Meu ljudima koji se razumeju u ureenje, imid i delovanje tajnih obavetajnih organizacija,

svakako da sinonim za takvu agenciju predstavlja sistem bezbednosti i obavetavanja koji su

bili ili jesu u Rusiji, odnosno bivem SSSR-u. Ono to je stvoreno jo u davnoj prolosti postao
je model po kojem su mnoge drave sveta pravile i gradile svoje organizacije. Nain rada,
metode, delovanje i ostale sfere organizovanja gotovo su kolski primer, iako su ove slube u
SSSr-u i Rusiji bile u nekoliko navrata u prolosti bili veoma zloupotrebljeni. Ipak, sve to se
radilo u istoriji ima svoje razloge poevi od velike povrine zemlje, razliitosti naroda i vera,
delovanja razliitih organizacija, ali i zbog spoljnih neprijatelja, jer potencijal Rusije kao zemlje
je ogroman, a time se i zatita svega mora dii na vii nivo.
U ovom radu emo dati uvid o tome kako je u prolosti to izgledalo u Rusiji, a kako je dananje
rusko rukovodstvo organizovalo ove slube, kojih ima vie zbog veliine zemlje, ali i naroda....
ISTORIJSKI RAZVOJ OBAVETAJNO-BEZBEDONOSNOG SISTEMA RUSIJE
Rusija je zemlja sa izuzetno dugom i bogatom tradicijom obavetajnih i slubi bezbednosti. To
je injenica koja i ne iznenauje previe, jer su navedeni elementi dravnog aparata bili, a i
sada su od ivotne vanosti za zatitu ogromne teritorije neverovatno bogatih i obilnih
prirodnih resursa i izuzetno brojnog stanovnitva, kao i za efikasno uspostavljanje i
funkcionisanje sistema dravne vlasti u, po pravilu, prilino sloenim politiko-bezbednosnim
uslovima.
Prvu slubu bezbednosti, "", formirao je car Ivan Grozni 1565. godine. Ona je brojala oko 6.000
ljudi, struktura je vojnog karaktera, a imala je policijsko-sudsku vlast. Ukinuta je 1570. godine, nakon to je
obavila svoj osnovni zadatak zatite cara i monarhije, a njenu ulogu je preuzela vojska.
Car Aleksej 1650. godine formira "Tajni biro", koji se bavio i praenjem politikih protivnika i bezbednou
carevih poslanika na stranim dvorovima. Prva tajna politika policija formira se u vreme vladavine Petra
Velikog (1697-1726) pod nazivom "Preobraenski biro", i sa osnovnim zadatkom spreavanja bilo kakve
politike subverzije protiv cara. Godine 1731. formira se "Kancelarija za tajna obavetavanja", koju 1762.
godine nasleuje "Tajni biro". Od 1811. do 1819. godine postojalo je Ministarstvo policije, a od 1821. godine
vojna policija bezbednosti.
Na razvoj slube bezbednosti u pravom smislu te rei presudno je uticao Ustanak decembrista (14.
decembar 1825.) za vreme vladavine cara Nikole I, jer je nakon tog dogaaja formirana "Trea sekcija", koja
je pod vostvom generala Bekendorfa udarila temelje savremene obavetajne organizacije u Rusiji.
Godine 1880. formira se Vii izvrni odbor koji e postaviti temelj za formiranje i rad najomraenije i
najsurovije caristike slube bezbednosti, "" (1881). U okviru nje se, osim politike policije formira i
sluba za inostranstvo, koja je bila zaetak moderne obavetajne slube carske Rusije.
Nakon Oktobarske revolucije, u decembru 1917. godine, pri Savetu komesara se formira Sveruska vanredna
komisija za borbu protiv kontrarevolucije i sabotae, "". Prema akronimu skraenog ruskog naziva (),
ta institucija se obino naziva "". Njen prvi rukovodilac je bio Feliks erinski. Sluba je bila zamiljena
kao organizacija koja e se iskljuivo baviti istraivanjem i obradom politikih i krivinih dela, ali se
vremenom razvila u organ represije sa veoma irokim obimom ovlaenja u koja je spadala i borba protiv
strane vojne pijunae i obezbeenje sovjetskih granica. Funkcionisala je od 1917. do 1922. godine u ratnim
uslovima, kao meavina vojne organizacije, politike slube bezbednosti i obavetajne organizacije.
