Berze- ispitna pitanja I Odgovori

From: sanjin bogdan [mailto:bogdans3@hotmail.com] Sent: 28.06.2013 10:56 To: vesna.p@apeiron-uni.eu Subject: RE: Berze-pitanja

Pitanja profesora:

1.Vrste berzanskog naloga : kupovni i prodajni , dnevni i nalozi do opoziva , trini i limitni nalozi . 2. Funkcija brokera na trzistu kapitala : brokeri su posrednici u trgovanju na berzi , oni u svoje ime, a za raun klijenta, kupuju i prodaju hartije od vrednosti . 3. Regulacija fin.trzista i ciljevi : Regulisanje finansijskog trita ima za cilj, pre svega, zatitu investitora, kroz obezbedjenje efikasnog, potenog i transparentnog trita i smanjenje sistemskog rizika. Komisija za hartije od vrednosti je na prvom mestu odgovorna za zakonito funkiconisanje trita hartija od vrednosti .

4. Ko vrsi regulaciju fin.trzista u RS : Najvei dio nadlenosti u pogledu regulacije finansijskih trita u Republici Srpskoj odnosi se na Komisiju za hartije od vrijednosti

Republike Srpske I Centralni registar HoV-a. Vane regulatorne agencije za

funkcionisanje finansijskih trita su Agencija za bankarstvo, koja nadzire rad banaka i Agencija za osiguranje,koja nadzire rad osiguravajuih kua 5. ta su akcije i karakeristike : Akcije su vlasnike hartije od vrednosti koje predstavljaju deo
osnovnog kapitala akcionarskog drutva i obezbeuju svom vlasniku proporcionalni udeo u vlasnitvu preduzeda. Jedna od najznaajnijih karakteristika akcija, koja je donela veliku prednost korporativnog vlasnikog oblika u odnosu na druge, jeste ograniena odgovornost vlasnika. Naime, vlasnik udela u akcionarskom drutvu u sluaju gubitka ili poslovnog neuspeha kompanije, ne moe izgubiti vie od onoga to je uloio u kupovinu datih akcij.Imamo dve vrste akcija: redovne( sa pravom glasa) I prioritetne akcije (bez prava glasa).

6. ta predstavlja pravo upravljanja u ad : Sama sutina posedovanja akcije lei u injenici da

je njen vlasnik ujedno i vlasnik srazmernog dela preduzeda ije akcije poseduje. Ova injenica mu daje pravo kontrole koje se sastoji u pravu glasa na skuptini akcionara, odnosno vlasniku akcija omoguduje da uestvuje u izboru menadera koji ulaze u rukovodede organe akcionarskog drutva. Samim tim,

akcionar posredno rukovodi preduzedem i tako utie na budude poslovanje kompanije, to moe doneti rast cena akcija, ali i vedu dobit dividendu .

7. ta su preferencijalne akcije : Preferncijjalne ili prioritetne akcije su akcije bez prava glasa u firmi , koje obino donose fiksnu zaradu od dividendi. Razlikuju se od obinih akcija po tome to : 1. Ne daju upravljaka prava u firmi 2.Investitorima donose fiksne dividend 3.U sluaju steaja firme , imaju prioritet naplate u odnosu na obine akcije .

8. Pojasni dividendu: ostvarena neto dobit preduzeda deli na dva dela ija je namena razliita: jedan, koji ine sredstva za isplatu dividendi i drugi koji ine sredstva zadrana u preduzedu za investicione namene .Ispla dividende u nadlenosti je skuptine akcionara preduzeda, a da li de ona biti ispladena, u kojem iznosu, na koji nain i sl., odluuje skuptina akcionara, na predlog uprave preduzeda. Skuptina najpre razmatra i usvaja izvetaj nezavisnog revizora, koji, izmeu ostalog,sadri informaciju o ostvarenom neto profitu privrednog drutva . 9. ta je portfelj : Portfelj predstavlja skup investicija u razliite oblike finansijske imovine, kao to su akcije, obveznice, novac itd. Portfelj investitora u najveoj mjeri zavisi od njegovog odnosa prema riziku. Posjedovanjem razliite oblike finansijske imovine,ukupan rizik se moe smanjiti. Portfelj sastavljen od velikog broja razliitih hartija od vrijednostie investitoru smanjiti ukupan rizik ulaganja. Rizik portfelja je manji u odnosu na ulaganje u samo jednu hartiju od vrijednosti, jer su manje oscilacije u vrijednosti imovine . Bez obzira na broj hartija od kojih se sastoji va portfelj, nije mogue eliminisati ukupan rizik. 10. Osnovne karakteristike fin.trzista : Finasijsko trite se deli na trite novca ( Ulaganje novca u banke pod kamatu) I trite kapitala (ulaganje u Hov, koje imaju pokride u robi novcu ili imovini) U novije vreme se sve vie ulae u trite kapitala jer su prinosi vedi od dranja novca u bankama pod kamatom. 11. ta je libor ? LIBOR ili Londonska meubankarska stopa (engl. London Interbank Offered Rate) predstavlja dnevnu referentnu kamatnu stopu po kojoj banke jedna drugoj nude novac za posuivanje na londonskom meubankarskom tritu. Svaki dan oko 11 sati pre podne po londonskom vremenu objavljuju se LIBOR stope, koje predstavljaju filtrirani prosek meubankarskih stopa. Tokom dana stvarna kamatna stopa de varirati. LIBOR je znaajan za sledede valute: Dolar, vajcarski franak, Funta sterlinga, Japanski jen, Kanadski dolar i Danska kruna. 12. ta su municipalne obvezice I ko ih izdaje : Municipalne obveznice su dunike hartije od vrednosti emitovana od strane lokalnih vlasti , (gradova, optina ).

