SAVREMENI OBLICI RATOVANJA

UVOD

Poslednjih godina, svedoci smo jednog novog fenomena koji zovemo

specijalni rat, gde su ciljevi isti kao i kao kod svakog ratnog dejstva,
ali ono je mnogo prefinjenije i "čistije" – bez direktnog prolivanja
krvi.
O specijalnom ratu se mnogo pisalo. Naučni krugovi vojnih stručnjaka
su proučavali i proučili sve njegove segmente i pojavne obllike. Ovde
nam nije to prvenstven cilj, već da u jednoj kratkoj studiji pretežno
postavimo neka pitanja najširem auditorijumu, kako bi svaki čovek
mogao da u dešavanjima oko sebe prepozna određena ratna dejstva.
Ozbiljnost teme je takva da je u pitanju možda opstanak čitavih
naroda ili etničkih grupa.
Upravo je perfidnost i pokvarenost najveća snaga oružja specijalnog
rata. Njihovo delovanje se i ne prepoznaje sve dok cilj nije postignut,
dok neprijatelj nije uništen.
Početkom XX veka - pa i ranije, specijalni rat je nastao prvenstveno
kao dopuna ili priprema klasičnih vojnih aktivnosi ili oružanih
dejstava. Kao njihova obaveštajna priprema. Unošenje određenih
diverzija u redove neprijatelja i perfidno uništavanje prvenstveno
civila tj. pozadine.
Ali poslednjih godina specijalni rat prerasta u osnovni oblik ratnih
dejstava usmeren na uništavanje neprijatelja. Samo, nikako u
uobičajenom obliku, gde se prvenstveno napada vojska neprijatelja -
znači za rat osposobljene i obučene odrasle osobe, već upravo
suprotno - meta napada su u najvećoj meri civili, žene i deca.

Osnovne karakteristike današnjeg specijalnog rata bi bile:

- Neprijatelj ne sme prepoznati da je napadnut, već da se radi tobož
o prirodnim pojavama (boleti, elementarne nepogode i slično),
- Često su cilj napada kompletni narodi ili ciljane grupe u njima,
- Neprijatelja treba tako promeniti da polako, zahvaljujući dobijenim
lošim navikama, gubi reproduktivnu sposobnost i polako nestaje, ili
mu izmeniti mentalnu matricu svesti na način koji odgovara ciljevima
agresora.
- Dirigovati misaone procese za većinu stanovništva - kako mete
agresije, tako i poslušne agente u svojim redovima,
- Krajnji cilj je stvaranje armije poslušnih podanika ubeđenih da je
njihova vlast najpravičnija i najbolja.

Već smo navikli da u srestvima informisanja slušamo nove nazive za

vojne snage kao: »Snage za uspostavljanje mira« i slično.
Postoji posebna organizacija pri UN koja teoretski i praktično
podržava ovakva dejstva AGENDA FOR PEACE OUN 1993.
Postoje i mnoge nevladine agencije sa istim programom i ciljem – tu
je jedan od osnovnih programa Maharašijev 'Svetski program za mir'.

Najnovija američka vojna doktrina o vođenju savremenih

informatičkih operacija i specijalnog rata zasniva se na vođenju
neoružanih operacija kojima treba poraziti protivnika.

Tako je razvijen koncept svedimenzionalnih operacja kojima se kod

ljudi utiče na promenu opredeljenja u vezi nacionalne i verske svesti
»Training and Doctrine Command« – TRADOC.
Education and Training

Dozvoljene su sve metode da bi se promenila mentalna matrica i

svest ciljanih neprijateljskih grupa. Kreiraju se okolnosti koje
pogoduju tim ciljevima.

Potrebno je sa jedne strane naći mehanizme za:

- delovanje na narode koji su meta agresije , ali ne manje je važno i

- naći uspešan metod za fabrikovanje poslušnih vojnika u spostvenim
redovima.

Nova vrsta oružja koja je dobila ime psihotronskog - ili

biopsihotronskog, sitetičkog, paralizujećeg - postala je od 1970.g.
glavno srestvo protiv SSSR-a i niza drugih (nekatoličkih) zemalja.

U sveobuhvatnost oblika i metoda zapadnjačkih rovarenja u

"neprijateljskim" zemljama, uključuju se svi mogući načini gušenja
otpora vlada i naroda tih zemalja - hemijski, biološki, psihološki. Svi
ti načini podrazumevaju upotrebu mnogobrojnih nosilaca iz kosmosa,
sa kopnenih i pomorskih uređaja (računajući radio i televiziju),
specijalnih kompjuterskih virusa, prekodiranih informacija, stimulacije
bakterioloških epidemija, padavine (na primer kiša) i tome slično.
Približno od sredine osamdesetih godina jedan od glavnih akcenata u
psihološkom ratu protiv SSSR-a i ruskog naroda stavljen je na
životne namirnice, tačnije, na izvoz prehrambenih proizvoda u Rusiju
i druge zemalje koje oni smatraju za neprijateljske.

Upadljivo je da je od 1988.g. Kremlj ukinuo sva ograničenja na uvozh

namirnica iz zemalja NATO-a.
Međutim, do danas, niti Rusija, niti druge zemlje ZHD, nisu
ratifikovale standarde kvaliteta i ekološke sigurnosti
namirnica(Codex Alimentarius) koje je razradila OUN još pedesetih i
šezdesetih godina, štaviše, na sanitarno epidemiološkim instancama svih republika
bivšeg SSSR-a ne postoji čak ne tekst koji sadrži parametre tih standarda.

Po podacima raznih zavoda u Rusiji (ali i šire) - zapad isporučuje proizvode koji ne
samo da ne odgovaraju međunarodnim standardima kvaliteta i ekološke bezbednosti,
već izazivaju trovanje ljudskog organizma.

« Poslednja izmena: 10 April, 2008, 10:53:52 am Vladimir' »