VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BLACE

SEMINARSKI RAD
Predmet: ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Tema: Elektronsko bankarstvo

Profesor: Studenti:
Vladimir Mladenovic Zlatkovic Svetislav 06/08III

Blace
2011. god.
 Seminarski rad

I UVOD

Elektronsko bankarstvo predstavlja pokuaj spajanja vie razliitih tehnologija

od kojih se svaka razvija u drugom smeru i na drugaiji nain.

Prvi elektronski transfer novca izvren je jos davne 1860. godine. Transfer je
izvrila firma Western Union iz SAD-a, uz pomo telegrafa. Kasnije je telegrafski
transfer novca postao uobiajan. Jedan od najveih platnih i obraunskih sistema
dananjice, ameriki Fedvajer (Fedvire), zapoeo je sa radom 1918. godine, kao
servis za telegrafski transfer novca pri Sistemu federalnih rezervi SAD-a.

Jedna tipina trgovinska transakcija moe obuhvatati nekoliko razliitih strana

i razliitih dokumenata, a svi oni moraju da se provere, prenesu, ponovo unesu u
razliite informacione sisteme, obrade i uskladite.
U oblasti meubankarskog izvetavanja trenutno dominira SWIFT, koji je
osnovan 1973 godine u Briselu. SWIFT je u vlasnitvu njegovih lanica tj.
Konzorcijuma koji se sastoji od preko 2.200 banaka.

Za tehnologizaciju bankarstva na malo od kljunog su znaaja trendovi u

informacionoj i komunikacionoj tehnologiji, upotreba javnih raunarskih mrea (pre
svega Interneta), kao i razvoj i primena metoda kriptografije.

Bre, sigurnije, lake i jednostavnije poslovanje na Internetu ciljevi su koje

pred banke i druge finansijske institucije postavlja sve zahtevnije finansijsko trite.

___________________________________________________________________________
1
 Seminarski rad

II ELEKTRONSKO POSLOVANJE

2.1. DEFINICIJA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju

elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje (e-business).

Elektronsko poslovanje se moe definisati na razliite naine.

Sa stanovita komunikacija predstavlja dostavljanje informacija,
proizvoda/usluga ili plaanje putem telefona, kompijuterske mree ili nekog drugog
sredstva.
Sa stanovita poslovanja predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija
nad ve automatizovanim poslovnim transakcijama.
Sa stanovita usluga predstavlja alat koji korisnicima usluga daje podatke o
firmama i nudi servise boljeg uvida u ponudu, bre i jeftinje.
Sa stanovita on-line perspektive daje mogunost kupovine i prodaje
proizvoda i informacija putem Interneta i drugih on-line servisa.

Generalno, elektronsko poslovanje je kupovina i prodaja informacija,

proizvoda i usluga putem raunarske mree i podrka za bilo koju vrstu poslovnih
transakcija putem digitalne infrastrukture.
Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja je INTERNET. Elektronsko
poslovanje na Internetu kree od Web sajta prezentacionog karaktera. U sledeoj
fazi to je E-business, kupovina i prodaja, pa se proiruje davanjem informacija i
postaje u inteligentni e-business end to end poslovni processor.

2.2. MODELI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Podela prema uesnicima:

1. B2B Business to Business elektronsko poslovanje koje se odvija
izmeu preduzea, kompanija.
2. B2C - Business to Consumer poslovanje izmeu preduzea i
potroaa. Potroai naruuju proizvode elektronskim putem od
preduzea.
3. B2G Business to Goverment poslovanje izmeu preduzea i vlade.
Poseban znaaj imaju kod tenderan za porudbine vlade ili vladinih
organizacija.
Ova tri modela elektronskog poslovanja se najvie koriste.

Ostali modeli e-poslovanja koji se manje koriste:

1. C2B Consumer to Business model u kome potroai udrueno ili
pojedinano nude proizvode i usluge kompanijama.
2. C2C Consumer to Consumer model razmene izmeu kupaca.

___________________________________________________________________________
2
 Seminarski rad

3. C2G Consumer to Goverment model interakcije centralne i lokalne

vlasti sa graanjima.
4. G2B Government to Business
5. G2C Government to Consumer
6. G2G Government to Goverment

Podela prema delatnosti:

- Elektronska prodaja (e-sales)
- Elektronsko bankarstvo (e-banking)
- Elektronsko izdavatvo (e-publiching)
- Elektronska trgovina (e-commerce)
- Elektronska uprava (e-goverment)
- Uenje na daljinu (e-learning)

3.3 . POTREBA ZA ELEKTRONSKIM PRENOSOM SREDSTAVA

Platni promet predstavlja sva plaanja koja se vre izmeu pravnih i fizikih
lica. Plaanje se definie kao prenos novanih sredstava sa jednog fizikog ili
pravnog lica na drugo da bi se izvrila konverzija duniko poverilakog odnosa.