Izdavanjem ovih obveznica , lokalna vlast pozajmljuje novac od kupaca ovih obveznica I obedava im povradaj glavnice I pripadajudih kamata u odreenom roku. Najede se izdaju radi pokrivanja budetskog deficita lokalnih zajednica.

13. Principi trgovanja na medjunarodnom trzistu kapitala: 14. Definicija ulaganja :

Pitanja asistenta:
1.Vrste finansiranja: Direktno (neposrednom pogodbom) I indirektno ( preko
posrednika)

2. Razlike izmedju direknog i indirektnog finasiranja : Direktno je neposredno, dok je

indirektno uvek preko nekog posrednika .

3. ta su pekulacije : su poslovi u koje pekulanti polazedi od svojih analiza I procena ulaze

u posao sa iznad prosenim rizicima,kako bi ostvarili izvan prosenu zaradu. pekul anti se razlikuje na skalpere koji brzo reaguju na promenecena tokom dana dnevne trgovce koji eventualno povuku jedan potez na dan pozicione trgovce koji due vreme zadravaju svoje pozicije.

4. ta je heding : Pojam heding Heding engl. Obezbediti, osigurati; kombinovati

poslove da se obezbedi od gubitaka; Hedge engl. Osigurati protiv gubitaka pomou drugih transakcija. Da bi se to lake shvatio heding najbolje je da se posmatra kao osiguranje od rizika koji proizilazi iz poslovanja. Kada firma odlui da heduje, one sebe osiguravaju od negativnih dogaaja. investitori heduju jednu investiciju tako to ulau u drugu investiciju .

5. Uticaj trinih kamatnih stopa na cenu obveznice:

Cena je u direktnoj vezi s kamatnim stopama na tritu. Ukoliko kamatne stope rastu, cena obveznica pada i obrnuto. Dodatno, promena cene je veda ukoliko je dospede dalje.

6. Vrste derivata : Derivati su specigini standardizovani terminski ugovori , koji sa danas zakljuuju da bi se realizovali u bududnosti . Zavisno od predmeta ugovora razlikuju se : Robni derivati gde su predmet ugovora stvari Finansijski derivati gde su predmet ugovora Hov, kamate , valutni kursevi

Zavisno od ugovornih klauzula ili od reenja u ugovorima razlikuju se: Fjuersi, Opcije , Varijanti I prava, Svopovi, Investicione polise osiguranja . 7. Uloga berze . je da obezbedi, kao jasno I definisano organizovano mesto trgovanja,
organizovanje susreta ponude I potranje I obezbeivanje fer konkurentskih uslova za trgovanje po jasno definisanim pravilima.

9. ta je sekjuritizacija : Sekjuritizacija je jedna od najvanijih finansijskih inovacija koja

se javlja 70-tih godina 20. veka u SAD. Prvobitno ona je znaila zamenu bankarskih kredita emitovanjem hartija od vrednosti. Kasnije sekjuritizacija postaje proces transformacije nelikvidne finansijske aktive banke u utrive hartije od vrednosti. Osnova sekjuritizacije su hipotekarni stambeni krediti od kojih se formiraju pulovi i na osnovu njih emituju hartije od vrednosti (MBS- engl. Morgage backed securities). U drugom sluaju najee koriena aktiva za sekjuritizaciju su lizing ugovori, krediti za vozila i potraivanja po kreditnim karticama sekjuritizacija hartija od vrednosti obezbeena aktivom (ABS - engl. Asset Backed Securities). Smisao sekjuritizacije je vea utrivost aktive. Znaaj se ogleda u oslobaanju kapitala koji moe da se upotrebi za druge poslove kao i smanjenju kreditnog rizika.

