ЕЛЕКТРАНЕ И РАЗВОДНА ПОСТРОЈЕЊА

II ПРЕДАВАЊЕ

2. ЕЛЕКТРИЧНЕ ШЕМЕ РАЗВОДНИХ ПОСТРОЈЕЊА

II ДЕО: ЕЛЕКТРИЧНЕ ШЕМЕ ПОМOЋНОГ (СЕКУНДАРНОГ) ПОСТРОЈЕЊА

2.3. Помoћно (секундарно) постројење

Помоћно (секундарно) постројење садржи следеће системе:
- систем за управљање,
- систем за заштиту,
- систем за мерење,
- систем за сигнализацију,
- регулациони систем и
- надзорни систем.

У даљем тексту ови системи називаће се и секундарни системи.

Блок шема управљања, заштите и мерења у помоћном (секундарном) постројењу

приказана је на слици 2.24.

Принципска шема управљања, заштите и мерења у помоћном (секундарном)

постројењу приказана је на слици 2.25.

1
Слика 2.24
Блок шема управљања, заштите и мерења

Слика 2.25
Принципска шема управљања, заштите и мерења

2
Управљачки систем
Под управљањем у разводном постројењу подразумевају се све мере и поступци
који се предузимају ради поузданог и безбедног успостављања и прекидања
високонапонских кола.
Имајући у виду улогу сваког од елемената постројења, управљати значи, на
одговарајући начин, командовати прекидачима и растављачима да би се
одређени део постројења довео у безнапонско стање или ставио под напон.
Управљачки систем сачињавају апарати за управљање и проводници који повезују
апарате у струјним колима управљања.

Заштитни систем
Заштитни систем сачињавају мерни трансформатори за заштиту, заштитни релеји,
помоћни релеји и проводници који повезују апарате у струјним колима заштите.

Систем за мерење
Систем за мерење сачињавају мерни трансформатори за мерење, мерни
инструменти и проводници који повезују апарате у струјним колима мерења.
Разликују се две врсте мерења.
Погонска (енергетска) мерења су сва она мерења која су у функцији управљања
разводним постројењем и показују се на свим нивоима.
Обрачунска мерења служе искључиво за функцију обрачуна утрошене електричне
енергије и нису непосредно укључена у системe управљања и надзора.

Систем за сигнализацију
Систем за сигнализацију сачињавају сигналне светиљке, сигнални релеји и
сигналне трубе и звона и проводници који повезују апарате у струјним колима
сигнализације.

3
Регулациони систем
Регулациони систем обавља регулацију напона у разводним постројењима с
трансформаторима. На трансформаторима се регулише напон помоћу
регулационих склопки.
Избор оптималних вредности напона (оптималних позиција регулационих склопки
регулационих трансформатора) и токова реактивних снага представља сложену
управљачку функцију.

Надзорни систем
Функција надзора остварује се на свим нивоима, уз напомену да је надзор могућ
истовремено на свим нивоима. По правилу, ниједно стање које би могло да угрози
сигуран рад постројења не сме остати нерегистровано. Сви догађаји се меморишу
и архивирају на једном од расположивих медијума у самом објекту.
Архивирани подаци користе се за накнадне анализе деловања заштитa, погонских
догађаја и при одржавању постројења.

2.3.1 Класични секундарни системи

Класични секундарни системи базирају се на примени:
- електромеханичких и статичких заштитних релеја,
- електромеханичких и статичких помоћних релеја (релеј има аналогни улаз и
бинарни излаз - то је аналогно-бинарни конвертор),
- аналогних мерних и региструјућих инструмената (амперметри, волтметри,
ватметри, фреквенцметри, бројила електричне енергије и тд),
- разних тастера и нисконапонских прекидача.

Структура секундарних система зависи од напонског нивоа, значаја и типа

постројења. Високонапонска постројења (Uns ≥ 110 kV) су претежно отвореног
типа. Њихова енергетска опрема и апарати као и мерни апарати постављени су
на отвореном простору. Опрема и апарати помоћног (секундарног) постројења
монтирана је већим делом у командној згради постројења. Блок шема помоћног

4
(секундарног) дела ваздухом изолованих разводних постројења на отвореном
простору приказана је на слици 2.26.

