Универзитет у

Факултет ...

Тема: Улога БИА-е у одржавању безбедности Републике Србије

Професор: Студент:

Место, децембар 2014.

0
Садржај

Увод............................................................................................................................................2

1. Историјат...........................................................................................................................3

2. Организациона структура Безбедносно-обавештајне агенције....................................5

3. Делокруг рада....................................................................................................................7

4. Нормативни оквир............................................................................................................9

5. Закључак..........................................................................................................................11

Библиографија........................................................................................................................12

1
Увод

„Никад није било доброг рата, ни лошег мира.“

Бењамин Франклин

Рад институција које се баве обавештајним радом су настале континуираним,

планским и јасно дефинисаним процесом трансформације и реформе српских служби
безбедности. Све то било је мотивисано потребом стварања модерне, професионалне и
специјализоване службе у циљу заштите Републике и свих њених грађана. Тада су
извршене и бројне промене засноване на принципима законитости, професионализма,
али и на принципу конспиративности, које су неопходне за функционисање и рад
оваквих институција у свим државама.

Познато је да се обавештајна делатност појавила још за време првих

цивилизација, мада се помиње у литератури да су и првобитне људске заједнице
користиле одређене методе у циљу прибављања значајних информација.

Из Министарства унутрашњих послова се као посебна издвојила Безбедносно-

информативна агенција, која је процесом трансформације и реформе бившег Ресора
државне безбедности настала у складу са Законом о Безбедносно-информативној
агенцији 2002. године. Место, улога, делокруг рада, овлашћења и механизми контроле
БИА су у овом закону прецизно дефинисани. У њену надлежност поред обавештајних
и контраобавештајних послова спада и борба против унутрашњег и међународног
тероризма, организованог криминала и најтежи облици кривичних дела против
човечности и међународног права.

Циљ овог рада биће да прикаже организациону структуру БИА-е, делокруг и

организацију рада. Прво поглавље обухватиће краћи историјат настанка, док ће друго
приказати организациону структуру. Треће поглавље ће приближити делокруг и
организацију рада. Док ће четврто представити законски оквир. На крају, у закључку
биће дат кратак резиме претходно наведеног.

2
 1. Историјат

Најпознатији писани извор који се односи на развој безбедносно-обавештајних

структура на територији средњевековне Србије датира из периода владавине цара
Стефана Душана Немањића, када је усвојен Душанов законик, уједно најзначајнији
правни акт тог времена. Он има веома битно место у историјском развоју српског
права. Према Душановом законику главни носилац послова који би се могли
поистоветити са данашњим полицијским и безбедносно-обавештајних послова био је
кефалија. Он је обављао цивилне и војне послове, обезбеђивао поштовање закона,
принудно извршавао судске одлуке и друго, док је у случају ратне опасности одређивао
је општу обавезу за све житеље. Такође, овај период карактерише постојање система
обавештајног деловања, који се огледао у деловању властеле у пограничних областима.
1

Значајан документ из времена Карађорђа који је предствљао предлог за развој

цивилних обавештајно-безбедносних активности био је Начертаније из 1811. године,
где се први пут послови полиције и војске раздвајају. Такође, тада је успостављена и
функција „начелника полиција“ и био је одговоран Попечитељству внутрених дела.

Кнез Милош Обреновић је у периоду своје прве владавине посвећивао велику

пажњу безбедносно-обавештајних активности први је имао за циљ обезбеђивање
кнежевске власти од унутрашњих преврата, буна и завера, турске војне агресије на
Србију и уплитања Русије и Аустрије у унутрашње ствари Србије; други је био
усмерен на ред и поредак у земљи, односно контролу рада административних установа,
однос органа власти према народу, контролу животног стандарда и кретања вредности
новца на пијацама, преглед рада санитарних установа и друго.2

За даљи развој безбедносно-обавештајних активности била је веома значајно и

доношење „Устројенија централне државне управе“ 1862. године, чиме је учињен
помак у овој области. Након Берлинског конгреса 1878.године и стицања независности,
кнез Милан је 1882. године спровео реформе које су се тицале и војске и органа јавне
безбедности.
1
Види више: http://www.bia.gov.rs/rsc/istorijat/index.html (Приступљено 27.12.2014.)
2
http://www.bia.gov.rs/rsc/istorijat/vremeplov-002.html (Приступљено 27.12.2014.)

