture i odnosa izmeu relevantnih pozicija i na taj nain obezbeuje informacionu osnovu za donoenje finansijskih odluka na mikro i makro finansijskom planu. Analiza bankarskog bilansa se zasniva na fundamentalnoj raunovodstvenoj identinosti aktive i obaveza plus kapitala gde je, aktiva = obaveze + kapital ili neto vrednost 4. Koji su bankarski agregati pitanje i u drugoj grupi Najznaajni bankarski agregati su finansijki potencijal i finansijski plasmani. Finansijski potencijal se moe definisati kao ukupnost izvora sredstava koje banka transferie u razliite vrste plasmana finansijke plasmane. Finansijski potencijal i finansijski plasmani predstavljaju dve strane bilansa banke, poto se finansijski potencijal moe poistovetiti sa sa ukupnom pasivom, dok se finansijski plasmani identifikuju sa ukupnom aktivom. Ui bankarski agregati su kreditni potencijal i kreditni plasmani. Kreditni potencijal se definie kao kvantum raspoloivih sredstava banke, koja ona moe plasirati u vidu kredita ili drugih plasmana, a da pri tom ne ugrozi svoju likvidnost i solventnost, odravajui stopu obaveznih rezervi.

19

5. ta je to ALM koncept Banka je u trinom okruenju primorana da permanentno odrava dnevnu likvidnost u svom poslovanju kao i solventnost koja predstavlja dugoroni aspekt likvidnosti strukturnog karaktera. Cilj upravljanja rizikom likvidnosti jeste da se izbegne situacija da banka ima negativnu neto likvidnu aktivu, to se u savremenim uslovima postie kroz upravljanje aktivom i pasivom ALM. Upravljanje aktivom i pasivom podrazumeva analiziranje i planiranje gepa u likvidnosti kako bi se on blagovremeno anticipirao i preduzele se na vreme odgovarajue radnje od kupovine sredstava preko noi do dugoronijih aranamana. 6. Kako se meri profitabilnost banke Kod izrauanavanja prinosa banke tj. njene profitabilnosti u meunarodnoj praksi se iskristalisalo korienje est kljunih pokazatelja koji akcenat stavljaju na razliite aspekte profitabilnosti i to: 1.prinos na akcionarski kapital - ROE 2. prinos na aktivu ROA 3.kamatna mara 4.nekamatna proviziona mara 5.operativni profit 6.prihod po akciji - EPS 7. ta su ROA, ROE i EPS Prinos na akcionarski kapital ROE dobija se kada se neto profit posle oporezivanja podeli sa akcionarskim kapitalom, najvaniji je pokazatelj za akcionare banke, jer pokazuje koliki prinos mogu oekivati na knjigoodstvenu vrednost investiranog kapitala u datu banku. Prinos na aktivu ROA dobija se kada se neto profit posle oporezivanja podeli sa ukupnom aktivom i on pokazuje u kojoj meri su menadment i zaposleni u banci efikasni u upravljanju aktivom banke u smislu ostvarivanja neto profita posle oporezivanja. Prihod po obinoj akciji EPS se dobija kada se neto profit posle oporezivanja podeli sa brojem obinih akcija. 8. Kako se odreuje cena bankarskih sredstava ista lekcija kao i na pocetku knjige

8.Bankarski menadment

1. ta je bankarski menadment Bankarski menadment je upravljanje bankom, njenim poslovanjem (bilansom, agregatima, poslovnim funkcijama, bankarskim proizvodima/uslugama, organizcijom) odnosima sa poslovnom sredinom, a sve u funkciji to boljeg pozicioniranja banke na tritu i makimizacije profita uz podnoljivi nivo rizika. 2. Kako se vri strateko planiranje u bankma U savremenom bankarskom menadmentu strateko planiranje je sredstvo za pozicioniranje banke u konkurentnom trinom okruenju i traenju najboljeg modela za jaanje svoje trine pozicije u buduem periodu. Stateko planiranje u bankama se sastoji od kreiranja vizije, izbora strategije i razrade akcionih programa. Strateki plan se donosi za period od 3 do 5 godina, ali takoe i na 10 godina. Pri tome se analiziraju razliite opcije kao to su orjentacije na nove proizvode, nova trita, esto uz korienje SWOT analiza.