У пољима се налазе мерни трансформатори, сигнални контактори прекидача и

растављача, управљачки намотаји прекидача, мотори за погон растављача и
затезање опруга погонских механизама прекидача. Ови елементи могу бити доста
удаљени од командне зграде (реда 100 m и више) што условљава велику дужину
проводника за формирање струјних кола. Треба спречити да се у њима, при
кваровима (земљоспој у постројењу), индукују превисоки напони који могу да
оштете секундарна струјна кола и да изазову непотребно реаговање неког од
секундарних система (може доћи и до искључења постројења). Да би се то
избегло треба пажљиво изабрати трасе проводника и у ров са њима положити
бакарно уже које се на оба краја мора уземљити.

5
Слика 2.26
Блок шема помоћног (секундарног) дела разводног постројења на отвореном
простору

Заштитни релеји уобичајено се смештају у посебну, релејну, просторију, a

помоћни релеји за управљање и аутоматику смештени су у другој просторији.
Мерни инструменти, сигнализација, комадни пулт и синоптичка плоча налазе се у
командној сали.

Ожичење сачињавају многобројни управљачки и сигнални проводници који

повезују апарате наведених секундарних система.

6
У разводним постројењима средњег напона, енергетска опрема и апарати као и
апарати секундарних система постављени су у затвореном простору. Распоред
апарата секундарних система је другачији него на отвореном простору.
Заштитни релеји расподељени су по ћелијама, у којима је предвиђен простор за
њихов смештај. Тај простор је лименим преградама одвојен од енергетске опреме
и заштићен је од електричних и магнетних поља. Блок шема секундарних система
отворених разводних постројења у зградама приказана је на слици 2.27.

Слика 2.27.
Блок шема помоћног (секундарног) дела разводног постројења у згради
7
2.3.2 Савремени секундарни системи
Савремени секундарни системи базирају се на примени:
- рачунара, рачунарских мрежа и индустријских рачунара;
- заштитних терминала - хардверских уређаја са заштитним функцијама, који имају
аналогне и бинарне улазе и бинарне (релејне) излазе;
- контролних терминала - хардверских уређаја са управљачким и блокадним
функцијама, који имају бинарне улазе и бинарне (релејне) излазе.

Функције заштитних и контролних терминала реализују се софтверски. Цео

секундарни систем постројења заснован је на дигиталној технологији и назива се
SCADA (Supervising, Control and Data Aquisition) систем. Овакав систем је
рачунарском мрежом повезан са удаљеним диспечерским центром.
Структура ових система је хијерархијска и зависи од напонског нивоа, значаја и
типа постројења. Део дигиталне опреме (терминали) расподељен је по ћелијама у
средњенапонским постројењима. У високонапонским постројењима на отвореном
простору дигитална опрема сконцентрисана је у орманима, обично у командној
сали или некој другој просторији. Дигитална опрема габаритно је знатно мања од
класичне па заузима много мањи простор (мање просторије).

На слици 2.28 приказана је структура савременог дигиталног секундарног система

већег постројења. Разликују се следећи нивои дигиталног система :
- ниво апарата. На овом нивоу су мерни трансформатори и сигнални контактори
прекидача и растављача.
- ниво ћелије или поља. На овом нивоу користе се заштитни и контролни
терминали. Са њих је могуће командовати апаратима у ћелији.
- ниво постројења (станице). На овом нивоу користе се станични рачунари са
пратећом опремом. Станични рачунари су удвојени ради постизања вишег нивоа
поузданости.
- ниво удаљеног диспечерског центра. На овом нивоу користе се регионалне
рачунарске мреже и интернет мрежа.

