УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИВРЕДУ И ПРАВОСУЂЕ

Нови Сад

Високошколска јединица Београд

БЕЗБЕДНОСНО ИНФОРМАТИВНА АГЕНЦИЈА (БИА)

СЕМИНАРСКИ РАД

ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛИТЕТ

Mентор: Студент: Тина Радојичић

др Боро Мердовић број индекса:
смер:

Београд, 2022.
 САДРЖАЈ

УВОД.......................................................................................................................................................1

1. ПОЈАМ БЕЗБЕДНОСТИ ИНФОРМАТИВНЕ АГАНЦИЈЕ (БИА).................................2

2. НАЧИН ОБАВЉАЊА ДЕЛАТНОСТИ У БИА.................................................................4

3. ОВЛАШЕЊА НА ОСНОВУ ЗАКОНИКА О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (ЗКП).........6

4. НАДЗОР НАД РАДОМ АГЕНЦИЈЕ...................................................................................8

ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................10

ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................11
 УВОД

Безбедносно-обавештајни систем Републике Србије у ужем смислу чини скуп

свих служби чији је основни, законом утврђени задатак остваривање безбедносне
функције земље.
Систем безбедности је облик организовања и функционисања државе и друштва
у спровођењу мера и радњи на превентивном и репресивном плану који се предузимају
ради очувања виталних вредности једног друштва од свих извора и облика угрожава1.
Систем безбедности се може одредити и као организовани друштвени систем
преко којег друштво организује функцију заштите својих виталних вредности ради
општег напретка и развитка друштва.2
Службе безбедности делују на основу и у оквиру Устава, закона, других прописа
и општих аката, стратегије националне безбедности, стратегије одбране и утврђене
безбедносно-обавештајне политике Републике Србије.
У Републици Србији један од водећих стубова система безбедности је
Безбедносно-информативна агенција (БИА), као посебна безбедносна агенција Владе
Републике Србије и један од органа управе у саставу Министарства одбране.
Координација рада и надзора Безбедносно-информативне агенције (БИА)
уређени су Законом о основама уређења служби безбедности Републике Србије („Сл.
Гласник РС“, бр. 116/07 и 72/2012), док је начин организације, задаци и овлашћења, као
и друга питања везана за безбедносни рад, уређени посебнима законским прописима
БИА.
Циљ овог семинарског рада је да се на основу теоријских претпоставки прикаже
основни појам БИА агенције, као и на надлежности и делатности којима се агенција
бави.

1
Љ. Стајић, С. Мијалковић, С. Станаревић, Безбедносна култура, Драганић, Беорад, 2005, стр. 141.
2
Д. Симић, Наука о безбедности, Београд, 2001, стр. 15.

1
 1. ПОЈАМ БЕЗБЕДНОСТИ ИНФОРМАТИВНЕ АГАНЦИЈЕ (БИА)

Безбедносно-информативна агенција је настала 2002. године трансформацијом

Ресора државне безбедности (РДБ) у независну Владину агенцију када је РДБ издвојен
из Министарства унутрашњих послова Републике Србије (МУП) и од њега створена
самостална централизована агенција.3
Према члану 2. Закона о безбедносној-информативној агенцији, наводи се да:
„Агенција обавља послове који се односе на:

 заштиту безбедности Републике Србије

 откривање и спречавање делатности усмерених на подривање или рушење
Уставом утврђеног поретка Републике Србије;
 истраживање, прикупљање, обраду и процену безбедносно-обавештајних
података и сазнања од значаја за безбедност Републике Србије и
информисање надлежних државних органа о тим подацима,
 обавља и друге послове одређене законом“.4
На слици 1 приказана је организациона структура Агенције БИА. Са слике 1
може се уочити да се у оквиру Агенције образују посебне организационе јединице за
обављање безбедносних послова и њебог делокруга.

