Dipomski Investicioni Fondovi

VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO
BEOGRAD
TEMA RADA
- Diplomski rad -
Mentor: Student:
Prof. dr Goran Kvrgić Zoran Vesović
Broj indeksa: 400-001/2013
Beograd, jun, 2014. godina.

VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I
PREDUZETNIŠTVO
BEOGRAD
Predmet: Finansijska tržišta i berzanski menadžment
TEMA RADA
- Diplomski rad -
Mentor: Student:
Prof. dr Goran Kvrgić Zoran Vesović
Broj indeksa: 400-001/2013
Beograd, jun, 2014. godina.

SADRŽAJ
UVOD.................................................................................................................................................................1
1. OSNOVNI POJMOVI..................................................................................................................................3
2. OSNIVANJE I IMOVINA INVESTICIONIH FONDOVA.....................................................................6
3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE FONDOVA..........................................................................................8
4. VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA...................................................................................................10
4.1 Otvoreni investicioni fondovi.................................................................................................................10
4.2 Zatvoreni investicioni fond.....................................................................................................................13
4.3 Privatni/specijalizovani fondovi.............................................................................................................13
5. CILJEVI I INVESTICIONA POLITIKA FONDOVA...........................................................................15
6. UPRAVLJANJE FONDOVIMA...............................................................................................................16
7. NASTANAK I RAZVOJ INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI ....................................................17
7.1 Društvo za upravljanje investicionim fondovima...................................................................................18
7.2 Imovina investicionog fonda..................................................................................................................19
7.3 Pravilnik o tarifi.....................................................................................................................................20
2.4 Investicioni poslovi koje društvo obavlja za fondove............................................................................22
7.3 Vrste investicionih fondova u Srbiji.......................................................................................................22
7.4 Investicioni fondovi u Srbiji do kraja juna 2007....................................................................................24
7.4 Sektor investicionih fondova u Srbiji u 2012. i 2013. godini................................................................26
7.4.1 Društvo za upravljanje investicionim fondovima, stanje na dan 31. decembar 2012.....................26
7.4.2 Sektor investicionih fondova na dan 05.07.2013...........................................................................28
8. IDENTIFIKOVANJE PERFOMANSI INVESTICIONOG FONDA
KOMBANK IN FOND A.D....................................................................................................................30
8.1 Poslovanje investicionog fonda Kombank IN FOND............................................................................30
8.1.1 Istorijat i organizaciona struktura....................................................................................................30
8.1.2 Misija i ciljevi društva....................................................................................................................32
8.1.3 Poslovna politika fonda...................................................................................................................32
8.1.4 Investiciona politika........................................................................................................................32
8.1.5 Naknade i tarife...............................................................................................................................33
8.1.6 Troškovi koji se naplaćuju iz imovine fonda..................................................................................34
8.1.7 Neophodna dokumentacija..............................................................................................................34
8.1.8 Struktura imovine investicionog fonda...........................................................................................35
8.1.9 Kretanje investicionih jedinica Kom Bank IN FOND-a.................................................................37
8.2 Pokazatelji poslovanja KomBank IN FOND..........................................................................................38
8.3 Indikatori profitabilnosti (poslovanja) investicionog fonda...................................................................42
ZAKLJUČAK.................................................................................................................................................45
PRILOZI..........................................................................................................................................................47
LITERATURA................................................................................................................................................51
UVOD
Brz razvoj fmansijskog tržišta u industrijskim razvijenim zemljama, a naročito u SAD-

u, zahtevao je i razvoj sistema savremenih finansijskih institucija koje su adekvatne
potrebama, pre svega, investitora, a zatim i korisnika kapitala. Takav zahtev se postavljao kao
neophodan, jer je bankarski sektor organizovan na konzervativan način postao kočnica daljeg
razvoja tržišnih odnosa i finansijskog tržišta uopšte. Reorganizovanje i prilagođavanje
bankarskog sektora novonastaloj situaciji i novim potrebama je bilo sporohodnog karaktera iz
mnoštva razloga, od kojih je najvažniji bio razlog neizvesnosti i rizika u poslovirna sa novcem
i kapitalom, što novac i kapital po prirodi stvari nose sa sobom. Tim činjenicama se može
zahvaliti što su zemlje sa razvijenim finansijskim tržištem obogatile svoju finansijsku
strukturu nizom novih daleko fleksibilnijih i efikasnijih institucija od konzenativnih i sporo
prilagodljivih bankarskih organizacija. Najtipičniji predstavnici ovih veoma efikasnih
institucija na bankarsko - finansijskom tržištu su svakako investicioni fondovi.
Investicioni fondovi su profesionalno organizovane i vođene kompanije koje mobilišu
(prikupljaju) i udružuju kapital, a prikupljena sredstva ulažu u različite hartije od vrednosti
različitih emitenata, formirajući željeni portfolio. Na ovaj način institucionalni investitori
obezbeđuju diversifikaciju rizika i različite oblike osiguravanja likvidnosti.
Investicioni fondovi imaju specifičan oblik pasive, koja je gotovo cela sastavljena od
hartija od vrednosti investitora, što im omogućava disperziju rizika.
Danas investicioni fondovi upravljaju sa više od 4 hiljade milijardi dolara kroz razne
oblike finansijskih instrumenata, od čega su dve trećine sredstava uložena na tržište novca i
obveznica. Prema procenama OECED-a, danas u svetu investicioni fondovi drže aktivu u
vrednosti većoj od 7.500 milijardi dolara, od čega samo u SAD više od 4.000 milijardi dolara.
Ovaj vid investiranja jeftiniji je od investiranja u pojedinačne hartije od vrednosti, jer nosi
niže transakcione troškove. Značajna karakteristika fondova je mogućnost smanjenja rizika,
koji proizilazi iz činjenice da ukupni efekat poslovanja fonda predstavlja zbirni efekat na
pojedine finansijske instrumente iz portfolia fonda. Osnovna funkcija investicionih fondova
je, dakle, smanjenje rizika ulaganja kroz diversifikaciju pri čemu se koriste ekspertska znanja
fond menadžera. Investitor može uložiti raspoloživu sumu novca za investiranje u veći broj
hartija od vrednosti razlićitih kompanija iz različitih oblasti. To ulaganje se ostvaruje uz niže
troškove transakcija, prikupljanja i obrade informacija, jer to radi menadžment fonda za veliki
broj objedinjenih investitora. Pored nižih troškova, investicioni fond nudi i kvalitetnije analize
i ukupan menadžment nego što bi to bilo dostižno pojedinaćnom investitoru.
1
Dve osnovne vrste fodova su otvoreni fondovi (open-end funds) i zatvoreni,
ograničeni fondovi (closed-end funds), a kombinacija ove dve vrste su specijalni fondovi.
U ovom radu u nastavku u okviru zasebnih poglavlja biće reči o: osnovnim
pojmovima, osnivanju i imovini investicionih fondova, osnovnim karakteristikama fondova,
vrsti investicionih fondova, ciljevima i investicionoj politici fondova i upravljanje
fondovima.
U sedmom poglavlju diplomskog rada biće reči o nastanku i razvoju investicionih
fondova u Srbiji, razmatran sa više aspekata i to: društvo za upravljanje investicionim
fondovima, imovina investicionog fonda, vrste investicionih fondova u Srbiji, investicioni
fondovi u Srbiji do kraja juna 2007 i sektor investicionih fondova u Srbiji u 2012 i 2013
godini.
U poslednjem, osmom poglavlju diplomskog rada biće reči o Identifikovanju
perfomansji investicionog fonda Kombank IN FOND A.D., i to razmatran sa više aspekata:
Poslovanju investicionog fonda, pokazatelji poslovanja KomBank IN FOND i indikatori
profitabilnosti (poslovanja) investicionih fondova
2
1. OSNOVNI POJMOVI
Investicioni fondovi prestavljaju značajne učesnike na finansijskim tržištima i imaju

posredničku ulogu. Oni do sredstava dolaze prodajom akcija ili udela, i investiraju ih u veliki
broj različitih oblika finansijske aktive, pre svega, diversifikovane portfolije stotina različitih
hartija od vrednosti.
Investicioni fondovi su nastali na ideji da se kroz diversifikaciju investicionih
plasmana smanje finansijski rizici. Na taj način fondovi obavljaju značajnu posredničku
ulogu, povezujući štedne sa investicionim subjektima.
Dr Dejan Šoškić definiše investicionu kompaniju kao:1 ,,finansijsku instituciju koja
povlači sredstva manjih individualnih investitora kojima za uzvrat emituje akcije (shares) ili
potvrde o učešću u finansijskoj aktivi fonda (units).“ Tako ostvarene prihode investicione
kompanije investiraju, na domaćem ili međunarodnom finansijskom tržistu, u hartije od
vrednosti stvarajući diversifikovani investicioni portfolio. Za efikasno investiranje sredstava
investicione kompanije brine se profesionalni menadžer ili stručna ekipa ljudi koja predstavlja
portfolio menadžment kompanije. Prihodi po osnovu hartija od vrednosti se dele akcionarima
tj. vlasnicima ili „štedišama" investicione kompanije srazmerno njihovom učešću, umanjeni
za vrednost provizije na ime portfolio menadžment usluge. Svaka akcija investicione
kompanije predstavlja srazmerno učešće u portfoliu hartija od vrednosti pod njenom upravom.
Upravljanje portfoliom investiciona kompanija sprovodi u ime i u najboljem interesu njenih
akcionara, ali oni, ipak, podnose celinu investicionog rizika koji proističe iz poslovnih
aktivnosti investicione kompanije.
Investicioni fondovi su dakle mladi i efikasni nedepozitni, nebankarski finansijski
posrednici i učesnici na bankarsko-finansijskom tržištu. Značajni su učesnici na finansijskim
tržistima koji prodajom svojih akcija i udela dolaze do kapitala i sredstava koji dalje koriste
radi investiranja na mnogim segmentima finansijskih tržišta u vrlo diversifikovane portfolije.
Investicioni fondovi vrše svojevrsno „prepakivanje", to je i čest pojam na zapadu, packed
investment", različitih oblika finansijske aktive.2
Investicioni fondovi su organizovani kao društvo kapitala – deonička društva, odnosno
društva sa ograničenom odgovornošću, ili kreditna društva-društva za uzajamno kreditiranje,
čiji organi utvrđuju politiku fonda.3 Fond ne upravlja portfeljom, jer to u njegovo ime čini
posebna kompanija, koja obično i osniva fond (banka, osiguravajuća organizacija,
1
Šoškić, D.: Hartije od vrednosti: Upravljanje portfoliom i investicioni fondovi, Ekonomski fakultet, Beograd,
2002.
2
Jednak, J.: Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija, Beograd, 2008.
3
Kulić, M.: Finansijska tržišta, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.
3
investiciona kompanija, brokersko-dilersko društvo i sl. Hartije od vrednosti koje čine
portfolio čuva banka – depozitar ( kastodi banka).
Postoji više razloga zbog kojih su investicioni fondovi atraktivni za ulaganja, tj.
zbog čega subjekti štednje mogu plasirati svoja sredstva u njihove akcije:4
 korišćenje prednosti ekonomije obima i na taj način niži transakcioni troškovi;

 korišćenje menadžerskih znanja stručnjaka za portfolio menadžment;
 nedostatak kapitala da se izvrši diversifikacija plasmana i ostvari smanjenje rizika
po toj osnovi;
 vremenski faktor koji je povezan sa mogućnošću ostvarivanja velike stope prinosa
u dugom roku.
Osnovne karakteristike rada investicionih fondova su:5
 do sredstava ne dolaze prikupljanjem depozita, već prodajom akcija i udela;

 diversifikacija plasmana u veliki broj različitih oblika finansijske aktive;
 visoka likvidnost;
 njima upravljaju profesionalni menadžeri, koji raspolažu velikim znanjima iz
oblasti poslovnih finansija, finansijskog menadžmenta, investicija u hartije od
vrednosti, portfolio menadžmenta, itd.
Pojedini pojmovi koji su veoma bitni za razumevanje suštine vezane za investicione

fondove imaju sledeća značenja:6
1. društvo za upravljanje investicionim fondovima - privredno društvo koje

organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima, u skladu sa zakonom;
2. investicioni fond- institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i

ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i
smanjenja rizika ulaganja;
3. kastodi banka - banka koja vodi račun investicionog fonda i obavlja druge kastodi
usluge za račun investicionog fonda, a u pogledu sredstava investicionog fonda
postupa samo po nalozima društva za upravljanje koji su u skladu sa zakonom i
prospektom investicionog fonda;
4
Jednak, J., Finanijska tržita, Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija, Beograd, 2008
5
Savić, J., Kvrgić, G.: Finansijska tržišta i berzanski menadžment, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i
preduzetništvo, Beograd, 2013.
6
4
4. član, odnosno akcionar investicionog fonda - fizičko ili pravno lice na čije ime su
registrovane investicione jedinice, odnosno akcije investicionog fonda;
5. investiciona jedinica - srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini

investicionog fonda;
6. kvalifikovano učešće - poseduje lice koje je posredno ili neposredno imalac akcija,
odnosno drugih prava na osnovu kojih stiče više od 10% učešća u kapitalu ili
glasačkih prava drugog lica;
7. prospekt - osnovni dokument investicionog fonda koji potencijalnim investitorima

pruža potpune i jasne informacije za donošenje odluke o ulaganju;
8. povezana lica - pravna lica koja su međusobno povezana upravljanjem, kapitalom

ili na drugi način, radi postizanja zajedničkih poslovnih ciljeva, tako da poslovanje
ili rezultati poslovanja jednog lica mogu bitno uticati na poslovanje, odnosno
rezultate poslovanja drugog lica. Povezanim licima, u smislu zakona o
investicionim fondovima, smatraju se i lica koja su međusobno povezana:
 kao članovi porodice,

 tako da jedno lice, odnosno lica koja se smatraju povezanim licima, posredno
ili neposredno, učestvuju u drugom licu.
 tako da oba lica učešće ima isto lice, odnosno lica koja se smatraju povezana
lica u skladu sa ovim,
 na način propisan za povezana lica zakonom koji se uređuje pravni položaj
privrednih društava,
 kao članovi uprave ili nadzornog odbora i članovi porodice tih lica.
9. članovi porodice, u smislu zakona o investicionim fondovima, jesu:
 supružnici, odnosno lica koja žive u vanbračnoj zajednici,

 potomci i preci u pravoj liniji neograničeno,
 srodnici do trećeg stepena srodstva, u pobočnoj liniji, ukqučujući i srodstvo
po tazbini,
 usvojilac i usvojenici i potomci usvojenika, i
 staralac i štićenici i potomci štićenika.
5
2. OSNIVANJE I IMOVINA INVESTICIONIH FONDOVA
Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se

prikupljaju novčana sredstva. Prikupljena novčana sredstva fonda se ulažu u različite hartije
od vrednosti - akcije, obveznice, blagajničke zapise i druge zakonom dozvoljene hartije od
vrednosti, u skladu sa investicionim ciljevima navedenim u prospektu, radi ostvarivanja dobiti
i smanjenja rizika ulaganja.
Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda, srazmerno
njihovom učešću u fondu i odvojena je od društva za upravljanje tim fondom. Celokupna
imovina je podeljena na jednake delove - «jedinice- udele». Svaka jedinica je ustvari
proporcionalan deo u ukupnoj imovini otvorenog investicionog fonda.
Da bi jedan investicioni fond dobio dozvolu za rad mora da podnese sledeće dokumente:7
1) nacrt prospekta i skraćenog prospekta investicionog fonda;
2) nacrt osnivačkog akta zatvorenog fonda;
3) nacrt ugovora sa kastodi bankom;
4) spisak lica koja će obavljati poslove portfolio menadžera investicionog fonda koji
se organizuje,odnosno osniva;
5) nacrt ugovora o upravljanju zatvorenim fondom.
Fond će dobiti dozvolu za rad kada Komisija uzimajući u obzir predložene

investicione ciljeve, veličinu i druge bitne karakteristike investicionog fonda, proceni:
1) da visina osnovnog kapitala društva za upravljanje omogućava održivo upravljanje

investicionim fondom;
2) da portfolio menadžeri koji će upravljati investicionim fondom poseduju dozvolu

izdatu u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti;
3) da će na adekvatan način biti zaštićeni interesi članova, odnosno akcionara

investicionog fonda.
Da bi se došlo do jasne slike o vrednosti jednog fonda, neophodno je definisati:8
 neto vrednost fonda i
7
8
Erić, D.: Finanijska tržišta i instrumenti, Viša polsovna škola Beograd, 2008.
6
 vrednost investicione jedinice fonda.
Neto vrednost fonda sastoji se od vrednost hartija od vrednosti i druge imovine iz

portfolia fonda, umanjena za iznos obaveza. Računa se svakog radnog dana, po završetku
trgovanja. S obzirom na to da se vrednost hartija od vrednosti svakodnevno menja, tako se i
neto vrednost fonda svakodnevno menja. Neto vrednost fonda je i dobar pokazatelj uspešnosti
poslovanja investicionog fonda.
Investiciona jedinica predstavlja srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini
otvorenog investicionog fonda. Vrednost investicione jedinice se izračunava, na primer, tako
što se neto vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem investicionih jedinica. To znači da ako
je neto vrednost fonda 100.000 dinara, a ukupan broj IJ 100, vrednost jedne investicione
jedinice biće 1.000 dinara. Ukoliko se sledećeg dana neto vrednost fonda poveća za 10.000
dinara (pod uslovom da se broj jedinica nije promenio). Početna vrednost investicione
jedinice svih otvorenih foindova iznosi 1.000 dinara.
Kada investitor uloži određena sredstva u fond on kupuje određeni broj investicionih
jedinica. Taj broj se dobija deljenjem iznosa uloga (umanjenog za naknadu za kupovinu
investicionih jedinica) i vrednost investicione jedinice na dan uplate. Na osnovu broja
investicionih jedinica koje poseduje, investitor može može svakog dana da izračuna vrednost
svog uloga u fond kao proizvod dnevne vrednosti investicione jedinice i broja jedinica koje
poseduje.
Više reči o imovini investicionih fondova u Srbiji biće u okviru 7 poglavlja
diplomskog rada a koji nosi naziv „Nastanak i razvoj investicionih fondova u Srbiji“.
7
3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE FONDOVA
Osnovne karakteristike investicionih fondova su:9
a) Sigurnost ulaganja u investicione fondove ogleda se u sledećem:
 diversifikacija portfolija (ulaganje u veči broj hartija od vrednosti);
 imovina investicionog fonda je odvojena od društva za upravljanje toga fonda;
 adekvataa zakonska regulativa;
 nadzor sa strane komisije za hartije od vrednosti;
 nadzor sa strane kastodi banke.
b) Prinos za koji se vezuju sledeće karakteristike
 predstavlja procentualni rast vrednosti portfolia fonda na kraju u odnosu na

početak posmatranog perioda;
 nije garantovan, pa prema tome može biti pozitivan (dobitak) i negativan

(gubitak);
 rizik pri ulaganju u investicioni fond postoji, a u zavisnosti od toga koliko ste
spremni da rizikujete, možete se odlučiti za vrstu fonda koja vama najviše
odgovara;
 fondovi sa rizičnijim ulaganjima potencijalno imaju i veće prinose, dok

fondovi sa relativno konzervativnom politikom ulaganja imaju manje prinose
ali i manji rizik;
 prosečni prinosi investicionih fondova na duži vremenski period u svetu iznose

između 8 do 15% godišnje;
 prosečni prinosi na depozit u banci u svetu iznosi između 2 i 3%.
c) Preglednost se najviše manifestuje u javnosti rada fonda:
 vrednost imovine fonda je poznata u svakom trenutku;
 vrednost investicine jedinice objavljuje se u novinama, internetu i poznata je

svakog dana.
9
8

d) Fleksibilnost fondova:
 investitori (ulagači) mogu biti fizička i pravna lica;
 uplate u fond možeš izvoditi po sopstveni želji;
 možete štedjeti prema svojim mogućnostima;
 svi ulagači su medusobno ravnopravni nezavisno od visine uplaćanih sredstava

(za razliku od npr. vezane štednje, gdje veći iznosi nose veće kamate);
 najmanji ulog (investicija) u investicioni fond jeste jedna investiciona jedinica

plus naknada za kupovinu.
9
4. VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA
Postoje tri osnovne vrste investicionih fondova: otvoreni, zatvoreni i

privatni/specijalizovani fond. Podela je vezana na pasivnu stranu investicionog fonda.
Najznačajnija razlika između njih jeste po likvidnosti, odnosno po isplati investicionih
sredstava. Kod zatvorenih privatnih i zatvorenih investicionih fondova isplata sredstava se
realizuje prodajom akcija na berzanskom tržištu dok kod otvorenih investicionih fondova koji
nemaju akcije isplata se vrši sa davanjem zahteva za isplatu investicione jedinice. Zbog toga
su otvoreni investicioni fondovi daleko razširenije nego zatvoreni investicioni fondovi.
4.1 Otvoreni investicioni fondovi

Otvoreni fond posluje na principu prikupljanja novčanih sredstava putem emitovanja
investicionih jedinica (kupovina) i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda. Broj
vlasnika investicionih jedinica u fondu i vrednost imovine fonda se konstantno menjaju.
Cilj otvorenih investicionih fondova je očuvanje vrednosti imovine uz ostvarenje
visoke stope prinosa na duži vremenski period investiranjem na domaća i strana tržišta hartija
od vrednosti, odnosno povećanje prinosa u odnosu na prinos oročene štednje.10
Otvoreni fond po logici postojanja nema svojstva pravnog lica, već to ima društvo za
upravljanje fondom koje ga osniva. Vlasnici udela imaju pravo, pored prava na srazmerni
udeo u dobiti fonda, u svako doba zahtevati isplatu dokumenata o udelu, čime istupaju iz
fonda.
Otvoreni fond osniva društvo za upravljanje fondovima kada izradi statut i prospekt
fonda, sklopi ugovor s depozitnom bankom, Komisiji podnese zahtev da mu izda odobrenje za
osnivanje uz obavezno dostavljanje statuta i prospekta fonda, nakon čega dobija odobrenje za
poslovanje.
Za otvoreni fond je značajno da se aktima propišu postupci i uslovi za vraćanje,
odnosno isplatu dokumenata o udelu kao i uslovi pod kojima se može obustavili njihovo
vraćanje i isplata. Takođe se unapred propisuje način utvrđivanja cena dokumenata o udelu
pri njihovom otkupu, metode i učestalost izračunavanja tih cena (na razvijenim, likvidnim
tržištima depozitna banka svakodnevno objavljuje te cene), zatim troškovi vraćanja i mesto
isplate.
Uobičajeni sadržaj udela u otvorenom fondu je: naznaka da se radi o otvorenom
fondu, ime fonda, firma i sedište društva za upravljanje fondovima, serijski broj dokumenta o
udelu, broj udela u imovini fonda na koje glasi dokument o udelu, ime kupca dokumenta,
10
Erić, D.: Finanijska tržišta i instrumenti, Viša poslovna škola Beograd, 2008.
10
obveze izdavaoca i prava vlasnika dokumenta. Suštinska odlika otvorenog fonda je, dakle, da
svaki vlasnik dokumenta o udelu u fondu može u svako doba zahtevati isplatu dokumenta o
udelu uz istupanje iz fonda.11
U zavisnosti od odabranog investicionog cilja, otvoreni investicioni fondovi se

mogu deliti na:12
 Fond očuvanja vrednosti imovine ulaže u kratkoročne dužničke hartije od

vrednosti i novčane depozite. Ovi fondovi imaju najmanju stopu rizika, i kao takvi
ostvaruju najniže prinose u odnosu na ostale vrste otvorenih fondova. Prinosi
ovakvih fondova su obično nešto veći od inflacije i kamata na depozite kod banaka.
 Fond prihoda ulaže najmanje 75% svoje imovine u dužničke hartije od vrednosti
(obveznice). Ovaj fond je prikladan za konzervativne investitore. Ulaganje u fond
prihoda nosi nešto veći rizik od ulaganja u fond očuvanja vrednosti imovine, a time
i ostvaruje nešto veće prinose.Karakteristika fonda prihoda je, da je izložen riziku
kretanja kamatnih stopa, drugim rečima: kada kamatne stope rastu, vrednost
imovine fonda prihoda se smanjuje.
 Balansirani fond ulaže najmanje 85% imovine u vlasničke i dužničke hartije, sa

tim što u dužničke hartije od vrednosti ulaže najmanje 35% a najviše 65% ukupne
imovine fonda. Ovaj fond nosi umerenu stopu rizika i umerene prinose.
 Fond rasta vrednosti imovine ulaže najmanje 75% vrednosti svoje imovine u
vlasničke hartije od vrednosti (akcije). Ovakvi fondovi su najrizičniji, i
najprimerniji osobama koji su spremni da prihvate visok rizik investiranja.
Podela otvorenih investicionih fondova - fondova rasta vrednosti imovine po

sektorima u koje investiraju: farmaceutski, transport, tehnologija, sirovine i energija, nova
energija, automobilzam, uslužni, zlata i potrošnje.
Podela fondova rasta vrednosti imovine po regijama u koje investiraju: europski,

američki, regije u razvoju (emerging markets) Brazil, Rusija, Indija, Kina (BRIC), balkan
(bivša Jugoslavija), Istočna europa (Rumunija, Bugarska, Turska, Poljska, Mađarska ...) i
Daleki istok (Japan, J.Koreja Australija, Honk Kong, Singapur, Indonezija ...).
11
Jeremić, Z.: Finansijka tržišta, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
12
Jakšić, M.: Finansijko tržište, instrumenti i investicije, Univerzitet u Kragujevcu, Ekonomski fakultet,
Kragujevac, 2011.
11
 Izračunavanje neto vrednosti otvorenog investicionog fonda
Otvoreni fondovi otkupljuju izdate akcije na zahtev po ceni koja se računa dnevno na
bazi neto vrednosti aktive fonda po akciji (net asset value per share - NAV). NAV se
izračunava tako što se od tržišne vrednosti portfolija na određeni dan oduzme vrednost
obaveza fonda i onda podeli sa brojem akcija.13
Tržišna vrednost portfolia−Iznos ukupnihobaveza