8
Слика 2.28.
Блок шема савременог дигиталног секундарног система већег постројења

2.3.3 Шеме секундарних система

Пројекти разводних постројења садрже неколико врста шема.
Jеднополне шеме на којима је уцртана енергетска опрема са међусобним везама
док је секундарна опрема само означена, а међусобне везе нису уцртане.
Трополне шеме (шеме деловања) на којима су уцртане и енергетска и секундарна
опрема и апарати. На истој шеми приказане су везе енергетске опреме и апарата
и везе секундарне опреме и апарата. Због мноштва веза шеме деловања израђују
се само за мања постројења (с малим бројем одвода).
Шеме деловања су за велика постројења непрегледне, па се за њих конструишу
развијене шеме.
9
Развијене шеме приказују секундарне апарате и везе између њих на прегледан
начин. На развијеним шемема проводници се не укрштају. Контакти и побудни
намотаји апарата цртају се раздвојено. Зато морају бити означени бројевима или
словима или неком комбинацијом бројева и слова. Сви апарати приказују се у
положају искључено и у безнапонском стању. На развијеним шемама не приказује
се просторни распоред апарата и контаката.

2.4 Секундарна струјна кола

Осим главних струјних кола, у разводним постројењима постоји и низ струјних
кола која припадају помоћном (секундарном) постројењу, односно секундарним
системима у постројењу.
Ова кола су, према томе, секундарна струјна кола.
Да би разводно постројење исправно функционисало у погледу заштите и
управљања, од велике су важности добро пројектована и изведена секундарна
струјна кола.

2.4.1 Секундарна струјна кола за управљање, сигнализацију и блокирање

Апарати за управљање су:
- прекидачи за управљање (тастер-прекидачи, преклопни прекидачи, командно-
потврдни прекидачи)
- помоћни релеји,
- блокаде.

Објекти управљања су прекидачи, растављачи, растављачи за уземљење и

регулационе склопке на трансформаторима. Они имају свој погон са
одговарајућим деловима (побудни намотаји електромагнета, електрични мотори)
који примају и извршавају управљачке налоге (команде).

Апарати за сигнализацију су сигналне светиљке, сигнални релеји и сигналне

трубе, звона или зујалице.

10
За посредовање при преносу управљачких налога (команди) и импулса заштитних
релеја на апарате за управљање и сигнализацију употребљавају се помоћни
релеји, јер контакти командних апарата и заштитних релеја нису предвиђени за
струје потребне за искључење и укључење прекидача, нити имају довољно
контаката да би могли да обаве и друге неопходне функције.

Према томе, помоћним релејима повећава се снага заштитних релеја, уз

истовремено повећање броја секундарних струјних кола у којима треба да делује
заштитни релеј. Ако је потребно користе се и помоћни релеји са оптичком
сигнализацијом, да би се установило који је од њих активиран. Постоје и посебни
релеји намењени за сигнализацију, сигнални релеји.

Командовање
Командовање представља реализацију одређеног управљачког захтева:
- затварање растављача
- укључење прекидача
- искључење прекидача
- отварање растављача.

Командовање може бити ручно и електрично.

Ручно командовање обавља се:
- растављачима Uns ≤ 35 kV
- растављачима за уземљење Uns ≤ 110 kV.
Електрично командовање обавља се:
- растављачима Uns ≥ 110 kV
- прекидачима.
Ручно командовање представља уједно и ручни погон одређеног апарата помоћу
механизма који је за то предвиђен.

11
Команде се задају
- на лицу места (Uns ≤ 35 kV)
- локално (из постројења)
- даљински (из диспечерског центра).

Команде се задају непосредним дејством, руком, на одговарајући командни

апарат или аутоматски (искључење прекидача деловањем заштите).

Као апарати за непосредно давање команди користе се:

- преклопни прекидачи
- тастер-прекидачи
- командно-потврдни прекидачи.

Преклопни прекидач
Шема преклопног прекидача у колу управљања приказана је на слици 2.29.

Слика 2.29
Шема преклопног
прекидача у колу
управљања

12
Тастер-прекидач
Шема тастер-прекидача у колу управљања приказана је на слици 2.30.

Слика 2.30
Шема тастер-прекидача у колу
управљања

Командно-потврдни прекидачи
Позиције командно-потврдног прекидача приказане су на слици 2.31.

Слика 2.31
Позиције
командно-
потврдног
прекидача

13
За командовање растављачима и прекидачима по правилу се користе потврдно-
командни прекидачи. Њихова функција је и управљачка (задавање команде) и
сигнална (потврђивање извршене команде паљењем сигналне сијалице).
Командно-потврдни прекидач има два положаја:
- припремни (закретањем ручице за 90°)
- извршни (закретањем ручице за још 45°).