20

3. Koja je uloga informacionog sistema u bankma Za uspean savremeni bankarski menadment je od vitalne vanosti finansijski informacioni sitem. Bez informacionog sistema nema elektronskog prenosa podataka i sredstava, elektronskog bankarstva, on line poslovanje, internet bankarstva tj.nema savremenog i sofisticiranog poslovanja koje je poslednjih decenija kljuni faktor konkurentnosti i diferencijacije bankarske ponude na tritu u cilju zadravanja postojeih komitenata i pridobijanja novih koji postaju sve zahtevniji u pogledu zadovoljavanja svojih potreba. 4. Kakva je organizacija savremene banke 5. Koje su perspektive bankarskog menadmenta Banke koje ele visoke stope rasta uz odravanje profitabilnosti i likvidnosti moraju permanentno da uvode nove proizvode/usluge kojima e zadravati stare i prilvaliti nove komitente. Perspektiva bankarskog menadmenta u najveoj vezi sa evolucijom primene raunara i informacione tehnologije u bankrastvu a posebno donoenju odluka u bankarstvu.

9.
1. ta je bankrski proizvod Bankarski proizvod sa gledita cilja je kategorija bankarskog marketinga , a sa gledita njegovog ostavarivanja predstavlja izuzetno sloenu operativnu i organizacionu skupinu mera, postupaka, radnji i odluivanja, koja podrazumeva meusektorsku saradnju u samim bankama i odreene oblike meubankarske saradnje. 2. ta je novi bankarski proizvod Dobri pozanavaoci bankarskog poslovanja mogu uspeno dokazivati da u sutini nema nieg novog u savremenom bankarskom poslovanju to nije poznato u bankarskoj teoriji i praksi ve mnogo decenija unazad. Novi bankarski poslovi i proizvodi predstavljaju neprestano odgovaranje banaka na promene u okruenju i jedinu alternativu za ouvanje njihove konkurentske pozicije na tritu finansijskih usluga. Bitno je ukazati na pojavu da se mnogi bankarski proizvodi koji su ve vie godina prisutni na tritima razvijenih zemalja, za zemlje u razvoju i tranziciji to su novi proizvodi. 3. ta je elektronsko plosovanje i koji su njegovi vidovi pruanje bankarskih usluga i proizvoda uz korienje elektronske komunikacije. Zasniva se na elektronskoj razmeni podataka i sredstava. Elektronsko bankarstvo se moe odrediti i kao pruanje proizvoda za graane i proizvoda malih vrednosti i usluga kroz elektronske kanale, kao i elektronskih plaanja velike vrednosti i drugih bankarskih usluga u privredi koje se prua elektronski. Vidovi: POS terminali, ATM (Bankomati), platne kartice, homebanking, telebanking, online banking, internet bakarstvo i SMS. 4. ta je bankarsko osiguranje i kako se ono ostvaruje Bankarsko osiguranje predstavlja ponudu paketa finansijsih usluiga koje obuhvataju bankarske usluge i usluge osiguranj u isto vreme i na jednom mestu; strategiju prema kojoj banke i osigur. drutva sarauju na manje ili vie integrisan nain u nastupu na finansijskim tritima kroz distribuciju proizvoda osiguranja od strane banaka. Postoji vie naina na koji se moe ostvariti bankarsko osiguranje, ali 4 osnovna su: distribucioni aranman, strateka alijansa, zajedniko ulaganje, stvaranje grupe kompanija za pruanje finansijskih usluga. 5. Kako se ostvaruje koncentarcija u bankarstvu 21