Neto vrednost fonda=
Broj akcija
MVA−LIAB
NAV =
NFSO
Gde je:
NAV – Neto vrednost imovine fonda
MVA – Tržišna vrednost portfolia na određeni dan
LIAB – vrednost ukupnih obaveza fonda na dan
NFSO – ukupan broj akcija (investicionih jedinica) koje poseduje akcionar.
Ukoliko bi, na primer, uzajamni fond imao dva miliona akcija, a vrednost njegovog
portfolija na tržistu tog dana bila 100 miliona dolara, uz obaveze od 10 miliona dolara, neto
vrednost imovine investicionog fonda po jednoj investicionoj jedinici bi bila:
100.000.000−10.000 .000
NAV = =45 $
2.000 .000
Otvoreni fond bi, dakle, prodavao akcije na tržistu po ceni od 45 $ za jednu
investicionu jedinicu. Fond, međutim, naplaćuje određenu proviziju koja se naziva load, a
koja se u praksi kreće od 1% do 8%. Postoje i fondovi koji ne naplaćuju proviziju na prodate
akcije i oni se nazivaju no-load funds. I ovi fondovi, međutim, naplaćuju provizije u slučaju
reotkupa akcija i nazivaju se back-end loadfund, a provizije se kreću od 4% do 6% i umanjuju
se srazmerno dužini perioda reotkupa.. Treća grupacija su fondovi koji naplaćuju godišnje
provizije bez obzira na promet i one se kreću do 1.25% godišnje. Od 1986. SEC je dozvolio
da isti fond primenjuje kombinacije ovih tarifa.
13
12
4.2 Zatvoreni investicioni fond
Zatvoreni fond svoja sredstva prikuplja putem javne ponude i ima ograničen broj
akcija. Zatvoreni fondovi ne vrše otkup akcija od svojih članova, već ih oni moraju prodati na
sekundarnom, berzanskom ili van-berzanskom tržištu. Pored hartija od vrednosti u koje ulažu
otvoreni fondovi, zatvoreni fondovi takođe mogu ulagati u nekretnine i privredna društva
kojima se ne trguje na organizovanom tržištu, što ih čini rizičnijim od otvorenih fondova.
Zatvoreni investicioni fondovi imaju fiksni kapital koji se uplaćuje tokom formiranja
odnosno osnivanja zatvorenog investicionog fonda. Taj fiksni kapital se više ne menja za
vreme rada zatvorenog investicionog fonda. Ako želite da postanete član zatvorenog
investicionog fonda onda to možete učiniti samo kupovinom akcija zatvorenog investicionog
fonda preko berze.
Za njih možemo reći da su statični fondovi jer broj akcija u njima ostaje isti, za razliku
od otvorenih u kojima se sa svakom kupovinom povećava broj akcija, a sa svakim otkupom,
smanjuje. Upravljanje je slično u oba fonda, s tim što menadžment zatvorenog fonda ima
dodatnu sigurnost, jer fond ne može da se smanji. Stoga je upravljanje otvorenim fondom
rizičnije jer se svodi na klasičan rizik pogoršanja performansi portfolija.
U zavisnosti od investicione politike i vrste imovine u koju ulažu, zatvoreni fondovi
se dele na:14
 Zatvorene fondove koji više od 50% svoje imovine ulažu u hartije od vrednosti
kojima se trguje na organizovanom tržištu
 Zatvorene fondove koji više od 50% svoje imovine ulažu u akcije preduzeća
kojima se ne trguje na organizovanom tržištu i udele ortačkih, komanditnih i
društava sa ograničenom odgovornošću
 Zatvorene fondove za ulaganje u nekretnine koji više od 60% imovine ulažu u
nepokretnosti.
4.3 Privatni/specijalizovani fondovi
Privatni fond - je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Namenjeni

su iskusnim investitorima, i minimalan ulog iznosi 50.000 EUR.15
Druga podela investicionih fondova vezana je na aktivnu stranu fonda ili na vrste
investicija koje fond poseduje. Najznačajnija podela na vrste investicija koje poseduju:16
 Fondovi rasta vrednosti imovine : više od 75% sredstava ulažu u akcije
14
Kragujevac, 2011.
15
Vujović, S., Kvrgić, G.: Upravljanje poslovnim finanisijama, Visoka polsovna škola, Čačak, 2008.
16
Erić, D.: Finanijska tržišta i instrumenti, Viša poslovna škola Beograd, 2008.
13
 Fondovi prihoda: više od 75 % sredstava ulažu u dužničke hartije od vrednosti
(obveznice)
 Balansirani fondovi: 50 % obveznica, 50 % akcija
 Fondovi očuvanja vrednosti imovine: ulažu u kratkoročne dužničke hartije od
vrednosti i novčane depozite.
 Investicioni fondovi koji ulažu u nekretnine: više od 75% sredstava ulažu u
nekretnine.
Podela akcionih - deoničkih otvorenih investicionih fondova po sektorima u koje investiraju:

farmaceutski; transport; tehnologija; sirovine i energija; nova energija; automobilzam; uslužni; zlata i
drugih plemenitih metala; potrošnja.
Podela deoničkih - akcionih otvorenih investicionih fondova po regijama u koje investiraju: 17
 evropski;
 američki;
 regije u razvoju (emerging markets) Brazil, Rusija, Indija, Kina (BRIC);
 Balkan (države bivše SFRJ);
 Istočna evropa (Rumunija, Bugarska, Turska, Poljska, Mađarska...);
 Daleki istok (Japan, J.Koreja Australija, Honk Kong, Singapur, Indonezija ...)
17
14
5. CILJEVI I INVESTICIONA POLITIKA FONDOVA
Prospektom investicionog fonda se, između ostalog, precizno definišu ciljevi fonda i
strategija i politika menadžmenta koja sadrži objašnjenje kako će se proklamovano u
prospektu postići. Posebno se definišu oblasti kojima će se fond baviti, tipovi ulaganja i
ciljevi koji se žele postići. Tako postoje fondovi koji investiraju samo u akcije, ili samo u
obveznice, fondovi koji preferiraju stabilne prihode, a time i sigurne investicije u državne
papire ili blue chip kompanije, fondovi koji preferiraju brzi rast i kapitalni dobitak, što
opredeljuje za investiranje u brzorastuće, ali i visokorizične kompanije. Može se usvojiti i
strategija kombinovanja stabilnosti i brzog rasta. Određeni fondovi usvajaju strategiju
investiranja isključivo u obveznice, državne ili korporativne, konvertibilne ili niskokvalitetne
- junk bonds, ili pak u mortgage backed securities.
Slika br.1: Profilisanje investicionih fondova prema odnosu prinos-rizik18
Ciljevi i strategije investicionih fondova su dakle različiti. Definišu se pri osnivanju

fonda prospektom i ne mogu se menjati bez saglasnosti
njihovih osnivu rasta cena akcija. Najbitniji je odnos
rizika i prinosa, prikazan je na slici 1. Fondovi u koje će
ulagati investitori koji očekuju visoke prinose po osnovu
kapitalne dobiti usled rasta cena akcija svojim ulagačima
moraju jasno staviti u prospektu i definisanoj
investicionoj politici, da su izloženi visokim rizicima. S
druge strane investitori koji preferiraju sigurnost ulaganja
investiraće više u fondove koji ulažu u dužničke hartije
od vrednosti i akcije najboljih »blue chips« kompanija na berzi, sa dugom istorijom dobrog
poslovanja (slika 2).
Slika br. 2. Odnos rizika i prinosa pri ulaganju
18
15
hartije od vrednosti19
6. UPRAVLJANJE FONDOVIMA
Fondovi su upravljački struktuirani slično kao i korporacije. Upravni odbori (Bord

of Directors) su na čelu investicione kompanije, ali važnu ulogu imaju finansijski savetnici
koji su odgovorni za upravljanje portfoliom, distributivnu i prodajnu funkciju. Finansijski
savetnici mogu biti suvlasnici brokersko dilerskih firmi, osiguravajuće kompanije,
investiciona menadžerska firma ili banka. Finansijski savetnik naplaćuje od fonda
menadžersku proviziju koja se obično naziva investment advisorv fee. Ona se obično kreće
izmedu 0,5 i 1,5% od prosečne aktive fonda.
Na tržište hartija od vrednosti mogu, dakle, biti atraktivne hartije od vrednosti
veoma kvalitetnih emitenata sa visokim rejtingom, ali i hartije firmi koje su u velikim
teškoćama. Na taj način finansijsko tržište odaje priznanje uspešnima, ali pruža šansu i
neuspešnima da se, nakon pročišćenja koje će obaviti specijalizovani investitori, vrate na
tržište ili pak budu likvidirani ako to nije moguće. Na taj način tržište hartija od vrednosti daje
snažan impuls zdravoj i konkurentnoj ekonomiji.20
U periodima velikih ekonomskih kriza i opšteg pada tržišta čak ni najuspešniji ne
mogu ostvariti rast vrednosti imovine portfolija na akcijama. Tada je najvažnije sačuvati
vrednost imovine.
19
Jeremić, Z.: Finansijka tržišta, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008..
20
Kragujevac, 2011.
16
7. NASTANAK I RAZVOJ INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI
Nakon što je zaokružena regulativa finansijskog tržišta donošenjem Zakona o

investicionim fondovima, početkom 2007. godine počelo je osnivanje prvih investicionih
fondova u Srbiji.
Po definiciji investicioni fond predstavlja vrstu institucionalnih investitora koji
posredno povezuju emitente i investitore na finansijskom tržištu. Cilj fondova je da, pre
svega, obezbede dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, prikupe sitan slobodan kapital i
stave ga u funkciju ekonomskog razvoja. Investicioni fondovi sa sobom donose nekoliko
koristi, a jedna od njih je podizanje cene kapitala, odnosno hartija od vrednosti, tako što
fondovi koncentrišu sitnu tražnju i uvode je na tržište.21
U situaciji kada je finansijsko tržište još uvek mlado, gde domaći učesnici imaju malo
iskustvo u ulaganju u hartije od vrednosti, investicioni fondovi su dobar način za aktivno
uključivanje domaćih investitora na berzu.
Međutim, važno je istaći da jedan investicioni fond ne može zadovoljiti investicione
kriterijume svih pojedinačnih ulagača. Investicioni fond svoju politiku ulaganja prezentuje u
Prospektu fonda, a u fond treba ulagati tek nakon što se ulagači dobro upoznaju sa
očekivanim prinosima i stepenom rizika kome će fond biti izložen.
Građani i investitori koji prvi put treba da se uključe na finansijsko tržište biće suočeni
sa dilemom u koji investicioni fond da ulože novac, u situaciji kada investicioni fondovi
nemaju istorijske rezultate poslovanja. Moderna portfolio teorija je skoncentrisana na
diversifikaciju kao osnov za upravljanje portfoliom. U situaciji kada celo tržište raste, a što je
bio slučaj sa svim tržištima u regionu u poslednjih nekoliko godina, gotovo svaki portfolio, pa
tako i nasumično diversifikovani, ostvaruje značajne stope rasta.
Uključivanje fondova trebalo bi da poveća likvidnost tržišta. Verovatno će se i
„obični" građani zainteresovati za ovaj način ulaganja, svako prema svojim finansijskim
mogucnostima i averziji/sklonosti ka riziku. Dobra stvar je u svakom slučaju, a što kasnimo -
drugo je pitanje. Ne treba očekivati bum u prvim mesecima, ali za godinu-dve, efekti će se
osetiti.
Generalno, fondovi postiču razvoj privrede, a istovremeno pritiskaju i banke,
prestavljajući dodatnu konkurenciju. Ulaganje u investicione fondove donosi zaradu od oko
20% na uloženu sumu na godišnjem nivou, dok je godišnja kamata u bankama oko 5%. Kao
rezultat zdrave finansijske konkurencije, banke su prinuđene da povećaju kamatu na štednju, a
21
17
smanje kamate na plasmane. Fondovi predstavljaju i institucije ekonomske demokratije
obezbedujući svima da uzmu učešće u ekonomskoj utakmici.22
7.1 Društvo za upravljanje investicionim fondovima
Društvo za upravljanje osniva se isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo.

