Stefan Maravic

Stefan Maravi E113/09
Ekonomska obavetajna aktivnost
Prof. Dr : Vladimir Prvulovi
Megatrend univerzitet
Diplomski rad
Tema: Obavetajna ekonomska aktivnost

i ekonomska pijunaa
Student: Stefan Maravi

Broj Indeksa: E113/09
Profesor. Dr: Vladimir Prvulovi
Datum:_______________
1

Sadraj
1.0 Uvod...................................................................................................................... 3
2.0 Ekonomska obavetajna aktivnost i ekonomska pijunaa......................................4
2.1 Definisanje osnovnih pojmova...........................................................................4
2.2 Ekonomska obavetajna aktivnost................................................................................ 5
2.3 Primer loe upotrebe ili neupotrebe ekonomske obavetajne aktivnosti u Srbiji - Delta Hodling....7
2.4 Primer loe upotrebe ili neupotrebe ekonomske obavetajne aktivnosti u inostranstvu - Vivendi....8
2.4 Primer loe upotrebe ili neupotrebe ekonomske obavetajne aktivnosti u inostranstvu - Enron......9
2.4 Primer loe upotrebe ili neupotrebe ekonomske obavetajne aktivnosti u inostranstvu - Credit
Lyonais.................................................................................................................... 11
3.0 Ekonomska pujunaa........................................................................................ 12
3.1 Uvod u ekonomsku pijunau..........................................................................12
3.2 Pojam ekonomske pijunae..................................................................................... 13
3.3 Ekonomska pijunaa kroz istoriju.............................................................................. 14
3.4 Motivi ekonomske pijunae..................................................................................... 14
3.5 Oblici pijunae..................................................................................................... 16
3.6 Poslovna pijunaa................................................................................................. 18
3.7 Interent pijunaa (Echelon)..................................................................................... 20
3.8 Rezime o ekonomskoj pujinai.................................................................................22
3. 9 Duljan Asan................................................................................................. 23
Biografija................................................................................................................. 23
Politiki azil.............................................................................................................. 23
4.0 Obavetajne slube................................................................................................... 24
4.1. Definisanje karakteristika obavetajnih slubi...............................................................24
4.2 Razvoj obavetajnih slubi.............................................................................. 25
4.3 Vrste obavetajnih slubi.......................................................................................... 25
4.4 Aktivnosti obavetajnih slubi.........................................................................27
4.5 Organizacija obavetajnih slubi.....................................................................27
5.0 Zakljuak................................................................................................................ 30
6.0 Literatura................................................................................................................ 31

1.0 Uvod
U ovom radu e biti opisana tematika koja se bavi problematikom ekonomske obavetajne
aktivnosti. Rad e biti podeljen u nekoliko delova. Bie rei o ekonomskoj obavetajnoj
aktivnosti, to je i tema ovog rada, bie opisan jedan deo ekonomske pijunae. Pored toga bie
opisan sluaj anglsaksonske mree "Eelon" i jo par pored nje i na kraju e biti rei o Dulijanu
Asanu.
Cilj ovog rada je da se obradi ekonomska obavetajna aktivnost kao tematika i da se upoznaju
njeni osnovni pojmovi i ta je ona u stvari. Ova tematika je dosta kompleksna i veoma veliki broj
ljudi je diskutovao na ovu tematiku.
Ovim radom je pre svega elja da se pokae da se u dananje vreme i u dananjem poslovanju ne
moe biti konkurentan ukoliko se ne korsiti ekonomska - obavetajna aktivnost.
Meutim veoma je bitno da se ona koristi pravilno da bi se iz nje izvukao maksimum koji ona
moe da prui a i samim tim svako preduzee ili kompanija ili firma koja je koristi moe da
pokae svoj maksimum i svoj pun potencijal.
Pored toga bie rei o obavetajnim slubama i kako one funkcioniu.

2.0 Ekonomska obavetajna aktivnost i ekonomska pijunaa

Rasprava na ovu temu spada u sam vrh aktuelnih modernih i ekonomskih teorija o ekspanziji i
proirivanju moderne ekonomske diplomatije. Za ovo postoje brojni razlozi.
Jedan od kljunih razloga je saznanje da svaka kompanija (nebtna je veliina same kompanije)
koja eli da napreduje i da bude uspena na tritu i da osvoji jedan deo za sebe, nije bitno da li
manji ili vei mora da bude spremna i da bude u mogunosti da iskoristi sve savremeno
organizovane ekonomske obavetajne aktivnosti (business inteligence ili competitive
inteligence). Ako to ne uradi, malo verovatno je da e uspeti u svom poslovanju i najverovatnije
je kompanija osuena na propast ili na jako sporo napredovanje.
U dananje vreme ekonomska obavetajna aktivnost se ne moe zameniti "oseajem za posao",
iskustvom ili sposobnou za razne vrste mahinacija. Primeri koji e biti navedeni to potvruju.
Kada naspram sebe imate konkurente koji su studiozni i analitiki bazirani i koji deluju na
osnovu injenica i timova ekonomskih obavetajaca baziranih na njihovim strategijama
nastupa , samim tim ne pomau "nos za posao" ili poslovni talenat koji postoji ili ne postoji.
Ukoliko ne raspolaemo svi sa istim resursima, potencijalima i instrumentima (alatima), bolje je
da se ne uputamo u veoma rizian poslovni poduhvat kao to je osvajanje trita ili njegovog
dela.
Takoe treba napraviti razliku izmeu ekonomske obavetajne aktivnosti i ekonomske pujinae
(economic inteligence) to emo pokuati da definiemo.
1
2.1 Definisanje osnovnih pojmova

Ekonomska obavetajna aktivnost je osnovni pojam koji emo koristiti u ovom delu rada. Ovaj
pojam se moe definisati na vie naina. On je pre svega obavezni preduslov strategije nastupa
neke kompanije ili cele privrede na tritu.
To je veoma kompleksna aktivnost koja se bazira na selekciji, obradi i analizi ekonomskih
informacija o tritu, konkurentima i drugim uslovaima, zatim na potroaima i njihovim
navikama, konkurentskim proizvodima pomou kojih se priprema strategija nastupa i samog
ponaanja na tritu.
Ekonomska obavetajna aktivnost je nazaobilazan deo svakodnevnog ekonomskog nadmetanja
razliitih subjekata (kompanija, privreda- nacionalnih ili stranih, ekonomskih intergracija i
slino) na domaem uli svetskom tritu.
Za mnoge analitiare koji se bave ovom problematikom kljuni deo ekonomske obavetajne
aktivnosti je onaj ona funkcionie bazirana sa strogim etikim pravilima i standardima, tj da se
1 - http://www.google.rs

slui svim sredstvima koja su legalna pri prikupljanju podataka koji se analiziraju i pretvaranja
istih u ekonomsko znanje kompanije ili same drave.
Takvi etiki standardi se garantuju unutranjim zakonskim odredbama koje ima svaka zemlja ili
strogim domaim ili stranim standardima meunarodnih ekonomskih obavetajaca (na primer
Amerike asocijacije profesionalaca o eknomskoj obavetajnoj aktivnosti.
Na osnovu mnogo pokuaja definisanja ekonomske obavetajne aktivnosti dolazi se do samog
odreivanja da se u stvari radi o skupu tehnika i metoda koje se bave praenjem i analizom
konkurencije u cilju prognoziranja ili mogueg osujeivanja njihovih planova ili buduih
nastupa.
Denifer Brenan u lanku koji je objavljen u asopisu "CIO Enterprise Magazine" je dala svoju
definiciju CI- Competitive Iteligence koja glasi:
"Prikupljanje i analiza javnih informacija u cilju dobijanja slike o konkurentima, kupcima, tritu
ili privrednoj grani jedne kompanije. Nasuprot svojoj "tamnoj" sestri - pijunai, CI je potpuno
legalna i etika vetina".
Pomenuto Ameriko drutvo CI profesionalaca SCIP daje svoju definiciju CI:
"CI je sistemski i etiki program za prikupljanje, analizu i upravljanje informacijama koje mogu
uticati na planove, odluke i aktivnosti vlae kompanije".
Sa drugog aspekta, CI je proces poveanja trine konkuretnosti kroz vee razumevanje
konkurenata neke firme ili kompanije i njenog konkurentskog okruenja.
Moe se zakljuiti da je ekonomska obavetajna aktivnost jedno od nezamenljivih sredstva za
svakodnevno praenje kretanja na tritu tj izrade ili auriranja strategije nekog preduzea ili
privrede za nastup i osvajanje domaeg ili inostranog trita, tj opstanka na samom tritu u
uslovima gde je konkurencija surova i veoma jaka.
Za francuske autore Besona i Posena (Bernard Besson i Jean- Claude Possin) ekonomska
obavetajna aktivnost predstavlja sredstvo anticipacije, menadmenta i samog znanja ali isto tako
i menadmenta na bazi znanja. Cilj je po ovoj dvojici autora da se polje neizvesnosti smanji
koliko god je to mogue i da se napravi vizija pomou koje bi se donosile odluke sa minimalnim
rizikom sa to boljim efektima.2
2.2 Ekonomska obavetajna aktivnost