Godine 1921. formira se "" ( ), Glavna obavetajna uprava,
zapravo je to bila vojno-obavetajna uprava, kao sastavni deo "". GRU je jedina sluba koja postoji jo
od vremena "", preivela je i raspad SSSR-a, i postoji i danas. Najuspenija je bila tokom Drugog
svetskog rata, dok je u periodu Hladnog rata bila uglavnom u senci KGB.
Od 1922. do 1934. godine bila je aktivna "" ( ) Dravna
politika uprava, godinu dana kasnije je reorganizovana u "" (
) Objedinjenu dravnu politiku upravu. Staljin je iskoristio OGDU za osvajanje
liderske pozicije nakon smrti Lenjina i obraun sa politikim protivnicima. Osim toga, ova sluba se bavila i
borbom protiv ruske emigracije u inostranstvu.
Od 1934. do 1941. godine postojala je "" ( )
Glavna uprava dravne bezbednosti. Nastala je reorganizacijom slube bezbednosti i smetena je u okviru

novoformiranog "" (Narodni komesarijat unutranjih poslova). GUGB se bavio poslovima politike
slube bezbednosti u zemlji i inostranstvu, dok je NKVD bio opta sluba bezbednosti.
Od 1941. do 1943. godine postojao je "" ( )
Narodni komesarijat za dravnu bezbednost, koji je nastao izdvajanjem GUGB iz NKVD. Nakon napada
Nemake, ove dve slube su ponovo integrisane sve do 1943. godine, a onda su vraene na predratno
stanje.
Godine 1943. formirana je posebna jedinica za borbu protiv svih vrsta neprijateljske delatnosti, poznatija kao
"" ( ). Jedinicom je rukovodila Glavna uprava za kontraobavetajnu delatnost
Narodnog komesarijata za odbranu (GUKR). Iako su bile pridodate regularnim jedinicama Crvene armije, sa
posebnom organizacijom Smer u mornarici, naredbe su dobijali iskljuivo od NKVD. Smer je rasformiran
1946. godine.
Godine 1946. formiran je "" ( ) Ministarstvo dravne
bezbednosti. Nakon rata NKVD je transformiran u MVD (Ministarstvo unutranjih poslova), a NKGB u MGB,
koji je postao politika sluba bezbednosti zaduena za unutranji i rad u inostranstvu. MVD je preuzeo
ulogu u suzbijanju "klasinog" kriminala i u upravljanju logorima.
Nakon Staljinove smrti 1953. godine, dolo je do krupne reorganizacije sovjetskog obavetajnobezbednosnog sistema. Najpre su MVD i MGB ponovo objedinjeni u okviru MVD, a u martu 1954. godine iz
MVD se izdvaja ( ) Komitet dravne bezbednosti, koji je
krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina prerastao u autonomno-centralnu obavetajno-bezbednosnu
organizaciju u ijem sastavu su se nalazile gotovo sve nacionalne obavetajno-bezbednosne slube (izvan
tog sistema su ostale vojno-obavetajne slube i neke slube u sastavu Ministarstva unutranjih poslova).
Po svojoj organizacionoj strukturi KGB je bio jedna od najsloenijih bezbednosno-obavetajnih organizacija u
svetu, jer je osim glavnih uprava imao i sedam samostalnih uprava, kao i est samostalnih odeljenja.
Prva glavna uprava KGB (u Zapadnim izvorima poznata kao "Uprava S") bila je nosilac celokupnog
obavetajnog rada prema inostranstvu kao i svih subverzivnih sadraja u periodu Hladnog rata. Zbog obima
zadataka, organizaciona struktura Prve glavne uprave je bila veoma sloena i u svom sastavu imala je 3
sektora ranga uprave (za ilegalce, nauku i tehniku i za analizu), 2 specijalne slube ranga uprave (za
informacije i za kontraobavetajni rad), i 16 odeljenja, od kojih 10 regionalnog tipa (ta odeljenja su bila
udarna snaga Prve glavne uprave za ofanzivni rad prema odreenim geografskim, a donekle i jezikim
podrujima).