Koncentracija u bankarstvu se odvija kroz proces preuzimanja i spajanja banaka, ali i kroz druge manje ili vie institucionalizovane naine povezivanja na poslovnoj osnovi. Fuzija (pripajanje, merder) je vlasnika integracija, dve ili vie bankarskih institucija priblino jednake veliine. Akvizicija predstavlja kupovinu vlasnitva (akcija) u drugom entitetu i po tom osnovu sticanja vee ili manje kontrole nad njim. Udruivanje ili konsolidacija je transakcija kojom na dobrovoljnoj osnovi dolayi do spajanja dva entiteta iy iste ili razliitih drava i formiranja novog entiteta, dok raniji entiteti prestaju da postoje. Preuzimanje (takeover) podrazumeva raliite oblike prenosa kontrole nad jednim entitetom iz jedne drave na drugi entitet iz iste ili razliite drave, po pravilu po posnovu prenosa vlasnitva. Prijateljska i neprijateljska. 6. ta je finansijski konglomerat Finansijska grupa je privredna struktura koju ine pravna lica predominantno involvirana u registrovane finansijske aktivnosti. Finansijski konglomerat je bilo koja grupa pod zajednikom kontrolom, ija se iskljuiva ili predominantna aktivnost sasatoji u pruanju znaajnog obima usluga u najmanje dva finansijska sektora (bankarstvo, osiguranje, trgovina hartijama od vednosti). 7. ta je bankarska grupa Bankarske grupe su rezultat procesa spajanja i pripajanja banaka tj. rezultat internog i eksternog rasta banaka i diversifikacije njihovog poslovanja. Bankarske grupe imaju razuenu mreu afilijacija, filijala i organizacionih sektora kojom dominira jedna holding kompanija kao strateki centar grupacije. Preko ove kompanije formulie se poslovna strategija, koordinira i kontrolie poslovanje operativnih segmenata grupacije, a posebno u sprovoenju planiranih ciljeva obima poslovanja, njegove efikasnosti i profitabilnosti. Operativne poslovne jedinice moraju da imaju odgovarajui stepen fleksibilnosti u cilju sprovoenja jedinstvene poslovne strategije. 8. ta je bankraski konzorcijum Bankarski konzorcijumi su specifian vid bankarskog poslovnog povezivanja. Konzorcijum se moe osnovati na trajnoj osnovi, ili prema prirodi i trajanju konkretnog posla koji banke zajedno kreditraju , ili kada kao dunici preduzimaju odreene kreditne aranmane za svoje komitente prema poveriocima iz zemlje i inostranstva. Poslednji mogu biti konzorcijumi banaka iz iste zemlje ili iz razliitih zemalja tj. domaih i stranih banaka (meovitih banaka). 9. ta su bankarske krize Savremena teorija koja objanjava bankarske krize je teorija asimetrinih informacija koja ukazuje da u kontekstu poveanja trine neizvesnosti i nestabilnosti dolazi do pogrene selekcije kreditnih zahteva tj. pogrene selekcije rizika i do poveanja moralnog hazarda. Kriza pojedinih banaka je neto to se ne moe izbei niti spreiti u trinoj privredi. One ponekad mogu eskalirati u sistemsku bankarsku krizu tj krizu poverenja u celokupan bankarski sistem pri kojoj deponenti nastoje da to pre povuku svoje depozite a banke ne mogu da odgovore na njihove zahteve zato to im je dobar deo sredstava blokiran u plasmanima (kreditima) koji se ne mogu odmah naplatiti to sve na kraju dovodi do bankrotstva banke. 10. Da li tradicionalno bankarstvo u poslednje vreme gubi na znaaju Da, porastom efikasnosti finansijskih trita, ali i usled razvoja tehnologije i sposobnosti klijenata da pronalaze i druge naine da dobijaju sredstva, a ne samo putem kredita od banaka prodajom hov na otvorenom tritu. Bakarska oblast je prenatrpana i suoava se sa sve manjom potranjom tradicionalnih usluga, i sa prevelikim teretom dravne regulative to nije sluaj sa ostalim finansijskim konkurentima. 22

11. Koji su efekti privatizacije banaka u zemljama u tranziciji diversifikacija bankarskih ponuda, kreditne linije, 10. 1. ta je medjunarodni monetarni sitem Monetrani sitem moe se definasati kao skup institucionalnih i organizacionih reenja koja opredeljuju naroito: 1. ta od instrumenata koji se koriste kao prometno i plateno sredstvo treba smatrati novcem 2.poloaj privrednih subjekata, njihove nadlenosti u odluivanju o pitanjima privreivanja vezanim za novac i motive njihovog ponaanja 3.mehanizam regulisanja emisije, cirkulacije i povlaenja novca 4.okvire za korienje monetarne politike, kao naina usmeravanja privrednih tokova 5.ulogu trinog mehanizma u monetarnoj oblasti. Subjekti, institucije, mehanizmi i pravila meunarodnih monetarnih odnosa ine meunarodni monetarni sistem.