Osnovna hipoteza koja e pokuati da se potvrdi je sledea:
2" De l'inteligence des risques a la mision de de protection", Jean-Claude Possin et

Bernard Besson, 13. October 2008
5

U savremenim i modernim uslovima koji su globalizovani i napravljeni tako da budu to noviji i

bolji za samo poslovanje nije mogu prodor neke kompanije ili privrede neke zemljena svetsko
trite i uspeno opstajanje na istom bez veoma efikasne i moderne i veoma dobro organizovane
slube ekonomske obavetajne aktivnosti.
Hipoteza koje se bavi razjanjenjem eventualne nedoumice u vezi sa iznad navedenom
hipotezom je sledea:
Ekonomska obavetajna aktivnost se razlikuje od ekonomske pijunae i nisu isto, pa samim tim
se ne mogu prihvatiti stavovi da su one isto.
Takoe, hipoteza koja treba da otkloni svaku mogunoast dalje sumnje u neostvarivanje hipoteze
gore navedene je sledea:
Mala i srednja preduzea, tj razvijene i nerazvijene privrede ili zemlje u okviru svojih
ekonomsko obavetajnih aktivnosti mogu da koriste usluge koje su veoma kvalitetne od strane
agencija specijalizovanih za to, nebitno da li su nacionalne ili strane. Te agencije se
profesionalno i po nardudbini bave ovakvom vrstom posla sa raziitim potrebama i stepenima
amalize, u zavisnosti od toga ta naruilac (preduzee ili kompanije) eli.
Ovako napisane i postavljene ove tri hipoteze imaju cilj nametanje novog naina poslovanja i
poslovnog razmiljanja kao i delovanja i to ne samo u uspenim i ogromnim kompanijama koje
su se probile svetska trita ve i u malim i srednjim kompanijama koje tek nameravaju da
probaju da se upuste u trku osvajanja dela kolaa trita.
Ovakva promena gledita i poslovanja neke kompanije nije ni malo lagan posao. Poseban
problem je u zemljama poput nae i Crne Gore koje tek treba da krenu u korak sa svetskim
kompanijama i tritem i ije privrede treba da prou veoma velik oporavak i u koje treba mnogo
ulaganja sredstva- Novac, ljudi, alati, prostor, obuka itd.. Bez ovoga napredak zemlje i njene
privrede nije mogu.
Ankete koje su raene da teritoriji nae zemlje i Crne Gore pokazale su da veina kompanija i
preduzea ne poseduje specijalizovane slube koje se bave poslovima vezanim za ekonomsku
obavetajnu aktivnost, a veoma velik deo nema uopte predstavu i nain kako bi trebalo da se
omogui njihovo formiranje.
U nekim kompanijama i firmama koje imaju koliko - toliko iskustva u spoljno - trgovinskom
poslovanju i neke uspehe u nekom proteklom periodu poveravaju se top - menadmentu ili pak
direktoru ili njemu najbliim saradnicima.
Ankete pokazuju da je upravljaka strukutra koja postoji u takvim kompanijama ili preduzeima
posledica iskustva u radu i steen poslovni instinkt rukovodioca spoljno - trgovinskog sektora ili
saznanja koja su stekli i nauili tokom svoje karijere ili svakodnevnim radom. To nikako nije
dobra praksa i rezultati anketa govore sami kao pokazatelj toga.

Privreda je imala veoma dug period izolacije i u tom periodu su nestali nek dravni ili
paradravni mehanizmi koji su mogli da pomognu. Ukinuta se predstavnitva naih privrednih
komora u inostranstvu, neki ekonomski servisi naih diplomata su svedeni na sam minimum.
Takoe, mnoge kompanije su zbog racionalizacije ukinule sopstvena predstavitva u inostranstvu
i one sarauju sa inostranstvom na osnovu informacija koje dobiju od svojih moguih buduih
poslovnih partnera.
O konkurentskim kompanijama i preduzeima saznaju tek kada su ve uli i rizine poslove i
poeli borbu za osvajanje dela ili celog svetskog trita. To nisu pametni potezi i takvi potezi
kompanija ne garantuju uspeno pozicioniranje ili proboj na neko jako trite. Postoje brojni
primeri ovakvih poduhvata.3
2.3 Primer loe upotrebe ili neupotrebe ekonomske obavetajne aktivnosti u

Srbiji - Delta Hodling
Jedan od projekata koje je bio neuspean je projekat nae uvene kompanije "Delta Holding".
Delta je saraivala sa francuskim lancem hipermarketa "Kora" (Cora) gde je bio cilj
obezbeivanje nekoliko lokacija i posao za 700 i vie radnika ali se od svega toga na kraju
odustalo. To je jedan od dobrih pokazatelja da se na ovakav nain sa dananjim svetskim
kompanijama ne moe poslovati.
Opravdanja koja su prosuta javnosti da se radi o unutranjoj politikoj nestabilnosti i
nesigurnosti, nedefinisanja pravne regulative, nesigurnosti stranih investitora (u uvom sluaju
Cora-e) su razumljiva ali to ne menja injenicu da posao nije uspeo.
Posledica kraha ovog posla je da svaka sledea strana firma ili kompanija koja bude elela da
posluje sa naom zemljom e morati jako dobro da razmisli da li eli da ulae u nau zemlju, to
predstavlja veoma veliki problem za zemlje sa malom ili nerazvijenom privredom. Za strane
kompanije koje uveliko koriste i oslanjaju se na ekonomsku obavetajnu aktivnost ovo
predstavlja dozu nesigurnosti i stvara jednu lou sliku o naoj zemlji.
Da li je naa zemlja u stanju da se naui na grekama koje su se desile ili e morati da se dogode
neke nove da bismo nauili kako treba da se posluje i da li e se poslovni promaaji okrenuti u
poslovne uspehe?
To je pitanje koje treba da se postavi pre svakog budueg ulaska u neki veliki projekat ili
potencijalni posao.
3 "Ekonomska diplomatija" - etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje - Prof. Dr. Vladimir

Prvulovi - Megatrend Univerzitet 2010.

teta je manja zato to se od projekta odustalo ve u poetnoj fazi. Bolje je to je tako ispalo
nego da se odustalo od projekta kasnije kada bi ve bilo uloeno mnogo vie stvari i da su
preuzete neke vee obaveze.4
Neke od anketa koje su raene su pokazale da velika veina preduzea (ast izuzetcima) nemaju
adekvatnog zastupnika zaduenog za rad na problematici ekonomske obavetajne aktivnosti, niti
se o tome postalja pitanje.
Kao da se namerno bei od te problematike, to je veoma pogreno i pogubno. Veruje se da je taj
nain razmilanja dostupan samo odreenim ljudima kao na primer top - menadmentu, ali da
oni o tome ne ele da vode rauna niti da raspravljaju. Glavni problem je to je u veini firma ili
preduzea ostao nain razmiljanja da samo jedan ovek treba da vodi celu firmu i da se brine o
njenom opstanku na tritu, to je veoma loe i pogreno i trebalo bi da se to pre iskoreni, ali je
to za sada jo uvek nemogua misija.
Vreme velkih ljudi (ili takozvanih "meetara") koji su na bazi svog uspeha ili iskustva mogli da
dovedu firmu do velikog uspeha, lagano prolazi i polako ali sigurno dolazi na snagu novi nain
razmiljanja.
Poetak toga je da se top - menadmentu neke firme ili kompanije poverava ovaj zadatak, sa tom
razlikom to top - menadment mora da radi pomou velikih i mukotrpnih analiza i studija o
poslovnim poduhvatima, da se radi na proceni rizika i tako da se napravi poslovni nastup i plan.
Ali svi ovakvi podaci moraju biti prikupjeni od strane strunih lica koja znaju kako na pravi nai
nda izvuku i iskoriste maksimum od ekonomske obavetajne aktivnosti.5

inostranstvu - Vivendi
Ovakve stvari se ne deavaju samo naim firmama. To se moe videti kroz razne primere. U
pitanju su strane kompanije koje su ogromne. Radi se o kompanijama od kojh je jedna u
veinskom vlasnitvu drave, druga je klasina multinacionalna, a trea je privatna ali sa
globalistikim ambicijama. Ove kompanije su iz dve visokorazvijene zemlje. SAD i Francuske.
Greke zbog kojih su ove kompanije zapale u veliku krizu su u prvom sluaju greke dravnih
organizacija i struktura koje kontroliu rad, u drugom sluaju tu su greke top - menadmenta a u
treem sluaju je tu greka lidera koji se postavlja kao da je svemoan i da sve zna i ponaa se
apsolutistiki.
Veoma zanimljiv sluaj je onaj koji se desio sa kompanijom "Vivendi Univesal". Inae ova
kompanija je francuskog porekla. Ona ima ambicije da osvoji ceo svet. Svojim prihodima je
pokazala da je veoma ozbiljna i nadmaivala je mnoge kompanije.
Njene podkompanije ili takozvane "erke" su "Lyonaise des aux" i "Generale des aux".
4 www.blic.rs. Tamara Markovi, 5. Decembar 2012.
5
8