Potreba za uvoenjem elektronskog prenosa sredstava u papirni platni

promet javila se kada je obim platnog prometa narastao do te mere da je postalo
nemogue da se obavlja na postojei nain zbog fizikih ili finansijskih ogranienja.
Dosadanji sistemi plaanja zasnivali su se na iro i ekovnom platnom prometu.
Papirni platni promet karakterisala je ogromna koliina papira usled porasta obima
finansijskih transakcija to je dovodilo do veih trokova banaka, a osim toga platni
promet zahtevao je i dosta vremena za finalizaciju plaanja.

Dakle osnovni problemi u funkcionisanju papirnih sistema plaanja su:

- Nemogunost praenja porasta obima platnog prometa iznad odreene
granice
- Trokovni pritisak usled porasta obima platnog prometa
Sve ovo uticalo ja na potiskivanje papirnog naina plaanja u korist
elektronskog sistema plaanja.
Prve ideje za reavanje problema porasta obima papirnih tokova platnog
prometa kroz proces kompijuterizacije i eliminisanja papira dala su dva amerika
profesora Jacobs Henry i Robert Gregory.

Sutina koncepta kompijuterizacije sistema plaanja sastoji se u mogunosti

da se tehniko-tehnoloke i ekonomske karakteristike informacione tehnologije
iskoriste za:
- eliminisanje papira iz sistema plaanja
- poveanje brzine transakcionih i informacionih tokova
- sniavanje transakcionih trokova.

___________________________________________________________________________
3
 Seminarski rad

Pojava elektronskog novca nametnula je potpuno novu filozofiju u bankarstvu

koja se zasnivala na elektronskoj razmeni podataka i sredstava (EFT). EFT ili
elektronski transfer novca je postupak kojim se pomou elektronskog prenosa
poruke (putem elektronskog terminala, telefona, kompijutera ili magnetne trake)
prenosi novac izmeu dva mesta bez fizikog prenosa gotovine.

___________________________________________________________________________
4
 Seminarski rad

III ELEKTRONSKO BANKARSTVO

3.1. RAZVOJ ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

Primena savremenih elektronskih digitalnih raunara u oblasti bankarstva

omoguila je pojavu elektronskih transakcija digitalnog tipa. Razvoj elektronskog
bankarstva u dananjem smislu rei zapoeo je krajem 60-ih i poetkom 70-ih
godina XX veka. Na afirmaciju elktronskog bankarstva od presudnog znaaja su bili:
- trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji
- upotreba javnih raunarskih mrea
- razvoj i primena metoda kriptografije.

Elektronsko bankarstvo (e-bankarstvo) je novi vid racionalizacije bankarskih

potencijala i definie se kao skup raznovrsnih naina izvoenja finansijskih
transakcija upotrebom informacione i telekomunikacione tehnologije. Elektronsko
bankarstvo je irok pojam i pored Internet bankarstva obuhvata brojne vrste
digitalizovanih transakcija koje ne moraju da se baziraju samo na Internet tehnologiji
(automatizacija transfera novanih sredstava, konverzija valuta, uplate, isplate,
otplate kredita...).

Prvi korak ka elektronskom bankarstvu bili su bankomati (Automated Teller

Machines ATMs). Bankomati su ureaji za polaganje i podizanje gotovog novca
bez fizikog prisustva bankarskog slubenika. Prvi bankomat vezuje se za filijalu
britanske Barcclays banke 1967. godine. Gotovina se podie pomou platnih
kartica (kreditnih ili debitnih). Bankomati se prave kao floorstand maine ili se
ugrauju u zid. Sastoje se iz dva osnovna dela: dela za manipulaciju novcem i dela
za manipulaciju podacima vezanim za deponovana sredstva korisnika. Delovi
bankomata su tastatura, monitor, otvor za karticu, otvor za podizanje novca i
zvunik. Pored podizanja gotovine bankomati omoguavaju i polaganje depozita,
transfer sredstava na druge raune, plaanje sa drugih rauna i slino.

U nizu novina koje su uslovile razvoj elektronskog bankarstva posebno

mesto zauzima softver za line finansije. Potreban je poseban softver instaliran na
klijentovom raunaru sa kog se jedino i mogu obavljati transakcije. To je softver koji
omoguava ljudima da uz pomo personalnog raunara vode brigu o svom novcu.
Prva verzija programa za line finansije pojavila se jo 1983 godine. Te godine je
Skot Kuk napisao program pod nazivom Quicken, koji je doiveo veliki uspeh. Ubrzo
je dobio konkurenciju u vidu drugih programa, od kojih se u zadnje vreme istie
Money kompanije Microsoft. Performanse ovih proizvoda su danas prilino
ujednaene.

Sledei znaajan korak u razvoju elektronskog bankarstva nainjen je

promocijom on-line bankarstva. On-lajn (kuno,PC) bankarstvo predstavlja
kombinaciju karakteristika programa za line finansije i elektronskog plaanja
rauna. Potroai su prvo pokazali malu zainteresovanost za korienje svojih
personalnih raunara u bankarstvu. Danas se stvari dosta menjaju. Sve bri razvoj
___________________________________________________________________________
5
 Seminarski rad

on-line bankarstva rezultat je bezbednosti, jednostavne upotrebe, korisnosti cene

koje su pre toga ometale njegovo ire prihvatanje.