Druga glavna uprava KGB ("Uprava T") je ostvarivala sledee zadatke: spreavanje delovanja stranih
obavetajnih slubi na sovjetskom tlu, ostvarivanje uvida u ponaanje i delovanje "neprijatelja koji radi protiv
interesa SSSR", ofanzivno delovanje u inostranstvu s ciljem zatite organa KGB i DKP, kontrole graana
SSSR koji su boravili u inostranstvu. Druga glavna uprava bila je organizovana u 10 uprava i 12 samostalnih
edeljenja.
Trea glavna uprava KGB ("Uprava K") je rukovodila svim graninim jedinicama SSSR koje su u to vreme
brojale oko 300.000 pripadnika. Uprava je bila odgovorna za obezbeenje celokupne granice SSSR, a
pretpostavlja se da je rukovodila i snagama unutranje bezbednosti koje su imale 250.000 pripadnika.
Peta glavna uprava KGB je formirana odlukom Politbiroa CK KP SSSR 1969. godine, i to veim delom od
organizacione strukture Druge glavne uprave KGB. Ta uprava imala je u nadlenosti kontrolu nad odreenim
kategorijama graana SSSR (disidenti, politiki protivnici), i u Zapadnim medijima vaila je za
"najozloglaeniji" deo KGB. Takoe, ova uprava je preko jednog broja graana SSSR sprovodila ofanzivni
kontraobavetajni rad prema drugim zemljama. Peta glavna uprava je u svom sastavu imala 7
organizacionih uprava i odeljenja.
Pored ovih uprava, KGB je sainjavalo i vie samostalnih uprava i odeljenja:
Samostalna uprava za oruane snage;
Samostalna uprava za tehnike operacije;
Samostalna administrativna uprava;
Samostalna uprava za osmatranje i pratnju;
Samostalna uprava za komunikacije;
Samostalna uprava za ifre;
Samostalna uprava za obezbeenje;
Samostalno odeljenje za specijalna istraivanja;

 Samostalno odeljenje za operativne analize;

Samostalno odeljenje za dravne komunikacije;
Samostalno odeljenje za fiziko obezbeenje;
Samostalno finansijsko odeljenje;
Samostalno odeljenje za registar i arhivu.

Struktura obavetajno-bezbednosnog sistema Ruske Federacije

Raspadom SSSR-a, 21. decembra 1991. godine, i formiranjem Zajednice Nezavisnih Drava, biva Ruska
Socijalistika Republika transformisana je u Rusku Federaciju. Ove krupne politike promene automatski su
izazvale promene i u strukturi obavetajno-bezbednosnog sistema koji je nasleen iz sovjetske ere. Na
osnovu Zakona o reorganizaciji organa dravne bezbednosti od 3. decembra 1991. godine, KGB SSSR je
rasputen, dok je istovremeno ozvanieno postojanje ve uspostavljene Meurepublike slube bezbednosti
(MSB) i Centralne obavetajne slube (CSR). Neto pre toga, 20. novembra 1991. godine, KGB RSFR je
transformisan u Ageciju federalne bezbednosti RSFR, a 24. januara 1992. godine, ova agencija i MSB su
fuzionisane u Ministarstvo bezbednosti RF. Krajem 1993. godine Ministarstvo bezbednosti je transformisano
u Federalnu kontraobavetajnu slubu, FSK ( ). U aprilu 1995. godine iz
FSK je nastala Savezna sluba bezbednosti, FSB.
Iz navedenih podataka lako je zakljuiti da je obavetajno-bezbednosni sistem Ruske Federacije u relativno
kratkom periodu (1991-1995) pretrpeo brojne organizaciono-strukturne i pravno-normativne promene, koje
su bez sumnje imale negativne posledice po stabilnost i efikasnost sistema bezbednosti, barem u poetnom
periodu koji je bio neophodan za ponovno "uhodavanje" u radu i razgranienje nadlenosti izmeu slubi.
