VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I

PREDUZETNIŠTVO – BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet – Bankarsko poslovanje

ELEKTRONSKO POSLOVANJE U
BANKARSTVU

Profesor Student
Tamara Vesić Irina Todorović
303-008-20

Beograd, 2021.
 SADRŽAJ

UVOD...................................................................................................................2

1. ELEKTRONSKO BANKARSTVO.........................................................3

2. ZAKONSKA REGULATIVA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA U

SRBIJI...............................................................................................................5

3. ELEKTRONSKI NOVAC........................................................................6

3.1. Prednosti elektronskog novca i elektronskog plaćanja...........................8

4. PLATNE KARTICE.................................................................................9

4.1. Podela platnih kartica.............................................................................9

4.2. Sigurnost platnih kartica.......................................................................10

4.3. Prednosti koje pruža korišćenje kartice................................................11

ZAKLJUČAK.....................................................................................................13

LITERATURA....................................................................................................14

1
UVOD

Internet tehnologije su potpuno otvorile vrata konceptu elektronske ekonomije time što
su omogućile kreiranje inovativnih poslovnih pristupa u domenu prodaje, kupovine i internom
kreiranju poslovnih procesa. Usmerenost savremenog poslovanja organizacija ka globalnom
tržištu podrazumeva integrisanost informacionih i komunikacionih tehnologija, kojima se
obezbeđuje protok podataka bez prostornih ograničenja. Мenjajući koncepciju poslovanja,
nove tehnologije integrišu i skup promena u odnosu na okruženje ali istovremeno i unutar
same organizacije. U strukturi tržišta informacija dobija mesto nezaobilaznog elementa, pored
proizvoda, usluga i novca. Sve zahtevniji potrošači i jača konkurencija utiču na razvoj novih
mogućnosti i promene u domenu poslovnih procesa. U sticanju tržišnih prednosti, primena i
korišćenje elektronskih sredstava kao virtuelnih kanala, i u poslovanju se pokazala kao
isplativ i efikasan način razmene proizvoda i usluga.
Uspešnost organizacije se zasniva na sposobnosti definisanja strategije i ciljeva,
kojima će se obezbediti prilagođavanje tržišnim zahtevima i primeni novih tehnologija i
softverskih rešenja, uz primenu odgovarajućih alata za merenje postignutih rezultata u svim
fazama pojedinačnih aktivnosti. Elektronska revolucija se prepoznaje i deluje u širokom
ekonomskom kontekstu, obuhvatajući interne procese i poslovanje organizacije, sve
modalitete elektronske trgovine, potrošačke preferencije, ali treba imati u vidu da obuhvata i
tržišno okruženje koje utiče na ukupne uslove aktivnosti neke organizacije.
Elektronsko poslovanje se u najširem smislu može odrediti kao bilo koji proces koji
organizacija realizuje posredstvom računarske mreže, podrazumevajući i interne i eksterne
komunikacione tokove.
Elektronsko poslovanje se obuhvatnije definiše od elektronske trgovine, jer uključuje
prodaju i kupovinu proizvoda i usluga a takođe, pružanje servisa kupcima, saradnju sa
poslovnim partnerima, primenu e-učenja i transakcija u okviru organizacije. U skladu sa
navedenom definicijom, elektronsko poslovanje se, prema tome, zasniva na primeni svih
oblika informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT). Glavni procesi organizacije, koji se
relizuju u okviru e-poslovanja, uključuju proizvodnju (usluge), kupce i interne, upravljački
fokusirane poslovne procese.