Prirodni naslednik on-lajn bankarstva je Internet bankarstvo (Internet

Banking). Predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja posredstvom Interneta, tj.
usmereno je ka onim bankarskim proizvodima i uslugama koje se isporuuju
elektronskim kanalima. Procenjuje se da banke koje nude Internet bankarstvo ve
danas poseduju 40% depozitne baze u SAD. Dva kljuna razloga zbog kojih su
banke zainteresovane za Internet bankarsto su:
- korisnici Interneta su uglavnom mlai ljudi sa veim stepenom
obrazovanja i veim prihodima od prosenog klijenta
- Internet je veoma efikasan i jeftin distribucioni kanal.

Najnoviji trend u elektronskom bankarstvu je tzv. Mobilno bankarstvo (Mobile

Banking). Mobilno bankarstvo omoguava izvravanje transakcija putem prenosnih
raunara, digitalnih linih organizatora i mobilnih telefona. Najnovija generacija
mobilnih telefona poseduje mogunost povezivanja na Internet, to znai da korisnik
moe pristupiti svojoj finansijskoj instituciji pomou mobilnog telefona i izvriti
eljene transakcije. Prognozira se da e mobilno bankarstvo doiveti ak i snaniju
ekspanziju od Internet bankarstva u narednih 3-5 godina, s obzirom da broj korisnika
mobilnih telefona daleko prevazilazi broj korisnika Interneta. Vodee na ovom polju u
SAD-u su brokerske firme kao to su DLJ Direct, Fidelity, E-Trade, Ameritrade i
MSDW Online, koje nude mogunost za trgovinu akcijama putem mobilne mree.

3.2. PREDNOSTI ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

Osnovne prednosti elektronskog bankarstva sa stanovita banaka su:

- stvaranje imida inovativne banke koja klijentima nudi reenja
zasnovana na savremenim i bezbednim tehnologijama
- otvaranje novih trinih kanala
- integrisano elektronsko povezivanje platnih prometa u nacionalnim i
vannacionalnim okvirima
- lake pridobijanje klijenata ije banke ne podravaju elektronsko
poslovanje
- smanjenje trokova poslovanja
- mogunost racionalizacije bankarskih potencijala
- lake dokazivanje svojih konkurentskih mogunosti
- kvalitetnija i racionalnija preraspodela poslova unutar banke, kao i
rastereenje osoblja
- jednostavnije izvoenje marketinkih akcija

Osnovne prednosti elektronskog bankarstva sa stanovita klijenata su:

- stalan uvid u stanje svih rauna
- 24h/7dana pristup banci
- lake preuzimanje potrebnih datoteka
___________________________________________________________________________
6
 Seminarski rad

- obavljanje poslova u vreme kad to klijentu najvie odgovara

- povezivanje korisnikih modula sa postojeim bankarskim aplikacijama
- razbijanje geografskih barijera ...

3.3. VRSTE ELEKTRONSKIH BANKARSKIH POSLOVA

Osnovne vrste elektronskih bankarskih poslova su:

- Elektronski voeni meubankarski poslovi
- Elektronsko voeno poslovanje sa komitentima i za njihov raun

Elektronski voeni meubankarski poslovi zahtevaju visok stepen sigurnosti,

tajnosti i postojanosti podataka, kao i visok stepen efikasnosti u disponiranju
finansijskim aktivama. Ovakvi zahtevi nameu poterbu korienja razliitih privatnih
raunarskih mrea ija se arhitektura razlikuje od onih javnih, otvorenih i svima
dostupnih. Najpoznatiji svetski sistemi ove vrste su: Fedwire, Chips, CIS, SWIFT,
ACH, Target.
Elektronski voeni poslovi sa komitentima i za njihov raun realizuju se na
etiri naina: upotrebom automatskih samouslunih altera (ATM) i bankomata
(CDs), kroz elektronsko bankarstvo na daljinu, kroz Internet bankarstvo i kroz
mobilno bankarstvo.

3.4. RIZICI ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

Specifini rizici kojima se izlau banke u elektronskom bankarstvu i

aktivnostima u vezi sa elektronskim novcem mogu se grupisati prema grupama
rizika. U sadanjoj fazi razvoja elektronskog bankarstva i novca izgleda da e
operativni, reputacioni i pravni rizik biti najvanije kategorije rizika za veinu
aktivnosti u vezi sa elektronskim novcem i elektronskim bankarstvom. Tradicionalni
bankarski rizici, kao to su kreditni rizik, rizik likvidnosti, kamatni rizik i trini rizik
mogu takoe proistei iz aktivnosti u vezi sa elektronskom novcem i elektronskim
bankarstvom.
Zbog svega toga je u elektronskom bankarstvu neophodan proces upravljanja
rizikom, koji se sastoji od tri osnovna elementa:
1. procene rizika
2. kontrole izloenosti riziku
3. praenje rizika.