2.4.2 Управљање прекидачима

Управљање прекидачима обухвата функције укључења и искључења ручном
командом и функцију искључења командом из заштитног система.
Према томе, прекидач може да се окарактерише и као извршни орган заштитног
система који као крајњу меру заштите прекида главно струјно коло.

Примарна функција погонског механизма прекидача јесте да обезбеди отварање и

затварање контаката. Наизглед ово је прилично једноставан и јасан захтев, ако се
сматра да већина прекидача, када се једном укључе у погон остаје у затвореном
стању у дугом периоду времена и само у неколико прилика када су обавезни да се
отворе и затворе, то морају да ураде тако поуздано, без икаквог закашњења или
инерције. Међутим, може се сматрати да захтеви механизму нису тако
једноставни као што се мисли.
Пошто постоје различите врсте и типови прекидача, постоје и различите врсте
погонских механизама, али оно што је заједничко свима јесте да акумулирају
потенцијалну енергију у неком еластичном медијуму који се оптерећује из извора
мале снаге.
Са становишта акумулиране енергије, механизми који се користе у савременим
прекидачима спадају у опружне, пнеуматске и хидрауличне.
Најновије достигнуће је директан моторни погон механизма прекидача.

Овде ће бити приказан само опружни погонски механизам са моторним

напрезањем опруге за укључење.

14
Опружни погонски механизми
Као што име показује код ових механизама енергија се акумулира у опругама.
Постоје опруге за укључење прекидача и опруге за искључење прекидача.

Опружни погонски механизам захтева две опруге: опругу за укључење P2 и опругу

за искључење P1 (слика 2.32). После искључења прекидача, преко контаката
механички везаних са осовином мотора, укључује се мотор једносмерне струје
који затеже опругу P2. Кад је опруга P2 затегнута прекида се довод струје мотору и
опруга је спремна за укључење прекидача, које се обавља ослобађањем
затварача помоћу намотаја U. Укључење се, према томе, обавља енергијом
акумулираном у опрузи P2 при чему се затеже опруга P1 за искључење. Мотор је
прикључен на батерију акумулатора преко заштитног прекидача.

Слика 2.32
Принцип опружног механизма
са моторним напрезањем
опруге за укључење

Искључење прекидача деловањем заштите

Исти управљачки намотај служи за искључење прекидача и у случају деловања
заштите. Због тога се паралелно с контактом командног прекидача повезују
контакти заштитног релеја, односно контакти помоћног релеја. На слици 2.33
приказана је струјна шема управљања прекидачем с једноструким и двоструким
прекидањем струјног кола.

15
 Слика 2.33
Искључење прекидача
деловањем заштите

Поновно укључење прекидача

Већина кратких спојева у мрежама појављује се као пролазни кратки спојеви у
облику електричног лука. Искључењем прекидача на страни напајања лук на
месту кратког споја ће се угасити, а ваздух ће се после гашења лука за врло
кратко време (неколико десетинки секунде) дејонизовати. Ако се тада поново
укључи прекидач на страни напајања, кратак спој обично неће поново настати.
Постављање специјалних релеја омогућује поновно укључење прекидача. Изводе
се релеји само за трополно укључење и релеји за једнополно и трополно поновно
укључење.
Уређај за поновно укључење не сме да делује после искључења прекидача
ручном командом.

Повратно јављање
Задатак повратног јављања је да сигнализира положај прекидача. Та
сигнализација мора бити изведена тако да се положај прекидача може
недвосмислено утврдити. Због тога се као контакти за повратно јављање
употребљавају контакти сигналног контактора, који је механички спојен са
осовином прекидача.
Сигнални контактори користе се и код растављача.

16
Сигнализација искључења прекидача
Руковаоци постројењем треба да буду упозорени на искључење прекидача због
деловања заштитних релеја. Визуелни сигнал (трепћуће светло, промена боје,
паљење светла) није довољно упозорење, јер се може опазити само кад се гледа
на део где се та промена догодила.
Због тога се светлосна сигнализација допуњује акустичном (најчешће труба), којом
се руковаоци упозоравају да је настала промена, па се тек прегледом визуелних
сигнала може установити и место настале промене. Труба остаје активирана све
док не буде потврђено (притиском на одређени тастер-прекидач) да су руковаоци
упозорени на насталу промену.