Zbog svega prethodno navedenog, dravne strukture Ruske Federacije su pristupile pronalaenju novih
modaliteta za organizaciju obavetajno-bezbednosnog sistema, pa je tako 1992. godine osnovan Savet
bezbednosti, a zatim i druga koordinaciona tela. Pored tela za koordinaciju obavetajnog rada, postoje i
odgovarajue institucije parlamentarne kontrole nad radom obavetajnih i bezbednosnih ustanova, kao to
su Komitet Saveta Federacije za pitanja bezbednosti i odbrane, i Komitet za bezbednost Dravne Dume, u
okviru kojeg su Zakonom o spoljnim obavetajnim slubama stvoreni posebni podkomiteti za obavetajna
pitanja.
Dakle, moe se zakljuiti da u strukturu obavetajno-bezbednosnog sistema Ruske Federacije ulaze sledei
elementi:
1. Koordinaciona tela:
Savet za bezbednost Ruske Federacije
Savet za odbranu Ruske Federacije
Federalna antiteroristika komisija
Dravna tehnoloka komisija
2. Obavetajno-bezbednosne slube:
Spoljna obavetajna sluba (SVR)
Federalna sluba bezbednosti (FSB)
Glavna obavetajna uprava Generaltaba (GRU)
Federalna agencija za Vladine komunikacije i informacije (FAPSI)
Predsednika sluba bezbednosti (PSB)
Federalna sluba zatite (FSO)
Sluba dravne zatite (SGO)
Obavetajna uprava Federalne pogranine slube (RU FPS)
Granine jedinice (PV)
Ministarstvo unutranjih poslova (MVD)
3. Oruane formacije specijalne namene u okviru obavetajnih i slubi bezbednosti, kao i u okviru
Ministarstva unutranjih poslova (Alfa, Vimpel, Vitjaz, Specnaz, OMON).
Tela za koordinaciju obavetajno-bezbednosnog rada

Savet za bezbednost Ruske Federacije je formiran 3. juna 1992. godine i predstavlja najviu dravnopolitiku instatncu iz oblasti ukupne bezbednosti zemlje. Savet se bavi formulisanjem i realizacijom ruske
globalne strategije bezbednosti i obavlja funkciju koordinirajueg tela u obavetajnom sistemu zemlje.
Njegovi lanovi su:
Predsednik Ruske Federacije
Premijer Ruske Federacije
Sekretar Saveta
Ministar odbrane
Ministar unutranjih poslova
Ministar spoljnih poslova
Ministar pravde
Ministar za nuklearnu energiju
Ministar finansija
Ministar za vojnu industriju
Ministar za vanredne situacije
Direktor SVR
Direktor FSB
Direktor FPS
Direktor SGO
Koordinacija obavetajnih aktivnosti vri se kroz rad stalne meuresorne komisije, i na taj nain se
koordinie rad SVR, FSB, RU FPS, FAPSI i FSO. Savet za bezbednost Ruske Federacije formalno ne
donosi odluke, ve to ini Predsednik RF, koji i predsedava radom Saveta i izdaje izvrna nareenja i
dekrete.
Savet za odbranu Ruske Federacije je osnovan u julu 1996. godine i praktino je podreen Savetu za
bezbednost. Savet za odbranu ostvaruje sledee funkcije:
Savetuje Predsednika RF u vezi donoenja vanih vojnih odluka;
Koordinira vojne reforme;
Formulie odbrambenu politiku;
Koordinie radom vojne obavetajne i kontraobavetajne slube;
Koordinie radom FPS;
Koordinie radom organa MVD.
