VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I

PREDUZETNIŠTVO – BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet – Upravljanje fondovima

Analiza i karakteristike otvorenih i zatvorenih

fondova u Srbiji

Mentor Student

Dr Milan Gavrilović Irina Todorović

303-008-20

Beograd, 2021
SADRŢAJ

UVOD ...................................................................................................... 2

1. INVESTICIONI FOND I NJEGOVE KARAKTERISTIKE ......... 3

2. VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA ....................................... 4

2.1. OTVORENI FONDOVI I NJEGOVE KARAKTERISTIKE ....... 6

2.2. ZATVORENI FONDOVI I NJEGOVE KARAKTERISTIKE ..... 8

3. RAZVOJ INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI ......................... 9

4. ČINIOCI RAZVOJA INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI ..... 10

ZAKLJUČAK ........................................................................................ 13

LITERATURA ...................................................................................... 14

1
 UVOD

Investicioni fondovi predstavljaju jednu od najvaţnijih finansijskih institucija na

finansijskom trţištu.
Oni predstavljaju poseban vid ulaganja sredstava u okviru koga investitori deo svoje
imovine poveravaju specijalizovanim institucijama – društvima za upravljanje investicionim
fondovima. Postojanje investicionih fondova je vaţno zato što pruţaju mogućnost malim
investitorima da investiraju u hartije od vrednosti a da pri tome svaki dan mogu unovčiti svoje
uloge.
Poslovanje investicionih fondova u Republici Srbiji definisano je Zakonom o
investicionim fondovima i podzakonskim aktima komisije za hartije od vrednosti Republike
Srbije kao regulatornog dela zaduţenog za kontrolu rada društava za upravljanje investicionih
fondova.

2
 1. INVESTICIONI FOND I NJEGOVE KARAKTERISTIKE

Investicioni fondovi su institutcije kolektivnog investiranja u okviru kojih se

prikupljaju novčana sredstva. Prikupljena novčana sredstva se ulaţu u različite vrste imovine,
u skladu sa propisima koji ureĎuju investicione fondove, kao i investicionim ciljevima
navedenim u pravilima poslovanja i prospektu, kada postoji obaveza njegovog objavljivanja
radi ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja.
Prema Zakonu o investicionim fondovima, investicioni fond je institucija kolektivnog
investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulaţu novčana sredstva u različite vrste imovine sa
ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Investicioni fondovi su vaţni učesnici
na razvijenim finansijskim trţištima a njihov izraziti rast počinje sedamdesetih godina prošlog
veka od kada predstavljaju sve atraktivniji vid ulaganja kako za individualne tako i za
institucionalne investitore. Ovi fondovi predstavljaju posebnu vrstu profesionalnih ulagača
koji svojom delatnošću prikupljaju od graĎana i privrednih subjekta slobodni kapital koji
potom ulaţu u akcije raznoraznih kompanija kao i u duţničke hartije od vrednosti i depozite.
Investicionim fondovima upravlja društvo za upravljanje investicionim fondovima
koje je organizovano u formi zatvorenog akcionarskog društva a koje organizuje osniva i
upravlja investicionim fondovima i čiji je osnovni zadatak da za investitore omogući
maksimalni prinos za dati rizik. Investicioni fondovi prikupljaju novčana sredstva od svojih
ulagača koja potom ulaţu u raznovrsne kratkoročne i dugoročne investicije vrhove stvarajući
diverzifikovni investiconi portfolio.
Prihodi po osnovu hartija od vrednosti se dele akcionarima tj. vlasnicima ili
štedišama fonda srazmerno njihovom učešću umanjeno za proviziju na ime portfolio
menadţment usluga. Upravljanje portfoliom investicionog fonda vrši specijalizovana
kompanija koja se zove društvo za upravljanje inveticionim findovima. Ova društva imaju
zaposlene usko stručne specijalizovane ljude koji se zovu portfolio menadţeri. Kada društva
upravljaju velikim investicionim fondovima onda se angaţuje stručna ekipa portfolio
menadţera koja predstavlja portfolio menadţment fonda.
Upravljanje portfoliom investicioni fond vrši se u ime i za račun ulagača u cilju
postizanja optimalnog profita i tako ulaţu u čitav niz hartija od vrednosti. MeĎutim ulagači
podnose celinu investicionog rizika koji proističe iz poslovnih aktivnosti fonda, zato što
ukoliko portfolio menadţeri nekog fonda izaberu loše akcije i druge hartije od vrednosti u
3
koje će ulagati to će se negativno odraziti na ukupnu vrednost investicionog fonda koja će se
smanjivati pa samim tim će se smanjivati i vrednost ulagačevog uloga u investicioni fond.
Ulagač relativno jeftino dobija uslugu kompetentnog upravljanja svojim sredstvima
kao i minimiziranja pratećih troškova računovodstva čuvanja hartija od vrednosti
transakcionih. Ako tome dodamo i mogućnosti različitih plaćanja i programirane štednje i
isplata koje nude neke investicione kompanije jasno je da dinamičan rast popularnosti i
finansijskog značaja ovih institucija nije slučajan.

2. VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA

Investicioni fondovi se mogu različito klasifikovati u zavisnosti od kriterijuma koji se

koristi.
Po načinu investiranja u njih i povlačenju sredstava iz njih, mogu se podeliti na
otvorene i zatvorene. Otvoreni su uvek spremni da emituju dodatne „akcije“ – investicione
jedinice zainteresovanim investitorima i da od njih otkupljuju iste „akcije“-investicione
jedinice na njihov zahtev.
Zatvoreni investicioni fondovi posluju kao i sva druga akcionarska društva, tj. emituju,
po pravilu, fiksni broj akcija i ne otkupljuju svoje akcije od investitora.
Na osnovu toga da li njihovi akcionari plaćaju proviziju ili ne, fondovi se dele na
opterećene i neopterećene. Opterećeni fond karakteriše da investitori prilikom kupovine ili
prodaje akcija plaćaju proviziju iz koje se pokrivaju troškovi prodaje i davanja investicionih
saveta. Ukoliko se prodaja ne vrši preko posrednika nego direktno, troškove prodaje snosi
fond. Tada je reč o neopterećenom fondu.

Prema onome u šta ulaţu, odnosno prema investicionim ciljevima, fondovi se dele na:
fondove koji ulaţu u akcije, fondove koji ulaţu u obveznice i fondove koji ulaţu u
instrumente na trţištu novca.

4
 U zavisnosti od investicionih ciljeva, investicioni fondovi koji investiraju preteţno u
akcije mogu se podeliti u više grupa. Nekima je cilj investirati u preduzeća koja „brzo rastu“
tj. donose kapitalne dobitke, drugi ulaţu u akcije preduzeća koja donose stabilan prihod.
Neki se opredeljuju samo za neke privredne grane, a drugi pak investiraju u male
kompanije za koje se očekuju da će im imovina i neto dobit rasti po visokoj stopi.
Postoji i podela ovih fondova prema odnosu kriterijuma razvoja i prihoda, odnosno da
li će se dobit reinvestirati ili podeliti kao dividenda i u kom odnosu. Tako se mogu razlikovati
razvojni, razvojno-prihodovni i prihodovni fondovi.