Upravljanje se obavlja u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima, i podzakonskim
aktima.
Osnovne delatnosti društva za upravljanje su da:23
1. organizuje i upravlja otvorenim fondom;

2. osniva i upravlja zatvorenim fondom;
3. upravlja privatnim fondom.
Društvo za upravljanje ne može obavljati drugu delatnost osim delatnosti napred

navedenih, s tim da može da organizuje, osniva i upravlja sa više investicionih fondova. Ali je
dužno da angažuje najmanje po jednog portfolio menadžera za svaki investicioni fond kojim
upravlja i jednog ovlašćenog internog revizora zaposlene na neodređeno vreme.
Portfolio menadžer može upravljati samo jednim investicionim fondom.
Društvo za upravljanje investicionim fondom donošenjem investicionih odluka i
obavljanjem administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti. Ono može može poveriti
obavljanje administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti drugim licima, pri čemu se
odgovornost društva za upravljanje ne isključuje. Društvo za upravljanje je dužno da se u
svom poslovanju pridržava odredaba zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti,
pravila sigurnog i dobrog poslovanja, korišćenja i saopštavanja privilegovanih informacija.
Direktor i članovi uprave društva za upravljanje, zaposlena lica društva za upravljanje
i povezana lica tog društva dužna su da čuvaju kao poslovnu tajnu i ne mogu davati
informacije o:24
1. investicionom fondu ili društvu za upravljanje tim fondom koje bi mogle stvoriti
pogrešnu predstavu o poslovanju društva, odnosno investicionog fonda;
2. budućim aktivnostima i poslovnim planovima društva za upravljanje, osim u
slučajevima predviđenim zakonom;
3. stanju i prometu na računima investicionog fonda i njegovih članova;
4. drugim podacima koji su od značaja za poslovanje investicionog fonda, a koje su
saznali u obavljanju poslova društva za upravljanje.
22
Vujović, S., Kvrgić, G.: Upravljanje poslovnim finanisijama, Visoka polsovn škola, Čačak, 2008
23
Jednak, J., Finanijska tržita, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2008
24
18
Osnivanjem društva utvrđuju se pravila poslovanja društva i njima se uređuje
sledeće:25
 poslovi koje obavlja društvo za upravljanje, uslovi i način njihovog obavljanja;
 međusobni odnosi društva za upravljanje i članova, odnosno akcionara
investicionog fonda;
 način i uslovi pod kojima članovi uprave i zaposleni u društvu za upravljanje mogu
 ulagati svoja sredstva u investicione fondove kojima upravlja društvo za upravljanje
 administrativne i računovodstvene procedure;
 kontrolne i sigurnosne mere za obradu podataka i njihovo čuvanje
 sistem interne kontrole
 procedure za sprečavanje konflikta interesa i mere kojima se sprečava da društvo za
upravljanje koristi imovinu investicionog fonda za sopsteni račun;
 mere za sprečavanje zloupotrebe privilegovanih informacija;
 druga pitanja od značaja za poslovanje društva za upravljanje.
Prilikom osnivanja društva za upravljanje, novčani deo osnovnog kapitala iznosi
najmanje 200.000 (dvesta hiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu
Narodne banke Srbije na dan uplate, i dužno je da u svom poslovanju obezbedi da novčani
deo osnovnog kapitala društva uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti
200.000 (dvestahiljada) evra.
7.2 Imovina investicionog fonda
Imovina investicionog fonda može se ulagati u:26
 dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije, u skladu sa

zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnost Narodne banke Srbije;
 dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Republika, jedinice teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju
Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug;
 hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijskel institucije;
 dužničke hartije od vrednosti koje izdaju države članice EU, OECD-a, odnosno
susedne države, kojima se trguje na organizovanira tržištima u tim zemljama;
25
Kvrgić, G.: Upravljanje investicionim fondom, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo,
Beograd, 2010.
26
19
 hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike;
 hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici, kojima se
trguje na organizovanonl tržištu u Republici;
 hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna lica, kojima sd trguje na
organizovanom tržištu u Republici;
 hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u državama članicama EU,
OECD-a, odnosno susednim državama, kojima se trguje na organizovanim
tržištima u tim zemljama;
 depozitne potvrde koje izdaju ovlašćene banke sa sedištem u Republici ili u
državama članicama EU, odnosno OECD-a na osnovu deponovanih hartija od
vrednosti iz tač. 3), 4) i 8) ovog stava;
 novčane depozite u bankama sa sedištem u Republici osnovanim u skladu sa
zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih fmansijskih organizacija;
 novčane depozite u bankama u državama članicama EU, odnosno OECD-a;
 finansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;
 finansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tržištu u državama
članicama EU, odnosno OECD-a;
 akcije zatvorenih fondova sa sedištem u Republici;
 akcije investicionih fondova sa sedištem u državama članicama EU, odnosno
OECD-a, ukoliko se njihovim akcijama trguje na organizovanom tržištu;
 akcije akcionarskih društava registrovanih u Republici kojima se ne trguje na
organizovanom tržištu;
 udele ortačkih, komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću registrovanih
u Republici;
 nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike.
7.3 Pravilnik o tarifi
Za usluge upravljanja imovinom fonda, Društvo naplaćuje naknadu za upravljanje koja se

obračunava dnevno, a naplaćuje mesečno. Pored maksimalne naknade za upravljanje prema
vrsti fonda, pravilnikom o tarifi Društvo propisuje i sledeće:27
1) naknade koje se mogu naplaćivati od članova fonda:
27
Kvrgić, G.: Upravljanje investicionim fondom, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo,
Beograd, 2010.
20
 maksimalni iznos naknada koje Društvo može naplaćivati za kupovinu i otkup
investicionih jedinica, pri čemu naknada za otkup investicionih jedinica ne može biti
veća od 1% vrednosti investicionih jedinica koje se otkupljuju,
 maksimalni iznos naknada koje Društvo može naplaćivati za prelazak člana iz
otvorenog u drugi otvoreni investicioni fond kojim upravlja Društvo,
 maksimalni iznos naknada koje Društvo može naplaćivati za prenos vlasništva na
investicionim jedinicama
 naknadu za administrativne i druge troškove pristupa ili evidencija,
2) specifikaciju i iznos troškova koji se mogu naplaćivati iz imovine fonda i to:

 troškovi kupovine i prodaje hartija od vrednosti,
 troškovi kastodi banke (koji se obračunavaju dnevno, a plaćaju u skladu s ugovorom)
 troškovi eksterne revizije (koji se obračunavaju dnevno, a plaćaju u skladu s
ugovorom)
 poreske dažbine,
 troškove osnivanja zatvorenog fonda,
 troškove sazivanja skupštine zatvorenog fonda,
 troškove kupoprodaje nepokretnosti,
 druge troškove.
Društvo može preuzeti deo ili celokupan iznos pojedinih troškova u određenom periodu
ili određenim kategorijama investitora može ukinuti ili smanjiti naknadu za kupovinu ili otkup
investicionih jedinica i druge naknade koje naplaćuje od članova fonda. Ukoliko je ova
mogućnost propisana Pravilnikom o tarifi i uz prethodno obaveštavanje Komisije i članova,
odnosno akcionara fonda objavljivanjem na internet stranici specifikacije troškova (sa
navođenjem iznosa, odnosno procenta i perioda u kome Društvo iste snosi).
Društvo je dužno da u prospektu i skraćenom prospektu svakog fonda kojim upravlja
navede naknade i troškove koje će Društvo naplaćivati od članova, odnosno iz imovine fonda,
i u tom smislu ovaj deo prospekta predstavlja pravilnik o tarifi za taj fond.
21
2.4 Investicioni poslovi koje društvo obavlja za fondove
Investicioni poslovi koje Društvo obavlja za fondove kojima upravlja obuhvataju

naročito:28
1) finansijsku analizu,
2) donošenje investicionih odluka - sa obrazloženjem na osnovu koga se može utvrditi da
su investicione odluke zasnovane na adekvatnim analizama i da se imovina fonda
blagovremeno investira, pod najboljim moguæim uslovima i u najboljem interesu
članova, odnosno akcionara fonda,
3) evidencije o nalozima za kupovinu, odnosno prodaji imovine fonda (podaci o vremenu
davanja i izvršenja naloga),
4) kontrolne mehanizme kojima se obezbeđuje investiranje imovine fonda u skladu sa
zakonskim ograničenjima i investicionom politikom,
5) upravljanje rizicima investiranja sa ciljem obezbeđenja maksimalne sigurnosti imovine
fonda s obzirom na investicionu politiku (vrste hartija od vrednosti, različite izdavaoce
i njihove karakteristike, najveći dozvoljeni iznos ulaganja i dr.),
6) način i uslove pod kojima se Društvo zadužuje u ime i za račun fonda, u skladu sa
Zakonom i u najboljem interesu članova, odnosno akcionara fonda.
Uprava društva za upravljanje donosi odluke i druge pravne akte kojima se definiše
investiciona politika i investicioni cilj investicionog fonda, a portfolio menadžer sprovodi
navedenu politiku, odnosno cilj, donosi odgovarajuće odluke o pojedinačnim ulaganjima i za
svoj rad odgovara upravi društva.
7.3 Vrste investicionih fondova u Srbiji
Prema Zakonu o investicionim fondovima (Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 51/2009 i
31/2011), mogu se osnivati:
- Otvoreni,
- Zatvoreni i
- Privatni investicioni fondovi.
Otvoreni inevsticioni fondovi funkcioniše po principu prikupljanja novčanih

sredstava putem izdavanja investicionih jednica i otkupa investicionih jedinica na zahtev
člana fonda. Otvoreni fond ima svojstvo pravnog lica. Minimalna novčana sredstva za
28
http://www.porezi.rs/Arhiva/Download/1100-247.pdf
22
otpočinjanje poslovanja otvorenog fonda ne mogu biti manja od 200.000 € u dinarskoj
protivrednosti po srednjem kursu Narodne banke na dan uplate i moraju se uplatiti na račun
kastodi banke u roku od tri meseca od dana upućivanj javnog poziva za kupovinu
investicionih jedinica. Iz imovine otvorenog fonda mogu se naplaćivati: naknade društva za
upravljanje imovinom fonda, troškovi kupovine i prodaje hartije od vrednosti, troškovi
kastodi banke i troškovi eksterne revizije. Utvrđivanje neto vrednosti imovine otvorenog
fonda po investicionoj jedinici vrši se svakog radnog dana i objavljuje najmanje u jednom
dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, sa tiražem najmanje
100.000 primeraka, kao i internet stranica društva za upravljanje ili otvorenog foda.
Zatvoreni investicioni fond je pravno lice organizovano kao otvoreno akcionarsko

društvo. Zatvoreni fond prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude.
Društvo za upravljanje osniva i upravlja zatvorenim fondom. Utvrđivanje neto vrednosti
imovine zatvorenog fonda po akciji vrši se najmanje jedanput mesečno i objavljuje u
najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Srbije, sa tiražom od
najmanje 100.000 primeraka, kao i na internet stranici društva za upravljanje ili zatvorenog
fonda. Osnovni kapital fonda može biti samo u novcu. Ovaj kapital ne može biti manji od
200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke na dan uplate.
Osnovni kapital zatvorenog fonda uplaćuje se u celosti na račun kod kastodi banke, pre upisa
tog fonda u Registar investicionih fondova. Organi zatvorenog fonda su: 1) skupština i 2)
nadzorni odbor. Upravljanje fondom vrši društvo za upravljanje.
Privatni investicioni fond je pravno lice organizovano kao društvo sa ograničenom

odgovornošću, u skladu sa zakonom. Minimalni novčani ulog člana privatnog fonda ne može
biti manji od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke na
dan uplate. Ovi fondovi ne podležu opštim pravilima o investicionim fondovima, koja se tiču
izdavanja dozvole za investicioni fond, ulaganja imovine fonda, ograničenja ulaganja imovine
fonda, ograničenja raspolaganja imovinom fonda, utvrđivanja prinosa investicionog fonda,
izdavanja prospekta, marketinga i posrednika. Privatni fond se može zaduživati bez
ograničenja, u skladu sa svojim pravilima poslovanja. Upravljanje ovim fondom isključivo
obavlja društvo za upravljanje, u skladu sa ugovorom o upravljanju zaključeno sa privatnim
fondom.
23
7.4 Investicioni fondovi u Srbiji do kraja juna 2007.
Zakon o investicionim fondovima primenjuje se od 11. decembra 2006. godine. Tim

zakonom je propisano da se do kraja juna 2007. godine u Srbiji registruju svi inostrani
investicioni fondovi koji posluju na tom tržištu.
Na tržištu Srbije do početka 2007. postojala su četiri domaća otvorena investiciona
fonda:29
 Delta plus o.i.f.
 Fima Proactive o.i.f.
 Focus premium o.i.f.
 Raiffeisen Akcije o.i.f.
Delta plus je prvi investicioni fond u Srbiji koji je od Komisije za hartije od vrednosti
dobio dozvolu za rad.Osnivač tog fonda je beogradska kompanija Delta,investicionog
fonda.Komisija je ranije izdala licencu društvu za upravljenje investicionim fondom Delta
investment. Fond je krenuo sa radom 05.03.2007. godine i trenutna vrednost investicione
jedinice na dan 24. 10. 2007: iznosi 1.408,66 RSD, dok vrednost imovine fonda iznosi
1.908.631.070,73 RSD.Osnovni cilj je da se sa dobro struktuisanom imovinom fonda i
profesionalnim upravljanjem fonda, postigne stabilan rast vrednosti imovine i investicione
jedinice, stabilan prihod i očuvanje vrednosti imovine uz prihvatljiv rizik.
U skladu sa Pravilnikom o investicionim fondovima (Pravilnik je objavljen u
„Službenom glasniku RS", br. 110/2006 od 8.12.2006. godine) Otvoreni fond FIMA
ProActive svrstava se u vrstu fondova rasta vrednosti imovine.
Osnovna karakteristika ove vrste fonda jeste da ulaže najmanje 75% svoje
imovine u vlasničke hartije od vrednosti koje izdaju:
 akcionarska društva sa sedištem u Republici Srbiji (dalje Republici), kojima se