Vivendi je postala izdavaki, filmski i medijski gigant koja ima planetarne ambicije voena pod
budnim okom oveka koji se zove an - Mari - Mesje (Jean Marie Messier).
Vivendi je vrlo brzo poe da gazi konkurenciju i nije bili bitno odakle je konkurencija. To su
kompanije u bolasti medija, filmske i TV stanice, producentske kue, centrale za igre na srei
itd..
Tek kada je kupila kompaniju "Universal" Vivendi je postala pravi svetski multinacionalni div.
Gospodin Mesje je svoju porodicu i sedite nove kompanije prebacio u SAD i polako ali sigurno
je napredovao na lisit najuspenijih privrednika dananjice.
Meutim, problem je nastao kada su on sam, ekspreti za berzu i zaposleni u kompaniji zaboravili
da je osnovna delatnost Vivendija da monopolistiki naplauje korienje vode za pie,
industrijsku ili neku drugu namenu u Franuskoj koja ima preko 60 miliona stanovnika.
Iako je gospodin Mesje doao u posed Universal studija, veoma jake kompanije u SAD - ui
Kalifornije, on je pomislio da je nepobediv i da je osvojio deo imperije koja ima uticaj na
najudaljenije delove planete.
Nedugo zatim poeli su da se skupljaju u stiu rauni za loe voenje ogromne kompanije i za
nerealne akvizacije. Pored svog brilijantnog mozga i pameti i sposobnosti za posao i poslovnim
vetinama, Mesje nije bio u stanju da racionalno i na pravi nain sagleda ukupnost kretanja
ekonomskog okruenja i konkurencije, pa ja sam rezultat svega toga bio prvo pad kompanije na
berzi koji je bio i vie nego primetan, zatim bankrot i prodaja njenih ogranaka sa svim moguim
posledicama koje prate ovakav krah. A to su masovna otputanja radnika i zaposlenih, trajkovi,
sudske tube i sve ostalo to ide uz to.
Prodaje ogranaka su morale da se dese da bi se namirili trokovi koji su postajali sve vei i vei.
Poela je i potraga za Mesjeom u Francuskoj. Trenutno veoma oslabljena "Vivendi" jo uvek
postoji i moe da plaa propuste svog prvog oveka i osnivaa. Pitanje koje se postavlja je do
kada e tako moi.
U celoj ovoj prii veoma teko ili ak nemogue je bilo da se sagleda i utvrdi da li je osim genija
za poslovanje Mesjea negde koriena ekonomska obavetajna aktivnost u jednoj ovakvoj
ogromnoj kompaniji pre nego to se upustila u ogromne poslovne poduhvate? Odgovor na to je
da verovatno nije, ali niko ne moe to da potvrdi sa sigurnou.6

inostranstvu - Enron
Drugi primer je velika amerika multinacionalna kompanija koja se bavi istraivanjem,
transportom i eksploatacijom nafte i gasa. Izazvala je svetski skandal 2002. godine. Taj skandal
je bio aktuelan i narednih godina.
6 "The man who try to buy the world: Jean Marie Messier and Vivendi Universal",
Martine Orange, Portfolio Hardcover, November 10. 2003
9

Posledica ovog skandala je ostavila dubok trag i napravila je veliku pometnju na amerikoj i
svetskoj berzi, kao i u dravnoj administraciji. Pored toga ostavljen je dubok trag u revizorskom
sistemu koji je negovan i stvaran decenijama.
Posledice je osetio itva sistem ekonomskih vrednosti zapadnog liberalnog kapitalizma kada je
objavljena sudska odluka o bankrotu.
Iznenaenje je bilo veoma ogromno zbog toga to je kompanija svojim lanim revizorskim
izvetajem koji je bio veoma dobro naplaen, pozitivno prikazivala poslovanje kao razgranato, sa
konstantnim rastom prihoda i investicijama kakve su imali naftovodi u Brazilu, Turskoj i drugim
zemljama. Prava istina je bila da je kompanija u stvari beleila ogromne gubitke, kako poslovne
tako i dugove prema poveriocima.
Ono to je sledilo su veoma estoke reakcije na sve ovo, razna sasluanja pred kongresnim i
senatskim odborima, utvrivanjem kako i na koji nain je dolo do ovakve obmane i prevare.
Izmeu ostalog poslati su zahtevi za naplatu tete od 178 velikih poverilaca. Ovo je samo jo
jedan u nizu poslovnih promaaja i posledica slabog korienja ili nekorienja ekonomske
obavetajne aktivnosti.
Na isti nain i lanim papirima i izvetajima (revizorskim i drugim je bankrotirala vodea
telekomunikaciona kompanija "Worldcom" a i pored toga je ustanovljeno da da je medijski div
"AOL - Time - Worner" poslovao nepravilno i nepropisno.
Tada je morao da reaguje tadanji predsednik SAD - a Dord Bu tako to je zahtevao otrije
procedure revizija da se ne bi ponovili ili da bi se onemoguili ovakvi skandali u budunosti.
Za agoniju "Vivendi" - ja je kriv Mesje, za bankrotsvto "Enrona" kriv je kompletan kolektivni
menadment amerikog diva sa planetarnim ambicijama zato to je lano predstavio finaskijsko i
svako drugo stanje svoje kompanije i stvarao lanu sliku o njoj.
Ovo nije samo predstavljalo problem i tetu za radnike i zaposlene u kompaniji nego je takoe
znailo krivino delo kojim se varaju akcionari i ljudi koji trguju i rade na berzi i akcijama.
Takoe se ugrozio itav sistem na berzi. Vodei ljudi "Enrona" su koristili praznine (rupe) u
zakonskim regulativama koje se odnose na raunovodstvo i reviziju poslovanja.
Menadment je uz pomo korienja tih praznina u zakonu kupovao nova i skupa sredstva,
troio je mnogo para na meunarodne projekte i bez razmiljanja troio sredstva koja su bila
namenjena za sluaj da kompanija napravi neki poslovni promaaj i upadne u krizu. Menadment
je ove trokove veoma lukavo predstavio kao dobit kompanije i kao rast kapitala.
Ovakvi potezi ovih par kompanija mogu se slobodno nazvati korporativnim kriminalom.
Naravno da su protiv ovih kompanija podnete brojne sudske tube i parnice i zbog njih su dosta
pootrene zakonske regulative i samim tim su smanjene praznine u zakonu.
10

Ekonomska obavetajna aktivnost je u ovom sluaju koriena ne za dobrobit i napredak

kompanije nego za prikrivanje prave istine i poslovnih promaaja, kao i za lano predstavljanje
poslovnih rezultata i staranje lane slike kompanije.7

inostranstvu - Credit Lyonais
Jo jedan veoma dobar primer je kada kompanija koja je veinski u vlasnitvu drave koja
poseduje sve mehanizme kolektivnog upravljanja doivi propast ba zbog slabosti svoje
ekonomske - obavetajne aktivnosti. U pitanju je jedna od najveih francuskih banaka - "Credit
Lyonais" iz Liona.
U pitanju je banka koja je veoma velika i ije su ambicije i oekivanja odavno prevazile dravne
granice. Ova banka je u poslednjoj deceniji svog postojanja prela veoma dugaak i trnovit put i
kada se izmenilo rukovodstvo inilo se da je stala na takozvanu "zelenu granu".
Naravno da je kao i veina dravnih institucija bila miljenica francuske, banka je pre nego to je
kompletno rekonstruisana troila sredstva ne razmiljajui o tome ta e biti sutra. Troila je na
prezentaciju, marekting i na veoma veliko sponzorstvo uvenog "Tour de France" - a.
Kada su poeli da se gomilaju dugoci, malo je falilo da bude pregaena od strane banke "BNP Paribas". Posle mnogobrojnih trajkova i pregovora sa francuskom vladom, smenjeno je
rukovodstvo, drava je preuzela na sebe da pokrije dugovanja i gubitke i isplatila poviice
zaposlenima i banka je napokon stabilizovana.
Od tog trenutka sledio je konstantan uspeh i veoma brz uspon i prodor na inostrana bankarska
trita sa akcentom na ameriko trite. Meutim pojavio se veliki problem. Stigla je novinska
vet da e banka morati da plati 700 miliona evra kazne za protivzakonitu akvizaciju jedne male
amerike dravne kompanije koja ni u kom sluaju ne sme biti kupljena od strane stranaca.
Tada je javnost poela da se pita kako je mogue da sve obavetajne i druge agencije kao i
dravne institucije i interne slube ove banke ne znaju uslove koji su propisani zakonom za
akvizaciju na jednom tritu na kojem posluju sa ogromnim ambicijama.
Kako je mogue da se zanemare osnovne injenice i da se ne zatrai miljenje i vetaenje
strunog i odgovornog lica u samoj dravi ili od nekog od amerikih organa? Francuska
eknonomska pijunaa je jedna od najveih i najsposobnijih na svetu.
Kako se ovo moe desiti u sitemu kakav je fransucki? Da se prethodno niko ne zapita ili da se
zatrae informacije od strunih i obavetajnih izvora?
7 "The Enron scandal", Tobias Pavel, Mylenne Encontro, Chalmers University of
Technology, 12 Februar 2012 Goteborg
11