10. Uticaj informacija na cijenu akcije : 11. Vrste informacija : 12. Uticaj informacija na cijenu 13.Objasni sta je investicioni portfolio i diversifikacija. Investicioni portfolio oznaava strukturu investiranog kapitala ili strukturu svih Hov u posedu . Diverstifikacija portfolija U osnovi diversifikacije je kombinacija dva ili vie instrumenata iji se prinos krede u
razliitom smeru, tako da se pojedinani prinosi kompenziraju dranjem portfolija. to je u portfoliju manji broj finansijskih instrumenata, koncentracija rizika je ve da.( nikada ne dri sva jaja u jednoj korpi ili nikada ne ulai u samo jednu Hov).

14. ta su akcije a ta obveznice. Akcije su vlasnike hartije od vrednosti dok su

obveznice dunike hartije od vrednosti. 15. ta su derivati, nabrojati osnovne : Derivati su - Specifini standardizovani terminski ugovori koji se danas zakljuuju da bi se realizovali u
bududnosti ( Fjuersi) Kod fjuersa obino nije specificiran taan datum isporuke. U ugovoru se poziva
na mesec isporuke, a dotina berza utvruje period unutar meseca kada se mora izvriti isporuka. Vreme isporuke za berzanske proizvode je esto ceo mesec. Shodno vrsti proizvoda kojim se trguje, fjuersi se dele na robne i finansijske

-Izvedene Hov, jer se u njihovoj osnovi uvek nalazi neka aktiva (stvari,Hov, kamate valutni kursevi) - Robe sa kojim moe da se trguje na OTC tritima(alterima) i na berzama .

16. Razlika izmedju primarnog i sekundarnog trzista.

Kod primarnih trita , trguje se tek emitovanim hartijama od vrednosti, dok se kod sekundarnih trita trguje ranije emitovanim hartijama od vrednosti .

17. Objasni aktivnu i pasivnu strategiju ulaganja . Investitori koji kupuju hartije od
vrednosti sa ciljem da ih dui vremenski period zadre u posedu radi ostvarenja prinosa od kamata, poveanja cena ili po osnovu dividende primenjuju pasivnu strategiju.

Aktivni trgovci kupuju i prodaju podcenjene i precenjene hartije u elji da maksimiraju svoje profite. Aktivni investitori svoje odluke donose na osnovu detaljnih analiza hartija od
vrednosti, a da bi se ostvarili ciljevi potrebno je puno znanja, znaajno iskustvo i puno rada

18. Vrste finansiranja i osnovne karakteristike 19.ta predstavlja pravo upravljanja u akcionarskom drustvu 20. Slobodna definicija ulaganja 21. ta je labor

22. ta je dividenda

24. Objasni nominalnu, trzisnu,knjigovodstvenu i intristicnu vrijednosti

1. Organizovanje susreta ponude I potranje I obezbeivanje fer konkurentskih uslova za trgovanje. 2. Selektivna funkcija uesnika. 3. Informativna I prognostika funkcija 4. Funkcija konsolidacije stanja na ukupnom tritu Hov.a
Opcija podrazumeva pravo, ali ne i obavezu, da se kupi odnosno proda odreena aktiva, po unapred ugovorenoj ceni u okviru odreenog vremenskog prerioda. Ova specifinost opcije, koja kupcu ostavlja mogudnost ne realizovanja opcionog ugovora, svrstava je u kategoriju koja se oznaava pojmom uslovna prava. Cena opcije, koja se plada da bi se ovo pravo steklo, naziva se premija. Treba napomenuti da je ugovorna cena opcije ugovorena cena aktive, odnosno cena po kojoj kupac kupuje ili prodaje odreenu aktivu (HoV, robu...) i ne treba je meati sa cenom opcije koja se naziv premija. Cena obveznice predstavlja odreenu premiju prodavca opcije za preuzeti rizik i ispladuje se bez obzira da li de kupac realizovati pravo iz opcije. Rizik, koji u ovom sluaju snosi prodavac opcije, odnosno emitent, vezan je za bezuslovnu obavezu da uradi ono to kupac od njega trai, bez obzira na nepovoljnu trinu situaciju u tom momentu.