trguje na organizovanom tržištu u Republici;
 strana akcionarska društva, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;
 akcionarska društva sa sedištem u državama članicama EU, OECD-a, odnosno
susednim državama, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama.
29
Vujović, S., Kvrgić, G.: Upravljanje poslovnim finanisijama, Visoka polsovn škola, Čačak, 2008.
24
Otvoreni investicioni fond FIMA ProActive za svoj osnovni cilj ima postizanje
visoke stope prinosa na investirani kapital, odnosno povećanje vrednosti imovine Fonda
ostvarivanjem kapitalnih dobitaka, dividendi, kamata i drugih vrsta prihoda.
Otvoreni investicioni fond FIMA ProActive kao Fond rasta je namenjen je svim
fizičkim i pravnim, domaćim i stranim licima, koji žele investirati na duži vremenski period u
veći broj kvalitetnih domaćih i stranih hartija od vrednosti (prvenstveno akcija) sa ciljem
ostvarenja visoke stope prinosa, odnosno onim investitorima koji žele diversifikovati
strukturu svojih portfelja hartija od vrednosti kako bi povećali prinos u odnosu na prinos
drugih vrsta investicionih fondova. Istovremeno ovakva vrsta fondova (Fond rasta) nosi veći
stepen rizika od drugih vrsta fondova, jer ga karakteriše pretežno investiranje u akcije
akcionarskih društava, što nosi veći rizik u odnosu na investiranje u hipotekarne obveznice,
kratkoročne dužničke hartije od vrednosti uz garanciju Republike, novčane depozite u
bankama, i sl, ali je zahvaljujući disperziji rizika niži nego u slučaju samostalnog ulaganja u
pojedine akcije.
FIMA ProActive je fond čija je investiciona politika zasnovana na fokusiranom
investiranju u portfolio sa umerenim brojem hartija od vrednosti. Ovakva investiciona politika
je u skladu sa glavnim investicionim ciljem, a to je ostvarivanje visoke stope prinosa, kao i
stope rasta koja je na nivou, ili veća od stope rasta berzanskih indeksa. Vrednost imovine
fonda na dan je iznosila 24.10.2007. 1.399.671,78 RSD.
Vrednost investicione jedinice Focus Premium na dan 24.10.2007: 1.115, 46 RSD,
dok je vrednost investicionog fonda na dan 24.10.2007: 276.653.780,14RSD.
Raiffeisen INVEST a.d. Beograd Društvo za upravljanje investicionim fondovim, čiji
je osnivač i vlasnik Raiffeisen banka a.d. dobila je dozvolu za organizovanje otvorenog
investicionog fonda.
Raiffeisen AKCIJE otvoreni investicioni fond, koji je fond rasta vrednosti imovine,
počeo je svoje poslovanje pozivom koji je trajao od 27.07.2007. do 09.08.2007. godine. U
periodu javnog poziva cena investicione jedinice je 1.000 dinara i distribuciju investicionih
jedinica vršiće Društvo i filijale Raiffeisen banke a.d.
Vrednost investicionih jedinica na dan 24.10.2007. iznosila je 1,052.33 RSD, dok je
vrednost imovine fonda iznosila 1,287,086,561,87 RSD.
U Srbiji je u 2008. godini poslovalo 16 društava za upravljanje investicionim
fondovima, odnosno sedam društava više nego prethodne godine. Društva u svom sastavu
imaju 15 otvorenih i dva zatvorena investiciona fonda i u njima je bilo zaposleno 138 radnika.
Drugu godinu poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima
karakterisala je dvostruko veća bilansna aktiva, što je pre svega rezultat osnivanja novih
25
društava u 2008. godini, ali i značajno povećanje neto gubitka. Polovinu ukupnog neto
gubitka čini neto gubitak koji je iskazalo pet društava za upravljanje investicionim fondovima,
koja učestvuju u bilansnoj aktivi svih društava sa 27,8 odsto, sopstvenim izvorima
finansiranja sa 15,8 odsto i ukupnom broju zaposlenih sa 34,1 odsto. Ukupni prihodi bili su
182 miliona dinara, i veći su za 13,8 odsto nego prethodne godine, dok su ukupni rashodi bili
496 miliona dinara, i veći su tri puta nego prethodne godine. Ukupna bilansna aktiva društava
za upravljanje investicionim fondovima na kraju prošle godine bila je 644 miliona dinara, i
veća je za 105,7 odsto nego prethodne godine.
U 2008. godini dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za osnivanje zatvorenih
investicionih fondova dobila su dva društva - "Citadel aset menadžment" (Citadel Asset
Management) za zatvoreni investicioni fond "Trijumf elit" (Triumph Elite) i "Fima invest" za
zatvoreni investicioni fond "Fima sautistern jurop aktivist" (Fima Southeastern Europe
Activist). Zatvoreni investicioni fond "Trjumf elit" osnovan je kao vrsta fonda koji više od
polovine vrednosti imovine ulaže u akcije akcionarskih društava registrovanih u Srbiji, kojima
se ne trguje na organizovanom tržištu. Zatvoreni investicioni fond "Fima sautistern jurop
aktivist" osnovan je kao vrsta fonda koji više od polovine vrednosti imovine ulaže u hartije od
vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu u Srbiji, odnosno berzanskom tržištu u
inostranstvu. U prvoj godini poslovanja zatvoreni investicioni fondovi ostvarili su poslovnu
dobit, ali i smanjenje neto imovine.
7.4 Sektor investicionih fondova u Srbiji u 2012. i 2013. godini
7.4.1 Društvo za upravljanje investicionim fondovima, stanje na dan 31.

Decembar 2012.
U 2012. godini u uslovima nestabilnog privrednog okruženja, društva za upravljanje
investicionim fondovima nastavila su trend poslovanja sa gubitkom, a oslabljena tržišna
aktivnost doprinela je smanjenju broja društava, njihovih prihoda i bilansne aktive. Međutim,
iskazani negativan neto finansijski rezultat manji je za četvrtinu u odnosu na prethodnu
godinu.
Od pet društava, samo jedno je poslovalo sa dobitkom, dok su sva ostala iskazala
negativan neto finansijski rezultat. Pri tome, primetna je koncentracija potencijala u okviru
društva koje je pozitivno poslovalo, imajući u vidu da ono raspolaže polovinom bilansne
aktive, kao i sopstvenih izvora finansiranja svih društava za upravljanje investicionim
fondovima, a zapošljava nešto manje od petine ukupnog broja zaposlenih.
Broj društava za upravljanje investicionim fondovima u 2012. godini, u odnosu na
prethodnu, je manji za dva društva, tako da je poslovalo ukupno šest društava, od kojih je njih
26
pet dostavilo finansijski izveštaj Agenciji za privredne registre (Tabela 1). U tim društvima,
bilo je zaposleno 37 radnika, što je za 11 manje u poređenju sa prethodnom godinom.
Tabela 1. Spisak društava za upravljanje investicionim fondovima – stanje na dan

31.12.2012.30
Ova društva u svom sastavu imaju 20 investicionih fondova, od kojih je 16 otvorenih

investicionih fondova, tri privatna i jedan zatvoreni investicioni fond.
Usled smanjenog obima poslovanja u 2012. godini društva za upravljanje investicionim
fondovima ostvarila su ukupne prihode od 70 miliona dinara, što predstavlja smanjenje za 16,9%
u odnosu na prethodnu godinu. Ukupni rashodi iznose 123 miliona dinara i manji su za petinu u
odnosu na prethodnu godinu.
Tabela 2. Struktura ukupnih prihoda i rashoda društava za upravljanje investicionim
fondovima31
Prihodi po osnovu upravljanja fondovima, i pored toga što su opali za četvrtinu, i

dalje, čine najveći deo ukupnih prihoda. Nasuprot tome, ostali poslovni rashodi, koji čine
30
http://www.apr.gov.rs/Portals/0/GFI/Makrosaopstenja/2012/Saopstenje%20o%20poslovanju%20finansijskih
%20institucija%20u%202012.pdf
31
http://www.apr.gov.rs/Portals/0/GFI/Makrosaopstenja/2012/Saopstenje%20o%20poslovanju%20finansijskih
%20institucija%20u%202012.pdf
27
dominantan deo ukupnih rashoda, beleže smanjenje za petinu, a najvećim delom ih čine
troškovi zarada, naknada zarada i drugi lični rahodi (72 miliona dinara) i troškovi usluga (23
miliona dinara).
Negativan neto finansijski rezultat društava za upravljanje investicionim fondovima u
2012. godini iskazan je u iznosu od 53 miliona dinara, a manji za 26,4% u odnosu na
prošlogodišnji.
Društva za upravljanje investicionim fondovima, sa stanjem na dan 31. Decembra
2012. godine, iskazala su ukupnu bilansnu aktivu u iznosu od 261 milion dinara, a ona je
smanjena za za 10,8% u odnosu na prethodnu godinu.
U strukturi bilansne aktive nešto više od polovine čini obrtna imovina, koja je skoro
prepolovljena u odnosu na prethodnu godinu, a njen najveći deo (68,8%) se odnosi na
kratkoročne finansijske plasmane. S druge strane, stalna imovina je trostruko veća u odnosu
na prethodnu godinu, usled drastičnog povećanja dugoročnih finansijskih plasmana odnosno
hartija od vrednosti koje se drže do roka dospeća, koje čine njen najveći deo
(85,9%).
Poslovanje društava za upravljanje investicionim fondovima gotovo u potpunosti
(95,3%) je finansirano sopstvenim izvorima. Nešto više od polovine pozajmljenih izvora
finansiranja čine kratkoročne obaveze. Kumulirani gubici, sa stanjem na dan 31. decembra
2012. godine, iznose 259 miliona dinara, manji su za 12,8% u odnosu na prošlogodišnje i u
celini se odnose na gubitke do visine kapitala, koji predstavljaju ispravku vrednosti kapitala.
Ove gubitke su, kao i prethodne godine, iskazala sva društva za upravljanje investicionim
fondovima.
7.4.2 Sektor investicionih fondova na dan 05.07.2013
U Srbiji na dan 05.07.2013 godine poslovalo je 10 Investicionih fondova i to (po

redosledu osnivanja): Delta Plus, FIMA ProActive, Raiffeisen Akcije, Focus Premium, Ilirika
JIE, KD Ekskluziv, Delta Dynamic, Citadel Triumph, Zepter Capital i Kombank InFond.
Od njh deset, koji danas posluju na finansijskom tržištu Srbije:
 3 su balansirani fondovi (Delta Plus, Triumph Balance, ERSTE Euro Balanced 35)
 7 su fondovi rasta vrednosti (Firma ProActive, Ilirika GLOBAL, Delta Dynamic,
Triumph, Kombank Invest, Raiffeisen WORLD, Ilirika GOLD),
 5 fondova očuvanja vrednosti (Fima Novac, Ilirka EURO. Erste Cash, Raiffeisen
CASH, Erste Euro Cash).
28
U tabeli 3 dat je prikaz vrednosti investicionih jedinica i investicionih fondova na dan
05.07.2013.
Tabela 3. Vrednosti investicionih jedinica na dan 05.07.2013.32
Kod fondova rasta vrednosti imovine najbolji rezultat ostvario je fond Delta Dynamic
sa rastom od 0,69%, zatim sledi fond FimaProactive sa porastom +0,48%, a treću vodeću
poziciju zauzima fond Triumph sa porastom od +0,39%. Najveći pad vrednosti kod fondova
rasta vrednosti imovine imao je samo fond Ilirika Gold, gde je vrednost investicione jedinice
pala na – 0,33%.
Kod balansiranih fondova slika kretanja vrednosti je sledeća, sva tri fonda nastavljaju
sa rastom, i to: Erste Euro Balanced 35 sa rastom od 0,13%, Triumph Balance sa 0,11% i
najmawu ostvarenu vrednost rasta ima fond Delta Plus, ukupno 0,2%.
Fondovi očuvanja vrednosti, za razliku od fondova rasta vrednosti i balansiranih
fondova su na dan 05.07.2013. godine imali daleko niže vrednosti rasta investicionih jedinica
koje su % približno bile iste kod svih 5 fondova.
32
http://www.kamatica.com/investicije/investicioni-fondovi#
29
8. IDENTIFIKOVANJE PERFOMANSI INVESTICIONOG FONDA
KOMBANK IN FOND A.D.
8.1 Poslovanje investicionog fonda Kombank IN FOND
8.1.1 Istorijat i organizaciona struktura
Odgovarajući na zahteve svojih mnogobrojnih klijenata, Komercijalna banka a.d.