2
 1. ELEKTRONSKO BANKARSTVO

Elektronsko bankarstvo se može posmatrati kao skup raznovrsnih načina izvođenja

finansijskih transakcija upotrebom informacionih i telekomunikacionih tehnologija. Razvoj
elektronskog bankarstva vezan je za sve širu primenu kompjuterske i telekomunikacione
tehnologije u procesu obrade i prenosa podataka i informacija. Ove tehnologije sa sobom nose
krupne i evolutivne tehnološke promene u funkcionisanju banaka i drugih finansijskih
institucija. Pokrenuti procesi dovode do uvođenja novih postupaka i tehnologija, koje sa
sobom nose nove izazove i mogućnosti. Nikada u istoriji bankarskog poslovanja nisu učinjene
tako velike i korenite promene kao za poslednjih tridesetak godina. Bankarska industrija je u
biti konzervativna i sklona tradicionalnim i proverenim metodama. Vremenom je međutim,
broj transakcija u bankarstvu narastao do neslućenih razmera, tako da primena tradicionalnih
metoda obrade transakcija više nije bila moguća.
U Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji ovaj problem je bio naročito izražen, a
ogledao se u ogromnoj količini čekova i druge dokumentacije. Problem je pretio da ugrozi
stabilnost čitavog finansijskog sistema. Zbog toga su sredinom šesdesetih godina XX veka,
preduzete mere za automatizaciju transakcija, pogotovo onih koje se obavljaju često i u
pravilnim vremenskim intervalima. Kao rezultat toga nastale su automatske klirinčke banke i
veliki nacionalni elektronski platni sistemi poput Fedvajera. Ovi međubankarski obračunski i
platni sistemi razvijeni su za velika plaćanja unutar nacionalnih granica. Potreba
automatizovanja transakcija izvan nacionalnih granica dovela je do stvaranja međunarodnog
međubankarskog platnog sistema na veliko. Naime, početkom sedamdesetih godina je
osnovan SWIFT. Sa istorijske tačke gledano, prvi sistem koji je mogao da se okarakteriše kao
elektronski transfer novca je stvaranje sistema telegrafskog plaćanja godine 1918. kada je
Federal Reserve Banks u SAD-u započela slanje novca putem telegrafa.
Automatizacija bankarskih poslova započeta je šezdesetih godina prošlog veka.
Razloga za uvođenje računara u bankarske poslove bilo je mnogo a osnovni je taj, što su
banke po svojoj prirodi centralizovane institucije i važno je da u svakom trenutku imaju
informacije sa koliko novca raspolažu, koji je deo novca slobodan za reinvestiranje i koji se
prilivi sredstava očekuju. Klasičnim metodama rada teško je ostvariv brz odziv bankarskog
sistema, pa je uvođenje računara u poslove predstavljalo nužnost.

3
 Širenje bankarskih sistema na velike geografske udaljenosti nametnulo je potrebu da
se izgrađuju jedinstveni informacioni sistemi i uspostavljaju široko rasprostranjene računarske
mreže. Kada su 70 - tih godina banke počele da postavljaju svoje mreže bankomata shvatili su
da je neracionalno da svaka banka za sebe razvija računarsku mrežu. U tom trenutku dolazi do
standardizacije i povezivanja raznorodnih bankarskih mreža na jednom projektu, a to je mreža
bankomata. To je omogućilo da bez obzira na koji bankomat korisnik dođe može biti uslužen,
a banke naknadno u pozadini rasčišćavaju račune.
Početkom osamdesetih godina prošlog veka pojavljuju se prvi telefonski servisi.
Masovno se primenjuju ali im je osnovni nedostatak sigurnost. Javne mreže kojima se
komunicira podložne su prisluškivanju. Ovakav način poslovanja banaka sa svojim klijentima
zadržao se do danas samo u izmenjenim uslovima. Pojava PC računara omogućila je da se deo
bankarskih poslova dislocira u kuću korisnika ili na njegovo radno mesto. PC računar sa
dodatnim softverom i telefonskom mrežom za komunikaciju, omogućava po prvi put
bankama da deo poslova direktno stave na raspolaganje korisnicima. Prednosti ovakvog
načina rada su se odmah pokazale. Prvo investicije u opremu i softver prelaze na korisnika.
Zatim za ovakav način poslovanja nije potreban šalter, niti šalterski radnik i nije potrebna
ekspozitura. Sve što je potrebno je dobro osmišljen softver i pouzdani sistemi zaštite. Ipak
ovakav način rada imao je svojih ograničenja. Korisnik je imao softver na svom računaru, na
poslu ili kod kuće i uvek je bio lokacijski zavistan odakle će posao da obavi. Internet se tu
pokazao kao neprevaziđen medijum. Korisnik može da obavi bilo kakvu bankarsku
transakciju od kuće, sa posla ili iz bilo kog internet kafea. Pojava mobilnih telefona otvorila je
nove perspektive.
Finansijske institucije sada imaju mogućnost da ponude bankarske, brokerske i usluge
osiguranja preko mobilnih telefona, personalnih digitalnih asistenata (PDA) ili pejdžera.
Proširenje bankarskih i brokerskih institucija na kanale mobilnih finansijskih servisa izvršeno
je agresivno. Većina Evropskih finansijskih institucija ponudila je komplentno mobilno
poslovanje svojim korisnicima. Godine 1999. oko 90% banaka u Evropi već je u svojoj
ponudi imalo neku od formi mobilnog bankarstva. Sa uvođenjem svakog novog
komunikacionog kanala rastao je i nivo očekivanja koji se odnosi na bankarske usluge. Danas
se od banaka zahteva prilagođavanje potrebama svakog pojedinačnog klijenta.