2. ta je Bretonvudski meunarodni monetarni sistem Ovaj sistem se zasnivao na sistemu fiksnih pariteta i kurseva nacionalnih valuta i Medjunarodnom monetarnom fondu iji je zadatak bio da nadzire sistem fiksnih deviznih kurseva i konvertibilnost valuta u tekuim transakcijama izmeu zemalja lanica, kao i da kratkoronim sredstvima pomae finansiranje i prilagoavanje platnobilnsnih neravnotea. 3. Koja je uloga Foruma za finansijsku stabilnost Cilj FSF je da unapredi meunarodnu finansijsku stabilnost kroz proirenu razmenu miljenja i meunarodnu saradnju i praenje razvoja, a njegov mandat je da procenjuje ranjivost meunarodnog monetarnog sistema , da identifikuje, predvia i pokee akcije koje su potrebne da bi se ove kritine take otklonile da bi se poboljala koordinacija meu organima odgovornim za finansijku stabilnost. FSF je osnovan 1999. sa ciljem da doprinese meunarodnoj finansijskoj stabilnosti kroz iru koordiniranu aktivnost velikog broja relevantnih meunarodnih organizacija i institucija na utvrivanju standarda. 4. Koja je uloga i znaaj MMF-a Osnovni ciljevi MMf su: unapreenje i razvijanje meunarodne monetarne saradnje, irenje i ravnomerno razvijanja meunarodne trgovine, odravanje stabilnosti deviznih kurseva, multilateralizacija meuanrodnih plaanja po tekuim transakcijama, ukidanje deviznih ogranienja koja spreavaju rast obima meunarodne trgovine i pomo zemljama lanicama u cilju smanjenja platnobilansne neravnotee. 5. Koja je uloga i znaaj BIS Zadatak BIS je da obezbedi saradnju izmeu centralnih banaka zemalja lanica i da brine o stabilnosti meunarodnog finansijskog sistema. U radu BIS uestvuju centralne banke i meunarodne finansijske institucije, tako da mnogi tretiraju BIS kao centralnu banku centralnih banka. BIS predstavlja instituciju u kojoj se organizuju istrazivanja o razvoju meunarodnog monetranog i finansijskog sitema, prikupljaju, analiziraju finansijske informacije i prua tehnika pomo. 6. Koje su najvanije meunarodne razvojne institucije Najvanije razvojne institucije su: Meunarodna banka za obnovu i razvoj 23