Najvanija briga uesnika tj. klijenata elektronskog bankarstva jeste tajnost

podataka i transakcija. Budui da su raunarske mree kojima se kree novac
sloene treba raunati na sledee probleme: integritet (celovitost) podataka,
mogua oteenja, degradacija, izoblienje ili unitenje podataka.

___________________________________________________________________________
7
 Seminarski rad

Mogue ekonomske posledice elektronskog novca i elektronskog bankarstva

sastojae se u njihovom uticaju na devizne kurseve i novanu masu. Masovno
uee na deviznim tritima od strane uesnika koji nisu profesionalni dileri i
brokeri moe da dovede do nestabilnosti deviznih kurseva. Pored toga, uporedo sa
irenjem ekonomije Interneta banke mogu da odobravaju potroaima kredite u
formi elektronskog novca. Tada e doi do kreiranja novog novca, pa e ukupni
iznos elektronskog novca premaiti iznos deponovanog realnog novca. Ovakvo
kretanje izazvae fluktuaciju novane mase u sajberspejsu koja e uticati na
novanu masu u realnom svetu.

Poznato je da svako kreiranje novca nosi u sebi rizik od bankrotstva. Zbog

nepostojanja neke institucije koja bi vrila ulogu centralne banke u sajberspejsu
(ulogu garanta likvidnosti ili poslednjeg utoita bankarskog sistema), bankrotstvo
neke banke moe izazvati lananu reakciju i dovesti do finansijske krize.

U kojoj meri e biti zatien sistem elektronskih plaanja zavisi od:

- obima i prirode rizika
- stepena tolerancije postojanja rizika od strane finansijske institucije
- kadrova koji treba da iznesu ovaj problem
- finansijskih sredstava potrebnih za obezbeenje od rizika
- visine tete i prirode problema koje rizik donosi
- stepena poverenja u okruenje

___________________________________________________________________________
8
 Seminarski rad

IV INTERNET BANKARSTVO

4.1. RAZVOJ INTERNET BANKARSTVA

Internet je nezavisna kompijuterska mra koja u sebi objedinjuje informacije,

ljude, telekomunikacije i kompijutere. Banke su Internet prihvatile kao sredstvo za
obezbeivanje maksimalno efikasnog sistema u obavljanju bankarskog poslovanja.

Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (CyberBanking) predstavlja

obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kue, posredstvom Interneta. Internet
bankarstvo predstavlja najbri, najekonominiji i najefikasniji nain obavljanja
bankarskog poslovanja.
Obavljanje kompletnog bankarskog poslovanja direktno iz kue, bez fizikog
prisustva u banci danas je uobiajna pojava u razvijenim zemljama sveta. Banke
koriste razliite naine da klijentima omogue to efikasnije i bezbednije obavljanje
bankarskih transakcija iz kue.

Poetak PC bankarstva ili Internet bankarstva datira iz 1980. godine, ali je

razvoj Internet bankarstva i rast broja korisnika bio spor sve do poetka 90-ih
godina. Wells Fargo banka je maja 1995. godine izradila prvi Web bankarski
program za obavljanje poslovanja na Internetu. Iste godine osnovana je i prva
specijalizovana Internet banka na svetu Security First Network Bank, sa seditem
u Atlanti, SAD.
Od tog vremena do danas preko 200 svetskih banaka nudi svojim klijentima
kompletan asortiman proizvoda i usluga Internet bankarstva.

Razvoj Internet bankarstva tekao je kroz etiri faze:

1. Sagledavanje prednosti, problema i nedostataka
2. Postavljanje informacija
3. Dvosmerna komunikacija
4. Omoguavanje transakcija

Pri obavljanju bankarskih transakcija u Internet bankarstvu:

- nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladiteni na
klijentovom hard disku (vea sigurnost pri obavljanju transakcijama)
- pristup banci i raunu je mogu sa bilo kog mesta na svetu (pod uslovom
da na tom mestu postoji kompijuter prikljuen na Internet)
- banka brine o odravanju hardverskog, softverskog i zatitnog sistema.

Aprila 1996. godine registrovano je milion korisnika Internet bankarskih

usluga u SAD, a decembra 1997. godine broj korisnika Internet bankarstva popeo se
na 4,2 miliona korisnika.

Danas Internet prezentacije moraju pruiti i neto vie. One moraju biti
interaktivne, multimedijalne i da omoguavaju kompletno poslovanje direktno na
Internetu. Iz tih razloga banke su u svom Internet poslovanju uvele niz inovacija

___________________________________________________________________________
9
 Seminarski rad

(virtualne poslovnice, specijalne finansijsko-softverske programe koji brinu o budetu

klijenata, ulaganjima).