Francuska je zbog ovoga morala i bila je prinuena da pokrene kao drava mnogobrojne
diplomatske i druge naine pregovaranja sa nadlenim organima SAD - ada bi spasila to se
moe spasiti, a pre svega joj je bio cilj da smanji neizbene trokove, da se sprei zabrana
poslovanja banke na teritoriji SAD - a.
Poslednja vest o ovome govori da je francuska delimino uspela. Francuska je na kraju prihvatila
da plati kaznu od 500 miliona evra, zbgo nainjenog tekog poslovnog prekraja banke "Credit
Lyonais" uz dobijeno obeanje da ovoj banci nee biti zabranjen rad i poslovanje u SAD - u.
Uslov je takoe bio da sva imovina koja je steena nezakonski bude oduzeta.
Francuske poreske obveznike e ovaj promaaj svoje banke papreno skupo kotati, sve zbog toga
to banka nije dobro poznavala osnovne propise o akvizacijama u SAD i nije koristila
ekonomsku - obavetajnu aktivnost. Nije se ni potrudila da zatrai ili pita dravu za pomo.
Iz prethodnih primera se veoma dobro vidi da se ovakve slabosti i propusti deavaju ne samo
naim firmama i kompanijama nego i stranim i boljim kompanijama i firmama nego kod nas.
One kompanije i firme i zemlje koje ele da se obrazuju i da poprave svoje poslovanje moraju da
naue da koriste ekonomsku - obavetajnu aktivnost ida budu spremne da ulau u ljude i kadrove
koje su specijalizovane za ovu oblast. Samo tako se moe napredovati i postati konkurentan i
dominantan u dananjem svetu i na dananjim tritima.8
3.0 Ekonomska pujunaa

3.1 Uvod u ekonomsku pijunau
U vreme velike konkurencije i stalnih inovacija, posedovanje prave informacije u pravo vreme
osigurava kompaniji vodei poloaj na tritu i stvara odrivu konkurentsku prednost. Otvara se i
mogunost stvaranja velike baze podataka sa ciljem odravanja i poveavanja trinog uea,
kao i profita.
Bitno je u pravo vreme otkriti ta konkurenti rade i ta nameravaju raditi. U tu svrhu pribegava se
ekonomskoj (industrijskoj) pijunai. Ekonomska pijunaa iziskuje mnogo manje trokove nego
to je potrebno za ulaganje u sektor istraivanja i razvoja, tedi na angaovanju specijalizovanih
strunih kadrova i smanjuje tehnoloki jaz u odnosu na konkurenciju.
Ako se uzme u obzir vremenski period datiranja pijunae moe se rei da se javlja ve sa prvim
sukobom izmedju pojedinih drava Starog veka.
Od samog poetka pijunaa je koriena kao sredstvo za vreme rata ili neposredne ratne
opasnosti za prikupljanje podataka o vojnoj moi, oruanim snagama, sistemu odbrane,
8 "The bank scandal that keeps growing corrupton", David Mcclintic, asopis
"Fortune", 7 Jul 1997
12

stratekim vojnim planovima i namerama, koliini i vrsti oruja kao i drugim podacima koji su
znaajni za vojnu snagu suprotne strane.
Meutim, kako je postojao interes da se podaci o vojnoj moi uvaju kao tajna od drugih drava
javila se i potreba za koirenjem pijunae za svrhu dobijanja podataka o drugim dravama.
U poetku je pijunaa imala vojni karakter ali u novije vreme pijunaa sve vie prerasta u
sredstvo za prikupljanje podataka za ekonomsku mo i unutranju i spoljnu politiku neke drave.
Postoje visoko organizovane pijunae koje obuhvataju odredjeni krug lica koji se
profesionalno bave tim poslom, to su posebne agenture i obavetajne slube.
Osobe koje se bave pijunaom nazivamo pijunima, a sredstva i naini kojima oni dolaze
do podataka su razni: praenje, tajno motrenje kretanja, rada ili neke druge aktivnosti posmatrane
strane, dostavljanje podataka, cinkarenje i slino.
Poslovna obavjetajna aktivnost je deo celokupne poslovne aktivnosti koji je doao do
izraaja u 80-tim godinama 20-tog veka u japanskoj industriji. Obuhvata aktivnosti kao to su
podrka izgradnji poslovne strategije, analizu rizika, analizu eksternog i internog okruenja
vlastite kompanije, kao i konkurencije, opteg poslovnog, ekonomskog, tehnolokog i politikog
okruenja.
3.2 Pojam ekonomske pijunae

Ekonomska (industrijska) pijunaa predstavlja skup dobro planiranih i veoma struno izvedenih
aktivnosti u cilju pribavljanja poverljivih ekonomskih informacija, koje su od koristi za poslovne
projekte firme ili zatitu ekonomskih interesa svoje drave.
U sutini ekonomska ili industrijska pijunaa znai nelegalno prikupljanje ekonomskih
(industrijskih) podataka i informacija, koje konkurentske firme uvaju u tajnosti.
U tu svrhu koriste se sredstva kao to su zapoljavanje svojih ljudi u konkurentskim
kompanijama, angaovanje specijalizovanih agencija, korienje diplomatskih predstavnika u
inostranim zemljama gde kompanija ima poslovne interese itd.
Krajnji cilj firme koja kree u ekonomsku pijunau jeste doi do poslovne tajne.
Poslovna tajna se moe definisati kao skup dokumenata i podataka ije saoptavanje treem licu
moe naneti tetu poslovnim interesima i poslovnom ugledu kompanije. Poslovna tajna se
odreuje optim aktima i odreenim propisima preduzea, i sa sobom nosi krivinu odgovornost
u sluaju odavanja.
U praksi, najee se kao poslovne tajne sreu originalni proizvodni postupci, nove tehnologije,
sastojci specifinih proizvoda, poslovni ugovori sa klijentima i njihov sadraj, sastav i kvalitet
menadmenta. Znaajan vid poslovne tajne je proizvodna tajna.
13

Proizvodna tajna podrazumeva svaku emu, formulu, izum ili informaciju koja se primenjuje u
poslovanju i time stie konkurentska prednost nad kompanijama iz istih ili slinih delatnosti koje
ih ne znaju i ne primenjuju.
Svi zaposleni u kompaniji duni su da uvaju poslovnu tajnu za vreme radnog odnosa u
kompaniji i posle njegovog prestanka. Poslovna tajna se moe otkriti samo na opravdani zahtev
ovlaenih osoba i nadlenih organa i to mogu uraditi osobe koje su ovlaene optim aktima
preduzea.
3.3 Ekonomska pijunaa kroz istoriju

Ekonomska pijunaa vodi poreklo iz vojne pijunae.
pijuniranje je zabeleeno jo 1500 godine pre n.e. kada je Mojsije odabrao 12 pijuna i poslao
ih u drugu zemlju sa zadatkom da razgledaju zemlju, narod da li je jak ili slab, koliko ih ima, da
li su dobri ili zli, kakvi su gradovi, kakvo je zemljiste I prirodna bogatstva.
pijuniranje je postojalo i u vreme bliskoistonog vladara Hamurabija iz 18 veka pre n.e., koji je
veliku panju posveivao obavetajnim podacima u svrsi voenja ratova.
Primer pijunae se odnosi i na Odiseja koji se preruio u prosjaka i infiltrirao meu Trojance
kako bi uvideo osobine protivnika, njihov raspored snaga i karakteristike grada.
Dolaskom Hitlera na vlast i stvaranjem nacistike Nemake, poinje veliki uspon ratne a samim
tim i industrijske pijunae. Primenjuje se naelo totalne pijunae koje glasi: Nema podatka
koji nije vaan, nema mesta koje nije interesantno i za pijuna su sposobni svi deca, odrasli,
vojnici, seljaci, intelektualci.
Posle drugog svetskog rata dolazi do usavravanja industrijske pijunae. U ilegalnom
istraivanju konkurentskih aktivnosti na meti su visoke tehnologije, industrija naoruanja,
elektronika, informacione tehnologije, farmaceutika, svemirski programi, automobilska
industrija itd.
3.4 Motivi ekonomske pijunae