2.4.2. Управљање растављачима

Управљање растављачима изводи се у принципу на исти начин као управљање
прекидачима. Треба нагласити да је могуће и ручно искључење и укључење
растављача (Uns ≤ 35 kV, због смањења трошкова изградње).

Повратно јављање положаја растављача изводи се слично повратном јављању

положаја прекидача, преко сигналног контактора.

Блокирање растављача
Да би се спречили погрешни захвати руковаоца постројењем изводи се блокирање
растављача, са задатком да се спречи његово отварање, кад кроз њега протиче
струја, упркос задате команде за отварање.

Блокирање растављача изводи се према следећим принципима.

а) Сабирнички растављач одвода прикљученог на једноструке сабирнице треба да
буде блокиран, да се не може отворити када је прекидач одвода укључен.
б) Сабирнички растављач одвода прикљученог на двоструке сабирнице треба
тако блокирати да се не може покретати када је укључен прекидач одвода и кад је
затворен други сабирнички растављач.

17
в) Излазни растављач (на одводу далековода или кабла) треба тако блокирати с
прекидачем одвода и растављачем за уземљење, да се не може покретати када је
прекидач укључен, ни затворити када је затворен растављач за уземљење.
г) Аналогно, растављач за уземљење мора бити блокиран да се не може
затворити када је излазни растављач затворен.

Блокирање растављача
Блокирање се може извести на следеће начине:
- механички,
- пнеуматски,
- електрично.
Механичко и пнеуматско блокирање обично се изводе само за растављаче са
прекидачем у истом одводу.

Механичко блокирање
Механичко блокирање изводи се у постројењима с ручним командовањем, тако да
је растављач механички закочен, односно откочен, у зависности од тога да ли је
прекидач укључен или искључен (слика 2.34).
Механичко блокирање може се извести и кључевима, што је врло једноставан
начин блокирања.

Слика 2.34
Механичко блокирање

18
Пнеуматско блокирање
Пнеуматско блокирање може се извести у постројењима у којима се погон
прекидача и растављача обавља помоћу ваздуха под притиском. У том случају се
укључењем прекидача затвара довод ваздуха под притиском за покретање
растављача.

Електрично блокирање
У већим разводним постројењима најчешће се користи електрично блокирање,
које се може извести било да се струјно коло управљања растављачем затвара
преко једног од контаката у сигналном контактору прекидача (слика 2.35), било да
се постави посебан помоћни релеј, који се активира преко контакта сигналног
контактора прекидача, а преко сопственог контакта отвара или затвара струјно
коло за управљање растављачем (слике 2.36 и 2.37).

Слика 2.35
Електрично блокирање

19
 Слика 2.36
Електрично блокирање

Релеји за блокирање означени су као и растављачи за чије блокирање су

намењени, док су контакти на сигналним контакторима растављача означени
истим малим словом као и растављач. Приказана конструкција блокирања
испуњава услове тачака а), в) и г) принципа блокирања.
Укључењем прекидача S отвара се контакт s, што онемогућује покретање свих
растављача, јер намотаји релеја R1, R2 и R3 остају без напајања. Растављачи R2
(излазни растављач) и R3 (растављач за уземљење) осим тога међусобно су
блокирани. Када је затворен нпр. растављач R2, немогуће је покренути растављач
R3, јер је отворен контакт r2, па намотај релеја R3 нема напајање.

20
 Слика 2.37
Електрично блокирање
Развијена шема

2.5. Секундарна струјна кола мерних трансформатора

Мерни трансформатори користе се у разводним постројењима за трансформацију
струја и напона са погонских (примарних) вредности на секундарне вредности које
су погодне као улазне величине у мерне инструменте и у заштитне релеје.
У разводним постројењима користе се мерни и региструјући инструменти
(амперметри, волтметри, ватметри, фреквенцметри, бројила електричне енергије
и т.д).

