EKONOMSKI FAKULTET SUBOTICA

Odeljenje u Novom Sadu

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA MENADžMENT RIZIKOM

Tema: Upravljanje rizikom likvidnosti

Profesor: Student
Sedlak Otilija Rauković Miroslava R015/08
Sadržaj:

UVOD 3
I POJAM I PODELA RIZIKA
II RIZIK LIKVIDNOSTI 3
2.1. Identifikacija rizika 4
2.2. Pokazatelji likvidnosti 4
III UPRAVLJANJE RIZIKOM LIKVIDNOSTI 5
3.1. Bazelska načela i smernice upravljanja rizikom likvidnosti 6
IV PLAN POSLOVANJA U SLUČAJU NASTANKA NEPREDVIĐENIH 8
SITUACIJA 10
4.1. Primer plana priliva i odliva novca u cilju izbegavanja rizika likvidnosti 11
V OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA 12
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14

2
UVOD
Najbolji način razmišljanja o riziku jeste razlika između onog što ste očekivali da se dogodi i što
se moglo dogoditi. Ne može se upravljati ishodima, već samo rizikom.
U većini poslova izbjegava se rizik… finansijski rizik pokušava se prebaciti na druge, tako da se
može koncentrisati na izradu i prodaju proizvoda. Međutim, da bi uspele, financijske kompanije
moraju izabrati rizik.
U skoro svim njihovim poslovima, ako su u stanju odvojiti rizik koji ima dobru cijenu od onog
koji je ispod cijene, one mogu prosperirati. Izbjegavajući svaki rizik, međutim, one potpuno
prestaju biti finansijske kompanije i ugasiće se.

I POJAM I PODELA RIZIKA

Sa pojmom rizika se susrećemo u svakodnevnom životu. Rizik bi mogao predstavljati neku opasnost, gubitak.
Jedna od definicija, nešto više usmerena na finansije, glasi: “Mogućnost materijalnog i/ili nematerijalnog gubitka.
Pojam rizika u širem značenju označava i pojam opasnosti.” Pojam rizika u bankarstvu, ali i drugim
finansijskim institucijama označava, između ostalog i mogućnost finansijskog gubitka, koji može
imati mnoštvo uzroka.

Razum nam nalaže da rizik treba izbegavati, međutim bez rizika nema profitabilnog poslovanja.
Šta onda učiniti? Ako posmatramo banke, osiguranja, investicione fondove i druge finansijske
institucije svi oni se susreću sa određenim rizicima. Njihov zadatak je da ih pravilno usmerava i
pravilno upravlja njime, kako bi pre svega iskoristili sve prednosti poslovnog poduhvara, a
gubitke sveli na minimum.

Peter Rose i Sylvia Hudgins u svojoj knjizi ističu da se finansijske institucije susreću sa
sledećim rizicima:1

1. Kreditni rizik - verovatnoća da će pasti vrednost nekog sredstva, naročito zajmova, i da

će postati bezvredni
2. Rizik likvidnosti – opasnost od nedostatka likvidnih sredstava
3. Tržišni rizik – nestabilnost tržišnih vrednosti elemenata bilansa stanja
4. Rizik kamatne stope – uticaj promene visine kamatne stope na novčane tokove banke
5. Rizik zarade – mogućnost ostvarivanja dovoljnog iznosa prihoda kojim bi se pokrili
troškovi
6. Kapitalni rizik- -rizik kojem je izložen dugoročni opstanak banke

U ovom seminarskom radu naglasak će biti na upravljanju rizikom likvidnosti.

