Секте у Србији 2015

Универзитет у Новом Саду

Правни факултет
Смер унутрашњих послова

ТЕМА: Деструктивне секте у Србији

Ментор: Студент:
Проф. др Љубомир Стајић

Нови Сад, март 2015.

0
Секте у Србији 2015

1
 Секте у Србији 2015

Садржај

Увод............................................................................................................................................2
1. Теоријски оквир деструктивних секти...............................................................................3
2. Секте у Србији......................................................................................................................6
2.1. Јеховини сведоци...........................................................................................................7
2.2. Црна ружа.......................................................................................................................8
2.3. „Фамилија љубави“.....................................................................................................10
2.4. Мормони.......................................................................................................................11
2.5. Унификациона црква...................................................................................................12
2.6. Ред источног храма......................................................................................................13
3. Примери из праксе - деловање секти...............................................................................13
Закључак.................................................................................................................................15
Литература..............................................................................................................................16

2
 Секте у Србији 2015

Увод

Када су у питању секте, може се рећи да су то групе људи који чврсто следе
одређена начела. Чланови секти, по неким истраживањима воде закључку, да су то
углавном особе из сиромашнијег слоја друштва, но ипак постоје секте које окупљају и
богатије слојеве друштва.

Исто тако, одређена тврђења се односе на то да су особе које приступе некој

секти најчешће одбачене из друштва, имају проблем у породици, материјално стање и
друга. Зато такве особе које су одбачене од друштва и околине се најлакше врбују и
приступају сектама тражићи излаз из таквих ситуација. Секте тада убедљиво делују на
њих и нуде има другачији вид живота.

У зависности од секте до секте, оне своје чланове подстичу на теорију да је

спољни свет зао и неподобан за њих и да је живот ван секте немогућ. Неке секте чак
своје чланове подстичу на испољавање изузентно деструктивних метода деловања као
што су насиље, проституција, просјачење и друго.

У почетку, проблематиком секти су се углавном бавили званичне цркве и

научници, док се друштво није осећало претерано угроженим јер се проблем секти
сматрао проблемом појединца и његове породице. Иако су постојала сазнања о томе да
секте делују деструктивно, није се узимало да је то озбиљан безбедносни проблем.
Међутим, став друштва према овом питању се променио после неких трагичних
догађаја у последњих 20-ак година. Због свега наведеног, али и због бројних других
разлога данас је друштво веома забринуто у погледу деловања верских секти у њиховој
околини. У већини држава постоје посебне организације које се баве овим проблемом.

Циљ овог рада биће да прикаже деструктивне секте у Сједињеним Америчким

Државама. Прво поглавље обухватиће одређење самог појма и карактеристике
деструктивних секти. У другом поглављу биће дат приказ секти које делују на
територији Србије уз кратак опис истих. На крају, у закључку биће дат кратак резиме
претходно наведеног.

3
 Секте у Србији 2015

1. Теоријски оквир деструктивних секти

Прве секте се појављују још у доба раног хришћанства због незадовољства

према религијским догмама. Црква је у средњем веку користила израз „секта“ да
стигматизира сва јеретичка учења која су јој се супротстављала, а касније је назив
„секта“ представљао ознаку за одвојеност од неке вере.1

Реч секта се може превести двојако: „група људи која се од нечега одвојила“ или
„група људи која некога или нешто следи“. У литератури се такође срећу два мишљења
о пореклу ове речи. Једно је да ова реч потиче од латинске речи secare што у преводу
значи сећи или одвајати. Друго мишљење је да ова реч има извор у латинској речи sequi
што у преводу значи следити ићи за неким. Иако је прво мишљење дуго сматрано
исправним, исправније је друго и оно данас преовладава. 2

Прва одређења секте се односе на верска становишта и могу се назвати

теолошка а секту дефинишу као сваку верску скупину која проповеда и подржава
верско учење и доктрину која је у супротности са учењем званичне цркве.3

Са друге стране, деструктивне секте се посматрају из безбедносног угла

другачије и оне су потпуно ослобођене теолошког елемента у смислу да вера није
примарна карактеристика ових дефиниција, већ се фокус ставља на њихову
деструктивност и штетност.

Карактеристике деструктивних секти које наводи проф. др Љубомир Стајић су:

- недостатак традиције

- мали број верника

- интернационалност

- недоследност

- однос према друштву

- специфична организација, правила понашања и контрола

1
Ковачевић, Брацо: Нове религије, Европски дефендологија центар за научна, политичка, економска,
социјална, безбедносна, социолошка и криминолошка истраживања, Бања Лука, 2012, стр. 11.
2
Види више: Стајић, Љубомир: Основи система безбедности, Правни факултет, Нови Сад, 2008, стр.
165-166.
3
Исто, стр. 166.

