Dejvid Hjum - O trgovinskom bilansu

David Hume - Of the Balance of Trade

Hjumov tekst iz 17!"godine #reuzet je iz knjige The $old %tandard in Theor& and Histor&
#riredio B"'ichengreen ()ondon* +ethuen* 1,-.* str /,-0-" 1revod Branko 2adulovi3"
4od trgova5kih naroda jo6 uvek vlada jaka zavist u #ogledu bilansa trgovine i strah da ne
izgube sve svoje zlato i srebro" 1rema na6em mi6ljenju to je* skoro uvek* #ot#uno neosnovan
strah* te bi se vi6e bojao da nam #resu6e svi #otoci i reke* nego da novac izlazi iz jedne izuzetno
naseljene i #rivredno razvijene dr7ave" 8ko budemo umeli bri7ljivo da 5uvamo ovu #rednost* ne
treba se bojati gubitka #rednosti koje #redstavlja novac" )ako se da dokazati da se sve ra5unice
koji se ti5u bilansa trgovine* zasnovane na veoma nesigurnim 5injenicama i #ret#ostavkama"
9tvr:eno je da carinske knjige #redstavljaju nedovoljnu osnovu za dono6enje zaklju5aka*
veli5ina razmene* tako:e* ne vredi* osim ako je ne #osmatramo u odnosu #rema svima narodima
i u#oznamo srazmere raznih #o6iljaka u5injenih inostranstvu* 6to je #ot#uno nemogu3no" %vi
oni koji su razmi6ljali o ovom #redmetu dokazivali su svoju teoriju* ma kakva ona bila*
5injenicama* ra5unima i nabrajanjem sve robe is#oslate u sve strane zemlje" 4ako se doktrina
ne#ovoljnog trgovinskog bilansa nikako ne mo7e #obiti iscr#nim navo:enjem svega izvoza koji
se su#rotstavlja uvozu* korisnije je dati jedan o#6ti argument koji bi dokazao nemogu3nost da se
to dogodi dokle god budemo 5uvali svoj narod i radinost"
1ret#ostavimo da 5etiri #etine celoku#nog novca ;elike Britanije bude uni6teno za jednu no3* i
da narod* u #ogledu kovanog novca (s#ecie.1* bude doveden u isti #olo7aj kao u doba raznih
Henrija i 'dvarda - kakve bi bile #osledice< =ar ne bi cena svakog rada i svih #roizvoda morala
da #adne srazmerno tome i zar ne bi sve stvari bile #rodavane #o istoj ceni #o kojoj su
#rodavane u to doba< 4oji bi narod tada mogao da se bori #rotiv nas bilo kom stranom tr7i6tu
ili da #omi6lja da vr6i #lovidbu ili da #rodaje #roizvode* izra:ene #o ceni koja bi nam #ru7ala
znatnu dobit< Da li bi trebalo mnogo vremena da bi se tim #utem vratio novac koji smo bili
izgubili i da bismo se #odigli na visinu svih okolnih naroda< 8li 5im bismo je dostigli* odmah
bismo izgubili #rednost jeftinog rada i robe* i #riliv novca bi se zaustavio* usled na6eg obilja i
zasi3enosti"
1onovo #ret#ostavimo da se #reko no3i sav novac ;elike Britanije u#etostru5i* zar ne bi do6lo
do #ojave su#rotnih efekata< =ar ne bi sav rad i svi #roizvodi morali toliko da #osku#e* da ni
jedan susedan narod ne bi bila u stanju da #riu6ti ku#ovinu na6ih #roizvoda> s druge
strane*njihova roba bi #ostala toliko jeftina u #ore:enju sa na6om* da bi u#rkos svih zakona koji
bi se mogli usvojiti* nagrnula kod nas i da bi na6"novac istekao u inostranstvo* sve dok se mi ne
bismo s#ustili do nivoa stranih zemalja i dok ne bismo izgubili veliku su#eriornost u
bogatstvima* koja nam je nanela tolike 6tete"