1
Peter Rose, Sylvia Hudgins, „Bankarski menadžment i finansijske usluge“, Data status, Beograd, 2005. godina, str.
160.

3
II RIZIK LIKVIDNOSTI
Likvidnost predstavlja sposobnost i spremnost finansijske organizacije da izvršava preuzete
obaveze o rokovima njihovog dospeća, dok rizik likvidnosti predstavlja mogućnost nastanka
problema za finansijsku organizaciju usled nelikvidnosti. Izvori rizika nelikvidnosti su uglavnom
drugi rizici i to najčešće kreditni rizik i tržišni rizik. Pored ova dva rizika mogu se pojaviti i
ostali rizici, kao što su:

 Ročna i valutna neusaglašenost pozicija aktive i passive u bilansu stanja

 uvodjenje novih usluga pre prethodne procene potencijalnih uticaja na likvidnost
 nagli rast izloženosti banke rizicima po osnovu vanbilansnih pozicija
 nagli rast aktive koji se oslanja na promenljivu depozitnu strukturu
 trend pada poslovne dobiti u odredjenom vremenskom periodu

Gubljenjem likvidnosti , tj. pojačanim uticajem rizika likvidnosti, banka ne gubi samo novac,
ona gubi reputaciju, klijente što u krajnjoj liniji može dovesti do sankcije od strane regulatornih
organa. Za jednu banku vrlo je važno da ima odgovarajuću strukturu bilansa stanja aktive ali i
pasive, koja joj omogućava nesmetano i sigurno poslovanje.

2.1 Identifikacija rizika likvidnosti

Potrebe za likvidnošću i raspoloživi izvori likvidnosti u velikoj meri zavise od njene poslovne
strategije, proizvodnog miksa, strukture bilansa stanja, novčanih tokova i dr. U cilju
identifikacije finansijska organizacija treba da2:

 analizira sve značajne bilansne i vanbilansne pozicije i da odredi njihov uticaj na rizik
likvidnosti
 analizira medjusobnu povezanost rizika likvidnosti izvora sredstava i tržišnog izvora
likvidnosti
 obezbedi adekvatno vrednovanje pozicija active u skladu sa odgovarajućim regulatornim
standardima i standardima finansijskog izveštavanja.
 identifikovati dogadjaje koji mogu uticati na poverenje javnosti u njenu sigurnost i
stabilnost

Indikatori koji navode na potencijalni rizik likvidnosti mogu biti:

 brz rast aktive;
 pogoršanje kvaliteta aktive;
 negativan publicitet
 pogoršanje kreditnog rejtinga
 pad vrednosti akcija banke
 povećano povlačenje depozita iz banaka od strane stanovništva
 teškoće u pribavljanju dugoročnog kapitala i mnogi drugi indikatori.

2
NBS, sektor za kontrolu poslovanja banke, Beograd, 2008. god, str. 7

4
2.2 Pokazatelji likvidnosti
Nivo likvidnosti neke finansijske institucije iskazuje se pokazateljem likvidnosti koji predstavlja
odnos zbira likvidnih potraživanja prvog reda i likvidnih potraživanja drugog reda, s jedne
strane, i zbira obaveza po vidjenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom
dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti sa druge strane.

Globalno posmatrano možemo govoriti o pojmu:3

1. Sadašnje likvidnosti

𝐼𝑧𝑛𝑜𝑠 𝑟𝑎𝑠𝑝𝑜𝑙𝑜ž𝑖𝑣𝑖ℎ 𝑠𝑟𝑒𝑑𝑠𝑡𝑎𝑣𝑎

(𝐺𝑏 + 𝐷𝑣 + 𝐻𝑣)
𝐾𝑜𝑒𝑓𝑖𝑐𝑖𝑗𝑒𝑛𝑡 𝑠𝑎𝑑𝑎š𝑛𝑗𝑒 𝑙𝑖𝑘𝑣𝑖𝑑𝑛𝑜𝑠𝑡𝑖 =
𝐼𝑧𝑛𝑜𝑠𝑖 𝑘𝑟𝑎𝑡𝑘𝑜𝑟𝑜č𝑛𝑜 𝑑𝑜𝑠𝑝𝑒𝑙𝑖ℎ 𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑎

2. Perspektivne likvidnosti

𝐼𝑧𝑛𝑜𝑠 𝑟𝑎𝑠𝑝𝑜𝑙𝑜ž𝑖𝑣𝑖ℎ
𝑛𝑜𝑣č𝑎𝑛𝑖ℎ 𝑠𝑟𝑒𝑑𝑠𝑡𝑎𝑣𝑎 + 𝑃𝑜𝑡𝑟𝑎ž𝑖𝑣𝑎𝑛𝑗𝑎 𝑖 𝐻𝑜𝑣 𝑘𝑜𝑗𝑒 ć𝑒 𝑠𝑒 𝑢𝑛𝑜𝑣č𝑖𝑡𝑖 𝑢 𝑝𝑜𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎𝑛𝑜𝑚 𝑝𝑒𝑟𝑖𝑜𝑑𝑢
𝐾𝑜 =
𝐼𝑧𝑛𝑜𝑠 𝑑𝑜𝑠𝑝𝑒𝑙𝑖ℎ 𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑎 + 𝑖𝑧𝑛𝑜𝑠 𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑎 𝑘𝑜𝑗𝑒 ć𝑒 𝑑𝑜𝑝𝑠𝑒𝑡𝑖 𝑢 𝑝𝑜𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎𝑛𝑜𝑚 𝑝𝑒𝑟𝑖𝑜𝑑𝑢

3. Optimalne likvidnosti

100
𝐾𝑜 =
100 − (𝑝𝑟𝑜𝑐𝑒𝑛𝑎𝑡 𝑟𝑖𝑧𝑖𝑘𝑎 𝑛𝑎𝑝𝑙𝑎𝑡𝑒 𝑝𝑜𝑡𝑟𝑎ž𝑖𝑣𝑎𝑛𝑗𝑎 𝑖 𝐻𝑂𝑉)

4. Opšte (tekuće) likvidnosti

𝑈𝑘𝑢𝑝𝑛𝑎 𝑜𝑏𝑟𝑡𝑛𝑎 𝑠𝑟𝑒𝑑𝑠𝑡𝑣𝑎

𝐾𝑜 =
𝑈𝑘𝑢𝑝𝑛𝑒 𝑘𝑟𝑎𝑡𝑘𝑜𝑟𝑜č𝑒 𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑒

Finansijske institucije su dužne da nivo likvidnosti drže na nivou, tako da pokazatelj likvidnosti:

 iznosi najmanje 1, kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti, za sve dane u
mesecu;
 ne bude manji od 0,9 uzastopno duže od 3 dana;
 iznosi najmanje 0,8 kad je obračunat za jedan radni dan.

3
Prof dr. Nenad Vunjak, Finansijski menadžment, Subotica 2008. god, 112. str.

5
Kritičan nivo likvidnosti je onaj nivo likvidnosti čiji je pokazatelj manji od 0,8.

Primer: Ako zbir potraživanja prvog i drugog reda iznosi ukupno 35 miliona evra, a zbir
obaveza iznosi 43 miliona evra, utvrditi da li je nivo likvidnosti na kritičnom nivou!

Rešenje: Ko=35/43 ; Ko=0.81

Zaključujemo da je nivo likvidnosti ovog preduzeća na samoj granici da postane kritičan.

III Upravljanje rizikom likvidnosti

Slika 1. Proces upravljanja rizikom

Najbitniji segment upravljanja i zaštite banaka od rizika likvidnosti jeste stalno merenje i praćenje same likvidnosti
finansijske institucije. Na taj način, rizik se može na vreme uočiti te se može sprovesti adekvatna zaštita.
 Jedan od načina za merenje i upravljanje ovim rizikom jeste stalno praćenje gapa likvidnosti što će biti
objašnjeno u nastavku.
 Drugi način merenja likvidnosti jeste indeks likvidnosti koji meri veličinu mogućeg gubitka banke u
slučaju nagle prodaje imovine u odnosu na normalnu tržišnu cenu koju bi ista imovina mogla postići.

6
Što je veća razlika izmedju stvarne cene i cene koju imovina može postići u slučaju iznenadne prodaje to je manja
likvidnost banke tj. veći je rizik likvidnosti banke.
 Takodje, postoji i način merenja likvidnosti banke prema modelu planiranja rizika likvidnosti LaR
(Liquidity at Risk). Ovakav način planiranja likvidnosti trebalo bi vršiti uz tri pretpostavke
i to pretpostavke normalnih ekonomskih uslova, uslova krize likvidnosti i opšte tržišne krize.
Pomoću ovog modela banka lakše može predvideti, a samim tim i upravljati ovim rizikom.