 Meunarodno udruenje za razvoj Meunarodna finansijska korporativa Za podruje Evrope: Evropska banka za obnovu i razvoj Evropska investiciona banka Ostali regioni takoe imaju svoje razvojen banke: Azijska, Afrika, Interamerika, Karipska banka za razvoj, arapska banka za razvoj afrike, Fond OPEC, Meunarodna banka zemalja Zaliva itd. 7. Kako se razvijala evropska monetarna saradnja 8. Koja je uloga Evropske centralne banke Primarni cilj ESCB jeste da obezbedi cenovnu stabilnost na principima otvorene trine privrede sa slobodnom konkurencijom, uz afirmaciju efikasne alokacije resursa. Osnovni ciljevi ESCB su: 1.definisanje i sporvoenje monetrane politike 2.rukovoenje deviznim poslovima 3.dranje i upravljenje deviznim rezervamazemalja lanica 4.omoguavanje to efikasnijeg platnog prometa 5.sprovoenje prudencialnog nadzora nad kreditnim institucijama. Ostali ciljevi su: organizovanje platnog prometa u zoni eura i emisija novanica i kovanica eura. 9. Na koji nain se vri usklaivanje bankarske regulative u EU 10. Koja je uloga Pariskog kluba Pariski klub poverilaca je neformalna i neinstitucionalna grupa javnih kreditora koja ima ulogu da kreira odriva reenja za problemservisiranja otplate spoljnih dugova od strane zemlje dunika i sastaje se desetak puta godinje. Preduslov za regulisanje obaveza prema Pariskom klubu je sticanje statusa prezaduene zemlje. Predmet regulisanja su samo dugovi javnog sektora ili dugovi garantovani od strane javnog sektora. 11. Koja je uloga Londonskog kluba Londonski klub je neistitucionalizovano udreenje komercijalnih banaka koje se formira na ad hoc osnovi, sa ciljem da razmara pitanja od interesa za zajedniki nastup prema pojedinim zemljama dunicima. Predmet regulisanja su samo komercijalni kredit zemalja dunika i to iskljuivo glavnica, za razliku od Pariskog kluba koji ukljuuje i kamatu. 1. Koji su osnovni oblici i motivi meunarodnog kretanja kapitala Kretanje kapitala izmeu subjekata razliitih zemalja vri se u raznim oblicima od kojih su dva osnovna i to meunarodno kretanje privatnog kapitala i meunarodno kretanje javnog kapitala. Privatni kapital (pojedinci, privatne kompanije, komercijalne banke) kree se prvenstveno u obliku direktnih investicija, portfolio investicija, kao i u formi kredita i depozita. Javni kapital (dravni budet i centralne i dravne banke) kree se u obliku bilateralnih zajmova i kredita portfolio investicija i u formi bespovretne eknomske pomoi. Medjunarodni tokovi kapitala dele se i po ronosti na: kratkorone, srednjorone i dugorone. Osnovni motiv izvoza kapitala je ostvarivanje to veeg prihoda (kamata, dividenda), dok su ostali motivi najee u funkciji glavnog motiva. Motiv korienja bogatih i jeftinijih resursa u inostranstvu nego to poseduje zemlja izvoznica kapitala: jeftina radna snaga, nie cene sirovina i energija. Takoe vrolo bitan motiv izvoza kapitala je i osvajanje trita odreene zemlje, zatim obezbeenje politikog uticja u nekoj zemlji. Osnovni motiv uvoza kapitala je obezbeenje nedostajuih sredstava za poslovanje i razvoj. Na makro planu, uvozom kapitala se pokriva deficit platnog bilansa, poveava se zapolsenost i proizvodnja. 24