Погонска мерења
Кад се говори о мерењима у разводним постројењима, мисли се на мерења која
се у већини случајева обављају трајно, помоћу инструмената који су стално
прикључени на секундарне намотаје мерних трансформатора. Таква мерења
називају се погонским мерењима, јер се помоћу њих контролише стање погона.
Мерни инструменте који служе за ту намену називају се погонски мерни
инструменти. За погонска мерења нормално се употребљавају инструменти класе
тачности 1,5, док се у разводним постројењима без сталне посаде могу да
употребе и инструменти класе тачности 2,5. Ове класе тачности односе се на све
погонске мерне инструменте, осим за бројила према којима се обрачунава
потрошња електричне енергије, за шта се захтева класа тачности 0,5.
Погонски мерни инструменти могу бити показни и регистрациони. На показним
инструментима непосредно (директно) се очитати вредности мерених величина,
21
док регистрациони инструменти, поред непосредног показивања вредности
мерених величина, исте још и региструју.
Пошто се мерни инструменти прикључују на секундарне немотаје струјних и
напонских мерних трансформатора, назначене струје инструмената који мере
јачину струје износе 5 А, односно 1 А, док је назначени напон инструмената који
мере напон 100 V.

Мерење напона
Напонски трансформатори у мерном пољу служе за напајање напонских намотаја
мерних инструмената и заштитних релеја у свим одводима. У разводном
постројењу с једноструким сабирницама довољно је све те апарате прикључити
на једини слог напонских трансформатора.
У разводном постројењу с двоструким сабирницама неопходно је да мерни и
заштитни апарати буду прикључени на напон оних сабирница на које је прикључен
и одвод, јер је само тако могуће обезбедити исправно мерење и заштиту. Зато се
секундарни напон напонских трансформатора доводи преко контаката сигналног
контактора растављача мерног поља и одвода. На тај начин је већ затварањем
растављача обезбеђено довођење правог напона на мерне инструменте и
заштитне релеје одређеног одвода.
Довођење правог напона на апарате одвода могло би се остварити постављањем
слога напонских трансформатора у сваки одвод. Такво решење се у пракси не
изводи због високих трошкова, јер би се знатно повећао број слогова напонских
трансформатора.

Волтметри се прикључују на секундарне намотаје напонских трансформатора.

Напонски трансформатори се преко примарног намотаја прикљују на сабирнице
или на одводе. За мерење три линијска напона, односно три фазна напона, није
потребно више од једног волтметра, јер се његово преклапање на било који од
напона може извести једноставним преклопником. Ради заштите руковалаца
постројењем, потребно је да се уземљи један извод секундарног намотаја

22
напонских трансформатора. Код једнополно изолованих напонских
трансформатора уземљено је и кућиште.

Мерење струја
Јачина струје мери се по одводима или у једној или у све три фазе. У већини
високонапонских одвода довољно је да се мери струја само у једној фази, јер се
претпоставља да је оптерећење симетрично. Контрола симетрије оптерећења
обавља се на генераторским одводима где се јачина струје мери у све три фазе.
Преклопник се не употребљава за мерење јачине струје у више фаза једним
амперметром, јер је тада потребно не само превезати амперметар на други
струјни трансформатор, већ претходно кратко спојити секундарни намотај струјног
трансформатор на коме је био прикључен амперметар.

У неким случајевима пожељно је да се јачина струје може очитати на два места у

разводном постројењу (у пољу/ћелији и на командној табли), па се тада на исти
струјни трансформатор прикључују два амперметра у редној вези.
Један извод секундарног намотаја струјног мерног трансформатора мора да буде
уземљен, ради заштите руковалаца постројењем у случају пробоја између
прирмарног и секундарног намотаја. Обично се на свим струјним мерним
трансформаторима уземљује извод на страни сабирница.

Ватметри
У високонапонским мрежама нормално се за мерење снаге употребљавају
ватметри са два мерна система. Ватметар се прикључује и на секундарне
намотаје струјних трансформатора и на секундарне намотаје напонских
трансформатора. Ако се ради о одводу у коме се мења смер енергије, потребно је
одабрати ватметар с нулом на средини скале. Приликом везивања ватметра
треба водити рачуна о фазама у којима се налазе струјни и напонски
трансформатори, тако да се на мерне системе ватметра прикључе секундарни
намотаји струјног и напонског трансформатора који одговарају истим фазама.