4
 2. ZAKONSKA REGULATIVA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA U
SRBIJI

U isčekivanju Zakona o elektronskom poslovanju, ova oblast u Srbiji regulisana je

najpodrobnije, pre svega Zakonom o elektronskom potpisu. Ovaj zakon predstavlja osnovu za
dalji razvoj elektronskog poslovanja i to najviše u domenu elektronske uprave.
U tom smislu, usvojeni zakon predstavlja osnovu za pokretanje izmena postojećih i
donošenja novih zakonskih rešenja u Srbiji.
Zakoni koji na posredan način regulišu ovu oblast su:
 Zakon o elektronskoj trgovini,
 Zakon o platnom prometu,
 Zakon o elektronskom dokumentu,
 Zakon o elektronskoj upravi, itd.

Zakon o elektronskoj trgovini u članu 11 ističe svoju vezu sa elektronskim potpisom.

U ovom članu se navodi: „Kada se kao pretpostavka punovažnosti i nastanka ugovora
zahteva potpis lica, smatra se da taj uslov zadovoljava eletronska poruka potpisana
kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski
potpis.“
U pogledu verifikacije identiteta učesnika u prometu preko interneta ističe se važnost
Zakona o elektronskom potpisu, koji može biti i uslov punovažnosti ugovora u elektronskom
obliku. Upisom prvih sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata,
stvoreni su uslovi za primenu elektronskog potpisa u praksi. Zakon o platnom prometu u
članu 9 pored pisane i usmene forme, navodi i elektronski oblik naloga za plaćanje.
U skladu sa zakonom, banke organizuju izdavanje platnih kartica i plaćanje platnim
karticama i drugim instrumentima plaćanja.
Zakon o elektronskom dokumentu u članu 4 navodi: „Ako je propisom utvrđen
pismeni oblik kao uslov punovažnosti pravnog akta, odgovarajući elektronski dokument
potpisuje se kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom koji uređuje
elektronski potpis.“ Zakon predviđa dostavljanje elektronskih dokumenata između organa
vlasti i stranaka putem elektronske pošte.

5
 Zakon o elektronskom potpisu u Srbiji, izglasan je u Narodnoj skupštini Republike
Srbije dana 14. decembra 2004., i publikovan u Službenom glasniku Republike Srbije br. 135
od 21.decembra 2004. godine.
Zakon je u potpunosti usklađen sa EU Direktivom 1999/93/EC, koja predstavlja
utemeljenje elektronskog potpisa i na osnovu nje su doneti Zakoni o elektronskom potpisu u
svim zemljama EU, kao i u većini ostalih zemalja Evrope.
Osnovne odredbe zakona navode se u članu 1:26 „Ovim zakonom uređuje se upotreba
elektronskog potpisa u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, poslovanju, kao i
prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa elektronskim sertifikatima, ako posebnim zakonom
nije određeno.“
Osnovna uloga zakona o elektronskom potpisu svodi se na dve najvažnije stvari:
 da propiše uslove pod kojima je elektronski potpis pravno ekvivalentan
svojeručnom potpisu,
 da propiše uslove koje moraju da ispune sertifikaciona tela koja izdaju
kvalifikovane sertifikate za verifikaciju kvalifikovanih elektronskih potpisa.

3. ELEKTRONSKI NOVAC

Proces neprestanih promena u finansijskim strukturama razvijenih tržišnih privreda

zasniva se na finansijskim inovacijama koje rešavaju problem sve većeg broja i sve složenijih
operacija u bankama, a neophodan uslov za to su tehnološke inovacije, posebno u
bezgotovinskom i elektronskom plaćanju. Kako bi bankarske organizacije što brže, efikasnije
i ekonomičnije obavljale svoje poslove, a da pri tome troškovi učešća živog rada i troškovi
poslovanja uopšte budu minimalni, neophodna je primena savremene tehnologije.
Zato banke insistiraju na sve većoj stručnosti svojih kadrova, kao i na primeni
savremenih tehnika i tehnologija prilikom obavljanja bankarskih poslova. Jedna od
najvažnijih inovacija, koja je danas neophodna za poslovanje svake banke je razvoj
bezgotovinskog i elektronskog plaćanja. Mada je kod nas ovaj sistem plaćanja još uvek nov,
on ipak mnogo doprinosi razvoju današnjeg bankarskog sistema.
U razvoju bankarstva najveće dostignuće informacionih tehnologija je pojava
elektronskog novca.