Savet za odbranu sainjavaju:
Predsednik Ruske Federacije
Premijer Ruske Federacije
Sekretar Saveta za odbranu
Sekretar Saveta za bezbednost
Ministar odbrane
Ministar unutranjih poslova
Ministar spoljnih poslova
Ministar za ekonomiju
Ministar pravde
Ministar za nuklearnu energiju
Ministar za vojnu industriju
Naelnik Generaltaba
Rukovodilac predsednike administracije
Prvi zamenik Ministra odbrane
Prvi zamenik Ministra finansija
Direktor SVR
Direktor FSB
Direktor FPS
Federalna antiteroristika komisija je konstituisana lanom 6. Zakona o borbi protiv terorizma iz 1998. godine
i to kao organ za koordinaciju aktivnosti na planu spreavanja i suzbijanja terorizma. Komisija koordinie
radom slubi i organa koji su ovlaeni za antiteroristiko delovanje:
SVR
FSB

 FSO
FPS
MVD
Ministarstvo odbrane
Osim navedenog, Komisija utvruje osnove dravne politike na planu protivterorizma, predlae zakonska
reenja, uestvuje u prikupljanju i analiziranju obavetajnih informacija i materijala o sadrajima i
tendencijama terorizma u RF. Sredinom 2000. godine u Moskvi je osnovan Antiteroristiki centar ZND.
Dravna tehnoloka komisija (" ") GTK, je stalno telo odgovorno za zatitu dravnih tajni i
zvaninih informacija za prevenciju njihovog gubljenja kroz tehnike kanale i za suprotstavljanje
elektronskom izvianju stranih obavetajnih slubi koje je usmereno protiv Rusije. Komisija ima 23 lana i
objedinjuje rad 19 vodeih ustanova po pitanju zatite tajnosti podataka. Direktno je podreena Predsedniku
RF da bi se osigurala nezavisnost od eventualnih uticaja regionalnih, upravnih i privrednih lobija. Odluke
Komisije su obavezne za sve Vladine agencije, preduzea i institucije u posedu informacija koje predstavljaju
dravnu ili slubenu tajnu. Inae, u zatiti informacija, Rusija preko odogovarajuih bilatelarnih ugovora,
aktivno sarauje sa drugim lanicama ZND (Kazahstan, Ukrajina, i dr.).
Spoljna obavetajna sluba (SVR)
SVR (" ") je autonomna obavetajna institucija koja je neposredno podreena
Savetu za bezbednost, odnosno Predsedniku RF. Ova sluba je ustanovljena Predsednikim ediktom Br. 293
od 18. decembra 1991. godine i Zakonom o inostranom obavetajnom radu iz decembra 1995. godine. SVR
je nastala iz postsovjetskih struktura, preciznije reeno, ona je direktan naslednik Prve glavne uprave (PGU)
KGB iz koje je na slubu u SVR preuzeto 12.000 do 16.000 saradnika, pa se slobodno moe zakljuiti da
znatan deo njenog kadrovskog sastava ine iskusni obavetajci iz perioda biveg SSSR. Isto tako SVR je
prvi element biveg KGB, koji je uspostavio novi sopstveni identitet kao Centralna obavetajna sluba Rusije
(CSR), jo u oktobru 1991. godine. Ono po emu se SVR razlikuje od nekadanje PGU KGB je zvanino
odustajanje od obavetajnog rada u globalnim razmerama i potenciranje obavetajnog rada u sferi
ekonomije i operacija u "bliskom inostranstvu" (okruenju) kao novouspostavljenih prioriteta.
Novouspostavljeni zadaci i suavanje nadlenosti SVR su posledica dva kljuna dogaaja. Prvi je slabljenje
ekonomske moi RF poetkom devedesetih to je automatski dovelo do redukovanja u broju i obimu do tada
postojeih obavetajnih centara u inostranstvu, a drugi je sukob oko kompetencija sa Federalnom
kontraobavetajnom slubom (FSK) koji je izbio 1993. godine. Sukob je reen na tetu SVR, koja je na taj
nain izgubila politiki uticaj i bila primorana da prihvati smanjenje svog budeta.