Kod fondova koji ulaţu u obveznice jedan od najvaţnijih pokazatelja rizičnosti jeste
prosečan rok dospeća. Fondovi koji drţe obveznice sa duţim rokom dospeća izloţeni su
većem kamatnom riziku. Uz prosečan rok dospeća obveznica iz portfolia koristi se još jedan
pokazatelj a to je prosečna kamatna stopa. Ovaj pokazatelj ukazuje na nekoliko stvari. Prvo,
viša kamatna stopa znači manji kamatni rizik. Drugo, ukoliko je visoka kamatna stopa
udruţena sa kratkim rokom dospeća, kamatna osetljivost i rizik su minimalni, i obrnuto.
Treće, visoka kamatna stopa na obveznicu, takoĎe, dovodi fond u opasnost da kada trţišna
kamatna stopa značajnije padne, emitent opozove obveznice. I četvrto, više kamatne stope
često znače da je reč o slabo rejtingovanom emitentu, jer su visoke kamatne stope jedini način
da privuku kreditore.
Izbor fonda zavisi od toga da li su investitoru bitniji likvidnost i sigurnost ili prihod.
Sa druge strane, obveznice su manje rizične od akcija i njihove cene manje osciliraju, s tim da
su oscilacije manje što je rok dospeća kraći. Pored toga što je sigurniji, prihod od obveznica
moţe biti i viši nego onaj od akcija zahvaljujući poreskim olakšicama ili osloboĎenjima.
Treću grupu čine takozvani fondovi koji ulaţu u instrumente na trţištu novca.
Osnovne vrline ovih fondova su potpuna likvidnost i zanemarljiv rizik, dok je najveća slabost
vrlo niska stopa prinosa. Zbog toga investitori ulaţu u ove fondove onaj deo sredstava koji
ţele da u vrlo kratkom vremenskom periodu, imaju na raspolaganju u novčanom obliku.
Samim tim, investitori skoro nikada ne ulaţu sva sredstva samo u ovaj fond, već se on, u
inevstitorovim portfoliima, javlja najčešće u kombinaciji sa nekim drugim (akcijskim i/ili
obvezničkim) fondom.
U mnoštvu različitih investicionih ciljeva koji se stalno menjaju i upotpunjuju,
investicioni fondovi postaju sve aktuelnija kategorija učesnika na finansijskom trţištu.

5
 2.1. OTVORENI FONDOVI I NJEGOVE KARAKTERISTIKE

Otvoreni investicioni fond posluje na principu prikupljanja novčanih sredstava putem

emitovanja investicionih jedinica. Broj vlasnika investicionih jedinica u fondu i vrednost
imovine fonda se permanentno menjaju.
Imovina ulagača se ulaţe u različite hartije od vrednosti: akcije, obveznice,
blagajničke zapise i druge zakonom dozvoljene hartije od vrednosti.
Celokupna imovina je podeljena na jednake delove - investicione jedinice. Svaka
investiciona jedinica je proporcionalan deo u ukupnoj imovini otvorenog investicionog fonda.
Vlasnici otvorenog investicionog fonda su investitori, koji ulaţu novac i na taj način
kupuju jedinice otvorenog investicionog fonda. Vrednost jedinice se menja zavisno od
promene kursa hartija od vrednosti koje su u portfoliju otvorenog investicionog fonda. Merilo
uspešnosti otvorenog investicionog fonda je ostvareni prinos, tj. rast vrednosti jedinice. Cilj
poslovanja je povećanje ukupne imovine otvorenog investicionog fonda i time povećanje
imovine ulagača.
Cilj otvorenih investicionih fondova je očuvanje vrednosti imovine uz ostvarenje
visoke stope prinosa na duţi vremenski period investiranjem na domaća i strana trţišta hartija
od vrednosti.
U zavisnosti od odabranog investicionog cilja, otvoreni investicioni fondovi se mogu
deliti na:
 Fond očuvanja vrednosti imovine,
 Fond prihoda,
 Balansirani fond,
 Fond rasta vrednosti imovine.
Fond očuvanja vrednosti imovine ulaţe u kratkoročne duţničke hartije od vrednosti i
novčane depozite. Ovi fondovi imaju najmanju stopu rizika, i kao takvi ostvaruju najniţe
prinose u odnosu na ostale vrste otvorenih fondova.
Fond prihoda ulaţe najmanje 75% svoje imovine u duţničke hartije od vrednosti
(obveznice). Ulaganje u fond prihoda nosi nešto veći rizik od ulaganja u fond očuvanja
vrednosti imovine, a time i ostvaruje nešto veće prinose.
Karakteristika fonda prihoda je da je izloţen riziku kretanja kamatnih stopa, drugim
rečima: kada kamatne stope rastu, vrednost imovine fonda prihoda se smanjuje.