6
 Elektronski novac je specifična monetarna informacija koja se putem elektronskih
impulsa u realnom vremenu prenosi između transaktora koji vrše plaćanja. Elektronski novac
zamenjuje gotovinu i čekove, njime se vrši kupovina roba i usluga pomoću računara u okviru
komercijalnih računarskih mreža, kao što je internet ili poslovnih bankarskih mreža kao što je
SWIFT. Prednost elektronskog bankarstva nad običnim novcem je u tome što je ono
informacija u računaru koja može da se programira. Elektronski novac postaje pametan novac
u obliku takozvanih pametnih kartica.
Postoje dva osnovna oblika elektronskog novca:
 Prvi oblik elektronskog novca je zasnovan na plastičnim karticama
koje predstavljaju zamenu gotovog novca i služe za uobičajna plaćanja namalo.
 Drugi oblik elektronskog novca je mrežni elektronski novac.
Digitalne vrednosti elektronskog novca, u ovom slučaju, čuvaju na intrnoj memoriji
(hard disku) personalnog računara. Plaćanja mrežnim elektronskim novcem vrše se
najčešce preko Intemeta, pomoću softvera korisnika ovog sistema plaćanja.

Da bi sistem digitalne valute mogao da ostvari svoju namenu, neophodno je ispunjenje

nekih uslova, a to je pre svega:
 postojanje mogućnosti trenutnog sravnavanja sredstava i
 obezbeđenje pune bezbednosti transakcija, kroz snažan sistem
enkripcije.

Neophodni su i velika brzina prenosa podataka, jednostavan i ekonomičan pristup

servisima, personalni računari sa odgovarajućim softverom.

Elektronski novac može se efikasno koristiti za elektronsku trgovinu samo ako postoji
infrastruktura visokog tehničkog nivoa. Velika brzina prenosa podataka je osnovni preduslov
za istovremeni prenos informacija o proizvodima potencijalnim klijentima. Pristup mora biti
jednostavan i ekonomičan. Domaćinstva moraju biti opremljena personalnim računarima sa
odgovarajućim softverom. Kada su ispunjeni ovi tehnički uslovi, na red dolazi rešavanje
problema bezbednosti.
Da bi zamenio „klasičan novac“ elektronski novac mora biti univerzalno prihvatljiv,
što znači da može da se daje iz „ruke u ruku“ ali i da funkcioniše u računarskim mrežama.
Transakcije rađene elektronskim novcem moraju biti jeftinije od klasičnih transakcija,

7
izdavanje (emitovanje) novca, njegovo servisiranje i korišćenje moraju biti jeftinije od rada
klasičnim novcem. Uopšteno govoreći, digitalni novac mora pružati znatne prednosti kako bi
od korisnika bio široko prihvaćen. Za sada digitalni novac samo u određenim segmentima
uspešno zamenjuje klasičan, ali tamo gde je prihvaćen obezbeđuje veliku brzinu protoka
novca. Razlog za manju prihvatljivost elektronskog novca je u tome što u mnogim
slučajevima, da bi se ponudio i prihvatio elektronski novac, mora da se izvrši provera stanja
na računu ili kreditne sposobnosti onoga ko nudi elektronski novac. Kod klasičnog novca onaj
ko nudi novac ne mora ništa da dokazuje jer novac koji nudi sam je po sebi dokaz. Svako
može da ponudi (klasičan novac) ili da ga prihvati bez ikakve provere (osim na falsifikat) a
transfer novca iz ruke u ruku je jednostavan. Ovo je nesumnjiva prednost klasičnog novca
koji još dugo neće (ili nikada) biti prevaziđena. Jedan od osnovnih problema koji se javlja kod
elektronskog novca je što on ostavlja trag o tome gde je trošen i koliko. Svaka urađena
transakcija se registruje kao slog sa svim detaljnim podacima o njoj. Ovo praćenje je
neophodno da bi se u slučaju spora mogla da rekonstruiše transakcija od početka do kraja.
Ujedno ovo predstavlja mogućnost da neko sa lošim namerama iskoristi ove podatke.
Praćenje nekoga gde je i šta trošio u različitim prilikama i uspostavljanje veza između
transakcija predstavlja problem zaštite privatnosti.