Pored tri spomenuta još jedan način merenja rizika likvidnosti jesu indikatori likvidnosti i to: pokazatelj pozicije
gotovine, pokazatelj ukupnih depozita, pokazatelj depozita i pokazatelj rezervi.

Nakon merenja likvidnosti banke i sagledavanja svih bitnih segmenata poslovanja, u slučaju potrebe za dodatnom
likvidnošću banka može istu obezbediti na više načina:4
 Upravljanjem aktivom – uticaj na veličinu likvidne reserve, npr. pretvaranje manje
likvidnih sredstava u novac
 upravljanje pasivom – povećanje obavaeza u situacijama nelikvidnosti, novim
zaduživanjem na tržištu kapitala
 upravljanje aktivom i pasivom – kombinacija prethodna 2 metoda

Kod upravljanja rizikom likvidnosti jako je bitno obratiti paţnju na balans izmedju zadovoljenja potreba za
likvidnošću i oportunitetnih troškova prevelike likvidnosti s obzirom da banka u tom slučaju umesto držanja viška
likvidnih sredstava ista može plasirati na finansijska tržišta te na osnovu toga steći zaradu.

Najbolja zaštita po pitanju rizika likvidnosti jeste u pripremi planova vezanih za budućnost, a taj
proces naziva se projektovanje likvidnosti.

Projektovanje likvidnosti sastoji se u praćenju kretanja depozita i kredita te utvrđivanju trenda

kretanja stope njihovog rasta i njenog projektovanja za budućnost. Nakon što se procjene obave
utvrđuju se određeni gapovi likvidnosti tj. razlike između stopa rasta depozita i kredita. U
zavisnosti od veličine tih gapova banke prave planove pribave istrukture potrebnih sredstava za
budućnost.

Postoje dvije osnovne determinanate koje utiču na projektovanje likvidnosti, a to su očekivano

kretanje kamatnih stopa te dužina predviđenog gapa. Po pitanju kamatnih stopa, možemo reći da
će banka koristiti više kratkoročnih sredstava ako smatra da će kamatne stope pasti. Naime,
njihov cilj je izvršiti refinansiranje po nižim kamatnim stopama, a to, u dogledno vreme, mogu
učiniti koristeći kratkoročna sredstva. Takođe, oni će koristiti dugoročna sredstva onda kada
smatraju da će kamatna stopa rasti upravo iz razloga da trenutnu, nižu, kamatnu stopu na
određeni način fiksiraju.
Kada je u pitanju vreme projektovanja gapa postupci su očiti. Naime, što je period projektovanog
gapa duži to će se banka orjentisati na pribavljanje dugoročnih sredstava. U slučaju kraćeg
projektovanog gapa radi se oobrnutoj situaciji. Sam rizik likvidnosti najčešće je posledica
izloženosti banke nekom drugom riziku, a strategija upravljanja rizikom likvidnosti sastavni deo

4
Igor Slijepčević, „Upravljanjerizikom likvidnosti banaka u zemljama u tranziciji“, Ekonomski anali br. 168, strana
141, mart 2006. godine

7
strategije upravljanja ostalim rizicima. Adekvatno upravljanje i zaštita od ostalih rizika u
mnogome doprinosi i stabilnoj likvidnosti banke.

3.1. Bazelska načela i smernice upravljanja rizikom likvidnosti

Bazelski odbor za superviziju banaka određuje osnovne principe, smernice i standarde za

delotvornu superviziju banaka. Banke u našoj zemlji su većinom prihvatile ove smernice i
usješno ih implementiraju, jednim dijelom i zbog toga što kompanije majke posluju na
razvijenim, zapadnim tržištima i samim tim njihovi zakoni zahtevaju apsolutno prihvatanje ovih
standarda.
Ono što je jako specifično za rizik likvidnosti jeste što nepostoje dve banke na koje bi se mogle
primenjivati iste politike i procedure likvidnosti. Upravo zbog toga upravljanje ovim rizikom i
zauzima posebno mjesto kod regulacije i supervizije banaka.