Motiv sa kojim odreena kompanija kree u industrijsku pijunau je doi do bilo koje
informacije (informacija je mo) koja e pomoi kompaniji da ostvari zacrtane ciljeve. Cilj moe
biti osvajanje novog proizvoda ili imitacija, razvoj nove tehnologije, poveanje trinog uea,
14

poveanje konkurentske prednosti itd. Kompanije idu do te mere da smiljeno ulaze u bazu
podataka konkurentske kompanije sa ciljem da joj nanesu odreenu tetu u poslovanju.
Mesta na kojima se mogu nai informacije interesantne ekonomskim pijunima su sledea:
- Formalni dokumenti (strategijski planovi, izvetaji, specifikacije proizvoda i proizvodnih
procesa, radni papiri, tehnika dokumentacija)
- Skice (Smatra se da je posle izrade formalnog dokumenta skica nevana i bezvredna. Meutim,
informacije koje se nalaze na skicama su od znaaja i to ekonomski pijuni znaju)
- Nevani komadii papira (rauni, putne karte, salvete i sl. naizgled deluju nevano i bezazleno
ali ipak mogu pomoi u odreivanju daljeg toka akcije konkurenata)
- Interna korespondencija (zapisnici sa sastanka, odluke, reenja, bilteni i sl. prepuni su detalja o
poslovanju kompanije i buduim namerama)
- Dravne ustanove (Zavodi za statistiku, Zavodi za patente, poslovna udruenja i drugo,
sakupljaju od preduzea razne informacije koje mogu biti interesantne ekonomskim pijunima)
- Javni servisi (veliki izvori informacija su dnevne i nedeljne novine, specijalizovani asopisi,
Internet)
- Formalni sastanci (kompanije u odreenim periodima organizuju sastanke sa svojim
zaposlenima, gde osim dnevnog reda ima i drugih materijala koji mogu doi do konkurenata)
- Neformalni sastanci (zaposleni se sastaju posle radnog vremena i raspravljaju o poslu u
restoranu, kafiu, preko telefona i sl.)
Kompanije se u dananjim uslovima trinog privreivanja i galopirajue konkurencije moraju
suoiti sa rizikom, tj. moraju shvatiti opasnost od ekonomske pijunae da bi mogle preduzeti
akcije za zatitu svojih vanih podataka od sluajnih posetilaca.
Informacija koja predstavlja interes pri sakupljanju i analizi podataka u ekonomskoj pijunai:
a) Informacije komercijalne sadrine:
- podaci o konkurenciji, njihove slabe strane;
- podaci o dobavljaima;
- podaci o tritu;
- uslovi finansijskog poslovanja;
- tehnoloke tajne;
- mere koje preduzima konkurencija prema svojim protivnicima;
- podaci o potencijalnim partnerima, provera njihovog potenja;
- informacija o mestu uvanja tereta, vremenu i marruti prevoza;
- otkrivanje osetljivih odnosa meu saradnicima;
15

- otkrivanje lica pogodnih za vrbovanje putem otkupa, ucene ili na drugi nain;
- veze i mogunosti rukovodstva;
- utvrdjivanje kruga stalnih posetilaca.
b) Informacije line prirode:
- izvori prihoda;
- pravi odnosi prema ovim ili onim drutvenim dogadjajima, prema vladajuim
strukturama;
- nain linog ivota rukovodioca i lanova njegove porodice;
- raspored i mesta susreta - poslovnih i linih;
- podaci o veliini finansijskog blagostanja;
- informacija o ljudskim slabostima;
- opasne sklonosti;
- seksualna orijentacija;
- podaci o prijateljima, mestima odmora, putanjama kretanja;
- informacije o mestima uvanja dragocenosti;
- adresa prebivalita;
- brana neverstva;
- problemi izmedju roditelja i dece.
3.5 Oblici pijunae

Postoje osnovni i posebni oblici krivinog dela pijunae.
1. Osnovni oblici pijunae
Ovaj oblik pijunae sastoji se u saoptavanju, predaji ili injenju dostupnim stranoj
dravi, stranoj organizaciji ili licu koje im slui, tajnih vojnih ili slubenih podataka ili
dokumenata.
Glavna obeleja osnovnog oblika krivinog dela pijunae su: radnja izvrenja, karakter
podataka i elemenat inostranosti.
Radnja izvrenja sastoji se u saoptavanju, predaji ili injenju dostupnih tajnih podataka ili
dokumenata.
Saoptenje je dostavljanje sadraja tajnih podataka. Moe biti uinjeno usmeno, pismeno
ili korienjem sredstava komunikacije.
16

Pod predajom se podrazumeva dostavljanje dokumenata sa poverljivim sadrajem

suprotnoj strani.
Najei nain saoptavanja su mikrofilmovi, kompjuteri, sateliti, razni oblici ifrovane predaje
podataka.
Objekat radnje krivinog dela pijunae predstavljaju dravni, vojni ili slubeni podaci ili
dokumenti koji predstavljaju dravnu, vojnu i slubenu tajnu.
Tajnama se smatraju oni podaci koji su zakonom ili optim aktom nadlenog organa donesenim
na osnovu zakona proglaeni takvom tajnom, a otkrivanje koje bi nastupilo imalo bi tetne
posledice za nacionalnu bezbednost ili nacionalni interes.
Da bi saoptavanje ili predaja podataka predstavljala krivino delo pijunae neophodno je
da se oni predaju stranoj dravi, stranoj organizaciji ili licu koje im slui.
Stranom dravom smatra se svaka strana zemlja bez obzira u kakvim diplomatskim
odnosima je sa naom zemljom.
Strana organizacija je svaka organizacija inostranog porekla, bez obzira da li se nalazi u
inostranstvu ili naoj zemlji.
Lica koja imaju slube (agenti) su lica koja deluju za interese odredjene strane drave ili
organizacije.
2. Posebni oblici pijunae
Posebni oblici obuhvataju:
1 .Stvaranje obavetajne slube za stranu dravu ili organizaciju;
2. Stupanje u stranu obavetajnu slubu;
3. Pribavljanje tajnih podataka ili dokumenata u nameri njihovog saoptavanja ili
predaji stranoj dravi
1.Stvaranje obavetajne slube
Stvaranje obavetajne slube u naoj zemlji i rukovoenje tom slubom se sastoji u
stvaranju stranih agenata u naoj zemlji sa ciljem prikupljanja poverljivih podataka za
zainteresovane strane drave ili organizacije.
Rukovoenje ovom slubom obuhvata aktivnosti organizacionog karaktera, koordinaciju
aktivnosti slube, njeno povezivanje sa centrima van zemlje.
2.Stupanje u stranu vojnu slubu
Stupanje u stranu vojnu slubu, prikupljanje podataka za nju ili pomaganje njenog rada
na drugi nain, obuhvata dela koja se sastoje u obavljanju vanih poslova za obavetajnu slubu.
17

Pomaganje obavetajne slube podrazumeva npr. ustupanje prostorije, prikrivanje

pijuna i pijunskog materijala, odravanje veze medju lanovima slube.
3.Pribavljane tajnih podataka ili dokumenata
Pribavljanje tajnih podataka ili dokumenata u nameri njihovog saoptavanja obuhvata
proces kada se poverljivi podaci ili dokumenti saopte ili predaju nepoeljnoj adresi.
Posledice se sastoje u ugroavanju bezbednosti zemlje.
Izvrilac dela moe biti svako lice.
Delo ne mora biti samo politiki motivisano, moe se raditi i o pobudama iz
koristoljuba.
Posebno je znaajno osnivanje udruenja i nabavljanje sredstava za njegovo vrenje te pruanje
pomoi uiniocu krivinog djela.
3.6 Poslovna pijunaa

Poslovna pijunaa, iako negde zanemarena a negde omraena, zauzima znaajno mesto u
odnosima meu dravama i vodeim transnacionalnim kompanijama.
Poslovna pijunaa je u sutini proces pretvaranja podataka iz informacija u znanje. Osnovni
smisao poslovne pijunae je da se stekne komparativna prednost u odnosu na konkurenciju.
Informacija je oduvek bila vana za ostvarivanje uspeha u nekom poslu. Danas je ona postala
kljuni element uspenosti na svakom polju, pa i u ekonomiji.
Idejni tvorac pojma poslovna pijunaa, Stevan Dedijer, smatra dovoenje u vezu prikupljenih
informacija i predvianja izuzetno vanim, a u dananje doba informacija i mogunosti pristupa
svim podacima vano je i znati interpretirati prikupljene informacije.
Zato firme, koje ele biti konkurentne, prikupljene informacije obrauju i analiziraju. Dedijer
kae da je 1960. godine u svetu na poslovnu pijunau otpadalo 25 odsto ukupnih pijunskih
operacija, a 60 odsto na vojno-obavetajne delatnosti. Ve 1990. godine vojna pijunaa inila je
15 odsto, a poslovna 60 odsto ukupnih obavetajnih operacija.
Ameriki zakoni prave razliku izmeu "industrijske pijunae" izmeu pojedinih kompanija - i
"ekonomske pijunae". Da bi se pijunaa smatrala ekonomskom, u njoj mora postojati podrka
strane vlade. Nije dovoljno da neka strana kompanija pokua krasti tajne od neke amerike
kompanije, ve iza tih napora mora stajati neka strana vlada.
Timovi za poslovnu pijunau podrazumevaju informatiku (i svaku drugu) opremljenost (rast
trita informacija zavisi i od ulaganja drave u informatiku tehnologiju).
18