O5igledno je* dakle* da kad bi nekim 5udom nastu#ili uzroci koji #o#ravljaju ove #reterane
nejednakosti oni bi* u redovnim #rilikama* nagovestili nastu#anje tih nejednakosti* i kod svih
susednih naroda bi odr7ali novac u #ribli7noj srazmeri sa njegovom ve6tinom i radino63u" ;oda
svuda gde je slobodna ostaje na istoj visini" 1itajte fizi5are za uzrok tome> oni 3e vam re3i da
kad bi voda bila uzdignuta na izvesnoj ta5ki* ve3a te7ina u toj ta5ki* ne budu3i ni5im
kom#enzirana* u5inila bi da se ona s#u6tta sve dok ne nai6e na #retegu> i da isti uzrok koji
izravnava nejednakosti* mora uvek da nagovesti njihovo nastu#anje* osim ako nastu#e neke
ne#redvi:ene okolnosti"+o7e li se zamisliti da je ikad bilo mogu3no da se nekim zakonom* ili
ve6tinom* ili umetno63u* sa5uva u ?#aniji sav novac 6to su ga brodovi bili doneli iz @ndije< @li
da je sva roba mogla da se #roda deset #uta jevtinije nego sa druge strane 1irineja* ne kr5e3i
sebi tamo #uta i ne vra3aju3i natrag iz nje to veliko blago< 9 stvari iz kog drugog razloga svi
narodi ostvaruju dobit u svojoj trgovini sa ?#anijom i 1ortugalijom* ako ne zbog toga 6to je
nemogu3no da se novac - kao i svaka druga te5nost - sku#i iznad svoje #rirodne visine<
;ladaoci tih naroda #okazali su da su 7eleli za sebe da 5uvaju svoje zlato i srebro* da je to bilo
izvodljivo u izvesnoj meri" 8li isto kao 6to izvesna koli5ina vode mo7e da se digne iznad visine
elementa koji je okru7ava* ako nema veze s njim* isto je i sa novcem* ako je svaka veza
#rese5ena kakvom materijalnom ili fizi5kom #re#rekom* jer su sami zakoni neefikasni" 9 tom
slu5aju mo7e se desiti vrlo velika nejednakost u novcu" Tako* udaljenost 4ine i mono#ol na6eg
@ndijskog dru6tva!* s#re5avanjem komunikacija* odr7avaju u 'vro#i zlato i srebro* naro5ito ovo
drugo* u mnogo ve3oj koli5ini nego 6to ga ima u toj dr7avi" 8li i #ored te velike smetnje* snaga
s#omenutih uzroka je o5igledna" ;e6tina i o6troumnost 'vro#e #revazilaze kinesku u #ogledu
ru5nih radova i manufaktura" +e:utim* mi ne mo7emo nikad da trgujemo sa 4inom bez velike
6tete" 4ad ne bismo imali stalnih #oja5anja iz 8merike* novca bi uskoro bilo manje u 'vro#i* a
vi6e u 4ini* sve dok se ne bi koli5ina #ribli7no izjedna5ila u obema zemljama" Aijedan razuman
5ovek ne mo7e sumnjati da nam taj vredni narod ne bi oduzeo* kad bi bio blizu nas kao 1oljska
i Berberska* vi6ak novca i da ne bi #rivukao veliki deo blaga za#adne @ndije" Aeminovnost ove
#ojave ne da se objasniti fizi5kim #rivla5enjem"
1ostoji jedno moralno #rivla5enje koje #roizlazi iz interesa i strasti ljudskih* koje je sna7no
koliko i neizbe7no" 4ako se u #ojedinim oblastima jedne dr7ave odr7ava ravnote7a* ako ne
silom toga #rinci#a #o kome je nemogu3no da novac izgubi svoj nivo i da se di7e i s#u6ta bez
srazmere sa radom i robom koji se nalaze u svakoj oblasti<
1%#ecie je engleska re5 koja ozna5ava kovani novac (mone& in coin." Ovde je re5 za#ravo o
zlatu i srebru" 1rim" B"2"
!@nidijsko dru6tvo je velika engleska kom#anija tog doba" 1rim" B"2"