3
Петровић, П.: Лична карта– Безбедносно обавештајне службе Србије, Центар за цивилно-војне
односе,Београд, 2009, стр.2.
4
Закон о безбедносно-информативној агенцији, "Сл. гласник РС", бр. 42/2002, 111/2009, 65/2014 - одлука
УС, 66/2014 и 36/2018

2
 Слика 1. Организациона структура Агенције БИА
Радом агенције руководи директор кога поставља и разрешава Влада Републике
Србије. Тренутно на челу агенције за директора изабран је Александар Вулин, који има
исксуство у пословима министарства унутрашњих послова РС и министратва одбране,
односно пословима безбедности.
Директор Агенције је, у склопу контроле рада, у обавези да два пута годишње
поднесе Народној скупштини и Влади Републике Србије извештај о раду Агенције
заједно са извештајем о стању безбедности у Републици. Лица која учествују у вршењу
контроле обавезна су да штите и чувају поверљивост података и информација до којих
долазе при вршењу послова контроле.
У Агенцији се образују посебне организационе јединице за обављање
безбедносних послова из њеног делокруга, као што су: Управа за обавештајни рад,
Управа за оперативни рад, Управа за аналитику, Управа за безбедносно заштиту,
Управа за обезбеђење, Управ аза технику, Управа за истраживање, развој и образовање
(Инстутут безбедности) и Управа за логистичке послове.
Припадници Агенције распоређени су у оквиру различитих Управа, који
обављају групу међусобно повезаних послова и имају овлашћења у откривању,
праћењу, документовању, спречавању, сузбијању и пресецању делатности
организација и лица усмерених ка вршењу организованог криминала и кривичних дела
са елементом иностраности, унутрашњег и међународног тероризма и најтежих облика
кривичних дела против човечности и међународног права и против Уставом утврђеног

3
поретка у безбедности Републике Србије примењује овлашћења, као и овлашћена
службена лица министарства надлежног за унутрашње послове.5
Центар је основна територијална организациона јединица Агенције, која планира
и непосредно извршава послове из надлежности Агенције на одређеној територији.

5
Вељовић, В.: Основе безбедности, Висока школа струковних студија за криминалистику и безбедност у
Нишу, Ниш 2016, стр.170.

4
 2. НАЧИН ОБАВЉАЊА ДЕЛАТНОСТИ У БИА

Агенција у обављању послова из своје надлежности примењује одговарајуће

оперативне методе, мере и радње, као и одговарајућа оперативно-техничка средства
којима се обезбеђује прикупљање података и обавештења ради отклањања и
спречавања делатности усмерених ка подривању или рушењу Уставом утврђеног
поретка, угрожавању безбедности у земљи и, у вези с тим, предузима друге потребне
мере и радње на основу закона и прописа донетих у складу са законом.
Поред основног правног акта Закона о безбедносно-информативној агенцији
донет 2022. године, рад БИА регулисан је са још 22 закона, 16 уредби, 11 конвенција и
једним правилником. Поред тога постоји мноштво правилника који нису доступни
јавности и користе се интерно у самој агенцији.
Одлуку о примени мера и метода доноси директор Агенције илилице које он
овласти. У обављању послова из свог делокруга, припадници Агенције овлашћени су да
од државних и других органа, правних и физичких лица траже и добију обавештења,
податке и стручну помоћ од значаја за разјашњавање чињеница везаних за обављање
послова из делокруга Агенције.
На пружање помоћи, давање обавештења и података нико не може бити
принуђен, а ускраћивање или одбијање помоћи, давања обавештења или података мора
бити засновано на законом утврђеним разлозима.6
Директор Агенције може, ако је то потребно из безбедносних разлога, својим
решењем а на основу одлуке председника Врховног суда Србије, да одреди да се према
одређеним физичким и правним лицима предузму одређене мере којима се одступа од
начела неповредивости тајне писама и других средстава општења. Кад разлози
хитности то захтевају, а посебно у случајевима унутрашњег и међународног тероризма
директор Агенције може наложити својим решењем одступање од тих начела.7
Данас су Законом о Безбедносно-информативној агенцији прецизиране су
четири посебне мере:
1. Тајни надзор и снимање комуникације без обзира на облик и техничка
средства преко којих се обавља или надзор електронске или друге адресе.
6
Чл. 10 Закона о Безбедносно-информативној агенцији, Службени гласник РС, бр. 42/2002, 111/2009,
65/2014 - одлука УС и 66/2014.
7
Стајић, Љ. Основи система безбедности са основама истраживања безбедносних појава, Правни
факултет, Нови Сад, 2011, стр.331.