3
Законом о допуни и измени устројства Централне државне управе у Србији су цивилни
безбедносно-обавештајни послови први пут институционализовани. Тада је у оквиру
Министарства унутрашњих дела формирано Одељење за поверљиве полицијске
послове са задатком „да се стара за одржавање унутрашњег државног поретка и опште
земаљске безбедности“. У оквиру овог одељења спровођени су и обавештајни и
контраобавештајни послови, сузбијање антидржавне пропаганде и хајдучије,
супртостављање тероризму, корупцији и друго. 3

Слика 1. Прва зграда Министарства унутрашњих послова

Извор: http://www.bia.gov.rs/rsc/istorijat/vremeplov-002.html

Стварањем нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца створено је и

Одељење за јавну безбедност Министарства унутрашњих дела које је било задужено за
обављање цивилних безбедносно-обавештајних послова.

Оно што је битно истаћи је и организовање Одељења за заштиту народа 1944.

године које је било централна обавештајна и контраобавештајна служба из чијег једног
корпуса је настао УДБ. Делокруг рада УДБ обухватао је "организовање службе,
3
http://www.bia.gov.rs/rsc/istorijat/vremeplov-003.html (Приступљено 27.12.2014.)

4
предузимање мера и вршење управних радњи у циљу спречавања и откривања
делатности усмерених на подривање и рушење Уставом утврђених основа економског,
политичког и правног уређења, као и прикупљање обавештења која би имала такву
сврху".4

У Србији је након распада СФРЈ у оквиру Министарства унутрашњих послова

1992. године формиран Ресоре државне безбедности на основу Закона о унутрашњим
пословима, који је престао са радом 2002. године када је донет Закон о Безбедносно-
информативној агенцији.

2. Организациона структура Безбедносно-обавештајне агенције

На челу Агенције се налази директор који руководи радом, а њега именује и

разрешава Влада Републике Србије. На захтев Народне скупштине и Одбора за
безбедност и одбрану Народне скупштине директор је дужан да поднесе извештај о
раду, као и о стању безбедности Републике Србије. Контролу над радом ове
обавештајно-безбедносне службе Републике Србије врши Савет за националну
безбедност.

Унутрашњу организацију БИА-е чине:

1. Централа службе, коју чине следеће управе: а) безбедносна управа, б) управа за

техничку подршку, в) обавештајна управа, г) управа за међународну сарадњу, д)
управа за логистику и ђ) управа за аналитику; и
2. Регионални центри.5

Поред управа и регионалног центра, унутар Безбедносно-обавештајне агенције

делују и Институ безбедности и Образовно-истраживчки центар.

4
http://www.bia.gov.rs/rsc/istorijat/vremeplov-006.html (Приступљено 27.12.2014.)
5
Кековић, З., Системи безбедности, Факултет безбедности, Београд, 2009, стр. 173.

5
 Схема 1. Организациона структура БИА

Извор: http://www.bia.gov.rs/rsc/o-agenciji/organizaciona-struktura.html

Директору и кабинетима за оперативу и логистику су надређени начелници

оперативе, односно логистике, који су подређени директору БИА и његовом заменику.
Оперативне јединице су: Управа за безбедносни рад ( за супротстављање деловању
страних обавештајних служби, тероризму и међународном организованом криминалу)
Управа за обавештајни рад, Управа за технику, Управа за безбедносну заштиту и Управа
за међународну сарадњу. 6

6
Милошевић, М., Органи и службе безбедности у Србији- између континуитета и дисконтинуитета,
Политичка ревија бр.1, 2007, стр. 303.