6
 Balansirani fond ulaţe najmanje 85% imovine u vlasničke i duţničke hartije, sa tim što
u duţničke hartije od vrednosti ulaţe najmanje 35% a najviše 65% ukupne imovine fonda.
Ovaj fond nosi umerenu stopu rizika i umerene prinose.

Fond rasta vrednosti imovine ulaţe najmanje 75% vrednosti svoje imovine u vlasničke
hartije od vrednosti (akcije). Ovakvi fondovi su najrizičniji, i najprimerniji osobama koji su
spremni da prihvate visok rizik investiranja. Većina investicionih fondova u Srbiji su fondovi
rasta vrednosti.

Otvoreni investicioni fond funkcioniše po principu prikupljanja novčanih sredstava

putem izdavanja investicionih jedinica (srazrnerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini
investicionog fonda) i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda.

Otvoreni fond nema svojstvo pravnog lica. Minimalna sredstva za otpočinjanje

poslovanja otvorenog fonda ne mogu biti manja od l0000 evra (u dinarskoj protivvrednosti).

Imalac investicione jedinice ima pravo na srazmerni deo prihoda, na otkup, na

srazmerni deo imovine u fondu u slučaju njegovog raspuštanja, i druga prava u skladu sa
zakonom. Sticanje iuvesticionih jedinica moţe se vršiti isključivo kupovinom u novcu.
Otvoreni fond je duţan da otkupi investicionu jedinicu najkasnije u roku od pet dana od
podnošenja zahteva člana fonda. Otkupna cena sastoji se od neto vrednosti imovine
investicionog fonda po investicionoj jedinici, umanjenoj za eventualnu naknadu za otkup.
Društvo za upravljanje moţe preneti pravo upravljanja na drugo takvo društvo uz saglasnost
Komisije za hartie od vrednosti.

Članovi otvorenog fonda nemaju pravo da zahtevaju njegovo raspuštanie. Otvoreni

fond se raspušta oduzimanjem dozvole za rad društvu za upravljanje ili po isteku roka, ako je
fond organizovan na odreĎeno vreme

7
 2.2. ZATVORENI FONDOVI I NJEGOVE KARAKTERISTIKE

Zatvoreni fond svoja sredstva prikuplja putem javne ponude i ima ograničen broj
akcija. Kada je javna ponuda završena, investitori koji su kupili akcije fonda njima mogu
trgovati na organizovanom trţištu po trţišnoj ceni tih akcija koja moţe biti niţa ili viša od
vrednosti imovine fonda.
Društvo za upravljanje je duţno da uvrsti akcije fonda na organizovano trţište u roku
od 3 dana od dana prijema rešenja o izdavanju. Pored hartija od vrednosti u koje ulaţu
otvoreni fondovi, zatvoreni fondovi mogu ulagati i u nekretnine, kao i u privredna društva
kojima se ne trguje na organizovanom trţištu, pa mogu biti rizičniji od otvorenih fondova.
Zatvoreni fondovi ne vrše otkup akcija od svojih članova, već ih oni moraju prodati na
sekundarnom, berzanskom ili vanberzanskom trţištu.

U zavisnosti od investicione politike i vrste imovine u koju ulaţu, zatvoreni fondovi se dele
na:
 Zatvorene fondove koji više od 50% svoje imovine ulaţu u hartije od vrednosti
kojima se trguje na organizovanom trţištu;
 Zatvorene fondove koji više od 50% svoje imovine ulaţu u akcije preduzeća
kojima se ne trguje na organizovanom trţištu i udele ortačkih, komanditnih i
društava sa ograničenom odgovornošću u Republici Srbiji;
 Zatvorene fondove za ulaganje u nekretnine koji više od 60% imovine ulaţu u
nepokretnosti.
Na trţištu kapitala Srbije postoje i privatni fondovi organizovani kao društva sa ograničenom
odgovornošću. Namenjeni su iskusnim investitorima, i minimalan ulog iznosi 50.000 EUR.