Bazelski odbor je izdao dokument pod nazivom “Sound Practices for Managing Liquidity in
Banking Organizations“ koji obuhvata osam grupa principa čijeosnovne karakterisike su
navedene ispod.

a. Principi usmereni razvijanju strukture za upravljanje likvidnosti

Svaka banka ima svoju politiku upravljanja likvidnosti. Ono što je bitno jeste da ta politika bude
dobro i uspešno implemetirana za što treba postojati struktura koja omogućava efikasnost
izvršavanja tih politika te fleksibilnost. Struktura kao takva podrazumeva ljude, procedure te
informacione sisteme koji osiguravaju pravovremene informacije prema banci kao i iz banke
prema okruženju.

b. Merenje i praćenje likvidnosti

Da bi upravljanje rizikom likvidnosti bilo uspešno bitno je stalno meriti i pratiti novčane tokove
banke kako bi se na vreme mogle uočiti potencijalne opasnosti. Takođe, bitno je provoditi
različite “what if“ scenarije koji će pokazati ispravnost pretpostavki te eventualne mogućnosti i
ishode.

c. Upravljanje pristupom tržištu

Da bi upravljanje rizikom likvidnosti bilo uspešno banka mora imati pristup finansijskim
tržištima i koristititi isti uspešno kako bi obezbedila sredstva ili plasirala višak. Bitno je naglasiti
da je u našoj zemlji ovaj princip jako teško ispoštovati u celosti zbog stanja kada su u pitanju
finansijska tržišta.

d. Alternativno planiranje

Jako je bitno da banka uvek ima alternativne planove za slučajeve kriza likvidnosti koje bi
implemetirala u hitnim slučajevima u kojima prvobitno zamišljenji planovi ne mogu
bitisprovedeni.

8
 e. Upravljanje deviznom likvidnosti

Zbog poslovanja banaka na više tržišta i sa više valuta jako je bitno da svaka banka ima posebne
sisteme merenja, praćenja i kontrolisanja glavnih valuta u kojima vrši svoje transakcije. Naravno,
bitno je da banka ima i posebne strategije za upravljanje valutnim rizikom kada su sve glavne
valute u pitanju.

f. Interne kontrole za upravljanje rizikom likvidnosti

Svaka banka mora imati sisteme interne kontrole i vrednovanja samih politika likvidnosti i
njihovog efikasnog sprovođenja.

g. Uloga objavljivanja podataka o poboljšanju likvidnosti

Još jedna stavka koja je jako bitna kod upravljanja rizikom likvidnosti jeste to da banka redovno
izveštava javnost kao i svoje velike klijente o svom stanju likvidnosti. Naravno za takve
aktivnosti potrebno je imati mehanizam koji osigurava sprovođenje ovog principa.

h. Uloga supervizora
Supervizori u svim zemljama u kojima bankarski sektor posluje po ovim načelima su dužni
sprovoditi nezavisno vrednovanje bankarskih strategija, politika, procedura i prakse te
zahtevati od banke da ima efikasan sistem za merenje, praćenje i kontrolu rizika likvidnosti.

9
IV PLAN POSLOVANJA U SLUČAJU NASTANKA
NEPREDVIĐENIH SITUACIJA

Banka je dužna da izradi plan poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih situacija5 (u daljem
tekstu Plan) koji sadrži jasne procedure za rano otkrivanje i rešavanje problemau vezi sa
likvidnosću banke u vandrednim situacijama.

Plan predstavlja skup politika, načela, procedura koje služe za reagovanje na ozbiljne poremećaje
u sposobnosti banke da finansira neke ili sve svoje aktivnosti pravovremeno i po razumnim
troškovima.

U skladu sa odlukom o upravljanju likvidnošću banke, Plan treba da sadrži6:

 procedure i indikatore za rano otkrivanje mogućih problema u vezi sa likvidnošću banke

 imena lica odgovornih za identifikovanje problema sa likvidnošću
 jasno utvrđene poslove, odnosno obaveze i odgovornosti u upravljanju rizikom
 obavezu pripremanja posebnih izveštaja sa podacima, pokazateljima i drugim
informacijama značajnim za preduzimanje mera u slučajevima krize likvidnosti i za
potrebe internog izveštavanja;
 način pristupa raspoloživim izvorima likvidnosti, kao i procedure za obezbeđenje
pristupa dopunskim izvorima finansiranja, odnosno izvorima koji se ne koriste u
redovnom poslovanju
 način informisanja NBS o uzrocima krize likvidnosti, kao i planiranim akcijama u cilju
otklanjanja iste.