2. ta je to meunarodno bankarstvo Danas moderne meunarodne banke obavljaju veliki broj razliitih finansijskih transakcija i poslova, od kojih su finansiranje meunarodne trgovine i meunarodna plaanja samo jedan manji deo. Meunarodno bankarstvo podrazumeva uglavnom dva tipa operacija. To su tradicionalne poslovne veze sa stranim bankama u cilju obezbeenja stranog kapitala za domae potrebe, kao i ostvarivanja meunarodnih plaanja, a drugo su transakcije u raznim stranim valutama, ukljuujui i offshore bankarstvo. Prema irem pristupu, meunarodno ili internacionalno bankarstvo se definie kao prekogranino bankrasko poslovanje i bankarsko poslovanje u razliitim valutama. 3. ta je to multinacionalno bankarstvo Multinacionalno bankarstvo podrazumeva bankarske operacije koje se izvode u vie razliitih zemalja i nacionalnih sistema. Polazei od definicije multinacionalnog preduzea ili kompanije, kao preduzea koje poseduje i kontrolie aktivnosti u razliitim zemljama, multinacionalno bankarstvo moe se odrediti kao posedovanje i kontrola filijala i afiljacija u vie od jedne zemlje. 4. Kako se realizuje irenje meunarodnog i multinaconalnog bankarstva Sirenje medjunarodnog i multinacionalnog bankarstva moze da se vrsi na vise nacina: 1 ) mogu da izgrade svoju mrezu filijala u drugoj drzavi 2) da izvrse kupovinu neke lokalne banke 3) da izvrse kupovinu maninskog akcijskog paketa lokalne banke. Podpodela pri ulazu na novo trzist su: Predstavnistvo, Agencija Filijla, subsidijarna jedinica , zajednicko ulaganje , filijala zatvorenog tipa 5. Kako izgleda strategija i organizacija velike meunarodne banke Strategija velikih medjunarodnih banaka se zasniva na akviziji i sirenju u drge drzave bilo preko Direkne kupovine druge banke bilo preko fuzija.Time ostaruju siroku mrezu filijala koje mogu da opsluzuju klijente.Sama organizaja medjunarodne banke se razlikuje od banke do banke. U deutche Bank grupi podela je uradjena na 4 poslovna segmenta :Korporativno Bankarstvo, Investiciono bankarstvo bankarstvo za privatne komitente i Upravljanje sredstvima 1. ta je to platni promet sa inostranstvom i koji su njegovi osnovni instrumenti Platni promet sa inostranstvom, odnosno meunarodni platni promet obuhvata sva plaanja i naplate izmeu fizikih i pravnih lica jedne zemlje sa licima koja se nalaze u drugim zemljama, bez obzira na osnov po kom se vri plaanje i naplaivanje. Osnovni instrumenti platnog prometa sa inostranstvom su: doznaka, dokumntarni akreditiv, menica, ek, dokumentarna naplata inakaso, kreditna katra, kreditno pismo, efektivna valuta, i zlato. 2. Koja je uloga banaka u platnom prometu sa inostranstvom -Poslovi p.p. koji se obavljaju preko poslovnih banaka,spadaju u grupu neutralnih tj. posrednickih bank. poslova gde se banka pojavljuje kao posrednik u svoje ime,a za racun komitenta. 3. ta su korespodentski, a ta kontokoreniti odnosi Korespondirati u bankarstvu , u uem smislu znai nalaziti se u odnosu razmene informacija i pruanja olakica, a u irem smislu znai i meusobno otvaranje kontokorenitih rauna za platni promet. Prvi korak za banku koja eli da uspostvai korespodentske odnose sa stranom bankom jeste da prikupi potune i pouzdane informacije o toj banci. Zatim sledi upuivanje inicijative stranoj banci za uspostavljanje korespodentskih odnosa, uz dostavljanje osnovnih podataka o banci koja pokree inicijativu i dokumentacije. Ukoliko banka kojoj je bilo upuen poziv odgovori pozitivno, korespodentski odnos je uspostavljen. 25

to se tie korespodentskih odnosa najee je da jedna banka ovlasti drugu da u svojim konjigama otvori tekui (kontokoreniti) raun na ime prve banke i da se sva budua meusobna plaanja izvre u korist odnosno na teret tog rauna kontokoreniti ili direktni korespodentski odnos. Drugo reenje je da svoja meusobna plaanja banke izvravaju putem tekuih rauna kod neke tree banke, dajui ovaenje toj banci da vri plaanja u koris korespodentskih rauna indirektni korespodentski odnos. 4. ta je bankarska doznaka Doznaka (bankarski platni nalog ili bankarska doznaka) koristi se kao instrument plaanja u platnom prometu sa inostranstvom, kako kodisplata u inostranstvu ztako i kod naplata iz inostranstva. Kod doznake nalagodaveva banka daje pismeni nalog svom korespodentu u inostranstvu da odreenom fizikom ili pravnom licu isplati odreeni iznos naveden u nalogu. Zavisno od osnova plaanja, bankarske doznake mogu da se podele na robne i nerobne doznake.

5. ta je dokumentarni akreditiv Dokumentarni akreditiv predstavlja obavezu banke da plati prodavcu robe ili usluga odreeni iznos, pod uslovom da ovaj podnese zahtevana uredna dokumenta kojima se dokazuje otprema robe ili izvrenje usluge u predvienom vremenskom periodu. Dokumentarni akreditiv prua pravnu sigurnost i prodavcu i kupcu robe ili usluga, to je u meunarodnim trgovinskim odnosima veoma vano za partnere koji ne poznaju dovoljno i nemaju meusobno poverenje. Ugovorena strana koja plaa putem akreditiva sigurna je da e plaanje biti izvreno tek kad druga strana izvri svoje obaveze, to potvruju dokumenta koja ona mora podnese radi naplate akreditiva. Za ugovornu stranu koja izvrenje svoijh ugovornih obaveza naplauje akreditivom, akreditiv joj obezbeuje da e cena biti plaena. 6. Koje su osnovne vrste dokumentarnog akreditiva str451 7. ta je to dokumentarna naplata-inkaso Pod dokumentarnim inaksom tj. pod ugovorom o dokumentarnom inkasu podrazumeva se takav bankarski posao kod koga banka preuzima obavezu da e po nalogu i za raun svog komitenta (prodavca, nalagodavca) naplatiti novano potraivanjekoje ovaj ima prema treem licu (kupcu, trasatu) uz istovremenu predaju odreenih dokumenta, dok se komitent (nalagodavac) obavezuje da e za to platiti banci proviziju i trokove koje je imala prilikom izvrenja dobijenog naloga i instrukcije. 8. Koji su bitni elementi menice i osnovne vrste menice Osam bitnih elementa menice su: 1) Oznaka menice 2) Bezuslovan nalog da se plato odreeni iznos isplatite ili platite 3) Ime trasata 4) Oznaenje roka dospelosti 5) Mesto plaanja menice 6) Ime lica kome se ili po ijoj naredbi se mora platiti - remitent 7) Oznaenje mesta izdavanja 8) Datum izdavanja menice 9) Potpis lica koje je izdalo menicu trasanta 26