Bankarski proizvodi i usluge koje nude veina banaka u svom Internet

poslovanju su:
- Otvaranje i korienje tekuih rauna
- Otvaranje i korienje ekovnih rauna
- Otvaranje i korienje zajmovnog rauna (Loan account)
- Otvaranje i korienje depozitnih rauna
- Plaanje rauna elektronskim putem
- Korienje sistema kreditnih kartica (Visa, Master Card)
- Trgovina hartijama od vrednosti
- Obustave plaanja (Stop Payment)
- Menjaki poslovi (samo u evropskim bankama)
- Provera stanja na raunima klijenata
- Elektronski transferi izmeu rauna
- Obavljanje brokerskih usluga za klijente banke
- Odobravanje hipotekarskih i ostalih kredita
- Provera transakcija iz predhodnog perioda na svim raunima klijenata
- E-mile korespodencija (dostavljanje svih najvanijih informacija za
klijentovo poslovanje: informacije sa svetskih berzi, informacije o
aktivnostima banke, o stanju klijentovih ulaganja...)
- Savetodavna funkcija

Internet bankarstvo mogue je obavljati sa bilo kog mesta u svetu. Banka

svojom pojavom na Internetu dokazuje svoje konkurentne mogunosti i svoj razvoj
kao solidna, stabilna i tehnoloki napredna firma.

4.2. RAZLIKE IZMEU INTERNET I TRADICIONALNOG BANKARSTVA

Osnovna prednost Internet banaka u odnosu na tradicionalne banke je u

njihovom neogranienom radnom vremenu. Internet banke pruaju usluge svojim
klijentima 24 asa dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godinje dok u klasinom
uslovima banka je mogla da komunicira samo dok je trajalo radno vreme ili preko
nekog informacionog altera koji bi radio neprekidno.

Unos i kontrola podataka platnih naloga u Internet bankarstvu preputa se

komitentu dok u obinim bankama sve bi to morali da unose i kontroliu zaposleni u
banci.

Za obavljanje kvalitetnog bankarskog poslovanja u tradicionalnom bankarstvu

potrebno je mnogo vie ljudi, zgrada i opreme nego u Internet bankarstvu. Samim
tim i trokovi obavljanja bankarskog poslovanja u tradicionalnom bankarstvu vei su
od onih u Internet bankarstvu.

___________________________________________________________________________
10
 Seminarski rad

Provizije koje plaaju za obavljanje bankarskih usluga u Internet bankarstvu

su iste ili nie od onih u tradicionalnom bankarstvu.

Danas ljudi mogu imati banku unutar svog doma,potrebno je da korisnik ima
otvoren raun u nekoj banci koja prua usluge Internet bankarstva, da korisnik ima
kompijuter povezan na Internet i da zna sve ifre koje su potrebne za ulazak na
njegov raun. U klasinom bankarstvu korisnik je vezan za mesto i zemlju gde
postoji filijala banke u kojoj ima otvorene raune.

Cena pojedinane transakcije je 10-15 puta nia od cene obrade transakcija

na klasian nain preko altera.

Elektronsko bankarstvo primorava na visok stepen zatite pristupa podacima i

na strani klijenta i kod banke to nije sluaj u klasinom bankarstvu.

Internet banke ne moraju da otvaraju svoje filijale jer se celokupno poslovanje

obavlja preko Interneta bez obzira gde se komitenti nalazili, dok obine banke
otvaraju svoje filijale to zahteva dodatne trokove. Sa Interneta banka moe da
pokrije znatno vei geografski prostor ne otvarajui nove ekspoziture.

___________________________________________________________________________
11
 Seminarski rad

V PLAANJE PUTEM INTERNETA

5.1. OSNOVNI SISTEMI PLAANJA

Plaanje se definie kao prenos novanih sredstava sa jednog fizikog ili

pravnog lica na drugo, da bi se izvrila konverzija duniko poverilakog odnosa.
U tradicionalnom sistemu plaanja na malo postoji nekoliko sistema za
elektronski transfer novca (EFT) koji se danas koriste, a koji pored bankomata
obuhvataju kreditne kartice/debitne kartice i Point-of-sale (POS) sisteme (sistemi za
elektronski transfer novca na mestu prodaje).

Najpoznatiji sistemi plaanja:

- Firstvirtual jedan od prvih platnih sistema koji je poeo 1994. godine
da se koristi na Internetu.
- E-cash anonimni digitalni novac ija se ispravnost proverava on-line
od strane odgovarajue finansijske institucije. Ovaj sistem poinje da se
koristi 1994. godine.
- Cyber cash poeo sa radom 1995. godine i predstavlja prvi platni
sistem zasnovan na programskim i digitalnim novanicama Czber Cash
Wallet koji kupci moraju koristiti prilikom kupovine.
- Net cash predstavlja upotrebu ve postojeih raunovodstvenih
sistema i procesa u finansijskim institucijama.
- Visa cash predstavlja projekat kompanije Visa. Funkcionie na bazi
sertifikata koja glasi na donosioca, a zasnovan je na karticama sa
mokroipom.
- Mondex sistem digitalnog novca koji je razvila firma Mondex.

Trenutno najpoznatiji sistemi plaanja na Internetu zasnovani na digitalnom

novcu su: on-line i off-line. Sistemi digitalnog novca bazirani su na digitalnim
novanicama koje su u vidu digitalnih signala smetene na fiksni disk u raunaru ili
na mikroip implementiran u plastinu karticu. Digitalni novac ne treba poistoveivati
sa elektronskim novcem.