3.1. Prednosti elektronskog novca i elektronskog plaćanja

Razvoj informaciono-komunikacionog sektora utiča na dinamičke promene u privredi,

a u prvom redu na transformaciju bankarskog sektora. Efekti su višestruki od povećanja
efikasnosti poslovanja, smanjenja troškova obrade podataka do snižavanja cene usluga
korisnicima. Sa ekonomskog aspekta osnovna karakteristika elektronskog novca se ogleda u
njegovoj sposobnosti da nesmetano cirkuliše mimo nacionalnih okvira. Transnacionalnost
elektronskog novca i plaćanja je predmet bavljenja ekonomske i pravne nauke. Ekonomske
posledice elektronskog plaćanja još uvek nisu sagledane u dovoljnoj meri, a pravna regilativa
nastoji da definiše okvir poslovanja. Ekonomske posledice elektronskog novca i elektronskog
plaćanja su višestruke. Elektronski novac i elektronsko plaćanje je jeftinije od plaćanja u
konvencionalnom bankarstvu, što doprinosi snižavanju troškova transfera novca.
Prilikom elektronskog plaćanja troškovi transfera u zemlji su izjednačeni sa
troškovima transfera u inostranstvu, čime ubrzavamo i pojeftinjujemo proces u
međunarodnom prometu.

8
 Posebna prednost elektronskog plaćanja je njegova dostupnost svim korisnicima
interneta i za razliku od plaćanja kreditnim karticama kod elektronskog plaćanja postoji
mogućnost plaćanja između dva fizička lica. Upravo snižavanje troškova i mogućnost
plaćanja fizičkim licima otvara nove poslovne mogućnosti i doprinosi ekspanziji internet
aktivnosti.

4. PLATNE KARTICE

Platna kartica je instrument bezgotovinskog načina plaćanja i instrument za podizanje

gotovog novca kod izdavaoca katice ili preko bankomata. To je mali komad plastike koji
sadrži neko sredstvo za identifikaciju, što omogućava osobi na koju kartica glasi da je koristi
za navedene namene.
Kartice se mogu koristiti za:
 plaćanje roba i usluga u zemlji na svim prodajnim mestima gde postoji
znak kartice, preko POST terminala i imprintera
 podizanje gotovine na bankomatima i šalterima banaka i pošta
 za identifikaciju uz plaćanje čekovima
Kartice se izdaju fizičkim i pravnim licima. Za dobijanje kartice potrebno je otvoriti
tekući račun u banci ili dinarski namenski račun, a za korišćenje u inostranstvu najčešće i
devizni račun.

4.1. Podela platnih kartica

Platne kartice mogu biti:

 Kreditne kartice
 Debitne kartice

Kreditne kartice sadrže određeni kreditni limit koji potrošač može koristiti prilikom
kupovine robe ili povlačenja gotovine. To znači da je banka odobrila vlasniku kreditne kartice
unapred određenu kreditnu liniju.

9
 Kreditnom karticom može se platiti svima onima koji su sa izdavaocem tih kartica
stupili u ugovorenu obavezu da će pri njihovom prezentiranju davati imaocu robe ili usluga.
Pri tom je vlasnik kreditne kartice dužan uz prezentaciju kreditne kartice da potpiše račun koji
prodavac robe ili davalaca usluga dostavlja izdavaocu kreditne kartice od koga naplaćuje u
ugovorenom roku.
Klijent banke kome je banka izdala kreditnu karticu ima odvojen račun po kreditnoj
kartici od njegovog tekućeg računa. On obično na mesečnoj osnovi dobija stanje na računu
kartice. Odobreni kredit, tj. dužnički saldo na tom računu može se u celosti isplatiti na kraju
meseca ili se može isplaćivati u ratama, pri čemu neizmireni dug prelazi i produženi kredit na
koji banka naplaćuje kamatu. Pored toga, neke banke naplaćuju i godišnju taksu ili članarinu
od vlasnika kartice.
Debitna kartica omogućava njenom vlasniku da direktno zaduži svoj račun kod banke.
Vlasnik ove kartice posle kupovine nema period slobodnog kredita. To znači da će komintent
putem daljinskih komunikacionih veza povlačiti novac sa svog tekućeg računa kod banke, bez
potrebe da fizički dođe u banku. Debitne kartice mogu se koristiti u trgovinskim radnjama
koje su snabdevena POS terminalima ili bankarskim automatima (ATM). Vlasnik debitne
kartice koji povlači novac ili plaća kupovinu robe ili usluga odmah se zadužuje na svom
računu kod banke. Upravo zbog trenutnog zaduženja računa potrošača koje obavlja
korišćenjem online veze sa komputerskim centrom, debitne kartice su povoljne za prodavce,
odnosno davaoce usluga, na čijem računu se takađe trenutno transferišu sredstva. Međutim,
vlasnik debitne kartice ima mogućnost korišćenja sredstava samo do iznosa pokrića na svom
računu kod banke.