6
 3. Делокруг рада

Безбедносно-информативна агенција основана је дакле 2002. године као посебна

организација чији је задатак да заштити безбедност Републике Србије и да открије и
спречи делатности које су усмерена на подривање или рушење Уставом утврђеног
поретка Републике Србије, као и да открије, спречи и истражи безбедносно-
обавештајне податке и сазнања која су од значаја за безбедност Републике Србије.
Такође чим дође до таквих сазнања дужна је да обавести надлежне органе о томе.
Приликом обављања својих послова агенција је дужна да сарађује са осталим
надлежним органима, међународним организацијама у складу са обавештајном
политиком Републике Србије.

Безбедносно-информативна агениција (БИА) Републике Србије јесте посебна

безбедносна организација Владе Републике Србије намењена (надлежна, задужена и
овлашћена) да предузимањем обавештајних, контраобавештајних и безбедносних мера
штити националну безбедност од носилаца шпијунско-субверзивних делатности. 7

Делокруг рада БИА-е подразумева:

1. Контраобавештајне послове,
2. Обавештајне послове и
3. Друге послове безбедности.8

У надлежности Безбедносно-информативне агенције (члан 2. Закона о БИА) су:

 заштита безбедности Републике Србије;
 откривање и спречавање делатности усмерених на подривање или рушење
Уставом утврђеног поретка Републике Србије;
 истраживање, прикупљање, обрада и процена безбедносно-обавештајних
података и сазнања од значаја за безбедност Републике Србије и информисање
надлежних државних органа о тим подацима;
 обављање и других послова одређених Законом о БИА.9

7
Мијалковиски, М., Обавештајне и безбедносне службе, Факултет безбедности, Београд, 2009, стр. 243.
8
Види више: Кековић, З., Системи безбедности, Факултет безбедности, Београд, 2009,стр. 171.
9
http://www.bia.gov.rs/rsc/o-agenciji/delokrug-rada.html (Приступљено 27.12.2014.)

7
 Законом о безбедносно-информативној агенцији (2002), утврђено је да је
Безбедносно-информативна агенција посебна организација која има својство правног
лица и која обавља послове који се односе на заштиту безбедности Републике Србије и
откривање и спречавање делатности усмерених на подривање или рушење Уставом
утврђеног поретка Републике Србије; истраживање, прикупљање, обраду и процену
безбедносно-обавештајних података и сазнања од значаја за безбедност Републике
Србије и информисање надлежних државних органа о тим подацима, као и друге
послове одређене законом. 10
Она по својим задацима представља централну безбедносно обавештајну
службу, надлежно како за обавештајне, тако и за контраобавештајне и безбедносне
послове. Припадници имају право да примењују полицијска овлашћења приликом
обављања безбедносних послова у које спадају откривање, праћење, спречавање и
пресецање делатности организација и лица усмернених ка вршењу тероризма,
организованог криминала и других кривичних дела.

Послови контраобавештајне природе који су у надлежности БИА-е су

прикупљање, анализирање, обрада и оцењивање података о деловању страних
обавештајних служби и појединих лица, група и организација на територији Републике
Србије усмерених против њене безбедности.

Обавештајни послови Безбедносно-обавештајне агенције се могу кратко одредити као

прикупљање, анализирање, обрада и оцењивање података политичке, економске,
безбедносне и војне природе у земљи и иностранству а које се односе на постојање
намере тајног деловања које може угрозити безбедност Србије.

Други послови безбедности се односе на „сузбијање делатности усмерене на

организовани криминал, кривична дела са елементима иностраног, унутрашњег и
међународног тероризма, као и најтеже облике кривичних дела против човечности и
међународног права и против Уставом утврђеног поретка.11

10
Види више: Закон о Безбедносно-информативној агенцији ,"Сл. гласник РС", бр. 42/2002 и 111/2009,
члан 1-2.
11
Јорданов, М., Службе безбедности : колико знање страних језика доприноси борби против
тероризма?, Војноиздавачки завод, Београд, 2008, стр. 181.

8
 4. Нормативни оквир

Нормативни оквири у оквиру којих делује Безбедносно-информативна агенција

су:Агенције одређене су

 Закона о Безбедносно-информативној агенцији („Службени гласник РС”, бр.