4
 Секте у Србији 2015
- начин приступа верској секти

- доктрина коју проповедају

- начини и методе рада.4

Деструктивно деловање верских секти на први поглед није уочљиво. Високи

манипулативни домети лидера секти се јавља код масовних катастрофа изазваних
њиховим деловањем. До тог тренутка чланови секте су мирни, узорни и лепо васпитани
грађани.

Што се тиче метода и техника које се користе ради привлачења и врбовања

нових лица да постану чланови секте они су углавном исте код различитих
деструктивних секти и њихова специфичност се огледа у:

- непосредности - остварује се непосредан контакт припадника секте са лицем

које се врбује;

- агресивности у наступу - иако се први контакти своде на причу и објашњење

ставова које секта заступа а све са циљем успостављања пријатељског
односа, већина секти води белешке о њима. Наиме, у случају да процене да
је лице заинтересовано практикује се понављање посета, позиви телефоном,
долазак у кућне посете, пресретања на улици и слично. Овом приликом им
они упућују позиве на састанке секте, упознају их са другим члановима;

- лажном представљању - са овим се сусрећемо код секти које нису на добром

гласу код становништва, због чега се припадници истих служе новим именом
секте које није тако познато, или пак лажним представљањем;

- коришћењу невоље - уочљива је усмереност припадника секти на друштвене

групе које су у кризним ситуацијама или пролазе кроз тешке животне
периоде.5

Методе и технике које се користе ради контроле и стварања стања апсолутне

послушности код припадника секте су углавном технике које су познате у психологији,
али се са друге стране користе и технике „испирања мозга“. Неке од примењиваних
техника и метода које користе секте су:

4
Види више: Стајић, Љубомир: Основи система безбедности, Правни факултет, Нови Сад, 2008, стр.
168-172.
5
Види више: Стајић, Љубомир: Основи система безбедности, Правни факултет, Нови Сад, 2008, стр.
172.

5
 Секте у Србији 2015
- конфузна доктрина

- бомбардовање љубављу

- нема питања

- пренаглашавање несавршености других

- исповест

- депривација коришћења нормалних нагонских и научених функција

- стриктне финансијске обавезе

- кривица

- дезинхибиција

- коришћење дроге и других наркотичких средстава и др.6

Када је реч о овим техникама и метода, они су средство секте да се чланови

покоравају догми секте и да испуњавају захтеве који се пред њих стављају без
поговора.

Према критеријуму односа према свету, односно друштву постоје следеће врсте
секти, тј. оних које свет:

- признаје – афирмативне

- не признају (одбацују) – негаторске и

- прилагођавају се свету – прилагођене.7

По овом критеријуму поделе, може се закључити да се деструктивне секте

односе највише на оне секте које друштво не признаје. Такве секте, углавном имају
деструктивна својства, која код људи изазивају негативан однос. Све то из разлога што
ове секте имају неке од претходно наведених карактеристика и што су углавном
реализатори и носиоци угрожавања безбедности.

2. Секте у Србији

6
Види више: Види више: Стајић, Љубомир: Основи система безбедности, Правни факултет, Нови Сад,
2008, стр. 172-175.
7
Ковачевић, Брацо: Нове религије, Европски дефендологија центар за научна, политичка, економска,
социјална, безбедносна, социолошка и криминолошка истраживања, Бања Лука, 2012, стр. 21.

6
 Секте у Србији 2015

У Стратегији националне безбедности Републике Србије као претња по

безбедност наводи се и деструктивно деловање појединих верских секти и култова на
породицу и друштву. Ово је постао све израженији проблем и добија карактер све
значајнијег безбедносног ризика.8 Неке секте које делују на територији Србије ће бити
приказане у наставку рада, са кратким карактеристикама.

Може се рећи да су секте у Србији углавном табу тема. О њима се говори

искључиво када се деси нешто лоше, а по његовом мишљењу нема довољно едукације
како би људи били упозорени на деструктивно деловање појединих сатанистичких
секти.