8
 3. RAZVOJ INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI

Investicioni fondovi u Srbiji pojavili su se pred sam udar svetske krize. Započeli su
svoje poslovanje 2007. godine nakon što je juna 2006. godine donet Zakon o investicionim
fondovima čime su stvoreni uslovi za njihovo osnivanje.
Samim tim trţište u Srbiji postaje modernizvano i pribliţeno evropskim trţištima.
Komisija za hartije od vrednosti nadleţna je za kontrolu i poslovanje investicionih fonova.
Komisija je odmah 2007. godine izdala dozvole za rad za 9 investiconih fondova čija ukupna
bilansna aktiva na kraju 2007. je iznosila 4012,1 miliona dinara.
Svetska ekonomska kriza se negativno odrazila i na naše trţište investicionih fondova
te je u toku 2008 godine, došlo do velikog pada imovine fondova iako se njihov broj uvećao.
Vrednost investicioni jedinica većine fondova je pala znatno ispod početnih 1000
dinara, pri čemu je onda kod mnogih fondova prepolovljena.
Imovina većine fondova je znatno smanjena i tokom 2009. godine zbog povlačenja od
strane članova fonda. Većina fondova je bila i dalje u velikim gubicima. Urušeno poverenje u
fondove polako se popravljalo tokom 2011. i 2012. godine. Dolazi do oporavljanja starih
fondova i otvaranja novih što je najavljivalo bolja vremena za investicione fondove.
Naš zakon o privatizaciji nije predvideo vaučere te investicioni fondovi nisu imali onu
ulogu kakvu su imali u većini zemalja u trazniciji.
Prosces privatizacijie nije doveo do razvoja trţišta kapitala koje je još uvek
nerazvijeno i plitko. Finansijska berza je odigrala vaţnu ulogu samo u završetku insajderske
privatizacije te se finansijski posrednici, poput investicionih fondova nisu ni razvili. Zbog
nedostatka sredstva i niskog ţivotnog standard graĎani su prodavali na berzi akcije koje su
dobili, bez interesovanja za dalje investiranje.
Novi vlasnci nakon kupovine većinskog dela se zatvaraju i sklanjaju kompaniju sa
trţišta. Velike firme se ne pojavljaju na trţištu hartija od vrednosti a male odustaju od
emitovanja sopstvenih hartija i okreću se drugim izvorima finansiranja. Zakasnelo uvoĎenje
Zakona o investionim fondovima dodatno je smanjilo podsticaj domaćinstava da investiraju
svoju štednju u fondove.
Nizak ţivotni standard i odsustvo srednjeg sloja stanovništva te omogućava veću
štednju i investranje. Razlog što je poslovanje hartija od vrednosti nedovoljno korišćena

9
alternativa investiranja nalazi se u činjenici da su očekivani prinosi na domaće hartije od
vrednosti povezani sa brojnim rizicima.
Politička nestabilnost, inflacija, odsutvo poreskih stimulansa su još neki razlozi koji
doprinose postojećem stanju. Uz veliko kašnjenje zakonom je omogućeno emitovanje
municipalnih obveznica te su opštine započele sa izdavanjem ovih hartija od vrednosti.

4. ČINIOCI RAZVOJA INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI

S obzirom na značaj investicionih fondova za razvoj finansijskog sistema, kao jednog

od najbitnijih podsistema, privrednog sistema, značajno je ukazati na faktore koji doprinosu
razvoju investicionih fondova, kao i njihovom funkcionisanju.
Globalna podela faktora koji odreĎuju funkcionisanje investicionih fondova moţe se
posmatrati u dve grupe faktora i to:
 Eksterni i
 Interni činioci.

U eksterne činioce funkcionisanja investicionih fondova spadaju:

 Štednja – je jedan od najznačajnijih faktora koji omogućuje
opstanak i funkcionisanje investicionih fondova, jer zapravo štednja
predstavlja osnovu daljeg ulaganja
 Privredni rast – je činilac koji privuče osnivače investicionih
fondova, da osnuju investicioni fond u odreĎenoj zemlji, ali takoĎe privuče i
investitore da plasiraju svoja suficitarna sredstva.
 Finansijska pismenost stanovništva – edukacija graĎana i
transparentnost finansijskih usluga, jača poverenje graĎana u investicione
fondove.
 Zakonska regulativa – se zasniva na stvaranju povoljnih uslova
za domaća i strana ulaganja, kako bi se poboljšalo ukupno poslovno
okruţenje.