U Srbiji se za razliku od drugih drava u tranziciji, oticanje vanih saznanja i informacija jo

uvek ne smatra velikom tetom. Nije tano da u privredi Srbije, bez obzira na evidentan
tehnoloki zaostatak, ne postoje veoma interesantne informacije za nae konkurente, ali mi
njihovom uvanju posveujemo veoma malo panje.
ak i kada se dogodi sluaj poslovne pijunae, kod nas se to negira. Ide se dotle da se oticanje
veoma vanih poslovnih informacija i ne smatra nekom veom tetom. Jer, kako objanjavaju to
nisu pare, opipljiv predmet ili neko materijalno dobro - maina.
Za razliku od takvog naeg gotovo neodgovornog odnosa, svet kao i zemlje u naem okruenju,
tome pridaju veoma veliku panju, izdvajaju novac i obuavaju ljude. Isto tako, informacije o
ljudima, njihovim znanjima i potencijalima jesu imovina vredna zlata.
Kod nas je, jo uvek, gotovo normalna stvar da neko od vrhunskih strunjaka ili menadera
pree iz jedne u drugu, konkurentsku firmu, domau ili ak stranu i da nastavi da se bavi poslom
kojim se i pre bavio, kao da se nita nije dogodilo.
U mnogim razvijenim dravama takvom "prebegu" bi bar dve godine bilo zabranjeno da obavlja
sline poslove, da bi se na taj nain sauvala njegova vana saznanja o preduzeu iz koga je
otiao.
Srbija, izlazei polako iz ekonomske krize, postaje veoma interesantno podruje za razne
poslovne opservacije, pa je poslovna pijunaa intenzivna (stranci nas bolje poznaju nego mi
sami sebe), imaju sve potrebne informacije o naim preduzeima i kreiraju strategiju i politiku
nametanja uslova, dovodei sebe i svoje gazde u dobru startnu poziciju kod kupovine preduzea
uz veoma povoljne uslove, jer plaaju samo od 10 do 20 odsto njihove prave vrednosti.
Kod nas, osim loe klime i ukupne atmosfere privrednog kriminala, ne postoje strunjaci, koji bi
mu se suprotstavili delujui najpre preventivno, a potom i operativno. ak se interna kontrola i
interna revizija (u okviru same firme) u naim bankama i javnim preduzeima tek pojavljuju, ali
jo sa slabim rezultatima.
U pojedinim industrijski razvijenim dravama ve se pristupilo organizovanom obuavanju
kadra za veoma sloene i riskantne funkcije ekonomskog diplomate. Meu prvima su to uradili
Japanci i Francuzi, koji su prvi u svetu 1997. godine osnovali kolu za ekonomsko ratovanje,
tzv. grupe ESLSCA, dok Japanci svoju elitu za ekonomsku diplomatiju obuavaju u okviru
"Macuita kole za biznis i menadment" jo od sredine osamdesetih godina.im rezultatima.
Za ostvarenje jedinstvenog nacionalnog cilja - osvajanje svetskog trita, Japanci su mobilisali
sve snage politike, ekonomije i drutva.
Teite i glavne sektore ine MITI, u okviru kojih je grupisano nekoliko ministarstava:
meunarodne trgovine, industrije, finansija, spoljnih poslova i ono to na Zapadu spada pod
ministarstvo unutranjih poslova.
19

U MITI spadaju i dravne i paradravne agencije kao "Jetro" (japanska spoljnotrgovinska

organizacija), trgovinska drutva nazvana "ogo Soa" u koje ulaze velike kompanije, poput
"Micubiija".
Tome treba pridodati jo desetak grupacija kompanija, asocijacija, federacija poslodavaca,
sindikata. Nisu izostavljene ni dravne obavetajne slube, kao ni politiari. Izmeu svih njih
razvile su se viestruke direktne veze s osnovnim ciljem stalnog ekonomskog razvoja, da bi
Japan postao svetska trgovinska, industrijska i tehnoloka sila.
Francuska takoe ima slian koncept po stepenu brige drave za uspenost nacionalne
ekonomije, dravne i privatne podjednako. U domenu odbrane od ekonomske i poslovne
pijunae od strane konkurencije, Francuzi preporuuju veliku autonomiju kompanija u
odluivanju o upravljanju ekonomskim odlukama na tom planu.
Sama drava ne utie na kompanije u nastojanju da ostvare maksimalni profit, ali im savetuje
stvaranje zajednikih mrea informisanja kako bi saznali menaderske odluke konkurencije i
uspeno sauvali delove trita, a istovremeno osvojili nova i tako zatitili ekonomsku osnovu
svojih preduzea. To je bio osnovni cilj osnivanja kole za ekonomsko ratovanje, gde su
predavai za ekonomsko-obavetajni rad iskusni generali francuske civilne i vojne obavetajne
slube.
3.7 Interent pijunaa (Echelon)
Svi podaci koji se prenose putem neke mree, bilo da je to e-mail poruka, telefonski razgovor ili
faks, podloni su prislukivanju.
Zapadne zemlje, predvoene Amerikom, izgradile su itav sistem za pijuniranje drava Istonog
bloka i Pacifika. Jedan od tih pijunskih sistema, nazvan ECHELON, nastao je kao posledica
zajednikog napora saveznika tokom Drugog svetskog rata da se deifruju neprijateljske poruke.
Iako je u poetku imao vojni karakter, ECHELON se vrlo brzo preorijentisao na civilnu
pijunau vlada, organizacija, kompanija, partija itd.
Osnivai i uesnici u njegovom razvoju su Amerika, Velika Britanija, Kanada, Novi Zeland i
Australija. U svakoj od ovih drava postoji centar (agencija) za prikupljanje podataka iz
stanica koje ine grupe superkompjutera (zvanih ECHELON Dictionaries) opremljenih
ogromnim renicima.
Sistem dobija ogromnu masu podataka preko itavog lanca ureaja za snimanje pri emu svaki
ureaj kontrolie prenos putem satelita, radio-komunikacija ili kablova. ECHELON
superkompjuteri analiziraju plen i tragaju za kljunim reima (imena, nazivi firmi, gradovi...),
bez obzira ko je poiljalac ili primalac poruke. Svaki kompjuter ima listu kljunih rei svoje
agencije (to jest drave na ijoj se teritoriji nalazi) ali i listu rei ostalih agencija. Ako naie
20

na re neke druge agencije, kompjuter automatski alje uhvaenu poruku kompjuteru

odgovarajue agencije i nastavlja analizu, uvajuci samo poruke koje se odnose na agenciju
kojoj pripada. Tajne slube ovih pet drava redovno dodaju nove kljune rei.
Prvu komponentu ECHELON sistema ine stanice za analizu komunikacija prenetih satelitom
Intelsat. Ovaj satelit koriste skoro sve vee svetske telefonske kompanije. itava mrea Intelsat
satelita postavljena je iznad ekvatora i obezbeuje istovremenu upotrebu desetine hiljada
telefonskih, e-mail i faks komunikacionih kanala. Dve stanice za prislukivanje Intelsata su u
Americi i po jedna u Velikoj Britaniji, Australiji i Novom Zelandu.
Drugu komponentu sistema ine stanice za analizu komunikacija koje prenose drugi (ne Intelsat)
sateliti, izmeu kojih su naravno i ruski. Stanice su u Velikoj Britaniji, Australiji, Kanadi
(zadueni za Latinsku Ameriku), Nemakoj i Japanu.
Konanu komponentu sistema ECHELON ine stanice za analizu zemaljskih komunikacija
koje se prenose putem podmorskih kablova i mikrotalasnom (linkovskom) mreom.
Postoje neki predlozi kojim bi Evropa mogla da se brani od pijuniranja od strane Amerike, a to
su:
1. Neophodno je uspostaviti demokratske procedure kontrole celokupne tehnologije za
elektronsku pijunau. Potrebno je definisati nain obeteenja oteenih organizacija, kompanija
ili privatnih lica u sluaju zloupotrebe te tehnologije.
Procedure kontrole moraju precizno definisati ciljeve pijuniranja, razloge zato su oni odabrani i
nain razmene i analize prikupljenih informacija. Ove procedure moraju biti javno
dokumentovane i obrazloene.
2. Sva budua tehnologija koriena u pijunske svrhe bie podlona istim procedurama kontrole
kao ve postojea.
3. Evropski Parlament bi trebalo da odbije predlog SAD da sve privatne poruke koje se prenose
Internetom budu na uvidu amerikim pijunskim agencijama (US Intelligence Agencies).
Parlament bi trebalo da dobro proui nove metode ifrovanja podataka, kontrole procedura za
ifrovanje i mogue eventualne posledice.
U svakom sluaju, potrebno je zatititi evropske dravljane i kompanije od neovlaenog
pijuniranja agencija koje sarauju sa konkurentskim multinacionalnim kompanijama.
4. Parlament e zahtevati detaljan izvetaj o posledicama pijuniranja evropskih
telekomunikacija od strane NSA (National Security Agency), posebno u odnosu na ustavnu
zatitu privatnosti svih lica i na politiku, kulturnu i ekonomsku autonomiju evropskih drava.9
9 www.whatreallyhappened.com. Izdanje 936, Utorak 16. Decembar 1997