Деловање версих секти у нашој земљи најчешће доводи до поремећаја

психичког здравља следбеника, а често се дешава и да високи степен деструкције
узрокује бројне последице, почев од асоцијалног понашања, угрожавања јавног реда и
мира, скрнављења сакралних објеката, светилишта, гробља, па и аутоагресије –
саморавањавања, самоубиства; сексуалне изопачености и бројних и разноврсних
кривичних дела, све од оних најтежих као што су убиства, отмице, разбојништва и
силовања. Као што је у претходном поглављу наведено, секте више нису предмет
интересовања само месне, матичне верске заједнице, него и здравства, педагога,
припадника органа безбедноси, социологија.

Што се тиче искуства Министарства унутрашњих послова Републике Србије

истиче се пораст секташког деловања у Србији. Постоји око 60 регистрованих, али и
најмање још толико прикривених под различитим именима, као што су
психотерапеутске, хуманитарне, спортске и друге организације код нас. Исто тако,
приметан је повећан број појединица, самозваних исцелитеља, пророка, видовњака,
чудотвораца. Штетност се примарно манифестује кроз угрожавање психичког здравља
грађана. Оно што се у евиденцији органа унутрашњих послова увиђа је да последично
страда и породица члана секте, а нису ретки ни случајеви нарушавања јавног реда и
мира, као и кривична дела извршена директно од стране чланова секти.

У оквиру својих надлежности Министарство унутрашњих послова Републике

Србије, делује не само оперативно, већ пре свега превентивно, у циљу ублажавања

8
Стратегија националне безбедности Републике Србије, Министарство одбране, Београд, 2009, стр. 12.

7
 Секте у Србији 2015
последица дејства верских секти, наравно никако не угрожавајући верска права и
слободе грађана, него сузбијајући злоупотребу истих. 9

2.1. Јеховини сведоци

Ово је једна од најбројнијих, најдисциплинованијих и најраспрострањенијих

секти у свету по неким оцена има их око двадесет милиона у свету и број расте.
Седиште је у Бруклину, а подружница за Европу се налази у близини немачког града
Франкфурт.

Седиште Јеховиних сведока у Србији је Београд, број присталица је око 5000, а

имају око 70 објеката у земљи. 10 Начин на који ступају у контакт са онима које желе да
врбују је налик одличном новинару, или пак искусном удварачу са пуно стила и
великом успешности у давању комплимената. Њих можемо срести свуда: у пошти, на
факултету, у продавници.

Припадницима ове секте је важно да се припреме за крај овог света. Они верују
да ће спас бити одобрен незнатној мањини, што значи да свако треба да покаже још
више аскезе у свом животу. Да би то учинили, чланови се охрабрују да прекину
одређене друштвене везе, као нпр да одбију трансфузију крви чак и у случају када је то
нужно потребно.11

За себе тврде да нису секта, да се нису одвојили од хришћанства, већ да имају

иста веровања као прави хришћани, а да су се у традиционално хришћанство временом
увукла погрешна веровања. Сматрају да њихов вођа није никакав човек, али не сматрају
ни да су култ јер њихово вероисповедање је њихов начин живота, а не ритуална
преданост. 12

9
http://www.mup.gov.rs/domino/saveti.nsf/p1l?OpenPage (Приступљено 21.2.2015.)
10
Луковић, Зоран: Верске секте – приручник за самоодбрану, Драганић, Београд, 2000, стр. 37.
11
Мацановић, Небојша и Купрешанин, Јелена: Заштита младих од утицаја деструктивних секти,
Министарство здравља и социјалне заштите, Република Српска, 2014, стр. 40.
12
Кубурић, Зорица: Верске заједнице у Србији и верска дистанца, CEIR, Нови Сад, 2010, стр. 214.

8
 Секте у Србији 2015
2.2. Црна ружа

Црна ружа је веома деструктивна секта. Распрострањена је по целом свету, а

настала је из Станине цркве Антона Шандора ла Веја. У Србији се везује за ритуална
убиства и самоубиста. То је тоталитарна сатанистичка секта која се своди на
ниподоштавање хришћанства и раде све супротно од хришћана. Сви њени чланови
углавном завршавају трагично, тако што буду убијени или се сами убију.

Ова секта је била најраширенија на простору Југославије, а уједно и најопаснија.