Najpoznatiji on-line sistemi su E-cash firme (DigiCash i NetCash). Najpoznatiji

off-line sistemi su Mondex i VisaCash. Od svih sistema digitalnog novca Mondex je
po svojim karakteristikama najpribliniji realnom novcu.
Mikro-plaanje (pa ak i piko-plaanje) su termini koji se sve ee uju na
Internetu. Mikro-plaanja su elektronska plaanja male vrednosti koja su specijalno
dizajnirana za elektronsku trgovinu na Internetu, pre svega za trgovinu
nematerijalnim dobrima. Mikro-plaanja sada ine graninu oblast elektronskog
plaanja. Najpoznatiji funkcionalni sistemi u ovoj oblasti su: Millicent (podrazumeva
da kupac kupi karticu, novac se skida sa nje, prosleuje se posredstvom brokera),
CyberCoin (firme CyberCash), NetBill (sistem razvijen na Carnegie Mellon
univerzitetu).
Osnovni problem modela za mikro-plaanje je ogroman jaz izmeu njihove
tehnoloke sofisticiranosti i primitivnosti poslovnih modela.
___________________________________________________________________________
12
 Seminarski rad

5.2. SREDSTVA PLAANJA

Jedna od kljunih komponenti elektronskog bankarstva je elektronsko

plaanje.
Osnovna sredstva plaanja:
Elektronski novac
Kreditne kartice
Elektronski ekovi
Elektronski nalozi

Elektronski novac Najvee tehnoloko dostignue u razvoju bankarstva jer

se on moe mnogo preciznije kontrolisati od papirnog novca. Zamenjuje gotovinu i
ekove i omoguava kupovinu preko raunara.
Elektronski novac se definie kao specifina monetarna informacija koja se
putem elektronskog impulsa u realnom vremenu prenosi izmeu transaktora koji
obavljaju plaanja. Elektronski novac omoguava kupovinu roba i usluga pomou
raunara u okviru komercijalnih raunarskih mrea ili poslovnih bankarskih mrea.

Postoje dve vrste elektronskog novca:

- identifikovan
- anoniman (digitalan novac u uem smislu)
Obe vrste mogu se ralaniti na jo dve kategorije:
- on line e-novac
- off line e-novac

Prednosti elektronskog novca su:

- elektronski transfer sredstava na taki prodaje
- podizanje i polaganje gotovine, plaanje preko bankomata
- raspolaganje finansijskim sredstvima iz kue bez odlaska u banku
(homebanking).

Kod elektronskog novca postoji mogunost autorizacije i praenja transakcija

tako da tradicionalne banke mogu da postanu suvine. Elektronski novac ne poznaje
granice. Za razliku od papirnog novca koji prestaje da donosi kamatu kada ga
podignete sa rauna, elektronski novac moe da donosi kamatu sve do trenutka
kada ga potroite.

Dva osnovna oblika elektronskog novca:

1. Oblik zasnovan na karticama
2. Mreni elektronski novac

Prvi oblik (Mondex, Visa Cash i sl.) su zasnovani na plastinim karticama koje
graanji koriste za manja plaanja. Takva plaanja se mogu vriti u prodavnicama
koje imaju odgovarajue terminale i vre se tako to terminal automatski skida iznos
sa kartice i taj iznos odobrava prodavnici.

___________________________________________________________________________
13
 Seminarski rad

Mreni elektronski novac (Network Monez ili Cybercash) karakteristian je po

tome to se elektronske vrednosti elektronskog novca nalaze na hard diskovima
personalnih raunara. Transfer se vri preko telekomunikacionih mrea, uglavnom
preko Interneta.

Nove tehnologije elektronskog novca obuhvataju itav niz pristupa u kojima je

monetarna vrednost u formi elektronskog signala, smetena bilo na plastinu karticu
(sistemi kartica sa uskladitenom vrednou) ili fiksni disk u raunaru (sistem
digitalnog novca).
Kartice sa uskladitenom vrednou trenutno obuhvataju dve bazine
tehnologije:
1. kartice sa uskladitenom vrednou na magnetnoj traci (tzv. kartice sa
magnetnom pistom),
2. kartice sa uskladitenom vrednou na mikroipu ( tzv. Inteligentne ili
smart kartice).

Kreditne kartice obino se definiu kao mali komad kartona ili plastike koji
sadri neko sredstvo za identifikaciju (potpis ili sliku), to omoguava osobi na koju
kartica glasi da kupuje robu i usluge na teret svog rauna koji se periodino
zaduuje.
Kreditne kartice pojavile su se u SAD 1920. godine, kada su neke firme
poele da izdaju platne kartice svojim potroaima i koje su mogle da se koriste smo
u prodajnim objektima kompanije koja ih je izdala. Godine 1950. Diners Club prvi
organizovani sistem izdaje prvu univerzalnu karticu koja je mogla da se koristi u
raznovrsnim prodajnim objektima.