4.2. Sigurnost platnih kartica

Sigurnost platnih kartica je obezbeđena putem personalnog indetifikacionog broja

(PIN) koji se sastoji od digitalnih znakova i ugrađen je na na magnetnu traku ili čip, u
zavisnosti od vrste kartice. Po ovom kriterijumu, kartice se mogu podeliti na:
 kartice sa magnetnom trakom i
 inteligentne (smart) kartice.
Standardne plastične kartice sadrže magnetnu traku na kojoj je upisan PIN vlasnaka
kartice, njegovo ime, broj računa i limit za korišćenje kartice.

10
 Inteligentne kartice su istog oblika kao i standardne, ali sadrže silicijumski
mikroprocesorski čip koji daje ovoj kartici bitne prednosti u odnosu na kartice sa magnetnom
trakom:
 mogućnost korišćenja više funkcija sa jednom karticom,
 smanjenje zloupotrebe,
 donošenje offline odlika i online kontrola.

Smart kartica je u stanju da registruje znatno veći broj informacija, zahvaljujući

mikroprocesoru, ima mogućnost donošenja odluka po određenim pravilima programiranim na
čipu bez potrebe da se kontaktira sa izdavaocem kartice, čime se ne opterećuju
komunikacione linije, a sam proces se ubrzava.

4.3. Prednosti koje pruža korišćenje kartice 

Prednosti koje posedovanje kartice pruža korisniku: 

 na osnovu kartice korisnik može da plaća do iznosa raspoloživih
sredstava koje ima na svom računu,
  jednostavnije je rukovanje karticama u odnosu na ček, 
 u slučaju gubljenja kartice postoji veća zaštita nego kada je u pitanju
ček,
  korisnik koji poseduje karticu može da podiže novac sa svog računa na
bankomatu 24 časa dnevno

Prednosti za primaoca kartice: 

 smanjuje se rizik poslovanja, 
 povećava se promet,
 povećava se sigurnost naplate, 
 jednostavnije je rukovanje karticom u odnosu na ček. 

11
Prednsti za banku:
 banka proširuje asortiman usluga koje pruža građanima,
 smanjuju se troškovi poslovanja,
  knjigovodstvo je jednostavnije,
  prihodi banke se uvećavaju po više osnova: 
 članarina,
  troškovi vođenja računa građana,
 kamata na odobreni kredit,
 kamata na dozvoljeni minus,
 trgovačka provizija,
 provizija na keš… 

12
ZAKLJUČAK

Ukidanjem eskontovanja čekova, čekovni blanketi su postali prava retkost u

savremenom načinu plaćanja u Srbiji. Naime, pojavile su se kreditne kartice, koje su u velikoj
meri preuzele ulogu čekova iz ugla građana.
Građani Srbije imaju kulturu korišćenja kartica. Ovde su kartice prisutne od
sedamdesetih godina 20. veka, čak i pre nego što su se pojavile u zapadnoj Evropi. Korisnici
u Srbiji su iskusni, a bez toga platni sistem ne može postojati. Kartice se više koriste za
podizanje novca sa bankomata umesto za plaćanje, što je normalno u krizi.
Ono “malo plastično što plaća fantastično” postalo je deo naše urbane svaodnevnice, a
vesela budućnost mu se smeška.

13
LITERATURA

 Kostić B., Bojović P., Živković A. - Bankarsko poslovanje, 2006

 Jaksić M, Backović M, Cerović B, Medojević B: “Ekonomski recnik". Ekonomski
fakultet, Beograd, 2010.
 Stankić, R: “Eleklronsko poslovanje". Ekonomski fakultet, Beograd,2008.
 Uroš, T: “Eleklronsko bankarslvo". Beogradska poslovna skola, Beograd,2008.
 http://poslovanje.mojblog.hr/p-b2c-modelelektronske-trgovine/184519.html
 https://www.seminarski-diplomski.co.rs/ELEKTRONSKO%20POSLOVANJE/e
%20bankarstvo-.html

14