Beograd, koja već 37 godina uspešno posluje i pruža svojim klijentima bankarske proizvode i
usluge po najvišim evropskim standardima, osnovala je Društvo za upravljanje investicionim
fondovima KomBank IN FOND a.d.
Društvo za upravljanje investicionim fondovima KomBank IN FOND a.d Beograd je
privredno društvo upisano u Registar privrednih subjekata Agencije za privredne registre dana
05.02.2008. godine pod brojem BD 5078/2008. Matični broj Društva je 20379758 a PIB
105428701. Društvo je prethodno dana 30.01.2008. godine dobilo neophodnu dozvolu za rad
br. 5/0-33-8429/06-7 od strane Komisije za hartije od vrednosti.
Društvo je osnovano kao zatvoreno akcionarsko društvo koje u skladu sa Zakonom,
Odlukom o osnivanju i Pravilima poslovanja, obavlja sledeće poslove:
 organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondovima,

 osnivanje i upravljanje zatvorenim investicionim fondovima,
 upravljanje privatnim investicionim fondovima.
Društvo može organizovati i upravljati sa više investicionih fondova.
Vrsta fonda. KomBank INFOND je otvoreni fond rasta vrednosti imovine, koji minimum
75% svoje imovine ulaže u vlasničke hartije od vrednosti koje izdaju:33
 akcionarska društva sa sedištem u Republici, kojima se trguje na organizovanom

tržištu u Republici;
33
http://www.kombankinvest.com/srp/tekst.asp?id=9
30
Preostala imovina otvorenog investicionog fonda Kombank IN FOND ulaže se u dužničke
hartije od vrednosti, novčane depozite i finansijske derivate a u skladu sa Zakonom o
investicionim fondovima.
Osnivač. Osnivač i 100% vlasnik Društva za upravljanje investicionim fondovima
KOMBANK IN FOND a.d. je Komercijalna banka a.d. Beograd. Sedište Društva je u
Makedonskoj 29, Beograd. Zbog renoviranja prostorija, Društvo će do završetka radova svoje
poslovanje obavljati na adresi Kralja Petra 19-21, Beograd.
Organizaciona struktura KOMBANK IN FOND a.d. Zaključivanje ugovora o
pristupanju kao i kupovinu investicionih jedinica moguće je obaviti i u ekspoziturama
Komercijalne banke ad Beograd i to: Centrala banke: Makedonska 29-Beograd i 133 Filijale
(49 u Beogradu, 6 u Užicu, 9 u jagodini, 4 u Novom sadu, 3 Novi Pazar, 6 u Čačaku itd.)
Slika 3: Organizaciona šema KOMBANK IN FOND a.d.
Brokersko dilersko društvo: Društvo ima zaključen ugovor o posredovanju u trgovanju

hartijama od vrednosti sa sledećim brokersko dilerskim društvima: Komercijalna banka a.d.
Beograd – Beograd, Dil Broker a.d. Beograd – Beograd i Intercity broker a.d. Beograd –
Beograd.
31
8.1.2 Misija i ciljevi društva
Cilj KomBank IN FOND je da zauzme vodeće mesto u industriji investicionih

fondova ne samo u Srbiji već i u jugoistočnoj Evropi. To se može postići samo neprestanim
sprovođenjem aktivnosti koje imaju za cilj očuvanje i uvećavanje vrednosti imovine članova
fondova kojim Društvo upravlja. KomBank IN FOND će poslovati i voditi fondove trudeći
se da ostvari visoke prinose i da maksimalno zadovolji zahteve i interese klijenata uz
poštovanje principa: rentabilnosti, profitabilnosti i sigurnosti poslovanja.
U narednim godinama, KomBank IN FOND će organizovati više vrsta fondova, sa
različitom strukturom ulaganja, kako bi izašlo u susret zahtevima svih svojih klijenata, od
onih koji su skloni rizičnijim ulaganjima do onih konzervativnijih.
Upravljanje imovinom fondova će biti povereno licima sa visokim moralnim
vrednostima, obrazovanjem, iskustvom i poznavanjem finansijskog tržišta.
8.1.3 Poslovna politika fonda
1. Minimalna i maksimalna vrednost uplate - Minimalna vrednost uplate je jedna

investiciona jedinica uvećana za iznos troškova kupovine investicionih jedinica. U
toku javnog poziva Društvo neće naplaćivati naknadu za kupovinu investicionih
jedinica i administrativne troškove.
2. Maksimalna vrednost uplate iznosi 10% od vrednosti imovine fonda.
3. Članovi kombank infond-a kombank InFond: namenjen je svim domaćim i
stranim fizičkim i pravnim licima koja žele da plasiraju svoja sredstva na ovaj način.
8.1.4 Investiciona politika
Otvoreni investicioni fond „KOMBANK IN FOND“ minimum 75% svoje imovine

ulaže u vlasničke hartije od vrednosti koje izdaju:
 akcionarska društva sa sedištem u Republici, kojima se trguje na organizovanom

tržištu u Republici;
Preostala imovina otvorenog investicionog fonda „KOMBANK InFond“ može se

ulagati u dužničke hartije od vrednosti, novčane depozite i finansijske derivate a u skladu sa
Zakonom o investicionim fondovima. Primenom Investicione politike omogućava se
32
optimalna alokacija novčanih sredstava po vrstama i količini hartija od vrednosti u cilju
postizanja visokih stopa prinosa uz preuzimanje umerenih rizika.
8.1.5 Naknade i tarife
Naknade koje društvo naplaćuje od članova fonda. U okviru poslova upravljanja

Fondom, Društvo za upravljanje naplaćuje sledeće naknade:
1. Naknada za kupovinu investicionih jedinica - Naknada za kupovinu investicionih

jedinica predstavlja naknadu koju Društvo naplaćuje od članova Fonda pri svakoj kupovini
investicionih jedinica U zavisnosti od visine uplate naknada iz predhodnog stava obračunava
se i naplaćuje po sledećim tarifama (tabela 4):
Tabela 4: Naknada za kupovinu investicionih jedinica

Iznos uplate u dinarima Naknada za kupovinu
Do 300.000,00 2,5%
Od 300.001,00 do 500.000,00 2,0%
Od 500.001,00 do 1.000.000,00 1,5%
Od 1.000.001,00 do 5.000.000,00 1,0%
Od 5.000.001,00 do 10.000.000,00 0,5%
Preko 10.000.001,00 Bez naknade
2. Naknada za upravljanje fondom. Naknada za upravljanje fondom predstavlja

naknadu koju Društvo naplaćuje na osnovu upravljanje imovinom Fonda. Društvo naplaćuje
naknadu za upravljanje Fondom u iznosu od 3,0% godišnje, odnosno dnevna visina naknade
koju Društvo naplaćuje iznosi 0,00821%. Naknada za upravljanje imovinom fonda
obračunava se na kraju svakog dana a naplaćuje zadnjeg dana u mesecu. Naknada za
upravljanje imovinom fonda Društvo obračunava na neto vrednost imovine fonda.
3. Naknada za otkup investicionih jedinica. Naknada za otkup investicionih
jedinica predstavlja naknadu koju član Fonda plaća Društvu prilikom svake prodaje
investicionih jedinica. Visina naknade iz predhodnog stava, u zavisnosti od perioda
investiranja obračunava se po sledećim tarifama (tabela 5):
Tabela 5: Naknada za otkup investicionih jedinica
Period investiranja Naknada za otkup

Do 1 godine 1,0%
Od 1 do 2 godine 0,5%
Preko 2 godine Bez naknade
33
4. Ostale naknade Naknada koju Društvo naplaćuje prilikom prenosa sredstava iz
Fonda u drugi investicioni fond kojim Društvo upravlja iznosi 0,5% od vrednosti imovine
koja se prenosi a najviše 20.000,00 dinara. Prilikom pristupanja fondu, radi pokrića
administrativnih troškova, Društvo može naplatiti naknadu u iznosu od 200,00 dinara. Kod
prenosa investicionih jedinica sa jednog člana na drugog člana fonda po osnovu nasleđa, ili
poklona, Društvo naplaćuje naknadu u iznosu od 500 dinara.
8.1.6 Troškovi koji se naplaćuju iz imovine fonda

Iz imovine fonda naplaćuju se sledeći troškovi:
1) troškovi kupovine i prodaje hartija od vrednosti, koji uključuju:
 troškovi provizija i drugih naknada za usluge brokersko dilerskih društava, ne

više od 1% od vrednosti transakcije,
 troškovi usluga klirinških kuća,
 troškovi organizatora tržišta (berze),
 troškovi usluga poslovnih banaka,
 poreze i druge fiskalne obaveze.
Navedeni troškovi definisani su tarifnicima navedenih institucija, odnosno zakonskim i

podzakonskim aktima i biće naplaćeni isključivo u stvarnom iznosu istih.
2) Troškovi kastodi banke – u skladu sa ugovorom sa kastodi bankom;
3) Troškovi eksterne revizije – u skladu sa ugovorom sa revizijom.
8.1.7 Neophodna dokumentacija
Sva domaća fizička ili pravna lica rezidenti mogu potpisati ugovor o pristupanju
investicionom fondu KomBank IN FOND lično ili putem punomoćnika pri čemu je u oba
slučaja neophodno dostaviti sledeću dokumentaciju:
Fizičko lice rezident dostavlja: Kopiju lične karte, odnosno pasoša (original na uvid).
Pravno lice rezident (pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji) dostavlja:
1. Original ili overenu kopiju Izvoda iz Agencije za privredne registre (ne sme biti
starije od 3 meseca);
2. Kopiju Rešenja o dodeli poreskog identifikacionog broja;
34
3. Kopiju kartona deponovanih potpisa - OP obrazac sa overenim potpisima lica
ovlašćenih za zastupanje (original na uvid);
4. Kopiju lične karte zakonskog zastupnika – lica koje za pravno lice uspostavlja
saradnju (original na uvid);
5. Kopiju lične karte svakog od vlasnika sa udelom u osnivačkom kapitalu većim od

10%;
6. Ukoliko je neko drugo pravno lice vlasnik udela u osnivačkom kapitalu većeg od
10% vlasnička struktura za to pravno lice.
Punomoćnik - Lice koje je ovlašćeno da potpiše ugovor o pristupanju investicionom

fondu KomBank IN FOND, dostavlja:
a) Specijalno ovlašćenje koje je sudski overeno, kojim se ovlašćuje od strane
potencijalnog člana fonda da može u njegovo ime i za njegov račun da potpiše ugovor o
pristupanju investicionom fondu KomBank IN FOND, tj. preduzme druge radnje koje su
utvrđene u ponomoćju ;
b) Svoju ličnu kartu, odnosno pasoš, zavisno od toga koji podaci su sadržani u
punomoćju, a kako bi se utvrdio njegov identitet.
8.1.8 Struktura imovine investicionog fonda
Ukupnu vrednost imovine fonda čini zbir poštene vrednosti svih hartija od vrednosti
koje čine imovinu fonda, poštena vrednost novčanih depozita, stanje na novčanim računima
fonda i potraživanje po svim osnovama.
Vrednost imovine fonda se obračunava prema tržišnoj/fer vrednosti.
Neto vrednost imovine fonda predstavlja vrednost imovine umanjenu za iznos obaveza.
Neto vrednost investicione jedinice se izračunava svakog radnog dana i objavljuje u
najmanje jednim dnevnim novinama sa tiražom koji prevazilazi 100.000 primeraka i na
internet stranici Društva za upravljanje www.kombankinvest.com
Neto vrednost imovine otvorenog investicionog fonda KomBank IN FOND na dan
31.12.2013. godine iznosi 62.112.576,21 dinara. Ukupna vrednost imovine otvorenog
investicionog fonda KomBank IN FOND na dan 31.12.2013. godine iznosi 62.724.830,57
dinara i sastoji se od:
 Akcija pravnih lica iz RS, EU ili države članice OECED-a
 Gotovina
 Ulaganje u investicione fondove.34
34
http://www.mojnovac.rs/upload/documents/prospekti_prezentacije/kombank/InFond_duzi.pdf
35
U tabeli 6. dat je pregled ukupne vrednosti imovine fonda Kom Bank IN FOND na dan
31.12.2013. i % učešće u vrednosti imovine fonda.
Tabela 6. Struktura imovine Kom Bank IN FOND na dan 31.12.2013
Ukupna vrednost na dan Učešće u vrednosti
Struktura ulaganja
31.12.2013. godine imovine fonda
Akcija pravnih lica iz RS, EU ili države
46.346.224,99 RSD 73,89%
članice OECED-a
Gotovina i depoziti 4.564.949,78 RSD 7,28%
Ulaganje u investicione fondove 11.813.655,8 RSD 18,83%
UKUPNO: 62.724.830,57 RSD 100%
Na dan 31.12.2013. godine imovinu KomBank IN FOND-a činile su vlasničke hartije

od vrednosti sledećih izdavaoca sa učešćem većim od 5 % (tabela 7):
Tabela 7. Struktura vlasničkih hartija od vrednosti (HoV ) Kom Bank IN FONDa na dan
31.12.2013.
Vrste HoV Izdavalac HoV Organizovano tržište HoV Učešće u imovini
Obične akcije Naftna industrija Srbije Beogradska berza 7,40%
Obične akcije Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beogradska berza 6,74%
Obične akcije Mlekara AD Subotica Beogradska berza 6,70%
Obične akcije Impoal Seval AD Sevojno Beogradska berza 5,94%
Učešće dužničkih hartija koje čine više od 5 % imovine Fonda. Na dan 31.12.2013.
godine, nije bilo dužničkih hartija u strukturi portfolia o.i.f. KomBank IN FOND. Učešće
novčanih depozita koji čine više od 5 % imovine Fonda. Na dan 31.12.2013. godine, nije bilo
učešća novčanih depozita u imovini KomBank IN FOND-a .
36
8.1.9 Kretanje investicionih jedinica Kom Bank IN FOND-a
Slika 4: Vrednost investicionih jedinica
Tabela 8 : Vrednost investicionih jedinica
Na osnovu slike 4 i tabele 8 se može zključiti da je vrednost vrednost investicionih