Стара је око 40 година. Ова секта се прво појавила у Хрватској и Словенији, а пар
година касније и у Србији и Македонији. У последњих 30 година позната су
самоубиства и убиства која су обављали припадници Црне руже у нашој земљи. Када је
у питању вођа секте, то је и данас непознато, мада постоје назнаке да је то нека богата
или утицајна особа. Сам назив Црна ружа је због тога што се онај који добије црну
ружу мора убити, ако то не уради сам убијају га други. У Србији је углавном
укључивала већи број младих, део младих напредовао је у учењу у тим сектама, док је
други део искоришћен као „жртве“ за напредовање оних других. Припадници ове секте
верују да преузимају енергије тих младих људи који се убију и тако из њихових смрти
црпе снагу. Филозофија самоубиства у секташкој хијерархији је јасна. Они који
наговоре друге да се убију постају значајнији у очима вође. Тиме и ближи предмету
обожавања, односно самом Сотони.

Самоубиства су део ритуала иницијације у највиши степен њихове хијерархије.

Дакле, када неки „свештеник“ успе да наведе младу особу на самоубиство, тада буде
инициран у тај највиши данаести степен њихове хијерархије. Тих дванаест степени
представљају кршење универзалних божјих начела, јер они заправо верују да је овај
свемир лоше место, а да је Бог зао. Њихове побуде нису финансијске природе, већ се
ради о веровању према којем њихова моћ на овом свету расте уз помоћ деце коју наведу
на самоубиство. 13

Ритуал примања у секту односи се на црну мису која углавном почиње на

скровитим местима или гробницама спремљеним за сутрашњу сахрану. Ту се скупљају,
а пошто углавном не месе хлеб, купују неке лиснате погачице, које касније натопе
13
Мацановић, Небојша и Купрешанин, Јелена: Заштита младих од утицаја деструктивних секти ,
Министарство здравља и социјалне заштите, Република Српска, 2014, стр. 41.

9
 Секте у Србији 2015
крвљу зеца или неке животиње. Све то прати употреба наркотика и на крају се
завршава оргијама. Након овог ритуала тетовирају занкове који личе на ђавола, којег
они још зову Луцифер, затим пентраграм, хексаграм, шестице, слово Ф, а неки
тетовирају крст на табанима како би га газили.

Слика 1. Верзија сотонског знака14

Полиција може реаговати уколико има основа за то, али углавном је у питању
окупљање младих на нашим гробљима и могу само да им кажу да оду кући. Зато
кључну улогу треба да имају родитељи.

Оно што ова секта нуди омладини су углавном оно што им недостаје – секс,
новац и наркотици. Ове три ствари су најзаступљеније, а места где врбују младе су
свуда, у литератури се наводи да је могуће наћи их чак и испред наших цркви. Постоје
примери да су припадници ове секте цртали сатански крст на једном православном
храму.

2.3. „Фамилија љубави“

Светска секта под називом „Фамилија“ (The Family International), у скоријој

прошлости позната по озбиљним педофилским радњама и иживљавању над децом,
данас је веома активна у Србији у раду са децом, а нарочито у Новом Саду. Оно што је
14
http://novifront.blogspot.com/2013/09/najveca-pandemija-xxi-vijeka.html (Приступљено 22.2.2015.)

10
 Секте у Србији 2015
присутно на друштвеним мрежама и интернет сајтовима је да је ова секта скривена иза
хуманитарних организација, да приређује дружења са децом, дечје представе и штампа
едукативни материјал за децу предшколског узраста. Активности Фамилије су
претежно усмерене ка деци без родитељског старања, ромској деци, деци ометеној у
развоју и деци са тешким здравственим проблемима. 15

Слика 2. Фамилијарно стабло 16

Секта “The Family International”, основана као “The Children of God” (Деца бога),
затим преименована у “The Family of Love” (Фамилија љубави) представља секташку
верску организацију која је основана 1968. године у Калифорнији. Оформљена за време
хипи покрета, Фамилија делује у око 100 земаља и има најмање 32.000 следбеника
широм планете. Оснивач и вођа секте био је Дејвид Берг познат под псеудонимима као
што су Мојсије Дејвид, Краљ и Последњи пророк Дејвид.

Према званичним подацима, први представници Фамилије посетили су Србију

1995. године као мисионари доносећи хуманитарну помоћ онима који су били
најугроженији током рата. Американац Џефри Вормус и Финкиња Ана Вормус први су
посетили Србију у оквиру “божје мисије” за коју их је, како они тврде, сам бог
15
http://www.vozd.in.rs/vesti_39.html (Приступљено 22.2.2015.)
16
Исто

11
 Секте у Србији 2015
предодредио. Њихова “божја мисија” реализује се у оквиру пројекта Healing Hearts
Balkans (Исцељење срца – Балкан) који је под наџором и финансијском потпором The
Family Care Foundation, једне од главних продужница Фамилије која делује у целом
свету. 17

Ово су само примери секти које делују у Србији, а које изазивају негативне
ефекте врбујући нове чланове.