42/2002, 111/2009, 65/2014-99 (УС), 66/2014);
 Закона о основама уређења служби безбедности Републике Србије („Сл. гласник
РС”, бр. 116/2007 и 72/2012);
 Закона о полицији („Сл. гласник РС”, бр. 101/2005, 63/2009 - одлука УС и
92/2011);
 Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/2011 ,101/2011 ,
121/2012 , 32/2013 и 45/2013);

 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању

организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела
(„Сл. гласник РС”, бр. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004 - др.
закон, 45/2005, 61/2005, 72/2009 , 101/2011 - други закон и 32/2013);

 Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне

злочине („Сл. гласник РС” бр. 67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007, 104/2009 и
101/2011 - други закон);

 Закона о тајности података („Службени гласник РС”, бр. 104/2009)12

Између БИА-е и Министарства унутрашњих послова постоји блиска сарадња

која је потврђена Упутством о обавезним облицима и начину остваривања сарадње
Безбедносно-информативне агенције и Министарства унутрашњих послова из 2002.
године на основу ког се утврђује да су оба органа дужна да се међусобно обавештавају.
Као битне чињенице које су везане за обављање послова оба органа међусобно
обавештавање се односи на следеће послове:
- На активности где је укључен елемент организованог криминала;

12
Види више: http://www.bia.gov.rs/rsc/o-agenciji/zakonski-okviri.html (Приступљено 27.12.2014.)

9
 - На кривична дела: против уставног уређења или безбедности, против
човечности и међународног права, фалсификовање и прање новца, неовлашћену
производњу и стављање у промет опојних дрога и др;
- На унутрашњи и међународни тероризам;
- На кривична дела против човечности и међународног права;
- На угрожавање економских основа земље и корупцију већег обима;
- На илегално наоружавање, као и стварање паравојних и параполицијских
формација;
На податке из кривичних, прекршајних и оперативних евиденција о стањима и
статусима физичких и правних лица и других државних органа.13

5. Закључак

Данас се трага за новим моделима за побољшање безбедности. Управо је

савремени тероризма, који је попримио широке размере, постао најзначајнији феномен
13
Види више: Кековић, З., Системи безбедности, Факултет безбедности, Београд, 2009,стр. 174.

10
политике. Он, као и многе друге појаве доводе до тога да је неопходно постојање
одређених служби у држави које ће успети да им се супротставе. Безбедносно-
обавештајна агенција је служба која има за циљ да штити виталне вредности једне
државе, али и да помаже у сузбијању многих кривичних дела.

Њена улога у држави је огромна, а на основу многих аката су јој прописана и

многа овлашћења како би у остварењу свог основног задатка била успешна. На основу
наведеног види се да је и организациона структура комплексна, па се може доћи до
закључка да се и тиме доказује колики је значај постојања такве институције у једној
демократској држави.

Безбедност је широк појам, који је тешко дефинисати, али ипак у покушају

остварења исте неопходно је да делују државне службе каква је и Безбедносно-
обавештајна агенција. У првом реду су прикупљање и обрађивање информација које се
односе на заштиту безбедности Републике Србије, као и откривање и спречавање
делатности усмерених на подривање или рушење Уставом утврђеног поретка
Републике Србије.

Библиографија

1. Закон о Безбедносно-информативној агенцији ,"Сл. гласник РС", бр. 42/2002 и

111/2009

2. Јорданов, М., Службе безбедности : колико знање страних језика доприноси

борби против тероризма?, Војноиздавачки завод, Београд, 2008.

11
3. Кековић, З., Системи безбедности, Факултет безбедности, Београд, 2009.

4. Мијалковиски, М., Обавештајне и безбедносне службе, Факултет безбедности,

Београд, 2009, стр. 243.

5. Милошевић, М., Органи и службе безбедности у Србији- између континуитета

и дисконтинуитета, Политичка ревија бр.1, 2007.
6. http://www.bia.gov.rs/index-rsc.html

12