Danas je SVR usko specijalizovana sluba za obavetajnu delatnost prema inostranstvu, pri emu deluje
kako u inostranstvu, tako i sa teritorije RF. Njeni ciljevi su da Predsednika RF, Federalnu skuptinu i Vladu
snabdeva obavetajnim informacijama koje su neophodne za donoenje odluka u politici, ekonomiji, odbrani.
SVR je specijalizovana za pruanje pomoi spoljnoj politici RF putem naroitih metoda i sredstava
obavetajnog rada (tzv. "mere sadejstva"). to se tie ekonomsko-obavetajnih aktivnosti, one imaju za cilj
podrku ruskim firmama u odbrani njihovih interesa na svetskom tritu (npr. pokuaji da se vri pritisak na
Rusiju na svetskom tritu oruja), kao i pribavljanje informacija o savremenim tehnologijama koje su od
vojno-strategijskog znaaja za RF.
Slubom SVR rukovode Direktor, njegov prvi zamenik i ostala tri zamenika. Centrala slube se nalazi u
Moskvi, a SVR ima nie organizacione jedinice (rezidenture) u ambasadama, konzulatima i trgovakim
predstavnitvima RF u inostranstvu. SVR se sastoji iz vie uprava i slubi:
Uprava T prikuplja nauna i tehnoloka obavetenja;
Uprava K (interna sluba bezbednosti) zaduena je za suzbijanje infiltracije stranih obavetajaca i agenata
u SVR, a prema nekim izvorima vri i nadzor nad ruskim graanima u inostranstvu;
Sluba I (analitika) analizira i distribuira obavetenja koja su prikupljena od obavetajaca i agenata SVR,
publikuje procene tekuih dogaaja i sainjava dugorone obavetajne procene;
Sluba A odgovorna je za planiranje i sprovoenje tzv. "mera sadejstva". U Zapadnim izvorima se
potencira kao glavni organizator i nosilac tajnih subverzivnih aktivnosti.
Prema Zapadnim izvorima, u okviru SVR je i spoljno-obavetajna akademija koja predstavlja glavni centar za
obuku pripadnika slube.
SVR obavetajno pokriva skoro sve zemlje sveta, u obimu koji zavisi od politike, ekonomske i vojne
vanosti svake od njih. Operativno jezgro koje obavlja te zadatke ini 11 geografskih odeljenja koja
nadgledaju pripadnike SVR dodeljene ispostavama u inostranstvu. Ovi obavetajci ("rezidenti") imaju legalno

pokrie ("obavetajnu legendu"), a njihov prioritet je prikupljanje obavetajnih podataka razliite prirode.
Sluba obino koristi diplomatsko pokrie za rad u inostranstvu, a esto i kvazidiplomatski status
(dopisnitva novinskih agencija, turistika i privredna predstavnitva). Najzad, SVR raspolae i odreenim
brojem obavetajaca, koji u inostranstvu deluju bez diplomatskog i kvazidiplomatskog pokria, a aktiviraju se
samo u kriznim situacijama (tzv. "ilegalne rezidenture"). Zanimljiva je injenica da je dopisnicima ruske
novinske agencije ITAR-TASS u inostranstvu zabranjeno da se bave pijunaom, izuzev na dobrovoljnoj
osnovi, za razliku od ere SSSR, kada je rad u ITAR-TASS najee bio samo "maska" za agente KGB.
Pored osnovnih aktivnosti, SVR ostvaruje i saradnju sa nekoliko desetina stranih obavetajnih slubi.
Predmet saradnje su suzbijanje trgovine orujem (naroito orujem za masovno unitenje), drogom, ljudima,
suzbijanje pranja novca, suprotstavljanje terorizmu i traganje i oslobaanje talaca koji su dravljani RF i
ZND. Saradnja se ostvaruje kroz razmenu obavetajnih informacija, tehniku pomo i pomo u obuci
pripadnika.