2.4. Мормони

Мормони себе сматрају црквом новог откровења које би требало придодати

Библији. Наиме, за њих је карактеристично да постају све снажнији, како у погледу
броја чланова, тако и по финансијској моћи. За оснивача ове секте сматра се Џозеф
Смит.

Што се тиче организационе структуре ове секте, може се рећи да је она слична
пирамиди. Наиме, на дну пирамиде се налазе обични чланови, док се изнад њих налази
такозвано председништво бискупије. Изнад овог тела се налази савет седамдесеторице.
На врху пирамиде се налази савет састављен од дванаест искључиво америчких
држављана. Један од најконтроверзнијих аспеката ове секте јесте свакако њен однос
према инцесту, односно њихово одобравање истог.18

Као главни видови финансирања ове секте се наводе давање прихода од стране
чланова, добровољних прилога, али и куповина акција и приходи од фирми које су у
власништву секте.

Сматра се да је центар мормона у Републици Србији њен главни град, Београд.

У литератури се наводи на ова секта код броји негде око три стотине чланова, и да
припада мисији са седиштем у Бечу.

17
Види више: http://www.teleprompter.rs/sekta-okuplja-novosadsku-omladinu.html (Приступљено 22.2.2015.)
18
Луковић, Зоран: Верске секте – приручник за самоодбрану, Драганић, Београд, 2000, стр. 43.

12
 Секте у Србији 2015
2.5. Унификациона црква

Пуно, изворно име Унификационе цркве или Цркве уједињења јесте „Заједница
светог духа за уједињење светског хришћанства". Основана је 1954. у Северној Кореји,
у Пјонгјангу, где је било и прво седиште. Потом се сели у Јужну Кореју, а данас је
седиште ове организације у Њујорку.

Према учењу цркве, сваких две хиљаде година бог шаље на Земљу месију. Били
су то Адам, Аврам, Мојсије, Христ, а сада је то Сун Мјунг Мун. Сви претходници су
остали недоречени, нису завршили у потпуности своју земаљску мисију. Наиме, Исусов
промашај је што није продужио потомство и сада је на Земљу послат Мун који треба да
оствари оно што Исус није успео.

Унификациона црква има свој огранак и у нашој држави, а њени чланови су,
према навођењима у литератури углавном угледни професори и академици. У оквиру
њеног деловања се организују бројни конгреси, прадавања, концерти и богослужења.
На пример, Унификациона црква оглашава у нашој штампи течајеве страног језика под
повољним условима. У питању су летњи течајеви. Сваки заинтересовани грађанин без
размишљања би прихватио јер су цене изузетно ниске, пошто се нуди рад уз боравак.19

2.6. Ред источног храма

Ово је једна од најзначајнијих и најпознатијих гностичких секти, мада је неки

сврставају у сатанистичке, док је пак други убрајају у окултно-црномагијски култ. Она
се заснива на учењу енглеског окултисте Алистера Кроулија. Седиште ове секте је у
Америци, односно у Њујорку.

Ова секта је организована у ложе, оазе и кампове. Српски огранак О.Т.О. како
гласи скраћеница ове секте је везан управо за америчку секцију која је смештена у
Њујорку.

Учење ове секте се заснива на постојању духа космичке интелигенције, који се

призива магијским ритуалима чиме се спознаје сопствена суштинска звездана природа.

19
Види више на: http://www.pouke.org/forum/topic/181-unifikaciona-crkva/ (Приступљено:8.3.2015)

13
 Секте у Србији 2015
Припадници ове секте доживаљавају себе као снажне и обавештене изабранике,
односно спасиоце човечанства.

У Југославији осамдесетих година оснивају се кампови и оазе у Марибору,

Љубљани, Загребу, Ријеци, Сплиту, Осијеку, Сарајеву, Београду, Новом Саду, Суботици,
Вршцу, Трстенику и Скопљу. Први преводи ОТО- а објављени су на словеначком језику,
а почетком деведесетих година објављују се и Кроулијева дела на српском. У
литератури се наводи да у Вршцу постоји и виша организационо-формацијска целина,
односно оаза.20

3. Примери из праксе - деловање секти21

Имајући у виду претходно наведено, неопходно је упознати се и са случајевима

Службе криминалистичке полиције који потврћују претходно речено. Сви догаћаји су
истинити, документовани од стране надлежне службе.