5
 2. Тајни надзор и снимање комуникације на јавним местима и местима којима је
приступ ограничен или у просторијама.
3. Статистички електронски надзор комуникације и информационих система у
циљу прибављања података о комуникацији или локацији коришћене мобилне
терминалне опреме.
4. Рачунарско претраживање већ обрађених личних и других података и њихово
упоређивање са подацима који су прикупљени у претходне три поменуте посебне
мере.8
Уз ове посебне мере предвиђено је да се може одобрити тајни надзор и снимање
места, просторија и предмета, укључујући и уређаје за аутоматску обраду података и
опреме на којој се чувају или се могу чувати електронски записи.
Још једна од новина коју уводи Закон о безбедносно-информативној агенцији је
трајање посебних мера. Суд усваја предлог о одређивању посебних мера која
првобитно могу трајати три месеца. Касније, уколико околности самог случаја то
налажу, овај период се може продужити највише три пута по три месеца. подаци о
предлагању, одлучивању и примени посебних мера представљају тајне податке и њих
су дужни да чувају као тајне податке и друга лица која их у било ком својству сазнају.
Извршавање појединих послова из своје надлежности, директор својим овлашћењем
може пренети на друге припаднике Агенције, у складу са законом и прописима
донетим на основу закона.

8
Члан 13, Закона о Безбедносно-информативној агенцији, Службени гласник РС, бр. 42/2002, 111/2009,
65/2014 - одлука УС и 66/2014.

6
 3. ОВЛАШЕЊА НА ОСНОВУ ЗАКОНИКА О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (ЗКП)

Према одредбама чл. 161. до 187. Законика о кривичном поступку којим су

уређене посебне доказне радње у погледу учиниоца кривичних дела организованог
криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела, међу којима су и дела
из надлежности Агенције (кривична дела против Уставног уређења и безбедности,
кривична дела против човечности и међународног права, укључујући и тероризам и
финансирање тероризма), између осталих државних органа и организација, прописано
је и овлашћење Агенције да, изузетно, на основу претходне писане и образложене
наредбе судије за претходни поступак, донете на образложени предлог јавног тужиоца,
у циљу спречавања, откривања и доказивања ових кривичних дела, под условима и на
начин прописан одредбама тог закона, предузме:
1) тајни надзор комуникације;
2) тајно праћење и снимање, које се спроводи ради откривања контаката или
комуникације осумњиченог на јавним местима и местима на којима је приступ
ограничен или у просторијама, осим у стану, као и ради утврђивања
истоветности лица или лоцирања лица или ствари;
3) симуловане послове, и то симуловану куповину, продају или пружање
пословних услуга, као и симуловано давање или примање мита;
4) рачунарско претраживање податакa;
5) ангажовање прикривеног иследника, кога, под псеудонимом или шифром
одређује министар надлежан за унутрашње послове, директор Безбедносно-
информативне агенције, а може га одредити и директор Војно-безбедносне
агенције. Прикривени иследник је, по правилу, овлашћено службено лице органа
унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције или
Војнобезбедносне агенције, а ако то захтевају посебне околности случаја и друго
лице, које може бити и страни држављанин. Ради заштите идентитета
прикривеног иследника, надлежни органи могу изменити податке у базама
података и издати личне исправе са измењеним подацима. Ови подаци
представљају тајне податке;
6) контролисану испоруку (одређује Републички јавни тужилац или јавни тужилац
посебне надлежности) у којој се дозвољава да, уз знање и под надзором

7
 надлежних органа, незаконите или сумњиве пошиљке буду испоручене у оквиру
територије Републике Србије или уђу, пређу или изађу са територије Републике
Србије.9