21

3.8 Rezime o ekonomskoj pujinai

Moderna ekonomija zasnovana je na principima slobodnog preduzetnitva, liberalizma i
podrazumeva da se najbolji mogui efekti za trine igrae, kupce i drutvo u celini moe
ostvariti kroz konkurenciju.
Meutim tenja svakog trinog uesnika je da postane monopolista, odnosno ako nije
monopolista onda bar da ima odnos ostvarenih efekata naspram ostvarenih trokova maksimalan.
Naglasak osim na efektivnosti je i na efikasnosti.
Mnoge kompanije moraju imati formulisane elemente ili celu poslovnu strategiju. To
podrazumeva da je njihovo preduzetnitvo nalo svoje mesto u realnosti trita. Elementi
strategije su proizvod, cena, mesto, kanali distribucije, promocija.
Koncept biznisa podrazumeva izgradnju ovakvih dvosmernih lanaca vrednosti kroz dugorone
odnose izmeu kompanije, kupaca, dobavljaa, lokalne zajednice. U savremenim uslovima
poslovanje podrazumeva velike trokove u izgradnji relacija sa kupcima, izgradnji marke
proizvoda, kao i reklamne i promocione trokove.
Za realizaciju ovakve strategije poslovanja zahteva se veliki napor u planiranju i veliki pritisak u
prodaji, kao i povlaenje proizvoda i pre nego to proizvodi postanu zastareli kako bi se odrala
prednost u odnosu na konkurente.
Mogunost da se sa sve veom verovatnoom predvide ekonomski trendovi kao i potezi
konkurencije bivaju sve vie limitirani. Neke zemlje kao to je Japan institucionalizirali su
poslovni informacioni sistem kao svojevrsnu legalnu industrijsku pijunau u telu kao to je
Ministarstvo spoljne trgovine.
Ekonomske informacije su uvijek bile deo vojnih i politikih obavetajnih aktivnosti i podaci kao
to su koliina proizvedenih, izvezenih dobara, resursi, uvoz i tehnoloka razvijenost neke zemlje
su klasini obavetajni podaci. Postoji strah od klasine industrijske pijunae koja prevazilazi
okvire ekonomskog informacionog sistema jer je pre svega je fokusiran na kljune trehnoloke
odrednice koje znae prednosti utede godina istraivanja i mnogo novca.
3. 9 Duljan Asan
Dulijan Pol Asan (engl. Julian Paul Assange; Taunsvil, 31. jul 1971) je
australijski novinar i internet aktivista. Najpoznatiji je po svom radu na internet sajtu Vikiliks,
22

iji je glasnogovornik i urednik. Pre radnje na stranici, bio je student fizike i matematike i
programer.
Biografija
U svojoj 16. godini Asan postaje haker. Uhapen je 1991. zbog upada na raunare. Izjasnio se
krivim po svim takama optunice, ali je zbog dobrog vladanja osuen na novanu kaznu od
2100 australijskih dolara.
Dulijan Asan je osnovao sajt Vikiliks 2006. na svom kunom serveru. Od tada je Vikiliks
objavio stotine hiljada dokumenata o ekstrapravnim ubistvima u Keniji, o toksinom otpadu
u Obali Slonovae, Sajentolokoj crkvi, zatvoru Gvantanamo, bankama poputJulijus
Ber i Kaupting, ratovima u Avganistanu i Iraku, kao i diplomatske depee amerikih ambasada i
konzulata u svetu.10
Od 30. novembra 2010, Interpol ga je smestio na crveni spisak traenih osoba. Poternica se
temelji na zahtevu vedske gde je protiv njega pokrenuta, prekinuta, a onda ponovno pokrenuta
istraga zbog silovanja navodno poinjenog u leto 2010. Dana 7. decembra Asan se u Londonu
predao Skotland Jardu.
24. februara 2011. godine sud u Londonu naloio je da Asan bude izruen vedskoj, na ta se
on alio Viem sudu.11
Politiki azil
Ekvador je 16. avgusta 2012. godine odobrio politiki azil Dulijanu Asanu, koji se krije u
ambasadi te zemlje u Londonu od 19. juna iste godine. Britanske vlasti su saoptile da bez obzira
na odluku nee dopustiti Asanu da napusti zemlju, jer su istrajne u nameri da ga isporue.
Zvanini Ekvador je objavio da im je javno zapreeno racijom.
Asan, koji negira sve optube, tvrdi da se iza odluke da bude isporuen krije
namera da ga veani proslede vlastima SAD, koje e mu pod optubom za
pijunau suditi zbog objavljivanja - http://wikipedia.rs
tajnih informacija. Ministar spoljnih poslova Ekvadora Rikardo Patinjo je 17. Juna u Londonu
izjavio da su Asanova strahovanja od politikog suenja potpuno opravdana i naveo da je
njegova zemlja verna tradiciji da titi one koji su ugroeni.
10 - http://wikileaks.org
11 - http://wikipedia.org
23

4.0 Obavetajne slube
4.1. Definisanje karakteristika obavetajnih slubi

Termin obavetajna sluba moe se posmatrati sa dva spekta:
- Kao delatnost usmerena na prikupljanje posebno uvanih podataka o institucijama drugih
zemalja ili sopstvenim unutranjim protivnicima koji deluju tajno.
- Kao posebna dravna organizacija koja prikuplja takve podatke.
Obavetajna sluba se tokom vremena razliito definisala. Dananja definicija koja je usvojena u
veini zemalja je:
Obevtajna sluba je specijalizovana, relativno samostalna institucija dravnog aparata ovlaena
da legalnim ali i tajnim sredstvima i metodama prikuplja znaajne obavetajne podatke i
informacije o drugim dravama ili njenim institucijama i moguim unutranjim protivnicima
sopstvene drave koje su potrebne za voenje politike zemlje i preduzimanju drugih postupaka u
miru i ratu i da sopstvenom aktivnou samostalno ili uz saradnju sa dravnim organima
sprovodi deo dravnih i poltikih ciljeva zemlje.12
Opte karateristike obavetajnih slubi su:
- predstavljaju instrument u funkciji realizacije vitalnih interesa nosilaca vlasti
- imaju obeleja tajnosti
- preventivnost se javlja kao osnovna funkcija
- deluju kroz obavetajnu subverzivnu aktivnost kao dva osnovna vida
- primenjuje specifine metode i sredstva
- koristi dostignua nauke i tehnologije u procesu rada
- one su specijalozovane i profesionalne
12
24

4.2 Razvoj obavetajnih slubi

U vreme pojave drave kao osnovnog oblika klasnog organizovanja drutva dolo je do razvoja
prvih obavetajnih slubi. Prvi pisani izvor o obavetajnoj aktivnosti potieoko 4000 godina
unazad buduu da su arheolozi otkopavajui ostatke grada - drave Mari na reci Eufrat pronali
glinenu plou na kojoj je zabeleen najstariji pijunski izvetaj na svetu.
Daljem razvoju doprineli su brojni ratovi izmeu drava Podatke su u to vreme prikupljali uhode
i izviai, ali to nije bilo dovoljno da se zadovolje potrebe za informacijama. Upravo zbog toga
dolazi do ekspanzije i irenja obavetajnih slubi i na druge segmente drutva.13
Ceo razvoj ovih slubi ide u korak sa razvojem dravnih aparata i samih drava. U poetku su to
bile slube ija funkcija je bila da deluju u sluaju rata, pobune i tome slino, meutim
stvaranjem centralizovanih drava dolazi do preobraaja obavtajnih slubi u stalnu sistemsku
delatnost odreenih dravnih organa.
Do snanog razvoja obavetajnih slubi dolazi pojavom kapitalizma gde dolazi do usavravanja i
proirivanja ciljeva. Zemlje kao to su Italjia, Japan i Nemaka razvile su obavetajne slube do
maskimuma. Njihova delatnost kao na primer "totalna pijunaa" i "cilj opravdava sredstva"
ostae neprevaziena u modernom drutvu.
4.3 Vrste obavetajnih slubi

Postoji vie kriterujuma na osnovu kojih se klasifikuju obavetajne slube a neki od njih su
sledei:
- prema mestu i dravnoj organizaciji (centralne i resorne)
- prema nazivu (vojne i civilne)
- prema vrsti delatnosti (opte i specijalizovane)
- prema blokovskoj podeljenosti (nacionalne i nadnacionalne)
Glavna podela obaetajnih slubi deli se na:
- centralnu obavetajnu slubu
- vojno - obavetajnu slubu
- obavetajnu slubu ministarstva inostranih poslova
13 " Osnovi bezbednosti" - Dr. Ljubomir Staji - Beograd 2006.
25