Najpoznatije kreditne kartice su Visa i MasterCard u SAD i Access i

Barclaycard u Evropi. One su kombinovale svoje operacije i sada su najvee
kompanije za kreditne kartice Access/MasterCard i Visa/BarclayCard.
Kreditnom karticom je lako rukovati i relativno je imuna na finansijski gubitak.
Korisnici imaju zatitu jer kompanija koja je izdala kreditnu karticu odgovorna je
(zajedno sa maloprodajom) za sve kupovine obavljene tom kreditnom karticom. Za
sve tipove kartica struktura i sadraj podataka moraju biti propisani ISO 7831
meunarodnim standardom i svaka kartica mora zadovoljiti odreenje tehnoloke
karakteristike.

Kreditne kartice sve vie zamenjuju gotovinu i ekove. One omoguavaju

brzu i ekonominu obradu hiljade potroakih i trgovinskih transakcija. Kreditne
kartice su uzurpirale neke od najstarijih rutinskih funkcija tradicionalnog bankarstva
zahvaljujui kreditnim karticima potroai sad mogu da primaju izvetaje, gotovinu i
sl, a da ne moraju ii u banku.

Vlasnik kreditne kartice ima mogunost da plaa mesene raune ili da uzme
kredit do odreenog limita po mesenoj kamatnoj stopi sa specificiranim minimalnim
otplatama svakog meseca. Vlasnik kartice obino plaa godinju nadoknadu ili
nadoknadu pri ukljuenju. Prilikom plaanja kreditnom karticom korisnik aktivira
kreditnu liniju i troi novac banke izdavaoca.
___________________________________________________________________________
14
 Seminarski rad

Postoje tri sasvim razliite strane u korienju kreditnih kartica. To su vlasnik

kartice, trgovac i banka.

Prema tehnolokoj osnovi platne kartice dele se na:

1. Standardne plastine kartice,
2. Kartice sa magnetnom trakom (magnetne kartice),
3. Kartice sa mikroipom (smart kartice),
4. Laserske (optike) kartice.

Po principu funkcionisanja platne kartice se dele na:

1. Kreditne kartice (Pay Later),
2. Debitne kartice (Pay Now).
Kreditne kartice su kartice koje sadre kreditni limit koji potroa moe da
koristi prilikom obavljanja kupovne transakcije ili povlaenja gotovine.
Debitne kartice su kartice ije se korienje moe vriti samo do iznosa
pokria na depozitnom raunu komitenta.

Elektronski ekovi elektronski dokument, digitalno potpisan kojim se nalae

banci da isplati iznos novca na potpisnikov raun u odreenom roku. Elektronski ek
moe biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail.

Sistemi digitalnog plaanja ekovima tee da proire funkcionalnost

postojeih ekovnih rauna i da omogue da se ovi rauni koriste kao platni
mehanizam prilikom on-line kupovine. Sistemi digitalnog plaanja ekovima imaju
prednosti:
- vea fleksibilnost u upravljanju sa ekovima
- poveana sigurnost usled korienja digitalnog potpisa
- ne zahtevaju da korisnik obelodanjuje informacije o svom raunu
prilikom uestvovanja na on-line aukcijama
- ne zahtevaju da kupac stalno alje poverljive finansijske informacije
putem WEB-a
- jeftiniji su za prodavca od kreditnih kartica
- transakcije su bre
- smanjuju se potanski trokovi slanja ekova
- mala osetljivost ne eventualne probleme u mrei ili na nekom njenom
voru.

___________________________________________________________________________
15
 Seminarski rad

VI SIGURNOST BANAKA NA INTERNETU

Internet spada u javne tj. otvorene mree kojima svako ima neogranien
pristup, pa veliki problem predstavlja nedovoljna bezbednost transakcija koje se
obavljaju preko Interneta.
Internet banke kao i tradicionalne banke mogu biti opljakane. Klijenti ipak
imaju poverenje u Internet banke jer one kao i ostale finansijske institucije garantuju
svojim klijentima naknadu sredstava u sluaju pljake, zato banke nastoje da razviju
sve savrenije sisteme zatite.

Postoji mnogo mera zatite koje se mogu primeniti kao zatita od

mnogobraojnih hakera ali ne postoji savren sistem zatite. Sigurnost predstavlja
najveu brigu banaka koje nude usluge elektronskog bankarstva i najee je
definisana kao kombinacija tehnologija, mera i postupaka zatite informacija od
neovlaenog eksploatisanja.

etiri osnovna sigurnosna servisa su:

1. Integritet podataka obezbeivanje razmene finansijskih i drugih podataka
izmeu banke i korisnika tako da niko neovlaen ne moe iskoristiti i
zameniti podatke. Integritet podataka se moe obezbediti (SSL-Secure
Socket Layer, S-HTTP Secure HayperText Transfer Protokol ...)

2. Neporicanje poruka servis koji spreava poiljaoca da porekne slanje i

sadraj poruke, odnosno primaoca da porekne prijem i sadraj poruke.