23
Бројила активне енергије
Мерни систем бројила састоји се од два електромагнета. Кроз намотај струјног
електромагнета протиче струја сразмерна јачини струје оптерећења. Кроз намотај
напонског електромагнета протиче струја сразмерна напону. Електромагнети су
постављени један насупрот другом, а између њих се налази алуминијумски диск.
Магнетни флукс струјног електромагнета пропорционалан је струји, а магнетни
флукс напонског електромагнета пропорционалан је напону. Два флукса индукују
у диску струје па на њега делују два момента. Резултантни кретни моменат
сразмеран је производу напона и струје.
Диск се обрће и између полова сталног магнета услед чега се ствара кочни
моменат сразмеран брзини обртања. Диск ће се обртати равномерном брзином
када се изједначе кретни и кочни моменат. Брзина обртања сразмерна је активној
снази одређеној производом напона и струје, а на бројчанику, који је у зупчастој
вези са осовином диска, регистроваће се утрошена електрична енергија.

Фреквенцметри
У разводним постројењима употребљавају се две врсте фреквенцметара:
претежно са језичцима, а изузетно са сказаљком. Обе врсте фреквенцметара
прикључују се као волтметри.

2.6. Помоћни уређаји и системи

У разводном постројењу постоји већи број помоћних уређаја и система који су
неопходни за нормалан рад главног (примарног) и помоћног (секундарног)
постројења.
То су:
- извори наизменичног напона,
- AC/DC претварачи,
- батерија акумулатора,
- разводни орман сопствене потрошње,
- комуникациони систем,

24
- систем за гашење пожара,
- компресорско постројење
- осветљење,
- инсталација једносмерног напона,
- инсталација наизменичног напона,
- инсталација ваздуха под притиском.

Извори наизменичног напона

Извори наизменичног напона неопходни су за потребе сопствене потрошње
разводног постројења. Основни извор наизменичног напона у разводном
постројењу је кућни трансформатор који се напаја енергијом из самог постројења.
Остали извори наизменичног напона су резервни:
- други кућни трансформатор који се напаја из локалне дистрибутивне мреже;
- дизел-агрегат (дизел-мотор и синхрони генератор), који напаја неопходне
системе постројења;
- инвертор, који напаја осетљиву рачунарску опрему.

AC/DC претварачи
АC/DC претварачи намењени су пре свега за пуњење батерија акумулатора. У
разводном постројењу може бити више батерија акумулатора, различитих
назначених напона за различите намене (струјна кола управљања, заштите и
сигнализације, телефонска центарала, инвертор за рачунарску опрему).

Батерија акумулатора
Назначени напони струјних кола једносмерне струје су 24 V, 48 V, 110 V и 220 V.
Напон од 24 V примењује се само у малим постројењима, углавном за струјна
кола сигнализације.
У разводним постројењима користе се и оловни и челични акумулатори. И поред
неких предности челичних акумулатора (лакши су и мање осетљиви) у већим
разводним постројењима користе се оловни акумулатори јер имају већи степен

25
искоришћења, стабилнији напон и јефтинији су. Капацитет батерије акумулатора
изражава се у Аh.

У врло малим разводним постројењима може да се постави преносна батерија

акумулатора, која се после пражњења замењује другом, напуњеном. На тај начин
изостаје потреба за пуњачем батерије. То је изводљиво само кад је потребан
мали напон и мали капацитет батерије. Углавном се користи стационарне
батерије акумулатора које се пуне пуњачем у самом разводном постројењу.
Примењују се два начина пуњења батерије акумулатора: повремено и трајно
(слика 2.38). Повремено пуњење ретко се користи.
Капацитет батерије акумулатора треба одабрати тако да буде довољно
акумулиране електричне енергије за напајање потрошача у случају прекида
пуњења. Због тога треба познавати потрошаче, који се деле у три групе: стални
(сигналне сијалице, намотаји за блокирање и сл.), повремени (намотаји за
управљање, заштитни и помоћни релеји и сл.) и сигурносно осветљење.