Osnovne vrste menice su: pored sopstvene i trasirane menice, razlikujemo: Blanko menica je menica kod koje u momentu izdavanja, voljom njenog izdavaoca, nedostaju neki bitni elementi, koje naknadno popounjava poverilac, a saglasno sporazumu sa izdavaocem menice. Robne menice izdaju preduzea u vezi sa kupovinom i prodajom robe, a finansijske menice koriste za obezbeenje novanih potraivanja u vezi nekog postojeeg ugovora (najee kreditu). 9. Koji su bitni elementi eka ek je hov kojom njen izdava (trasant) daje bezuslovan nalog drugom licu (trasatu) da iz njegovog pokria isplati naznaenu sumu novca korisniku eka (remitentu). Bitni elementi eka su: naznaenje prometuda je to ek na jeziku na kojem je ek izdat, bezuslovan nalog da se isplati odreena suma novca iz trasantovog pokria kod trasata, datum i mesto izdavanja eka, naziv trasata koji u veini zemalja moe biti banka ili novani zavod, mesto plaanja eka, potpis trasanta izdavaoca eka. 10. Kako se realizuju elektronska plaanja Smatra se da je najvee tehnoloko dostignue u razvoju bankarstva pojava elektronskog novca i elektronskog bankarstva. Elektronski novac predstavlja specifinu monetarnu informaciju koja se putem elektronskih impulsa prenosi izmeu transaktora koji obavljaju plaanja. Elektronski novac omoguava kupovinu roba i usluga pomou raunara u okviru komercijalne raunarske mree (npr.internet) ili preko poslovnih bankarskih mrea (npr. SWIFT). Elektronski novac u svakodnevnim transakcijama zamenjuje gotovinu i ekove. 11. ta su bankarske garancije i koje su najee vrste bankrarskih garancija u meunarodnom prometu Pod poslom bankraske garancije posrazumeva se pravni posao kojim jedno lice garant, na zahtev drugog lica ili po njegovoj instrukciji, preuzima samostalnu i neopozivu obavezu da treem licu korisniku garancije isplati odreeni iznos naveden u garanciji ako ispuni uslove navedene u njoj. Bankarska garancija predstavlja posebnu vrstu jemstva kojim banka preuzima odgovornost, za pravilno i uredno izvravanje obaveze svog komitenta prema njegovom ugovornom partneru. Uglavnom su prisutne podele na garancije po poslovima sa inostranstvom od kojih su najznaajnije:inidbene (liticiona garancija, garancija za dobro izvrenje posla, garancija za vraanje avansa) i platene garancije (garancije za otlatu robnih i finansijkih kredita), zatim tu su i nostro i loro garancije, uslovne i bezuslovne garancije, direktne i indirektne, pokrivene i nepokrivene. Esejsko pitanje: Bankarstvo u Srbiji (NBS i poslovne banke) glava 13, jedino ucis te dve lekcije iz knjige u 13. glavi. Napomena: Zelenim i rozim slovima oznacena su pitanja sa testa. Testovi iz junskog i septembarskog roka su identicni. Skripta downloadovana sa megastudent.co.yu... neke delove modifikovao CHIKI

27