10
  Poreska politika – je značajna mera pospešivanja investiranja.
Ukoliko se poreska stopa smanjuje dovelo bi do porasta investitora, što bi
doprinelo razvoju finansijskog trţišta.
 Alternativni oblici ulaganja – daje mogućnost investitorima da
svoja finansijska sredstva plasiraju i u druge vidove ulaganja.
Pored eksternih činioca, koji su preteţno makroekonomskog karaktera, interni činioci
su više orijentisani na konkretne investicione fondove.
U interne faktore spadaju:
 Portfolio menadţeri – su lica koja su odgovorna za investiranje
imovine fonda, primenu investicione strategije, kao i za svakodnevno
upravljanje portfoliom fonda. U Srbiji je do sredine 2008. godine bilo ukupno
62 portfolio menadţera. Uspeh portfolio menadţera meri se relativnom dobiti
portfolia.
 Tehnički analitičari – su osobe koje vrše analizu domaćih i
stranih preduzeća, analiziraju i proučavaju stanje na trţištu, i pripremaju
osnovu u koje hartije od vrednosti da se vrši ulaganje. Prvo se analizira
odreĎena zemlja, zatim industrijska grana, a potom kompanija u kojoj se
namerava ulagati. Kratkoročna procena se zasniva na oceni faze privrednog
ciklusa u kojoj se ekonomija nalazi. Dugoročno, se posmatra kroz ekonomski
napredak, meren kroz rast u domaćem bruto proizvodu po glavi stanovnika.
 Prodajna mreţa – je ključ uspeha poslovanja investicionih
fondova. Perspektiva i budućnost investicionih fondova u Srbiji se ogleda da se
investicione jedinice nude graĎanima preko bankarskih šaltera. Sinergija sa
bankom je svuda u svetu trend, pa će tako biti i kod nas, jer će graĎani ovaj
posao moći da završe na šalterima banaka. MeĎutim, mnoge banke u Srbiji ne
prihvataju da u svojim filijalama prodaju jedinice drugih fondova. To je velika
greška, jer na takav način gube potencijalne investitore.
 Baze podataka – upravljanje kapitalom fonda zahteva
dugoročne vremenske serije u cilju uspostavljanja adekvatnih analiza podataka
i prognoza. Pored podataka o privrednim kretanjima, istorijskim vrednostima
hartija od vrednosti, podaci o navikama stanovništva imaju značajnu ulogu u

11
 investicionom odlučivanju. Analitika predstavlja glavnu stvar u ovom poslu.
Ona je preduslov uspešnog predviĎanja i pridobijanja investitora

Definisanjem faktora koji neposredno ili posredno utiču na razvoj investicionih
fondova, pruţa se mogućnost smanjenja rizika investiranja u investicione fondove.

Smanjenje rizika investiranja u investicione fondove značajno povećava poverenje

štediša da svoja suficitarna sredstva plasiraju u investicione fondove. Investitori obično
kombinuju hartije od vrednosti u cilju formiranja diversifikovanog portfolia sa maksimalnim
prinosom za dati nivo rizika. Za vlasnike hartija od vrednosti veoma je vaţno da se smanji
rizik i da se pri tome ne smanji prinos. Redukcija stepena rizika svota obavlja se pomoću
pooling-a i hendginga-a.

Pooling (udruţivanje) i hendging (pokrivanje) jesu sredstva za minimiziranje rizika.

Investitori obično udruţuju svoj rizika da bi osiguravajuće kompanije i investment trusts-ovi
pojedinačno snosili manji rizik.

Kombinacija hartija od vrednosti, koju investitor ima u svom portfoliu, biće isplativa
ukoliko ukupni rizik bude smanjen, tako da bude manji od prosečnog rizika hartija od
vrednosti od kojih se sastoji. Za razliku od pooling-a, hedging se odnosi na smanjenje rizika,
koji se odnose na specifične vrste rizika. Rizici se hedţuju na trţištima koja podrazumevaju
postojanje špekulanata. Špekulanti na trţištu rizik hedţuju i prevaljuju na investitore koji su
spremni da prihvate rizik. Bitan aspekt smanjenje rizika investiranja u investicione fondove
predstavlja poznavanje vrsta investicionih fondova u kojima se vrši plasman finansijske
štednje.