jedinica Fonda na dan 14.04.2014 godine iznosila je 647,5 RSD. Može se primetiti da od
11.07.2014. do 09.07.2014. vrednost imovine fonda i vrednost investicionih jedinica je
postepeno u padu. Najveća vrednost Investicione jedinice iznosila je 647.16 RSD na dan
08.07.2014., a najmanja vrednost investicione jedinice iznosila je 670,08, na dan 01.07.2014.
37
8.2 Pokazatelji poslovanja KomBank IN FOND
U okviru ovog podpoglavlja diplomskog rada biće reči o sledećim pokazateljima

poslovanja KomBank IN FOND-a:
 Konsolidovani bilans stanja KomBank IN FOND na dan 31.12.2013.
 Konsolidovani bilns uspeha KomBank IN FOND na dan 31.12.2013.
Bilans stanja predstavlja pregled imovine, obaveza i kapitala na poslednji dan

izveštajnog perioda sa uporednim podacima za prethodni period. Izveštaji koji razrađuju
pokazatelje iz Bilansa stanja su Izveštaj o sturukturi imovine i Izveštaj o strukturi ulaganja,
koji prikazuju nabavnu vrednost, ukupnu vrednost ulaganja na dan izveštavanja i procenat
učešća tog ulaganja u ukupnoj imovini fonda.35
Bilans uspeha predstavlja pregled prihoda, rashoda i rezultata poslovanja nastalih u

određenom periodu. Ukupan rezultat poslovanja iskazuje ukupnu dobit, odnosno raspodeljivu
dobit iz redovnog poslovanja i neraspodeljivi deo dobiti nastao usled ekonomskih uslova
poslovanja36.
Tabela 9. Konsolidovani Bilans stanja KomBank IN FOND-a na dan 31.12.2013.

-u hiljadama dinara
Konsolidovan bilans stanja KomBank IN FOND-a Tekuća godina Prethodna godina
2 5 6
A. UKUPNA IMOVINA 62725 61201 +1,02%
I Gotovina 4565 10759 -57,5%
II Potraživanja 0 2596 -
2. Potraživanja po osnovu kamata 0 2696 -
5. Ostala potraživanja -
III Ulaganja fonda 58160 47746 +1,22%
3.Ulaganja fonda u hartije od vrednosti po fer vrednostima +1,20%
46346 38582
kroz bilans uspeha
3.1 Ulaganje fonda u hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz +1,65%
30281 18314
bilans uspeha domaćih izdavalaca
3.Ulaganja fonda u hartije od vrednosti po fer vrednostima kroz -20,74%
16065 20268
bilans uspeha stranih emitenata
4. Depoziti
5. Ostala ulaganja 11814 9164 +1,30
35
http://bazapropisa.net/sr/32-zakonodavstvo/pravilnici/8492-pravilnik-o-kontnom-okviru-i-finansijskim-
izvestajima-za-investicione-fondove.html
36
http://bazapropisa.net/sr/32-zakonodavstvo/pravilnici/8492-pravilnik-o-kontnom-okviru-i-finansijskim-
izvestajima-za-investicione-fondove.html
38
Konsolidovan bilans stanja KomBank IN FOND-a Tekuća godina Prethodna godina
B. OBAVEZE 612 2041 -70,01%

I Obaveze prema društvu za upravljanje (103 do 105) 161 154 +1,04%
1. Obaveze za naknadu za upravljanje 161 154 +1,04%
2. Obaveze za naknadu po osnovu kupovine i otkupa investicionih j
0 0
edinica
III Ostale obaveze iz poslovanja 451 1887 -76,1%
V. NETO IMOVINA FONDA (001-101) 62113 59160 +1,05%
I Investicione jedinice-neto uplate 94954 95338 -0,40%
IV Neraspoređeni dobitak 15611 12274 +1,27%
V Gubitak 48452 48452 -
G. NETO IMOVINA FONDA PO INVESTICIONOJ
JEDINICI
I Broj investicionih jedinica 94979 95576 -0,62%
II Neto imovina po investicionoj jedinici 654 619 +1,05%
Napomena: broj investicionih jedinica se ne iskazuje u hiljadama već u celom broju, vrednost neto
imovine po investicionoj jedinici se ne iskzuje u hiljadama, već u punom iznosu
Konkretno na prethodnom prikazu iz konsolidovanog bilansa stanja otvorenog

investicionog fonda „KomBank IN FOND-a na dan 31.12.2013, za dve uzastopne godine
(2013. i 2012.) možemo zaključiti sledeće činjenice:
 Prvo što se tiče ukupne imovine i njene strukture, primetićemo da u 2013. godini
dolazi do rasta ukupne imovine fonda u odnosu na prethodnu, 2012. godinu. U
okviru ukupne imovine fonda valja napomenuti da tokom 2013. godine dolazi do
znatnog pada ukupne gotovine za 57,5% u odnosu na 2012. godinu, i u 2013.
godini iznosila je 4 565 000 RSD.
 Ulaganje fonda u hartije od vrednosti po fer vrednostima je u porastu za 1,22%

tokom 2013. u odnosu na 2012. godinu. Tokom 2013. godine dolazi do rasta
vrednosti ulaganje fonda u hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha
domaćih izdavalaca, dok je ulaganja fonda u hartije od vrednosti po fer
vrednostima kroz bilans uspeha stranih emitenata, tokom 2013. u postepenom
padu, od -20,74%.
 Obeveze prema društvu za upravljanje otvorenim investicionim fondom su
nepromenjene za obe posmatrane godine.
 Neto imovina fonda je u blagom porastu tokom 2013. godine za 1,05% u odnosu
na prethodnu godinu. Takođe može se primetiti da da je tokom 2013. godine došlo
i do pada vrednosti investicionih jedinica (neto uplate), za -0,40%, a koja je u toku
2013. godine iznosila 94.954 RSD a u 2012. godini 95.338 RSD.
39
 Neto imovina fonda po investicionoj jedinici tokom 2013. je u blagom porastu za
1,05%% i iznosila je 654 RSD, a broj investicionih jedinica tokom 2013. godine
je u blagom padu za -0,62% u odnosu na 2012. i iznosio je 94.979.
Vrednost ukupne aktive može se izračunati prema formuli:
Ukupna aktiva: (gotovina+potraživanja + ulaganja fonda)
 Ukupna aktiva 2013. godine: (4.565+0 + 58.160) = 62.725
 Ukupna aktiva 2012. godine: (10.759+2.696+47.746) = 61.201
 Kapital 2013: 62.113; Kapital 2012: 59.160
 Obaveze 2013: 612; Obaveze 2012: 2.041
Vrednost ukupne pasive može se izračunati prema formuli:
Ukupna pasiva: (kapital + obaveze)
 Ukupna pasiva 2013: (62.113 + 612) = 62.725
 Ukupna pasiva 2012: (59.160+ 2.041) = 61.201
Kao što se može videti, vrednost ukupne pasive i ukupne aktive investicionog fonda
KomBank IN FOND je u porastu u 2013. u odnosu na 2012. godinu.
Tabela 10. Konsolidovani bilans uspeha KomBank IN FOND-a na dan 31.12.2013.
-u hiljadama dinara
Tekuća Prethodna
Konsolidovan bilans uspeha KD KomBank IN FOND-a godina godina
A. REALIZOVNI PRIHODI I RASHODI

I Poslovni prihodi (202 do 204) 1335 2335 -42,83%
1. Prihodi od kamata 64 54 +1,19%
2. Prihodi od dividendi 1269 2277 -44,27%
3.Ostali prihodi 2 4 -50,00
II Realizovani dobitak (206 do 208) 6797 16341 -58,40
1. Realizovani dobitak po osnovu hartija od vrednosti 6797 16341 -58,40
2. Realizovani dobitak po osnovu kursnih razlika
III Poslovni rashodi (210 do 214) 3568 4171 -14,46%
1. Naknada društvu za upravljanje 1807 1855 -2,59%
2. Troškovi kupovine i prodaje hartija od vrednosti 1034 1468 -29,56%
3. Traškovi kastodi banke 90 92 -2,17%
6. Ostali poslovni rashodi 637 756 -15,7%
40
Tekuća Prethodna
Konsolidovan bilans uspeha KD KomBank IN FOND-a godina godina
IV Realizovani gubitak (216 do 218) 2728 4911 -44,45%

1. Realizovani gubitak po osnovu hartija od vrednosti 2728 4887 -44,18%
2. Realizovani gubitak po osnovu kursnih razlika - 24 -
V Ukupni realizovani dobitak (201+205-209-215) 1836 9549 -80,77%
VI Ukupni realizovani gubitak (209+215-201-205)
B. NEREALIZOVANI DOBICI I GUBICI
I Nerealizovani dobitak (222 do 224) 35741 51766 -30,96%
1. Nerealizovani dobitak po osnovu hartija od vrednosti 29764 39840 -25,29%
2. Nerealizovani dobitak po osnovu kursnih razlika 5977 11926 -49,88%
3. Ostali nerealizovani dobici
II Nerealizovani gubitak (226 do 228) 34240 56401 -39,29%
1. Nerealizovani gubitak na hartijama od vrednosti 28081 44497 -36,89%
2. Nerealizovani gubitak po osnovu kursnih razlika 6159 11904 -48,26%
3. Ostali nerealizovani gubici
III Ukupni nerealizovani dobitak (221- 225) 1501 - -
IV Ukupni nerealizovani gubitak (225-221) - 4635 -
V. POVEĆANjE (SMANjENjE) NETO IMOVINE OD
POSLOVANjA FONDA
I Povećanje neto imovine fonda (219+229-220-230) 3337 4959 -32,70%
II Smanjenje neto imovine fonda (220+230-219-229)
Na osnovu bilansa uspeha može se zaključiti sledeće:

 Poslovni prihodi (prihodi od kamata + prihodi od dividendi) su u padu tokom 2013.
godine i iznose 1. 355. 000 RSD, što je za 42,8% manje u odnosu na prethodnu
posmatranu godinu. Najveće učešće u poslovnom prihodu je prihod od dividendi koji
iznosi 1.269.000 RSD za 2013. godinu.
 Realizovani dobitak po osnovu hartija od vrednosti tokom 2013. godine je iznosio
6.797.000 RSD , i za -58,40% je manji u odnosu na prethodnu godinu.
 Poslovni rashodi su u padu za -14,46% tokom 2013. godine, najveći pad od 29,56%
zabeležen je kod troškova kupovine i prodaje hartija od vrednosti.
 Realizovani gubitak po osnovu hartija od vrednosti u 2013. godini je u padu za -
44,18% u onosu na prethodnu godinu. Nastao je po osnovu prodaje redovnih akcija u
iznosu od 2,665 hiljada RSD, i prodaje akcija zatvorenih fondova u iznosu od 73.000
RSD.37
 Nerealizovani dobitci i gubitci su u padu tokom 2013. godine. Nerealizovani dobitci
(nerealizovani dobitak po osnovu hartija od vrednosti + nerealizovani dobitak po
osnovu kursnih razlika) su u padu za -30,96% u odnosu na 2012. godinu. Takođe, pad
tokom 2013. Godine zabeležen je i kod nerealizovanih gubitaka za -39,29%.
 Povećanje neto imovine od poslovanja Fonda je u padu tokom 2013. godine za -
32,70% u odnosu na prethodnu godinu i iznosio je 4. 959.000 RSD.
37
Finansijaki izveštaj KomBank IN FOND-a za 2013. godinu.
41
8.3 Indikatori profitabilnosti (poslovanja) investicionog fonda
Indikatori profitabilnosti (poslovanja) investicionog fonda KomBank IN FOND

analazirani su prema pravilniku poslovanja za banke i fondove – koje izdaje Narodna banka
Srbije. U nastavku razmatrani su sledeći indikatori profitabilnosti (poslovanja) investicionog
fonda KomBank IN FOND:
1) Stopa prionosa na aktivu
2) Stopa prinosa na uloženi kapital
3) Multiplikator glavnice
4) Kamatna marža
5) Nekamatonosna marža
6) AU – odnos između ukupnih opertivnih prihoda i ukupne aktive
7) ROI – prinos na neto prihod
8) Kamatonosna marža
1. Stopa prionosa na aktivu – ovaj pokazatelj nam ukazuje na to koliko dobiti u prosku
generiše svaki dinar imovine investicionog fonda. ROA vrednost ovog pokazatelja
dobijamo na osnovu obrasca:
Neto dobitak
ROA =
Ukupna Aktiva
Neto dobitak: vrednost ovog pokaztelja se preuzima iz Bilansa Uspeha