- ekonomska obavetajna sluba

- nacionalna
- nadnacionalna
Centralna obavetajna sluba vri obavetajnu obradu drugih zemalja i sprovodi tajne akcije na
najviem nivou iz domena politike, vojne i ekonomske strategije.
Vojno - obavetajne slube su namenjene prikupljanju podataka o oruanim snagama drugih
zemalja i da najviem rukovodstvu obezbedi podatke analize i procene o eventualnim namerama
stranih armija radi voenja politike opteg ratnog planiranja i konkretne upotrebe oruanih snaga
u ratu.
Obavetajna sluba MIP - a namenjena je da obavetajno obezebedi delatnost ministarstvu
inostranih poslova u smislu obrade pitanja inostrane problematike i da rukovodstvu zemlje
obezbedi podatke abalize i procene za voenje unutranje i spoljne poltike zemlje.
Ekonomska obavetajna sluba obrauje ekonomiju drugih zemalja i daje resornim slubama
spoljne trgovine analize i podatke i procene o eknomskim mogunostima i ekonomskom stanju
druge zemlje i koliko je sposobna da spovede i da optimalne rezultate.
Nuklearna obaetajna slub obrauje institucije za nuklearna istraivanja u drugim zemljama i
industrijska postrojenja koja se bave razvojem nuklearnog oruja, pribavlja podatke i analize o
koliinia nuklearnog oruja kojim neka zemlja raspolae kao i kakvom tehnologijom raspolae i
koliko moe da napreduje.
Nadnacionalna obavetajna sluba obezbeuje podatke, analize i procenu o oruanim snagama i
drugim prilikama na teritoriji protivnika.
Postoje jo tri istorijske poznate obavetajne slube a to su:
- obavetajne slube poltikih partija
- obavetajne slube politikih pokreta
- obavetajne slube emigrantskih organizacija
4.4 Aktivnosti obavetajnih slubi

Postoje tri vrste aktivnosti a to su:
- obavetajna delatnost
26

- kontraobavetajna delatnost
-subverzivna delatnost
Obavetajna delatnost je skup planskih, organizovanih i neprekidnih mera i postupaka koje
preduzimaju njeni nosioci radi ostvarivanja uvida u stanje, mogunosti, i namere pojedinih
drava i pojava koje su objekat obetajnog istraivanja i na osnovu tih saznanja preduzimaju se
odgovarajue aktivnosti na ekonomskom, vojnom i politikom planu.
Kontraobavetajna delatnost je namenjena za otkrivanje i onemoguavanje rada stranih
obavetajnih slubi u sopstvenoj zemlji kao i svih drugih struktura koje se tajno bave
podrivakim delatnostima.
Subverzivna delatnost je sluba usmerena na menjanje stanja u drugim zemljama i ima za cilj da
ojaa sopstvene politike i druge pozicije u zemljama koje su zainteresovane.
4.5 Organizacija obavetajnih slubi

Organizacija obavetajnih slubi je dosta sloena zbog obima i raznovrsnosti zadataka koji su
postavljeni pred njih. Organizacija je izloena u mnogim faktorima a neki od njih su:
- drutveno - poltiki sistem
- veliina zemlje
- spoljno politika orijentacija
- interesi
- sfera uticaja
- kadrovi
- finansijska sredstva
Sve obavetajne slube imaju gotovo identine organizacione strukutre koje se odnose na
horizontalne i vertikalne principe organizovanja.
Horizontalnim principom se zadovoljava naelo tehnologije dok se vertikalnim principom
obezbeuje postizanje koordinacije i razgranienja nadlenosti osnosno subordinacije.
Sastav obavetajnih slubi sastoji se iz:
- rukovodeih i upravnih organa
27

- izvrnih organa
- agenture
- specijalne snage
Glavni rukovodstveni organ se nalazi na vrhu obavetajne slube kojom rukovodi direktor ili
naelnik u rangu ministra ili generala najvieg ina.
Naelnik uprave ima jednog ili dva zamenika i vie pomonika koji su ujedno i rukovodioci
nekog od sektora. Sektor sainjavaju referenti odreene geografske celine tj za jednu ili vie
manjih zemalja koje se obavetajno istrauju.
Pored sektora iji je zadatak operativna istraivanja postoje i:
- operativni organi
- planski organi
- analitiki organi
- materijalno - finansijski organi
- kadrovski organi
- organi za specijalne zadatke
Prikazaemo kompletnu organizaciju jedne obavetajne slube na sledeoj slici. To je dovoljno
da se vidi iz ega se jedna obavetajna agencija sastoji.
28

Slika 1- Organizacija obevtajne slube
Na ovoj slici je prikazana kompletna organizacija jedne obavetajne slube. Neemo se vie
baviti opisivanjem obavetajne slube poto je do sada gore napisano dovoljno da se pokae
njihova osnovna funkcija i kako one rade.
29

5.0 Zakljuak
Iz svega opisanog u ovom radu stiemo utisak a to je da je korienje ekonomske obavetajne
aktivnosti i ekonomske pijunae u Srbiji veoma malo ili nikakvo. Zato je to tako? Zato to
ljudi generalno teko prihvataju promene i ne ele da probaju neto novo to je rizino ali bi im
moglo doneti ogroman uspeh.
Ekonomska obavtajna aktivnost je nezaobilazna i nezamenljiva ako elite da vae preduzee ili
firma bude konkurentna i da uspeno posluje. Naravno da vam niko ne garantuje uspeh ili
probijanje na trite. Ali svakako da ete bez nje biti mnogo ranjiviji i podloniji krahu i propasti
kao to smo videli na primerima.
Meutim najbolji uinak ekonomska obavetajna aktivnost ima ako se prepusti da to odrade
profesionalci koji znaju ta rade (obavetajne agencije) a ne amateri ili neki vrhunski menaderi i
direktori koji su ubeeni da znaju ta rade. Svoj pun potencijal ekonomska obavetajna aktivnost
ima kada se koristi u kombinaciji sa ekonomskom pujunaom.
Svoj primer je dao i gospodin Dulijen Asan. Jeste da je veoma loe proao zbog toga to je
uradio ali je poenta da je pokazao kako dobra i ubojita kombinacija moe da bude kada se koriste
ekonomska obavetajna aktivnost i ekonomska pijunaa zajedno.
Cilj ovog rada je bio da se upoznamo sa osnovnim pojmovima o ekonomskoj obavetajnoj
aktivnosti i ekonomskoj pijunai i da se podigne svest o tome ta je zapravo ona i kako da se
pravilno koristi i ta se dobija sa njom a ta gubi bez nje. Nadamo se da smo uspeli u tome.
30

6.0 Literatura
- "Ekonomska diplomatija" - etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje - Prof. Dr. Vladimir
Prvulovi - Megatrend Univerzitet 2010.
- http://www.google.rs , " Osnovi bezbednosti" - Dr. Ljubomir Staji - Beograd 2006,
http://wikileaks.org, http://wikipedia.org, http://wikipedia.rs, http://whatreallyhappened.com.
,Izdanje 697, 16. Decembar 1997, "The bank scandal that keeps growing corrupton", David
Mcclintic, asopis
"Fortune", 7 Jul 1997, "The Enron scandal", Tobias Pavel, Mylenne Encontro, Chalmers
University of Technology, 12 Februar 2012 Goteborg, "The man who try to buy the world: Jean
Marie Messier and Vivendi Universal", Martine Orange, Portfolio Hardcover, November 10.
2003, www.blic.rs. Tamara Markovi, 5. Decembar 2012, " De l'inteligence des risques a la
mision de de protection", Jean-Claude Possin et Bernard Besson, 13. October 2008
31

Stefan Maravic

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stefan Maravic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Stefan Maravi E113/09

Ekonomska obavetajna aktivnost

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

Tema: Obavetajna ekonomska aktivnost

Student: Stefan Maravi

Profesor. Dr: Vladimir Prvulovi

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

2.0 Ekonomska obavetajna aktivnost i ekonomska pijunaa

2.1 Definisanje osnovnih pojmova

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

2.2 Ekonomska obavetajna aktivnost

2" De l'inteligence des risques a la mision de de protection", Jean-Claude Possin et

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

U savremenim i modernim uslovima koji su globalizovani i napravljeni tako da budu to noviji i

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

2.3 Primer loe upotrebe ili neupotrebe ekonomske obavetajne aktivnosti u

3 "Ekonomska diplomatija" - etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje - Prof. Dr. Vladimir

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

2.4 Primer loe upotrebe ili neupotrebe ekonomske obavetajne aktivnosti u

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

2.4 Primer loe upotrebe ili neupotrebe ekonomske obavetajne aktivnosti u

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

Ekonomska obavetajna aktivnost je u ovom sluaju koriena ne za dobrobit i napredak

2.4 Primer loe upotrebe ili neupotrebe ekonomske obavetajne aktivnosti u

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

3.0 Ekonomska pujunaa

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

3.2 Pojam ekonomske pijunae

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

3.3 Ekonomska pijunaa kroz istoriju

3.4 Motivi ekonomske pijunae

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

3.5 Oblici pijunae

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

Pod predajom se podrazumeva dostavljanje dokumenata sa poverljivim sadrajem

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

Pomaganje obavetajne slube podrazumeva npr. ustupanje prostorije, prikrivanje

3.6 Poslovna pijunaa

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi

U Srbiji se za razliku od drugih drava u tranziciji, oticanje vanih saznanja i informacija jo

Stefan Maravi E113/09

Prof. Dr : Vladimir Prvulovi