Државни орган који примењује мере дужан је да саставља дневне извештаје о

примењеним мерама и да их достави судији за претходни поступак и јавном тужиоцу
на њихов захтев.
По завршетку примене мера, државни орган који примењује мере доставља
судији за претходни поступак снимке комуникације, писма и друге пошиљке, као и
посебан извештај који садржи: време почетка и завршетка надзора, податке о
службеном лицу које је надзор спровело, опис техничких средстава која су примењена,
број и расположиве податке о лицима која су обухваћена надзором, те оцену
сврсисходности и резултата примене надзора.
Прикупљени подаци користе се као доказни материјал за вођење кривичног
поступка против осумњичених за кривично дело пред судом. У случају да јавни
тужилац не покрене кривични поступак у року од шест месеци од дана када се упознао
са прикупљеним материјалом или ако изјави да га неће користити у поступку, судија за
претходни поступак доноси решење о уништењу прикупљеног материјала.
Уколико су подаци незаконито прикупљени, не могу бити коришћени као доказ,
односно на прикупљеним подацима не може се заснивати судска одлука. Незаконито
прикупљени докази издвајају се из списа, стављају у посебан запечаћени омот и чувају
код судије за претходни поступак до правноснажног окончања кривичног поступка, а
након тога се уништавају и о томе се саставља записник.
Ако је покренут судски поступак због незаконитог прибављања података,
незаконито прибављени докази чувају се до правоснажног окончања овог поступкa.

9
Чл. 161-187 Законика о кривичном поступку, Службени гласник РС, бр. 72/2011, 101/2011,
121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014 .

8
 4. НАДЗОР НАД РАДОМ АГЕНЦИЈЕ

Надзор над радом нагенције се може обављати са више истанци и на више

начина. Контрола рада агенције може бити:
1) Парламентарна контрола служби безбедности;
2) Контрола служби безбедности од стране извршне власти:
3) Контрола служби безбедности од стране Председника Републике Србије;
4) Управна контрола служби безбедности;
5) Судска контрола служби безбедности;10

У наредном делу рада биће обрађена парламентарна контрола служби безбедности.

О надзору над радом агенције се може писати у много већем обиму, али због
поштовања правила рада, обрађивање овог сегмента ће бити сведено на најважнију
инстанцу.
Парламентарна контрола служби безбедности подразумева контролу од стране
Народне Скупштине Републике Србије. Овај фактор има опште надлежности када је у
питању контрола носиоца извршне власи а самим тим и безбедоносних служби.
Надлежности које има Народна Скупштина, а које ћемо побројати су надлежности које
су у демократском друштву важеће за све безбедоносне службе а самим тим и на БИА.
„То су:
 уставом и законима утврђује задатак и циљеве служби безбедности;
 уређује односе између носиоца суверености- грађана и демократски
изабраних представника- посланика, са једне стране, и служби безбедности,
са друге стране;
 усваја стратегије националне одбране и националне безбедности;
 одлучује о проглашењу стања непосредне ратне опасности, ратног стања,
закључења мира и увођењу ванредног стања;
 утврђује постојање цивилног ланца командовања и контроле служби
безбедности;
 уставом и законима прецизно уређује унутрашње односе у свакој од служби
безбедности;
10
М. Хаџић, П. Петровић , Демократски надзор над применом посебних мера и овлашћења,
Центар за цивилно-војне односе, Београд, 2008, 31.

9
  усваја стратегију развоја оружаних снага и усвајањем буџета, те његовом
контролом пројектује развој оружаних снага;
 поред судова, а кроз надлежне Одборе, врши контролу уставности и
законитости рада служби безбедности и поштовања људских и мањинских
права и слобода;
 врши надзор над поштовањем начела страначке, идеолошке и материјалне
непристрасности служби безбедности;
 контролише и утврђује одговорност контролора и руководилаца служби
безбедности;
 даје сагласност и/или мишљења за руководећа кадровска решења у службама
безбедности;
 формира тела и утврђује процедуру за парламентарну контролу и надзор над
службама безбедности;
 усваја и ратификује билатералне и мултилатералне уговоре из области
безбедности. “ 11.
Наведене надлежности су општег карактера, али према одређеним ауторима
Народна Скупштина има и посебне надлежности а то су:
„- законом оснива службе безбедности;
- прецизно дефинише улогу, циљеве и задатке служби безбедности;
- одређује општа и посебна овлашћења и утврђује процедуру за њихову примену
у службама безбедности;
- законом утврђује обавезу извештавања скупштине и обавештавања јавности, те
опсег доступности информација јавности;
- законом дефинише носиоце и надлежност као и саму процедуру за
парламентарну контролу и надзор над службама безбедности.“12