Indikativne vrednosti:
 Slabo ispod 0,5 %
 Prosečno (0,5 – 1%)
 Dobro (1-2%)
 Visoko (veće od 2%)
 Ako je ROA veće od 2,5% anomlaija
2. Stopa prinosa na uloženi kapital:
Neto dobit
ROE =
Kapital vlasnika
3. Multiplikator glavnice: predstavlja odnos aktive i vlasničkog kapitala
aktiva
EM =
Kapital vlasnika
42
Iz ovoga možemo zaključiti da stopa prinosa na uloženi kapital u stvari predstavlja
proizvod stope prinosa na aktivu i multiplikatora glavnice.
ROE = ROA x EM
4. Kamatna marža: Prihodi po osnovu kamata – Rashodi po osnovu kamata

Ukupna aktiva
5. Nekamatonosna marža: Nekamatonosni prihodi – nekamatonosni rashodi

Ukupna aktiva
6. AU – odnos između ukupnih opertivnih prihoda i ukupne aktive:
AU = operativni prihod/ukupna aktiva
Operativni prihodi: Zbir neto prihoda na osnovu kamata + dobitak na osnovu

kamata i provizije
7. ROI – prinos na neto prihod - Može se dobiti iz obrasca:
ROI = ROA / AU
8. Stopa kapitala: K = 1/EM
Primenom napred prikazanih obrazaca za 2013. godinu dobijamo sledeće:
0
ROA= =0 %
62725
0
ROE= =0 %
62725
62725
EM = =1 ,01 %
62113
64−0
kamatna marža= =0,001 %
62113
54
AU = =0,001 %
62113
0
ROI= =0 %
0,001
43
stopakapitala=1 /1 , 01=0 ,99 %
Za 2012. godinu dobijamo sledeće:
0
ROA= =0 %
61201
0
ROE= =0 %
61201
61201
EM = =1 ,03 %
59160
54−0
kamatna marža= =0,0008 %
61201
54
AU = =0,0008 %
62201
0
ROI= =0 %
0,0008
stopakapitala=1 /0,008=1 , 25 %
Na osnovu svega napred prikazanog možemo da zaključimo, da isti prinos na aktivu

(ROA) od 0% poseduje investiciona fonda za obe posmatrane godine, ovaj indikator
pokazuje uspešnost menadžmenta investicionog fonda i investicioni fondovi ga koriste kao
merilo efikasnosti fonda koji se može proceniti kao ispod prosečan na osnovu skale
indikativne vrednosti (manje od 0,5%). Na osnovu ovog indikatora može se zakljkučiti da za
obe posmatrane godine, KomBank IN FOND pokazuje slabu efikasnost u svom poslovanju.
Neto kamatna marža pokazuje sposobnost menadžmenta da obezbedi max. prihode i
dosta je manja za obe posmatrane godine, u proseku malo iznad 0%.
44
ZAKLJUČAK
Među institucionalnim investitorima u poslednjim decenijama najburniji razvoj su

imali investicioni fondovi. Razlog njihovog ubrzanog razvoja je efikasna mobilizacija i
alokacija kapitala. Na bazi uspešnog portfolio menadžmenta koji predstavlja kontinuirani
proces upravljanja i revizije, kontrole rizika i prinosa kao i adaptaciju portfolia izmenjenim
okolnostima, ostvaruju se visoki prinosi. Visoki prinosi investicione fondove čini atraktivnim
i privlačnim za investitore. Pronalaženjem profitabilnih poslovnih subjekata i finansiranjem
njihovih poslovnih aktivnosti, investicioni fondovi doprinose efikasnoj alokaciji kapitala.
Dobijeni zaključci o pozitivnom uticaju investicionih fondova na privredni razvoj
razvijenih zemalja, treba da budu podsticaji za njihovu primenu u zemljama u razvoju.
Razvijene tržišno orjentisane zemlje treba da budu zvezde vodilje i za privrede zemalja u
razvoju, uključujući i Srbiju. Razvojem investicionih fondova u ovim zemljama ubrzao bi se
njihov privredni razvoj i opšti ekonomski prosperitet. Iako su u ovim zemljama investicioni
fondovi ostvarili skromne rezultate moramo se navići na činjenicu da se ulaganje u ovu vrstu
finansijskih institucija posmatra na dugi rok.
U Srbiji kao što smo videli u pretposlednjem poglavlju diplomskog rada, Investicioni
fondovi se osnivaju od 2007. godine na tržištu Srbije do početka 2007. postojala su četiri
domaća otvorena investiciona fonda, a krajem 2012 godine poslovalo je 20 investicionih
fondova, od kojih je 16 otvorenih investicionih fondova, tri privatna i jedan zatvoreni
investicioni fond. Na dan 05.07.2013. godine poslovalo je ukupno 10 investicionih fondova .
U zavisnosti od odabranog investicionog cilja (balansirani fondovi, fondovi rasta vrednosti,
fondovi očuvanja vrednosti) u Srbiji na dan 05.07.2013. godine svi fondovi su ostvarili rast
vrednosti investicionih jedinica, osim fonda rasta vrednosti Ilirica Gold, koji je ostvario pad
investicionih jedinica na dan 05.07.2013. godine od 0,33%, a vrednost investicione jedinice
iznosila je 634.44 dinara.
Iz uporednog prikaza analize poslovanja KD KomBank IN FOND za 2013 i 2014. godinu
može se zaključiti da je fond tokom 2013. godine uvećao svoju imovinu fonda za 57,5%, u
odnosu na 2012. godinu. Takođe, neto imovina fonda je u blagom porstu za 1,05% tokom
2013. godine., kao i neto imovina po investicionoj jedinici.
45
I na kraju možemo zaključiti da postoje mogućnosti da se pozitivna iskustva razvijenih
zemalja u pogledu rada investicionih fondova mogu primeniti i kod nas. Da bi se sadašnje
skromno učešće investicionih fondova u razvoju privrede povećalo, potrebno je ostvariti političku
stabilnost, okončati privatizaciju, svesti rizik na prihvatljiv nivo, uskladiti regulacioni okvir za
poslovanje investicionih fondova sa EU. Neophodno je ostvariti liberalizaciju ulaska stranih
investitora i obezbediti niz drugih mera koje će uneti stabilnost u ekonomsko okruženje i tako
podstaći razvoj finansijskog tržišta. Srbija bi morala da ispuni sve preduslove za dalji razvoj
investicionih fondova kako bi privreda efikasnije mobilisala sredstva za finansiranje svog razvoja.
Dodatni faktor ulaganja investicionih fondova u preduzeća biće i okončanje procesa
privatizacije, kada će jasno definisana vlasnička struktura, profitno poslovanje, poslovni
ciljevi i razvojna orjentacija biti faktori na osnovu kojih će investicioni fondovi odlučiti za
ulaganje u konkretna preduzeća. Isto je vrlo važnoda preduzeća budu upoznata sa prednostima
inicijalne javne ponude akcija (engl. Initial public offering – IPO) kao jeftinog načina
pribavljanja potrebnog kapitala i finansiranja preduzeća.
Investicioni fondovi su nastali, razvijali se i danas imaju ulogu graditelja (market
mejkera) primarnog tržišta kapitala u svetu. Pored položaja graditelja primarnog tržišta
kapitala na pojedinim nacionalnim tržištima kapitala investicioni fondovi postaju i kreatori
međunarodnog tržišta kapitala.
46
PRILOZI
47
48
49
50
51
LITERATURA
[1] Erić, D.: Finanijska tržišta i instrumenti, Viša polsovna škola Beograd, 2008.
[2] Finansijaki izveštaj KomBank IN FOND-a za 2013. godinu.
[3] Jakšić, M.: Finansijko tržište, instrumenti i investicije, Univerzitet u Kragujevcu,
Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2011.
[4] Jednak, J.: Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih
studija, Beograd, 2008.
[5] Jeremić, Z.: Finansijka tržišta, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
[6] Kulić, M.: Finansijska tržišta, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.
[7] Kvrgić, G.: Upravljanje investicionim fondom, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i
[8] Savić, J., Kvrgić, G.: Finansijska tržišta i berzanski menadžment, Visoka škola za
poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2013.
[9] Šoškić, D.: Hartije od vrednosti: Upravljanje portfoliom i investicioni fondovi,
Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.
[10] Vujović, S., Kvrgić, G.: Upravljanje poslovnim finanisijama, Visoka polsovna škola,
Čačak, 2008.
[11] http://www.porezi.rs/Arhiva/Download/1100-247.pdf
[12] http://www.apr.gov.rs/Portals/0/GFI/Makrosaopstenja/2012/Saopstenje%20o
%20poslovanju%20finansijskih%20institucija%20u%202012.pdf
[13] http://www.kamatica.com/investicije/investicioni-fondovi#
[14] http://www.kombankinvest.com/srp/tekst.asp?id=9
[15] http://www.mojnovac.rs/upload/documents/prospekti_prezentacije/kombank/
InFond_duzi.pdf
[16] http://bazapropisa.net/sr/32-zakonodavstvo/pravilnici/8492-pravilnik-o-kontnom-
okviru-i-finansijskim-izvestajima-za-investicione-fondove.html
52
53

Dipomski Investicioni Fondovi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dipomski Investicioni Fondovi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO

Beograd, jun, 2014. godina.

Predmet: Finansijska tržišta i berzanski menadžment

Beograd, jun, 2014. godina.

Brz razvoj fmansijskog tržišta u industrijskim razvijenim zemljama, a naročito u SAD-

Investicioni fondovi prestavljaju značajne učesnike na finansijskim tržištima i imaju

 korišćenje prednosti ekonomije obima i na taj način niži transakcioni troškovi;

Osnovne karakteristike rada investicionih fondova su:5

 do sredstava ne dolaze prikupljanjem depozita, već prodajom akcija i udela;

Pojedini pojmovi koji su veoma bitni za razumevanje suštine vezane za investicione

1. društvo za upravljanje investicionim fondovima - privredno društvo koje

2. investicioni fond- institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i

5. investiciona jedinica - srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini

7. prospekt - osnovni dokument investicionog fonda koji potencijalnim investitorima

8. povezana lica - pravna lica koja su međusobno povezana upravljanjem, kapitalom

 kao članovi porodice,

9. članovi porodice, u smislu zakona o investicionim fondovima, jesu:

 supružnici, odnosno lica koja žive u vanbračnoj zajednici,

Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se

1) nacrt prospekta i skraćenog prospekta investicionog fonda;

2) nacrt osnivačkog akta zatvorenog fonda;

3) nacrt ugovora sa kastodi bankom;

5) nacrt ugovora o upravljanju zatvorenim fondom.

Fond će dobiti dozvolu za rad kada Komisija uzimajući u obzir predložene

1) da visina osnovnog kapitala društva za upravljanje omogućava održivo upravljanje

2) da portfolio menadžeri koji će upravljati investicionim fondom poseduju dozvolu

3) da će na adekvatan način biti zaštićeni interesi članova, odnosno akcionara

Da bi se došlo do jasne slike o vrednosti jednog fonda, neophodno je definisati:8

 neto vrednost fonda i

Neto vrednost fonda sastoji se od vrednost hartija od vrednosti i druge imovine iz

Osnovne karakteristike investicionih fondova su:9

a) Sigurnost ulaganja u investicione fondove ogleda se u sledećem:

 diversifikacija portfolija (ulaganje u veči broj hartija od vrednosti);

 imovina investicionog fonda je odvojena od društva za upravljanje toga fonda;

 adekvataa zakonska regulativa;

 nadzor sa strane komisije za hartije od vrednosti;

 nadzor sa strane kastodi banke.

b) Prinos za koji se vezuju sledeće karakteristike

 predstavlja procentualni rast vrednosti portfolia fonda na kraju u odnosu na

 nije garantovan, pa prema tome može biti pozitivan (dobitak) i negativan

 fondovi sa rizičnijim ulaganjima potencijalno imaju i veće prinose, dok

 prosečni prinosi investicionih fondova na duži vremenski period u svetu iznose

 prosečni prinosi na depozit u banci u svetu iznosi između 2 i 3%.

c) Preglednost se najviše manifestuje u javnosti rada fonda:

 vrednost imovine fonda je poznata u svakom trenutku;

 vrednost investicine jedinice objavljuje se u novinama, internetu i poznata je

 investitori (ulagači) mogu biti fizička i pravna lica;

 uplate u fond možeš izvoditi po sopstveni želji;

 možete štedjeti prema svojim mogućnostima;

 svi ulagači su medusobno ravnopravni nezavisno od visine uplaćanih sredstava

 najmanji ulog (investicija) u investicioni fond jeste jedna investiciona jedinica

Postoje tri osnovne vrste investicionih fondova: otvoreni, zatvoreni i

4.1 Otvoreni investicioni fondovi

U zavisnosti od odabranog investicionog cilja, otvoreni investicioni fondovi se

 Fond očuvanja vrednosti imovine ulaže u kratkoročne dužničke hartije od

 Balansirani fond ulaže najmanje 85% imovine u vlasničke i dužničke hartije, sa

Podela otvorenih investicionih fondova - fondova rasta vrednosti imovine po

Podela fondova rasta vrednosti imovine po regijama u koje investiraju: europski,

Tržišna vrednost portfolia−Iznos ukupnihobaveza

4.3 Privatni/specijalizovani fondovi

Privatni fond - je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Namenjeni

Podela akcionih - deoničkih otvorenih investicionih fondova po sektorima u koje investiraju:

Podela deoničkih - akcionih otvorenih investicionih fondova po regijama u koje investiraju: 17