Случајеви саморањавања и самоубистава

Године 1995. у изнајмљеном стану на Звездари скончао је самоубиством
вешањем младић од 23 године, избеглица, са пентаграмом на врату и остављеном
поруком на којој је писало „Враћам се кући". Сигурно су погибија оца и брата на
ратишту утицали на његово душевно здравље, али пентаграм и текст поруке указују на
припадност било сатанистичкој секти „Црна ружа", било неком од њених огранака што
би то могли бити „Сатанини следбеници", „Врата пакла" или нека неидентификована
сатанистичка секта.

Познато је да приликом својих ритуала сатанисти приносе крвне жртве - пас,

мачка и слично. Ипак у неким ситуацијама се као жртва приноси и крв неког од
присутних следбеника. Тако је 1994. године један младић, на обред понео очев шиштољ
и ранио се у ногу коју је касније подигањо на стену која је представљала жртвењак.

20
Види више у: Луковић, Зоран: Верске секте – приручник за самоодбрану, Драганић, Београд, 2000, стр.
144-147.
21
Преузето из: Луковић, Зоран: Верске секте – приручник за самоодбрану, Драганић, Београд, 2000, стр.
210-221.

14
 Секте у Србији 2015
Случајеви нестанка лица
Случајеви нестанка лица, те тајног одласка у верске секте, су толико честа
појава, и може се рећи одомаћена. Наиме, ако у току врбовања кандидат увери
старешину секте да је заинтересован да приступи, али да му то не би дозволили
родитељи, кандидат се шаље у други град, па се отуд јавља родитељима. У другом
граду у оквиру заједнице добија посао и смештај.

Закључак

Да би се успешно решио проблем секти, неопходно је пре свега уредити

друштвену заједницу, повећати ефикасност правне државе, владавину закона, доследно
поштовати људска права. Када се ово пренесе на наш транзициони друштвени план, то
значи да борба за европеизацију и демократизациу није у супротности са борбом
против тоталитарних и деструктивних секти.

Када је у питању наша земља забрињавајући и алармантни податак је да данас

постоји око стотину и двадесет организација које се могу назвати сектама и за њих се
везује велики број људи. Неке од тих секти су регистроване, неке не. Тинејџери су
популација која је најзанимљивија за манипулисање и зато већина секти у Србији
врбује младе.

15
 Секте у Србији 2015
Као и свака друга област која је повезана са безбедношћу, тако и област секте
треба да прати превенција, која је најбољи начин заштите и обухвата информисање
целокупног становништва и доношење закона, што би требало да буде посао
надлежних државних органа по угледу на праксу која је присутна у свету. Дакле,
неопходно је днотеи закон о раду верских заједница и у школе, поред предмета
веронауке, увести и предмет за старије ученике. Овде би требало обратити пажњу на
превенцију разних облика зависности, деликвентног понашања и слично и назвати га
„безбедносно васпитање“.

Све ово је неопходно да би се Србија успела изборити са овим проблемом, који

може изазвати велике невоље у ближој будућности. И на крају могу изнети само
сопствени закључак да готово све секте имају одређену црту деструктивности, па је
неопходно обратити пажњу на сваку од њих.

Литература

1. Ковачевић, Брацо: Нове религије, Европски дефендологија центар за научна,

политичка, економска, социјална, безбедносна, социолошка и криминолошка
истраживања, Бања Лука, 2012.

2. Кубурић, Зорица: Верске заједнице у Србији и верска дистанца, CEIR, Нови Сад,
2010.

3. Луковић, Зоран: Верске секте – приручник за самоодбрану, Драганић

православна мисионарска школа, Београд, 2000.

4. Мацановић, Небојша и Купрешанин, Јелена: Заштита младих од утицаја

деструктивних секти , Министарство здравља и социјалне заштите, Република
Српска, 2014.

16
 Секте у Србији 2015
5. Стајић, Љубомир: Основи система безбедности, Правни факултет, Нови Сад,
2008.

6. Стратегија националне безбедности Републике Србије, Министарство одбране,

Београд, 2009.

7. http://www.mup.gov.rs/domino/saveti.nsf/p1l?OpenPage

8. http://novifront.blogspot.com/2013/09/najveca-pandemija-xxi-vijeka.html

9. http://www.vozd.in.rs/vesti_39.html

10. http://www.teleprompter.rs/sekta-okuplja-novosadsku-omladinu.html

17