Federalna sluba bezbednosti (FSB)
FSB ( ) vri funkcije unutranje bezbednosti, koje su u vreme SSSR bile u
nadlenosti II, III i V Glavne uprave i VII Samostalne uprave KGB. Nakon rasputanja KGB, ove funkcije su
najpre poverene Meurepublikoj slubi bezbednosti i Agenciji federalne bezbednosti, odnosno Ministarstvu
bezbednosti Rusije (MB). Ministarstvo bezbednosti je rasputeno u decembru 1993. godine, odnosno
zamenjeno je 1994. godine Federalnom kontraobavetajnom slubom (FSK). Prema tome, FSK nije
predstavljala sutinski novu bezbednosno-obavetajnu slubu, nego je bila doslovno naslednica KGB, i to po
slinosti u organizacionoj strukturi i delokrugu rada, kao i po kadrovskoj strukturi nasleenoj od KGB.
U aprilu 1995. godine, FSK je preimenovana u FSB, a zatim je u maju 1997. godine tadanji Predsednik RF,
Boris Jeljcin, ukazom temeljno reorganizovao tu slubu. Nakon reorganizacije, FSB sada sainjava 5
odeljenja umesto nekadanje 34 slube i sektora. Danas je FSB jedna od retkih ruskih institucija koja je
zadrala vertikalnu strukturu federalne kontrole, sa administracijom na oblasnom nivou. O snazi i uticaju FSB
govori i podatak da je vojna kontraobavetajna uprava, zajedno sa organima bezbednosti u trupama,
direktno podreena FSB.
FSB je autonomna obavetajna institucija neposredno podreena Predsedniku RF i Vladi. Po svojoj prirodi
predstavlja slubu bezbednosti u punom smislu te rei, jer je istovremeno:
kontraobavetajna sluba,
sluba za zatitu Ustavnog poretka, i
protivteroristika obavetajna sluba.
FSB je operativna sluba, tj. ona ima egzekutivna ovlaenja, a te poslove obavlja Uprava za istraivanje
(kontraobavetajna), koja ima vie od hiljadu zaposlenih, kao i oruane formacije specijalne namene pod
svojom kontrolom. U nadlenosti FSB spada i izvravanje tajnih operacija radi "kontrapijunae u
inostranstvu". Pojam "kontrapijunaa u inostranstvu" nije postojao u sovjetskoj eri, a definisao ga je bivi
Predsednik Jeljcin: "...svaka aktivnost koja bi mogla da ugrozi nacionalne interese treba da bude spreena ili
neutralizovana." Na tom planu FSB tesno sarauje sa SVR i FPS.
FSB-om rukovodi kolegijum koga ine Direktor Slube (Predsednik kolegijuma) i drugi najvii rukovodioci koji
su lanovi kolegijuma po funkciji. lanove kolegijuma izvan tog kruga lica odreuje Predsednik RF. U najvie
rukovodstvo FSB, izmeu ostalih, spadaju i prvi zamenik Direktora i ostala etiri zamenika, Direktor
Antiteroristikog centra pri FSB i njegov prvi zamenik, naelnik Uprave za specijalne operacije FSB i
komandant jedinice "Alfa".
Po zakonskoj definiciji, s kraja 1999. godine, aktivnosti FSB obuhvataju kontraobavetajnu delatnost, borbu
protiv kriminaliteta i obavetajni rad. Konkretnije, u osnovne zadatke FSB, izmeu ostalog spada:
Rukovoenje niim organima FSB i organizovanje njihovih aktivnosti;
Informisanje Predsednika i Premijera RF i drugih najviih rukovodilaca i nadlenih dravnih organa o
pojavama ugroavanja bezbednosti Rusije;
Otkrivanje, spreavanje i suzbijanje terorizma;
Otkrivanje, spreavanje i suzbijanje obavetajnih i subverzivnih aktivnosti specijalnih slubi i organizacija
stranih drava i pojedinaca uperenih prema RF;
Zatita tajnosti odreenih podataka;
Organizovanje i uestvovanje (u sadejstvu sa drugim nadlenim organima) u borbi protiv organizovanog
kriminala, verca, korupcije, ilegalnog prometa narkotika i oruja i formiranja paravojnih formacija.

.
- -
kgb- SSSR.jpg (18.68 ) 1754
-
KGB.jpg (4.72 ) 1745
...