11
Више о томе види: М. Хаџић , П. Петровић , Демократски надзор над применом посебних мера и
овлашћења, Центар за цивилно-војне односе, Београд, 2008, 31.
12
H. Born and I. Leigh, Making Intelligence Accountable: Legal Standards and Best Practice for Oversight of
Intelligence Agencies, DCAF, University of Durham, Parliament of Norway, Oslo, 2005, 140.

10
 ЗАКЉУЧАК

Као закључак овог рада се може узети чињеница која је и потврђена као теза која
се провлачила и на одређени начин је остала суштина,а то је чињеница да је БИА
централни стуб безбедносно обавештајних служби у Републици Србији. Организација
која има традицију дугу преко два века, која је прва у строју када је у питању заштита
безбедности грађана ове државе. И због тога је веома битно да таква једна
организација, која има толику моћ у својим рукама, остане под редовним надзором и
редовном контролом. Као што је показано у раду, контрола постоји на више нивоа, не
само од једне инстанце, него из пет смерова који се даље могу гранати.
Безбедност је услов опстанка и развоја Републике Србије, те је правно
регулисање овог питања једно од најзначајнијих за нашу државу. Тренутна ситуација у
Републици србији и свету доприноси ескпанзији овог пробелама, те се може закључити
да је итекако неопходно имати потпуно регулисање питања заштите безбедности, с тим
да и сам начин регулисања заштите мора поћи од корака са временом и напретком
технологије, па је неопходно стачно усавршавање и усклађивање свих метода у раду,
као и већ прописаних правила и стандарда.
По својим задацима, она представља службу „мешовитог типа”, јер истовремено
обавља обавештајне и контраобавештајне задатке, али има и функцију службе
безбедности. Поред тога, припадници БИА приликом обављања појединих послова
имају право да примењују полицијска овлашћења, укључујући у то и право хапшења. У
те послове спадају откривање, праћење, спречавање и пресецање делатности
организација и лица усмерених ка вршењу организованог криминала и кривичних дела
са елементом иностраног, унутрашњег и међународног тероризма и најтежих облика
кривичних дела против човечности и међународног права, као и против Уставом
утврђеног поретка и безбедности Републике Србије. На челу БИА налази се директор
кога поставља и разрешава Влада.
Безбедносно-информативна агенција превентивно примењује мере тајног
прикупљања података, тј. примењује мере ради предупређивања претњи по националну
безбедност, али и ради процесуирања кривичних дела пред судовима.

11
 ЛИТЕРАТУРА

[1] Born and I. Leigh (2005). Making Intelligence Accountable: Legal Standards and Best Practice for
Oversight of Intelligence Agencies, DCAF, University of Durham, Parliament of Norway, Oslo.
[2] Вељовић, В. (2016). Основе безбедности. Ниш: Висока школа струковних студија за
криминалистику и безбедност у Нишу.
[3] Закон о безбедносно-информативној агенцији, „Сл. гласник РС“, бр. 42/2002, 111/2009, 65/2014 -
одлука УС, 66/2014 и 36/2018
[4] Петровић, П. (2009). Лична карта– Безбедносно обавештајне службе Србије. Београд: Центар
за цивилно-војне односе.Београд, 2009, стр.2.
[5] Симић, (2001). Наука о безбедности, Београд.
[6] Стајић, Љ. (2013). Основи система безбедности - са основама истраживања
безбедносних појава. Нови Сад: Правни факултет.
[7] Стајић, Љ., Мијалковић, С., Станаревић, С. (2001). Безбедносна култура. Београд: Драганић.
[8] Хаџић, М., Петровић, П. (2008). Демократски надзор над применом посебних мера и
овлашћења,. Београд: Центар за цивилно-војне односе.
[9] http://www.bia.gov.rs/

12