12
 ZAKLJUČAK

Investicioni fondovi su profesionalno voĎene finansijske institucije koje mobilišu

kapital više pojedinaca radi ulaganja u skup hartija od vrednosti različitih izdavalaca. Oni nisu
ništa drugo do skup akcija i/ ili obveznica. Ovi fondovi dolaze do kapitala tako što prodaju
svoje akcije ili udele, i dalje ta sredstva koriste za investiranje u mnoge i različite segmente
trţišta. Osnivanje velikog broja investicionih fondova dovelo je do obogaćenja institucionalne
strukture bankarsko – finansijskog sektora i do povećanja konkurentnosti. Osim toga,
izvršeno je i produbljivanje finansijskog trţišta.. Svaki investitor čiji je primarni investicioni
cilj da zaštiti svoj kapital, a da uz to ostvaruje relativno visoku stopu prinosa uz minimalan
rizik, trebalo bi da razmotri mogućnost investiranja u investicione fondove.
Da bi se desio povratak poverenja investitora u trţište kapitala Republike Srbije, bilo
bi neophodno obezbediti potpuno poštovanje standarda korporativnog upravljanja, poslovanje
preduzeća učiniti transparentnijim i ubrzati rešavanje sudskih sporova. U poslednjem
vremenskom periodu trţište kapitala Republike Srbije, kao i trţišta kapitala zemalja okruţenja
postajala su nestabilnija i zahtevaju permanentne analize emitenata i sveobuhvatnog rizika
koji prati ulaganja. Ulaganje u investicione fondove donosi dosta izbalansiran odnos prinosa i
rizika, uzimajući trenutne okolnosti na trţištu kapitala Republike Srbije, po pitanju odnosa
prinosa i rizika. MeĎutim, bez obzira na to investitori na ovim prostorima još nemaju naviku
da investiraju na berzi i većina njih će se pre odlučiti za neki drugi vid ulaganja kao što su
nekretnine, jer još uvek postoji strah nasleĎen iz prošlosti.
Ono što je sigurno jeste da će investiranje u investicione fondove u skoroj budućnosti
sigurno dobiti na značaju, jer Evropa i svet se sve više integrišu, informacije se šire brzinom
svetlosti, tako da je neizbeţno da se i trţište kapitala Republike Srbije i njeni graĎani sve više
uključuju u tokove savremenog sveta.
Pošto je Srbija trţište koje ima potencijal uz nizak nivo znanja pojedinih malih
investitora, investicionim fondovima je lakše da pridobiju poverenje malih investitora, jer su
to institucije kolektivnog ulaganja. Investicioni fondovi pruţaju mogućnost da graĎani svoj
deo sredstava plasiraju na finansijsko trţište sa ciljem da ostvare znatno veći prihod od
bankarske kamate u odnosno na direktno berzansko ulaganje.

13
 LITERATURA

 Bodie, Z., Kane, A., Mareus, J. (2009) Osnovi investicija. Beograd: Data status
 Ivanišević, M. (2008) Poslovne finansije. Beograd: Ekonomski fakultet
 Šoškić D. (2000), ,, Hartije od vrednosti: Upravljanje portfolijom i investicioni
fondovi“, Beograd
 Zdravković D. (2011), ,,Finansije i finansijska trţišta’’, Bar, Pobjeda a.d.
 dr Vunjak, Nenad, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Subotica,
1991.
 dr Pušara, Kostadin, Poslovne finansije, VPŠ, Novi Sad, 2000.

 https://www.kamatica.com/vodic/investicioni-fondovi-sve-sto-treba-da-znate/
 https://psinvest.rs/sr/investicioni-fondovi/
 http://www.sec.gov.rs/index.php/sr
 http://www.economic-themes.com/pdf/

14