Разводни орман сопствене потрошње,

Постоје две групе пријемника сопствене потрошње:
- основна сопствена потрошња и
- сигурносна сопствена потрошња.

Слика 2.38
Шема помоћног струјног кола за
трајно пуњење батерије акумулатора

26
Основну сопствену потрошњу сачињавају: исправљачи батерија акумулатора,
електричне инсталације 0,4 kV у постројењу, погонски мотори вентилатора, пумпи,
компресора и напонског регулатора трансформатора.
Сигурносну сопствену потрошњу сачињавају: пуњач батерије акумулатора,
регулисани исправљач и систем беспрекидног напајања.

Комуникациони систем
Комуникациони систем садржи уређаје и везе неопходне за пренос команди,
сигнала и података између главног постројења, локалног центра управљања и
центра за даљинско управљање.

Компресорско постројење
За погон растављача и прекидача и за гашење електричног лука у прекидачима,
када се ради о пнеуматским прекидачима, употребљава се ваздух под притиском.
Назначене вредности притиска су:
- 5 bar (4,25-5,5 bar) за погон прекидача и растављача,
- 11 bar (9,5-11,5 bar) за гашење електричног лука у прекидачима за напоне до 35
kV, и за погон прекидача и растављача,
- 15 bar (13-16 bar) за гашење електричног лука и погон прекидача и растављача
свих напона.
Ваздух под притиском производи се у компресорима.
За притисак до 10 bar-a употребљавају се једностепени или двостепени
компресори, а за виши притисак двостепени или тростепени. Компресори имају
електромоторни погон, трофазним асинхроним моторима с краткоспојеним
ротором. Укључење и искључење мотора обавља се преко контактног манометра,
кад притисак достигне минималну односно максималну дозвољену вредност.
Ваздух под притиском акумулира се у резервоарима. У разводним постројењима
врло високих напона (велика површина постројења) резервоари за ваздух
постављају се у самом постројењу, да би се осигурала потребна резерва ваздуха

27
под притиском што близе прекидачима. Осим тога, прекидачи имају сопствени
резервоар из истих разлога.
Да би руковаоци постројењем били обавештени о снижењу притиска испод
дозвољене вредности поставља се и сигнални контактни манометар, чији контакт
укључује помоћни релеј ради активирања светлосне или звучне сигнализације.

Осветљење
Осветљење разводног постројења односи се на осветљење које има задатак да
омогући видљивост за безбедно извођење радова, безбедно кретање особља и
возила и сигурност инсталација и објеката.
Осветљење треба да обезбеди: јасно разазнавање делова постројења у којима је
приступ дозвољен само овлашћеним, стручно оспособљеним лицима, брзо и
безбедно извођење хитних поправки и замену критичних делова.

Заштита струјних кола једносмерне струје

Заштита струјних кола једносмерне струје (секундарна струјна кола и помоћна
струјна кола) изводи се у групама, по појединим одводима, како се евентуални
квар не би пренео из једне групе у другу. Да би се квар лакше локализовао,
посебно се штите струјна кола управљања, а посебно струјна кола сигнализације.
Заштитни апарати су топљиви осигурачи и заштитни прекидачи.
Употреба топљивих осигурача са становишта заштите је сасвим оправдана, али
то није најповољније решење зато што руковаоци не могу бити упозорени на
деловање осигурача (топљење уметка). Због тога се у неким струјним колима
постављају заштитни прекидачи с помоћним контактом преко којег се укључује
акустични сигнал (труба или звонце) при деловању заштите (искључењу
заштитног прекидача).
На слици 2.39 приказана је шема секундарних струјних кола за веће разводно
постројење. Подељен је развод дела постројења 35 kV од развода дела
постројења за 10 kV. За сваки одвод изведена су засебна струјна кола за
управљање, сигнализацију, блокирање и сигналне сијалице. Струјна кола

28
управљања заштићена су заштитним прекидачима, а остала топљивим
осигурачима.
За мерења струје и напона у мрежи једносмерног напона постављају се
амперметри у струјно коло пуњења и у струјно коло оптерећења батерије
акумулатора, и волтметар, на сабирнице једносмерног напона.

Слика 2.39
Секундарна струјна кола разводног постројења

29