Izrada i primena plana treba da bude čvrsto integrisana u process upravljanja rizikom likvidnosti
banke, zajedno sa rezultatima scenarija i pretpostavki korišćenih u stress testovima.

Plan treba da bude redovno proveravan i testiran. Ključni aspekti ovog testiranja podrazumeva
proveru da li su uloge i odgovornosti ustanovnjene na odgovarajući način, da li su informacije
ažurirane, da li je omogućen transfer gotovine i da li je neophodna dokumentacija raspoloživa u
najkraćem mogućem roku.

Rukovodstvo banke treba da proverava sprovođenje Plana, kao i da preispituje i ažurira Plan,
najmanje jednom godišnje i češće ukoliko su se značajno promenili uslovi poslovanja i tržišni
uslovi.

5
Važećom regulativom je propisano da je banka dužna da plan poslovanja u slučaju nepredviđenih situacija usvoji
najkasnije do 30. juna u godini.
6
NBS, sektor za kontrolu poslovanja banke, Beograd, 2008. god, str. 7

10
4.1 Primer plana priliva i odliva novca u cilju izbegavanja rizika
likvidnosti:7

A PRILIV SREDSTAVA

I Preneta novčana sredstva iz prethodnog meseca

II Priliv novca u toku meseca (1 do 7)
1. Unovčavanje HOV
2. Naplata potraživanja od kupaca
3. Naplata potraživanja po osnovu prodaje deviza
4. Naplata ostalih potraživanja
5. Naplata finansijskih plasmana
6. Priliv novca po osnovu povećanja izvora finansiranja
7. Prilivi po osnovu vanposlovnih sredstava
III Svega priliv novčanih sredstava (I+II)

B ODLIV SREDSTAVA

IV Prenete neizmirene obaveze iz prethonog meseca

V Odliv novčanih sredstava u toku meseca (1-11)
1. Obaveze po HOV
2. Obaveze preme budžetu i fondovima
3. Obaveze po osnovu poreza na dobit preduzeća
4. Isplata zarada zaposlenih u preduzeću
5. Obaveze prema dobavljačima
6. Ostale obaveze
7. Obaveze po osnovu korišćenih garancija
8. Obaveze po osnovu kupovnine deviza
9. Obaveze po dospelim kreditima
10. Dospele obaveze po dividend
11. Odliv novca u vanposlovna sredstva

C REKAPITULACIJA
1. UKUPAN PRILIV NOVCA (A)
2. UKUPAN ODLIV NOVCA (B)
3. SLOBODNA NOVČANA SREDSTVA (A-B)
4. NEDOSTATAK NOVČANIH SREDSTAVA (B-A)

U cilju prevazilaženja likvidne napetosti preduzeća neopodno je utvrditi redosled mera putem
kojih će se obezbediti likvidna sredstva odnosno eliminisati rizik nelikvidnosti. Praksa ukazuje
da se mere mogu rangirati na sledeći način:

7
Prof dr. Nenad Vunjak, Finansijski menadžment, Subotica 2008. god, 115. strana

11
 1. Ubrzanim pretvaranjem nelikvidne imovine u likvidni oblik
2. Promenom uslova uplate potraživanjem od kupaca
3. Odlaganjem određenih izdataka za kraći vremenski period
4. Odlaganjem određenih izdataka na duži vremenski period
5. Promenom u politici cena
6. Prodajom akcija na tržištu kapitala
7. Emitovanjem novih obveznica i akcija
8. Konvertovanjem kratkoročnih kredita u dugoročne
9. Novim zaduživanjem kod poslovnih banaka…

Dosadašnja praksa pokazuje da su mogućnosti uklanjanja uzroka nelikvidnosti brojne. Najčešće

se primenjuju sledeće mogućnosti:

1. ubrzana cirkulacija sredstava

2. prestruktuiranje sredstava
3. kompenzacija delova sredstava i obaveza prema izvorima
4. promena rokova dospeća obaveza
5. angažovanje dodatnih novčanih sredstava u poslovnom procesu i sl.

V OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA

Banka treba redovno da objavljuje informacija koje omogućuju učesnicima na tržištu da procene
adekvatnost načina na koji banka upravlja likvidnošću, kao i njenu poziciju likvidnosti.

Objavljivanje informacije povećava transparentnost, olakšava vrednovanje i, smanjuje

neizvesnost i pojačava tržišnu transparentnost.

U tom smislu banka bi trebalo da učini dostupnim informacije o organizacionoj strukturi i

osnovnim elementima okvira za upravljanje rizikom likvidnosti, kvantitativne podatke o
poziciji likvidnosti (iznos i sastav likvidne aktive, vrednost propisanog pokazatelja likvidnosti,
vrednosti internih racija za praćenje likvidnosti i definisanih limita tih racija, struktura bilansnih i
vanbilansnih pozicija prema periodima dospeća i kumulativni gepovi likvidnosti i sl.), kao i
kvalitativne podatke o načinu upravljanja likvidnošću (diverzifikacija izvora sredstava,
tehnike koje se koriste za ublažavanje rizika likvidnosti, koncepti za merenje rizika likvidnosti,
ključni elementi plana poslovanja u slučaju nastupanje krize likvidnosti i dr.)

12
ZAKLJUČAK

Svet se konstantno menja.

1929-33 1970 1980 1990 2000

Produžene krize bankarstva rezultirale su prevelikim rizicima i problemima likvidnosti.

Rizik je svakodnevni deo života i rada svih pojedinaca i privrednih subjekata. Razvoj naučne
oblasti upravljanje rizikom je uslovljen ekonomskim krizama u svetu, i deregulacijama u
finansijskom poslovanju odnosno globalizacijom finansijskog tržišta.

Posledice finansijskih kriza su bile katastrofalne za pravna i fizička lica, koja su usled bankrota
poslovnih banaka bila direktno ili indirektno pogođena krizama. Isto, je uslovilo da se
institucionalizovano priđe rešavanju problema, i najviše se otišlo u razvoju upravljanja rizikom u
bankarstvu, gde je Bazelski komitet definisao adekvatnost kapitala odnosno zahtevani minimalni
nivo kapitala, koji banke ostavljaju po strani kao amortizer za potencijalne gubitke kod davanja
kredita, valutnog rizika, zbog nedostatka poznavanja bančinih komitenata, prakse na strani
regulatora i dr.

Da bi banka upravljala rizikom likvidnosti mora imati odgovarajuće informacije o svojoj

izloženosti i dešavanjima na tržištu. Neophodno je da banka ima internu reviziju koja ima
zadatak da analizira, prati, kontroliše i izvještava o riziku likvidnosti. Finansijski pokazatelji
predstavljanju osnovu za donošenje odluka o upravljanju rizicima sa kojim se banke susreću u
toku poslovanja. Interna revizija na osnovu dobijenih pokazatelja ukazuje menadžmentu banke
na visinu izloženosti rizika. Likvidnost za banku je jedan od najvažnijih faktora poslovnog
uspjeha, zbog toga ovom fenomenu mora da se posveti posebna pažnja.

„Ceo život jeste upravljanje rizikom, a ne njegova eliminacija.“

Walter Winston –bivši predsednik Citicorp

13
Literatura

 Prof. dr Uroš N. Ćurčić , “Banke i rizici”, Beograd, 2010. godine

 Prof. dr Nenad M. Vunjak, “Finansijski menadžment”, Ekonomski fakultet Subotica,
2008. godine
 Prof. dr Uroš N. Ćurčić , “Bankarski portfolio menadžment”, Univerzitet Braća Karić,
Beograd, 2008. godine
 Mc Kean, M.H., (1951.), Liquidity and a National Balance Sheat, Readings in Monetary
Theory, Homewood, Illinois

Internet izvori:
 www.nbs.rs
 www.trezor.gov.rs
 www.hnb.hr

14