3. Identifikacija Proveravanje identiteta kojim se korisnik predstavlja.

Identifikacija korisnika u elektronskom poslovanju moe biti:
- Identifikacija na osnovu neega to znamo (PIN-tajni broj koji treba
zapamtiti i za rad na Internetu potrebno je vie PIN-ova za svaki server
posebno)
- Identifikacija na osnovu neega to jesmo (identifikacija na osnovu
korisnikovih fizikih karakteristika skeniranje prsta, ake, glasa...)
- Identifikacija na osnovu neega to imamo (token, smart kartica,
kriptografski koprocesor je osnov za identifikaciju)
- Gps informacija (mesto gde se nalazi)

4. Tajnost podataka ostvaruje se ifrovanjem,upotrebom kriptografskih

algoritama.

Zatita nikad nije apsolutna i najvea greka je poi od toga da je postignuta

apsolutna zatita jer uvek postoje slabe take. Zato korienje kriptografije
predstavlja veoma vanu sigurnosnu meru prilikom dizajniranja platnih sistema i
protokola.

___________________________________________________________________________
16
 Seminarski rad

Najbolja je kriptografska zatita i ona omoguava:

- zatitu tajnosti informacija i spreava otkrivanje sadraja poruke,
- spreava neovlaene izmene informacija tj obezbeuje integritet
informacija,
- proveru identiteta poiljaoca
- obezbeuje autentinost informacija.

Kriptografska zatita obuhvata:

- Simetrino ifrovanje ili ifrovanje tajnim kljuem
- Asimetrino ifrovanje ili ifrovanje javnim kljuem
- Digitalni sertifikat
- Digitalni potpis

Simetrino ifrovanje - Klju za ifrovanje i klju za deifrovanje su isti.

Tajnost se zasniva na tajnosti kljua, a problem je u distribuciji kljueva. Za vie
korisnika mora postojati vie kljueva. Ovo ifrpovanje nije pogodno za Internet.
Asimetrino ifrovanje - Postoje dva kljua: javni i tajni i vezani su odreenom
transformacijom.Javni klju se alje kroz mreu,a tajni se unosi samo kod
deifrovanja.
Digitalni sertifikat je lina karta u sayber prostoru. Sertifikat autoriteti su ti
koji dokazuju identitet, a serveri i klijenti se preko njih prepoznaju.
Digitalni potpis - Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentinost sadraja
poruke. Algoritmom od poruke proizvoljnog sadraja stvara se zapis fiksne duine
(512 bita) koji u potpunosti odslikava sadraj poruke. Svaka izmena na poruci se
odmah registruje.

___________________________________________________________________________
17
 Seminarski rad

VII ZAKLJUAK

Razvoj Internet tehnologije je svuda u svetu, pa i u naoj zemlji doveo do

mogunosti da se poslovanje obavlja elektronskim putem. To je kompleksan zahvat
koji zahteva angaovanje strunjaka razliitih oblasti i znatne novane investicije.

Internet kao potpuno novi vid komunikacije u poetku prihvatilo je veoma

malo ljudi i to prvenstveno naunika, vojna lica i univerzitetski profesori. Vremenom
je sve vie ljudi poelo da koristi Internet i povoljnosti koje on prua svojim
korisnicima. Meutim bie potrebno jo mnogo godina dok se Internet i poslovanje
na njemu implementira u svim delovima sveta.

Glavni zadatak bankarskih institucija u svetu bie da obezbedi to kvalitetnije,

lake, efikasnije i bezbednije obavljanje bankarskih poslova na Internetu. Srpske
banke e prevaliti dugaak put dok ne izgrade sopstvene kompijuterske sisteme
sposobne da omogue nesmetano i bezbedno obavljanje Internet bankarskog
poslovanja.

Za pouzdano funkcionisanje elektronskog poslovanja od posebnog znaaja je

pravna regulacija. Zakon o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu koji je
u fazi donoenja kod nas neophodan je preduslov za pravnu zasnovanost
elektronskog poslovanja, tako i za ukljuenje u meunarodne organizacije i tokove.

___________________________________________________________________________
18
 Seminarski rad

Sadraj:

I UVOD...........................................................................................1

II ELEKTRONSKO POSLOVANJE
2.1. Definicija elektronskog poslovanja............................... 2
2.2. Modeli elektronskog poslovanja................................... 2
2.3. Potreba za elektronskim prenosom sredstava............. 3

III ELEKTRONSKO BANKARSTVO

3.1. Razvoj elektronskog bankarstva.................................. 5
3.2. Prednost elektronskog bankarstva............................... 6
3.3. Vrste elektronskih bankarskih poslova......................... 7
3.4. Rizici elektronskog bankarstva..................................... 7

IV INTERNET BANKARSTVO
4.1. Razvoj internet bankarstva........................................... 9
4.2. Razlike izmeu internet bankarstva i
tradicionalnog bankarstva ........................................... 10

V PLAANJE PUTEM INTERNETA

5.1. Osnovni sistemi plaanja..............................................12
5.2. Sredstva plaanja ...................................................... .13

VI SIGURNOST BANAKA NA INTERNETU .................................... 16

VII ZAKLJUAK ................................................................................ 18

___________________________________________________________________________
19